牙齿发黑是什么原因

Карл Маркс

百度 通知明确，统一采取定额调整、挂钩调整与适当倾斜相结合的调整办法。

Марксизам ?е филозофски правац, социолошка теори?а, критика политичке економи?е и политичка идеологи?а утеме?ена на списима немачког филозофа Карла Маркса (по ко?о? ?е добио име) и Марксовог при?ате?а и сарадника Фридриха Енгелса. Од свих тих списа ?е на?важни?а Марксова недовршена к?ига Капитал (нем. Das Kapital).

Марксизам сво?е мотиве, метод и основне категори?е црпи на критици енглеске политичке економи?е, француског утопи?ског соци?ализма и немачке идеалистичке филозофи?е из прве половине 19. века у свом насто?а?у да капиталистичко друштво надогради на научно? и револуционарно? основи. Марксизам истори?у тумачи кроз сукоб повлаш?ених и потлачених друштвених класа, и сматра да ?е експлоатаци?а рада, идеолошке заблуде и ауторитарни односи бити укинути ствара?ем бескласног друштва званог комунизам. Као прелазна фаза изме?у капитализма - кога марксисти сматра?у послед?им стади?умом класног друштва - и комунизма, успостав?а се соци?ализам у коме би постепено требало да се укине робноновчана привреда заснована на:

• оплод?и вредности,
• оптица?у капитала,
• приватном власништву над средствима за производ?у, и
• тржишно? алокаци?и ресурса, роба и услуга.

Марксизам се данас углавном повезу?е с револуционарним соци?ализмом, односно разним комунистичким покретима и државама, иако су све до 20. века ме?у марксисте спадали и умерени соци?алисти од ко?их ?е касни?е настати модерна соци?алдемократи?а.

Након пада Берлинског зида и пропасти комунистичких режима у Источно? Европи, марксизам - ко?и ?е био ?ихова службена идеологи?а - ?е изгубио доста поборника, али ?е ма?и део марксиста то схватио као прилику за рехабилитаци?у сво?е филозофи?е, ко?у су, по ?иховим наводима, изопачили заговорници тоталитаризма као Ста?ин, Енвер Хо?а, Мао и Пол Пот.

Фридрих Енгелс ?е био саоснивач и заговорник марксизма

Према филозофском схвата?у истори?е, марксизам полази од претпоставке истори?ског матери?ализма ко?и ?е сажето изражен у Марксовом предговору Прилогу критици политичке економи?е из 1859. године:

У друштвено? производ?и свога живота ?уди ступа?у у одре?ене, нужне, од ?ихове во?е независне односе – односе производ?е, ко?е одговара?у одре?еном ступ?у развитка ?ихових матери?алних производних снага. Целокупност тих односа производ?е сачи?ава економску структуру друштва, реалну основу на ко?о? се диже правна и политичка надград?а и ко?о? одговара?у одре?ени облици друштвене свести. Начин производ?е матери?алног живота услов?ава друштвени, политички и духовни процес живота уопште. Не одре?у?е свест ?уди ?ихово би?е, ве? обрнуто, ?ихово друштвено би?е одре?у?е ?ихову свест. На извесном ступ?у свога развитка матери?алне производне снаге друштва долазе у противречност са посто?е?им односима производ?е, или – што ?е само правни израз за то – са односима сво?ине у ко?има су се дотле разви?але. Из облика развитка производних снага ти се односи претвара?у у ?ихове окове. Тада наступа епоха соци?алне револуци?е. С променом економске основе врши се брже или спори?е преврат у читаво? огромно? надград?и... У општим цртама могу се ази?атски, антички, феудални и савремени буржоаски начин производ?е означити као наредне епохе економске друштвене формаци?е.

Кроз скуп филозофских и социолошких теори?а друштва, економске критике и анализе истори?ског разво?а иде?а, структура и односа ?едног друштва проналази се за?еднички имените? свих марксистичких праваца ко?и се препозна?е у сагледава?у експлоатаци?е рада као теме?но? чи?еници на ко?о? се одиграва читава матери?ална репродукци?а друштвеног живота. У капитализму специфичност експлоатаци?е рада почива на оплод?и вредности роба и услуга наме?еним размени на тржишту. Стога се ве?ина марксиста труди да препозна скривене облике друштвених процеса и институци?а кроз ко?е се радничка класа лишава вишка вредности ко?и присва?а буржоази?а. Свака политичка пракса ко?а ?е теме?ена на радовима Маркса и Енгелса може се звати марксизмом; у то спада?у различити облици политика и делова?а комунистичких странака и комунистичких држава као и академско истражива?е унутар многих по?а друштвених наука. Иако посто?е многе теори?ске и практичне разлике изме?у марксистичких стру?а ве?ина ?их деле за?еднички теме? ко?и ?е садржан у:

• третира?у матери?алних услова ?удског живота и друштвених односа као полазне основе у анализи конкретног друштва у одабраном истори?ском тренутку
• поставци да свест ?уди огледану у ?ихово? идеологи?и и култури одражава матери?алне услове и односе у производ?и, расподели, размени и потрош?и ?едног друштва
• разумева?у класа у погледу различитих улога ко?е има?у у економским производним односима и одре?еним положа?има мо?и ко?е има?у у друштву
• разумева?у историчности и пролазности матери?алне основице друштвених односа, затим идеолошких категори?а ?едне епохе и институционалног склопа датог друштва
• погледу на истори?у према коме класна борба облику?е сваку епоху одре?ене друштвено-економске формаци?е, покре?у?и револуционарне политичке, друштвене и економске промене
• симпати?ама према радничко? класи и пролетари?ату као главном суб?екту револуционарног обара?а капитализма.

Главне тачке раздора ме?у марксистима концентришу се око начина изво?е?а револуци?е и колико су радници спремни за такав подухват с обзиром на специфичне околности сваке зем?е и ?ен ниво разво?а производних снага, затим у погледу карактера соци?ализма као прелазног друштвеног облика ка комунизму; ту спада и критика реал-соци?алистичких држава ко?е су посто?але током 20. века. Унутар марксизма посто?е различите стру?е, ко?е су чак и у ме?усобном сукобу у погледу теори?ских и методолошких поставки ди?алектичког и истори?ског матери?ализма али и критике политичке економи?е. Све то чини да ?е веома тешко дати ?единствену дефиници?у марксизма, пошто се он и данас разви?а у критичко? дистанци према претходним полазиштима, у различитим националним културним срединама и с обзиром на актуелне кризе капиталистичког система ко?и ?е у ме?увремену добио глобалне размере, како у погледу распростра?ености у друштвима широм света, али и као ме?ународног економског поретка.

Класични марксизам

Класичним марксизмом се означава?у радови и концепци?е Карла Маркса и Фридриха Енгелса ко?и су разасути у многим ?иховим списима. Израз ?класични марксизам“ се често користи да се разлику?е од осталих ?марксизама“ као праваца ко?и су настали касни?е, а нарочито у XX веку. Остала ?е анегдота да ?е Маркс, ?едном приликом, написао у писму во?ама француских радника Жилу Геду и свом зету Полу Лафаргу, ко?и су обо?е тврдили да позна?у марксистичке принципе да ?ако ?е то марксизам онда, ?а нисам марксиста“. Као што ?е амерички марксиста Хал Дре?пер рекао: ?посто?е мало мислилаца у модерно? истори?и чи?а ?е мисао била тако лоше представ?ена, од стране марксиста и антимарксиста“, ни данас нису завршена споре?а и поновне интерпретаци?е Марксовог дела и Енгелсових тумаче?а, за ко?а се тврди да представ?а?у енгелсизам, ко?и ?е на догматски начин усисан у поставке марксизма-ле?инизма као офици?елне идеологи?е реал-соци?алистичких држава у XX веку.

Карл Маркс и Фридрих Енгелс

Карл Ха?нрих Маркс ?е био веома утица?ни немачки филозоф ?евре?ског порекла, политички економиста, социолог, соци?алистички револуционар и мислилац. Маркс се дотицао великог бро?а различитих проблема, ук?учу?у?и оту?е?е и експлоатаци?у радника, разумева?е анатоми?е капиталистичког начина производ?е, критику политичке економи?е и ?ених категори?а, разви?а?е ди?алектичког и истори?ског матери?ализма. Ипак, на?познати?и ?е по анализи истори?е у контексту класних борби као што ?е то сажела почетна реченица у Комунистичком манифесту: ?Истори?а свих досадаш?их посто?е?их друштава ?е истори?а класних борби.“ Утица? ?ихових иде?а, ве? популарних током ?еговог живота, ?е много био проширен победом руских бо?шевика у Октобарско? револуци?и 1917. У ствари посто?и мали бро? делова света ко?и нису знача?но били додирнути марксистичким иде?ама у току 20. века.

Фридрих Енгелс ?е био немачки политички филозоф 19. века. Он ?е био блиски сарадник Карла Маркса и многе концепци?е марксизма су настале под ?еговим упливом.

Први пут су се срели у септембру 1844. Открили су да има?у сличне погледе на филозофи?у и буржоаско друштво те су одлучили да раде за?едно, написавши одре?ен бро? радова ме?у ко?е спада Die heilige Familie (Света породица). Након што ?е француска влада депортирала Маркса из Француске у ?ануару 1845. Енгелс и Маркс су одлучили да се преселе у Белги?у ко?а ?е тада омогу?авала ве?у слободу изражава?а него неке друге зем?е у Европи. Енгелс и Маркс вратили су се у Брисел ?ануара 1846. где су засновали комунистички комитет за кореспонденци?у.

Године 1847. Енгелс и Маркс су за?едно започели да пишу ?едан памфлет по угледу на Енгелсове Принципе комунизма. Довршили су памфлет од 12.000 речи у шест неде?а израженим ?едноставним стилом како би иде?а комунизма била разум?ива широ? публици и издали га под називом Комунистички манифест у фебруару 1848. У ма?у те године Белги?а ?е депортовала Маркса и Енгелса. Преселили су се у Келн где су започели да изда?у критичко радикалне новине Neue Rheinische Zeitung. Године 1849. морали су да напусте Немачку и сместили су се у Лондон. Пруске власти су вршиле притисак на британску власт да их протера, али преми?ер Лорд ?он Расел ?е одбио та? предлог. Породица Маркс ?е живела у тешко? оскудици, па ?е Фридрих Енгелс често помагао у ?иховом издржава?у.

После Марксове смрти 1883. године, Енгелс ?е посветио остатак свога живота уре?у?у?и и преводе?и Марксове списе. Он ?е исто тако знача?но допринео феминистичко? теори?и видевши као узрок моногамног брака доминаци?у мушкарца над женом. У том смислу повезу?е комунистичку теори?у са породицом тврде?и да су мушкарци доминирали женама као што ?е капиталистичка класа доминирала радницима. Енгелс ?е умро у Лондону 1895.

Рани утица?и

Класични марксизам ?е био под утица?ем различитих мисаоних праваца тога доба:

• Немачки филозофи у ко?е спада?у: Имануел Кант, Георг Вилхелм Фридрих Хегел, Лудвиг Фо?ербах
• Енглески и шкотски политички економисти у ко?е спада?у: Адам Смит и Де?вид Рикардо, Вили?ем Пети.
• Француски друштвени теоретичари у ко?е спада?у: Жан Жак Русо, Шарл Фури?е, Сен Симон, П?ер Жозеф Прудон, Флора Тристан, Лу? Бланк
• Рани утопи?ски, хриш?ански и ситнобуржоаски соци?ализам: Роберт Овен, Томас Карла?л, Карл Грин, Жан де Сисмонди

Остали утица?и су:

• Антички матери?ализам нпр. Епикур, Лукреци?е
• ?анбатиста Вико

Главне иде?е

Главне иде?е Марксовог и Енгелсовог колективног дела ук?учу?у:

• средства за производ?у: представ?а?у комбинаци?у средства за рад и предмета рада ко?е користе радници при изради роба и услуга. У средства за рад спада?у машине, алати, опрема, инфраструктура и ?све оне ствари помо?у ко?их човек делу?е на предмет рада...“. У предмете рада спада?у сирови матери?али и енерги?е директно преузетих из природе или као полуфабрикати у да?ем процесу производ?е. Средства за производ?у сама по себи не ствара?у нову вредност ве? ?е преносе кроз амортизаци?у на финални производ. Радна снага ствара новостворену разменску вредност роба и услуга на тржишту. Вредност ?е изражена друштвено потребним радном времену за ?ихову производ?у и транспорт. а ко?е ?е са сво?е стране одре?ено тренутно доступним степеном продуктивности технологи?е, технике и зна?а.
• начин производ?е: образу?е се у ди?алектичко? ме?уповезаности производних снага (средства за производ?у, зна?а, радно становништво) и производних односа (у шта спада власништво, мо? и контролни односи ко?и влада?у ме?у члановима друштва често кодификовани кроз правни систем и морална начела; кооперативни радни односи и облици повезива?а у процесу производ?е; односи ме?у ?удима и предметима ?иховог рада и односи изме?у друштвених класа).
• база и надград?а: Маркс и Енгелс користе метафору ?база-надград?а“ да об?асне тоталитет односа у друштву изме?у по?единаца, група и класа ко?и се облику?у у ме?усобно? ди?алектичко? повезаности са матери?алном репродукци?ом ?иховог индивидуалног и колективног живота, а на чи?ем битиса?у израста идеолошко-институционална надград?а на основу политичко-правних филозофи?а и категори?а ко?е се кристалишу у ?едном истори?ском раздоб?у. Бази кореспондира друштвена свест у ко?у спада?у религи?ске, филозофске, обича?не, етичке, културолошке и остале иде?е, по?мови и представе. База услов?ава институционалну надструктуру и друштвену свест. Конфликт изме?у разво?а матери?алних производних снага и производних односа узроку?е друштвене револуци?е и крета?а у економском теме?у ко?и ?е пре или касни?е довести до преобликова?а целокупне друштвене надструктуре. Али за Маркса процес ни?е ?едносмеран – рефлексиван ?е и ди?алектичан. База одре?у?е надструктуру у прво? инстанци и оста?е теме? облика друштвене организаци?е ко?а тада може повратно деловати на базу. Однос изме?у надструктуре и базе се сматра ди?алектичним, а не као оде?ени узрочно-последични однос.
• класна свест: Класна свест значи самосвест класе о свом месту и интересима у друштвено? структури, а пре свега у матери?ално? репродукци?и друштва. Код радника ?е она веома битна да би уопште могла да наступи револуци?а и ослободилачко обара?е капитализма. Класна свест влада?у?е буржоази?е ?е оптере?ена фетишистичким категори?ама и идеолошким представама што се одражава у ?еним блиским к?ижевним делима, уметничким дожив?а?има света и ?уди, научним по?мовима, обича?ним и моралним праксама, политичким опреде?е?има и схвата?има, правном резонова?у итд.
• идеологи?а: Без дава?а опште дефиници?е за идеологи?у Маркс ?е неколико пута користио ова? термин да одреди производ?у "слике" друштвене стварности. Према Енгелсу, ?идеологи?а ?е процес постигнут од мислиоца свесно, тачно ?е, иако лажном свеш?у. Праве мотивишу?е силе ко?е га подстичу оста?у му непознате; другачи?е то не би био идеолошки процес. Стога замиш?а лажне или на први поглед мотивира?у?е силе“. Због тога што влада?у?а класа контролише средства за производ?у, надград?а друштва као и ?езина влада?у?а правна и морална правила ?е бити одре?ена ономе што ?е у на?бо?ем ?иховом интересу. Као што ?е Маркс рекао славно у Немачко? идеологи?и, ?иде?е влада?у?е класе су у свако? епохи влада?у?е иде?е т?. класа ко?а влада матери?алним силама у друштву истовремено влада ?еговим интелектуалним силама“. Стога ?е идеологи?а друштва од изразите важности, ?ер чини да се класе и поред свог конфликта држе кроз лажну свест о друштвено? стварности у ме?усобно? хармони?и и послушности (као рецимо фетишизам робе за ко?и се сматра да ?е природни облик производ?е матери?алних добара).
• истори?ски матери?ализам: Истори?ски матери?ализам ?е први артикулисао Маркс иако сам ни?е користио та? термин. Он тражи узроке разво?а и промена у ?удским друштвима у матери?ално? репродукци?и и производним односима, а ко?а преко основних категори?а на ко?има почива утиче на низа?е филозофских, правних, политичких, моралних, религиозних иде?а, концепци?а, установа и институци?а целокупног друштвеног живота (нпр. друштвене класе, политичке структуре, идеологи?е). Однос изме?у матери?алне базе и друштвене надград?е ?е ди?алектичан, што значи да ови чиниоци ме?усобно утичу ?едни на друге и прожима?у се кроз сво?е функциониса?е, с тим што матери?ална производ?а, расподела, размена и потрош?а да?у архитектуру, обим, начело, услов и границе делова?а друштвене надград?е.
• политичка економи?а: Термин политичка економи?а ?е неколико векова пре Маркса значио проучава?е услова под ко?им ?е организована матери?ална производ?а ?уди у држави капиталистичког друштва. Политичка економи?а стога проучава механизам, структуре и институци?е матери?алне репродукци?е ко?а се одви?а кроз тржишта, акумулаци?у капитала и опло?ава?е вредности. Маркс ?е критиковао класичну политичку економи?у и ?ене категори?е као специфичан вид идеологи?е капиталистичког друштва и самонаметнутих фетишистичких представа о буржоаском друштву.
• експлоатаци?а: Маркс експлоатаци?у радничке класе од стране буржоази?е види као инхерентно сво?ство и к?учни елемент капитализма и слободног тржишта. Робе доби?а?у сво?у разменску вредност на основи друштвено потребних радних часова за сво?у производ?у, а ко?и су са сво?е стране одре?ени тренутно доступном продуктивном технологи?ом. Робе се прода?у на тржишту за новац ко?и се акумулише у рукама капиталисте. Профит ко?и ?е присво?ио капиталиста ?е разлика изме?у вредности производа доби?ене од уложених просечних друштвено потребних радних часова радника и наднице ко?у радник прима за прода?у сво?е радне снаге; другим речима, на теме?у пла?а?а радника ма?е од пуне вредности ко?и ?е он остварио сво?им радом, капиталистичка класа присва?а вишак вредности путем реализаци?е роба на тржишту. Вишак вредности се да?е дели на профит, камату и ренту, а ?едан ?егов део чине и порези. Буржоаска политичка економи?а и савремена економика во?ена маргинализмом оспорава?у да се на овакав начин капитал опло?у?е и уве?ава. За профит се узима да ?е настао пово?ном констелаци?ом понуде и потраж?е на тржишту, али ?е Маркс у сво?им радовима непрестано поби?ао такво становиште, указу?у?и да понуда и потраж?а могу имати само редистрибутивни ефекат на укупно новостворену вредност. Што би се добило на ?едно? страни, на друго? би се изгубило, а свакодневна пракса економског живота указу?е да се продуктивност технике и рада стално пове?ава уз прате?е уве?а?е вредности укупног националног дохотка. Упркос тврд?ама савремене економске науке да раст плата и доходака прати уве?ава?е продуктивности рада, многобро?не студи?е показу?у да цена рада видно заоста?е за продуктивнош?у, што указу?е на исправност Марксових постулата о експлоатаци?и рада под маском слободне тржишне размене.
• оту?е?е: Маркс споми?е оту?е?е ?уди од ?удске природе у производном процесу али и у целокупном друштвеном животу капитализма. Оту?е?е опису?е об?ективне услове особе у буржоаском друштву и ни?е нужно да неко веру?е или се осе?а да ?е оту?ен, да би само оту?е?е посто?ало.

Класа

Маркс ?е веровао да се друштвена класа облику?е ?еним односом према средствима производ?е (у опозици?и према томе да ?е класа одре?ена само по богатству т?. да посто?и само стратификаци?а на основу дохотка на нижу, сред?у и високу класу као што се то често чинило у дотадаш?о? соци?ално? филозофи?и) и ?еним местом у матери?ално? репродукци?и друштва ко?а обухвата производ?у, расподелу, размену и потрош?у.

Маркс опису?е неколико друштвених класа у капитализму:

• пролетари?ат: представ?а велику масу становништва ко?а ?е лишена средстава за производ?у и прину?ена ?е да прода?е радну снагу ради одржа?а свога живота и живота сво?их породица, обав?а?у?и на?амни рад путем кога капиталиста црпи вишак вредности ко?и га радник дода?е робама у процесу производ?е. Према Марксу, капиталистички начин производ?е непрекидно ствара услове под ко?им буржоази?а искориштава пролетари?ат, због чи?енице да машине, техника, матери?али, природна богатства и кра??и производ доби?а?у облик приватног капитала ко?и се стално акумулише у рукама сво?их поседника.
• буржоази?а: чине ?е власници зем?е и средстава за производ?у, ко?и новчаним капиталом купу?у радну снагу, чи?ом се експлоатаци?ом извлачи вишак вредности у облику профита, камате и ренте. Ове послед?е категори?е стица?а дохотка ?есу основица за поделе ме?у сло?евима унутар буржоази?е и ?ихове опречне интересе.

Буржоази?а се може да?е поделити на крупну буржоази?у и ситну буржоази?у. Ситна буржоази?а су они ко?и на основу малог поседа запош?ава?у радну снагу али и сами раде у сво?им предузе?има, радионицама, газдинствима или магазинима. То могу бити мали власници, занатли?е, се?аци ко?и има?у зем?у али и трговци. Маркс ?е предви?ао да ?е ситна буржоази?а евентуално бити уништена непрестаном концентраци?ом и централизаци?ом капитала кроз конкуренци?у на тржишту, ствара?ем олигопола те да ?е велики део ?ених припадника бити гурнут у пролетари?ат, а ма?ина ?е се регрутовати у редове крупне буржоази?е.

Маркс ?е идентификовао и друге класе као:

• лумпенпролетари?ат: сиромаси, болесници, инвалиди, беску?ници, сирочад, удовице, криминалци, вагабунди, прос?аци итд. ?уди ко?и су на друштвено? маргини и ко?и су прину?ени да се прода?у било коме да би преживели. Они су настали као последица првобитне акумулаци?е капитала, као што ?е био случа? са некадаш?им британским кметовима ко?и су избачени са општинске зем?е и феудалних има?а на ко?има су вековима живели. Лумпенпролетери?ат се стално обнав?а захва?у?у?и флуктуаци?ама капиталистичке акумулаци?е у току да?ег разво?а капитализма.
• зем?опоседници: Класа ?уди ко?и су су чинили некадаш?у аристократи?у, наследивши посед из феудалних времена, стичу богатство и мо? захва?у?у?и ренти ко?у убиру из вишка вредности, а ко?и се оствару?е у производном процесу експлоатаци?ом радне снаге у индустри?и под контролом капиталиста или пак директном експлоатаци?ом рада се?аштва на зем?и ко?а ?е под закупом.
• се?аштво и по?опривредници: Ову класу ?е гледао као неорганизовану и подложну реакционарним расположе?има за револуци?у. Веровао ?е и да ?е та класа нестати претвара?ем зем?орад?е у крупну монополистичку по?опривредну производ?у под утица?ем концентраци?е и централизаци?е капитала, и да ?е ве?ина ?их постати индустри?ски пролетари?ат или резервна арми?а рада.

Марксова теори?а истори?е

Марксистичка теори?а се заснива на истори?ском матери?ализму ко?и разуме ?удско друштво као ди?алектички тоталитет ко?и ?е одре?ен матери?алним условима репродукци?е свог опстанка и разво?а, а ?ега чини сложена мрежа односа у ко?е ?уди ступа?у да би испунили биолошке и културом разви?ене потребе на основици природних ресурса и технике ко?ом располажу. Матери?ална репродукци?а чини теме? и основни фактор ко?и облику?е друштвену надград?у ко?а се састо?и од политичко-правног система и културних, моралних и религиозних образаца колективног ?удског битиса?а. Ме?у ?има не посто?и ?едноставан узрочно-последични однос ве? ди?алектичко ?единство и ме?усобно прожима?е и услов?ава?е. Економи?у не треба схватити као пуку научну дисциплину ограничену на данаш?е облич?е капитализма ко?е ?е он задобио у различитим националним границама.

Критика политичке економи?е ко?у ?е Маркс извео у сво?им делима управо иде на то да покаже пролазни и истори?ски карактер теме?них економских категори?а ко?има барата дато друштво у сво?о? свакодневно? матери?ално? производ?и, расподели, размени и потрош?и. Те категори?е чине теме?не по?мове и представе на ко?има се надовезу?у филозофске иде?е и правно-политичке концепци?е чи?а ?е функци?а успостав?а?е и стабилизаци?а друштвене структуре, ?еног институционалног склопа и класног поретка. Марксизму се често пребацивао економизам у тумаче?у друштвеног живота и ?егових разноврсних феномена али се тиме губи из вида ди?алектички метод на коме истори?ски матери?ализам инсистира у анализи ?едне епохе. Идеологи?а, политика, право, морал, религи?а, култура и мрежа друштвених институци?а повратно делу?е на производну структуру и процесе ?едног друштва, и ?у усмерава?у у одре?еним правцима разво?а. Марксизам и те како такве утица?е узима у обзир и покушава да их об?асни на научно? основи. Ме?утим, основну анатоми?у, улогу, границе и начело функциониса?а целокупне друштвене надград?е да?е матери?ална репродукци?а и ?ен "резон" на коме почива, а ко?а одражава класне односе ме?у друштвеним групама.

У општем погледу Маркс и Енгелс су идентификовали пет друштвено-економских формаци?а ко?е су се по?авиле у истори?и Западне Европе и света и ко?е би настале евентуалном еманципаци?ом радничке класе у буду?ности:

1. Примитивни комунизам: ви?ен ?е у кооперативним племенским друштвима у далеко? прошлости човечанства.
2. Робовласничко друштво: ко?е се ра?а када племе постане град-држава и када зароб?ава велики бро? робова. Тада се ствара робовласничка и во?на аристократи?а и зачи?е се обимни?а трговина.
3. Феудализам: зем?опоседничка аристократи?а поста?е влада?у?а класа на основу феудалног власништва и власти, на чи?о? зем?и мора?у да раде кметови. Трговци се полако претвара?у у прве капиталисте.
4. Капитализам: успостав?а се влада?у?а класа капиталиста ко?а располаже новчаним капиталом и средствима за производ?у на основу ко?их експлоатише радничку класу под фикци?ом слободног уговора.
5. Диктатура пролетари?ата: означава прелазан период соци?ализма у коме радници ?ача?у класну свест, збацу?у капиталисте и преузима?у контролу над државом, природним ресурсима и средствима за производ?у.
6. Комунизам: бескласно и бездржавно друштво ко?е почива на високо? основици производних снага и рационално? контроли матери?алне производ?е, расподеле, размене и потрош?е..

Марксистичке школе мисли

Западни марксизам

Западни марксизам ?е термин ко?им се опису?е широка разноликост марксистичких теоретичара ситуираних у западно? и средиш?о? Европи (а у друго? половини 20. века и у Северно? Америци) у контрасту са званичном доктрином марксизма-ле?инизма у Сов?етском Савезу и зем?ама Источног блока и маоизма у Народно? Републици Кини.

Структурални марксизам

Структурални марксизам ?е приступ марксизму теме?ен на структурализму, примарно теме?ен на радовима француског теоретичара Лу?а Алтисера и ?егових ученика. Био ?е знача?ан у Француско? у касним 60-има и 70-има и утицао ?е на филозофе, политичке теоретичаре и социологе изван Француске у 70-има.

Неомарксизам

Неомарксизам ?е школа марксизма ко?а ?е започела у 20. веку и базирала се на раним делима Маркса, пре ут?еца?а Енгелса, ко?а су усредоточавала на ди?алектички идеализам уместо на ди?алектички матери?ализам. Стога ?е одбила економски детерминизам и била више либертари?анска. Неомарксизам дода?е шире разумева?е друштвене не?еднакости, статуса и мо?и Макса Вебера ортодоксно? марксистичко? мисли.

Франкфуртска школа

Школу ?е основао Х. Веил, немачки богаташ ко?и ?е окупио немачке недогматске марксисте (М. Хоркха?мер, Т. Адорно, Х. Маркузе, Е. Фром, Ф. Но?ман) ко?и су углавном били ?евре?ског порекла, па су повлаче?ем пред Хитлером, Франкфуртску школу преселили на америчке универзитете Колумби?а, Принстон, Беркли. Након Другог светског рата институт се вра?а назад у Франкфурт, где делу?е ?друга генераци?а“ и ?. Хабермас. Познати су по ?критичко? теори?и друштва“ ко?а се теме?и на изворно? марксистичко? филозофи?и. Они критику?у и одбацу?у позитивизам. Адорно и Хоркха?мер следе?и Ф. Ничеа критику?у просветите?ство и човека доминантног над природом, а зароб?еником властитог инструменталног ума. Друштвена промена ни?е сводива на економски детерминизам, нови соци?ални покретачи промена су произво?ачи иде?а, а не ствари.

На?познати?у критичку истори?у марксизма написао ?е Лешек Колаковски: Главни токови марксизма I, II и III. (1976—1978).

Напомене

Ова? текст ?е извод из дефиници?е марксизма у ?Лексикону страних речи и израза“ Милана Ву?акли?е.

Види ?ош

• Секуларна религи?а

Литература

• Engels, Friedrich (1888). Manifesto of the Communist Party. London. стр. Footnote. Приступ?ено 15. 3. 2015. 
• O'Hara, Phillip (2003). Encyclopedia of Political Economy, Volume 2. Routledge. стр. 107. ISBN 978-0-415-24187-8. 
• Wolff and Resnick, Richard and Stephen (1987). Economics: Marxian versus Neoclassical. The Johns Hopkins University Press. стр. 130. ISBN 978-0-8018-3480-6. 
• Bourne, Peter G. (1986). Fidel: A Biography of Fidel Castro. New York: Dodd, Mead & Company. ISBN 9780396085188. 
• Callinicos, Alex (2010). The Revolutionary Ideas of Karl Marx. Bloomsbury, London: Bookmarks. ISBN 978-1-905192-68-7. 
• Castro, Fidel; Ramonet, Ignacio (interviewer) (2009). My Life: A Spoken Autobiography. New York: Scribner. ISBN 978-1-4165-6233-7. 
• Coltman, Leycester (2003). The Real Fidel Castro. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-10760-9. 
• Green, Sally (1981). Prehistorian: A Biography of V. Gordon Childe. Bradford-on-Avon, Wiltshire: Moonraker Press. ISBN 978-0-239-00206-8. 
• Marx, Karl (1849). Wage Labour and Capital. Germany: Neue Rheinische Zeitung. Приступ?ено 17. 6. 2014. 
• Trigger, Bruce G. (2007). A History of Archaeological Thought (2nd изд.). New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-60049-1. 
• Avineri, Shlomo (1968). The Social and Political Thought of Karl Marx. Cambridge University Press. 
• Dahrendorf, Ralf (1959). Class and Class Conflict in Industrial Society. Stanford, CA: Stanford University Press. 
• Jon Elster (1986). An Introduction to Karl Marx. . Cambridge, England,
• Michael Evans (1975). Karl Marx. London. ISBN 978-0-04-921020-2. 
• Gandler, Stefan (2015). Critical Marxism in Mexico: Adolfo Sánchez Vázquez and Bolivar Echeverria. Leiden/Boston: Brill. ISBN 978-90-04-22428-5. 
• Ko?akowski, Leszek (1976). Main Currents of Marxism. Oxford University Press. 
• O'Hara, Phillip (2003). Encyclopedia of Political Economy. 2. Routledge. стр. 107. ISBN 978-0-415-24187-8. 
• Parkes, Henry Bamford (1939). Marxism: An Autopsy. Boston: Houghton Mifflin. 
• Prychitko, David L. (2008). ?Marxism”. Ур.: David R. Henderson (.). Concise Encyclopedia of Economics (2nd изд.). Library of Economics and Liberty. 
• Wolff, Richard; Resnick, Stephen (1987). Economics: Marxian versus Neoclassical. The Johns Hopkins University Press. стр. 130. ISBN 978-0-8018-3480-6. 
• Robinson, Cedric J.: Black Marxism: The Making of the Black Radical Tradition, 1983, Reissue: Univ North Carolina Press, 2000

Marxism, Class Conflict, and the Conflict Helix

• Screpanti, E; Zamagna, S. (1993). An Outline of the History of Economic Thought. Clarendon Press. ISBN 978-0-19-828370-6. 
• Shenfield, S.D. Vladislav Bugera: ?Portrait of a Post-Marxist Thinker”. Архивирано из оригинала 12. 11. 2008. г. CS1 одржава?е: Неподобан URL (веза)
• McLellan, David (2007). Marxism After Marx. Basingstoke: Palgrave Macmillan. 

Спо?аш?е везе

• ?Библиотека Марксистичке литературе на Порталу Комунистичке Парти?е Срби?е”. Архивирано из оригинала 22. 03. 2012. г. 
• ?Марксистичка интернет архива”. Архивирано из оригинала 28. 09. 2011. г. 
• Reason in Revolt: Marxism and Modern Science By Alan Woods and Ted Grant
• ?London Philosophy Study Guide on Marxism”.  Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (31. ?ануар 2009)
• ?Introductory article by Michael A. Lebowitz”. Архивирано из оригинала 18. 02. 2009. г.