大数据解读：电梯劝烟猝死案终审改判获舆论点赞

Agnes Heler
Agnes Heler
Li?ni podaci
Puno ime	Agnes Heler
Datum ro?enja	(2025-08-06)12. maj 1929.
Mesto ro?enja	Budimpe?ta, Kraljevina Ma?arska
Datum smrti	19. jul 2019.(2025-08-06)?(90 god.)
Mesto smrti	Balatonalmadi, Ma?arska
Filozofski rad
Epoha	20. vek
Interesovanja	Politi?ke teorije, Filozofija

百度 可出乎意料的是，短短十几分钟，拉杆箱里的一百多件案件全部顺利登记立案。

Agnes Heler (ма?. ágnes Heller; 12. ма? 1929 — 19. jul 2019) bila je ma?arski filozof.

Biografija

Detinjstvo, mladost i politi?ki razvoj

Agnes Heler je odrasla u jevrejskoj srednjoklasnoj porodici. Tokom Drugog svetskog rata njen otac je iskoristio njegovu pravnu obuku i znanje nema?kog da bi pomogao ljudima da zajedno nabave potrebnu dokumentaciju kako bi emigrirali iz nacisti?ke Evrope. 1944, Helerin otac je bio deportovan u koncentracioni logor Au?vic gde je umro pre kraja rata. Heler i njena majka su uspele da izbegnu deportaciju.

U pogledu na uticaj Holokausta na njen rad, Helerova je rekla:

Oduvek me je zanimalo pitanje:

Kako je ovo moglo da se desi? Kako mogu da razumem ovo? Ovom iskustvu sa holokaustom se pridru?ilo moje iskustvo sa totalitaristi?ki re?im. Ovo je postavilo veoma sli?na pitanja u mojoj du?evnoj pretrazi i svetskoj istrazi: kako je ovo moglo da se desi? Kako ljudi mogu da urade ovakve stvari? Pa sam morala da otkrijem o ?emu se radi u moralu, koja je priroda dobra i zla, ?ta mogu u?initi povodom zlo?ina, ?ta mogu otkriti o izvorima morala i zla? To je bila prva istraga. Druga istraga bila je socijalno pitanje: kakav svet je mogao ovo da proizvede? Kakav svet dozvoljava da se ovo desi? ?ta predstavlja modernizam? Mo?emo li o?ekivati spas?

1947, Helerova je po?ela da studira fiziku i hemiju na Univerzitetu u Budimpe?ti. Me?utim, promenila je pravac na filozofiju kada ju je njen de?ko naterao u to vreme da poslu?a predavanje Giorgia Luka?a, o ukr?tanju filozofije i kulture. Momentalno je bila obuzeta time kako se ovo predavanje obratilo njenim brigama i interesima kako ?iveti u modernom svetu, pogotovo nakon iskustva u drugom svetskom ratu i holokaustu.

1947. je tako?e bila godina kada se Helerova pridru?ila komunisti?koj partiji dok je bila u cionisti?kom radnom kampu, i po?ela da razvija interesovanje za marksizam. Me?utim, mislila je da je stranka gu?ila sposobnost njenih sledbenika da misle slobodno zbog verovanja u demokratski centralizam (totalna vernost) stranci. Izba?ena je iz nje 1949, godine kada je Matijas Rakosi do?ao na vlast i uveo godine Staljinove vladavine.

Nau?ni rad

Rana karijera u Ma?arskoj

Agnes na jednim od svojih predavanja

Nakon 1953 i postavljanja Imra Nagija za premijera, Helerova je mogla sigurno da zapo?ne doktorske studije pod nadzorom Luka?a, i 1955 po?ela je da predaje na Univerzitetu u Budimpe?ti.

Od Ma?arske revolucije 1956 do Pra?kog prole?a 1968

Ma?arska revolucija 1956. godine bio je najva?niji politi?ki doga?aj u njenom ?ivotu, jer je u to vreme videla da je efekat akademske slobode marksisti?ke kriti?ne teorije opasan po celu politi?ku i socijalnu strukturu Ma?arske. Ustanak je potvrdio Helerove ideje da ?ta Marks stvarno ?eli je da ljudi imaju politi?ku autonomiju i zajedni?ku odlu?nost socijalnog ?ivota.

Luka?, Heler i ostali kriti?ki teoreti?ari iza?li su iz revolucije sa verom da marksizam i socijalizam treba primeniti u razli?itim zemljama na jedinstvene na?ine, efektivno ispituju?i ulogu Sovjetskog saveza u budu?nosti Ma?arske. Ove ideje su usmerile Helerovu ka ideolo?kom sudaru sa novom vladom Jano?a Kadara podr?ane od strane Moskve. Helerova je ponovo izba?ena iz komunisti?ke partije i otpu?tena sa Univerziteta 1958. zbog odbijanja da optu?i Luka?a za u?estvovanje u revoluciji. Nije mogla da nastavi njeno istra?ivanje do 1963, kada je bila pozvana da se pridru?i Sociolo?kom institutu na Ma?arskoj Akademiji kao istra?iva?.

Od 1963 mo?e se videti pojava koja ?e se kasnije nazvati ??kola Budimpe?te“, filozofski forum formiran od strane Luka?a kako bi promovisao obnovu Marksisti?kog kriticizma suo?enim sa prakti?nim i teorijskim socijalizmom. Drugi u?esnici u ?koli Budimpe?te bili su, zajedno sa Helerovom, njen drugi mu? Ferenc Feher, Markus Giorgi Markus, Mihali Vajda i neki drugi nau?nici sa slabijom povezano??u sa ?kolom (kao ?to su Andras Hegedus, Istvan Eorsi, Janos Kis i Giorgi Bens).

Helerin rad iz ovog razdoblja, kasnije odba?en, se koncentri?e na teme kao ?to su ?ta Marks veruje da treba da bude karakter modernog dru?tva; teorija oslobo?enja koja se primenjuje na pojedinca; rad na izmeni dru?tva i vlade iz po?etka; i uticaj na promene kroz nivoe vrednosti, verovanja i obi?aja svakodnevnog ?ivota. Od 1990, Helerova se vi?e interesovala za probleme u estetici u delima Koncept Predivnog (1998), Vreme je i??a?eno (2002), i Besmrtna Komedija (2005).

Karijera u Ma?arskoj nakon Pra?kog prole?a

Do doga?aja Pra?kog prole?a 1968, ?kola Budimpe?te nastavila je da podr?ava reformisti?ke stavove prema socijalizmu. Nakon invazije nad ?ehoslova?kom od strane snaga Var?avskog pakta i slamanja nesuglasica, ?kola i Helerova su mislili da su Isto?no Evropski re?imi totalno korumpirani i da su reformisti?ke teorije branila?ke. Helerova obja?njava u njenom intervju-u sa Polonijem da:

Re?im nije tolerisao ni jedno drugo mi?ljenje; to je u stvari totalitaristi?ki re?im. Ali totalitaristi?ki re?im ne mo?e da u potpunosti da upotpuni, ne mo?e da odbaci pluralizam; pluralizam postoji u savremenom svetu, ali mo?e da progna pluralizam. Prognati pluralizam zna?i da stranka odlu?uje kakvo izdvojeno mi?ljenje je dozvoljeno. To jest, ne mo?e? napisati ne?to ?to stranka nije dozvolila. Ali po?eli smo da pi?emo i mislimo nezavisno i to je bio ogroman izazov protiv na?ina na koji je ceo sistem radio. Uop?te nisu mogli tolerisati kr?enje pravila igre. A mi nismo igrali po pravilima.

Ovakav pogled se u potpunosti nije slagao sa Kadarovim pogledom na politi?ku budu?nost Ma?arske nakon revolucije 1956. Prema njenom najnovijem intervju-u u nema?kim novinama Svet D?ungle, ona misli da su politi?ki i kriminalisti?ki procesi nakon 1956. godine bili antisemitski.

Nakon Luka?ove smrti 1971. godine, pripadnici ?kole su postali ?rtve politi?kog progona, postali su nezaposleni zbog otpu?tanja sa univerzitetskih poslova, i izlo?eni prismotri i op?tem uznemiravanju. Radije nego da ostanu disidenti, Helerova i njen mu? filozof Ferenc Feher, uz mnoge druge pripadnike glavne grupe ?kole, odabrali su izgnanstvo u Australiju 1977. godine.

Karijera u inostranstvu

Helerova i Feher nai?li su na kako su oni to zvali sterilnost lokalne kulture i ?iveli u relativnom predgradskom mraku blizu Univerziteta La Trobe u Melburnu, gde su pomagali oko transformacije Teze Jedanaest od radni?kog ?urnala do vode?eg australijskog ?urnala socijalne teorije pre njene konverzije u ?Ameri?ku civilizaciju“.

Kao ?to je Tormej opisao, Helerine zrele misli tokom ovog vremena su bazirane na na?elima koja mogu biti pripisani njenoj vlastitoj istoriji i iskustvu kao pripadnik ?kole Budimpe?te, fokusiraju?i se na na stres individualca kao agenta; neprijateljstvo prema opravdanju stanja stvari referencom na nemoralni ili neeti?ki kriterijum; verovanje u ?ljudsku supstancu“ kao poreklo svega ?to je dobro ili vredno; i neprijateljstvo prema formama teoretisanja i politi?ke prakse koje negiraju jednakost, racionalnost i samoopredeljenje zarad ?na?ih“ interesa i potreba, kako god bilo definisano.

Helerova i Feher su napustili Australiju 1986. godine da bi se zaposlili u Novoj ?koli u Njujorku, gde je Helerova sada na poziciji Hane Arent kao profesor filozofije na postdiplomskim studijama. Njena filozofija nastavila je svoju neo-liberalnu postmodernizaciju koja je po?ela odbijanjem Marksizma zarad funkcionalisti?ke i dru?tvene teorije zasnovane na tr?i?tu, a zavr?ila se konverzijom u neokonzervatizam pod uticajem doga?aja 11. septembra. Njen doprinos u oblasti filozofije prepoznat je po mnogim nagradama koje je dobila (kao ?to je Nagrada Hane Arent za politi?ku filozofiju u Bremenu,1995. godine i ?e?enijske nacionalne nagrade u Ma?arskoj 1995. godine), i raznim akademskim dru?tvima kojima slu?i, uklju?uju?i i Ma?arsku akademiju nauka. 2006. godine posetila je Kinu na nedelju dana po prvi put.

Helerova trenutno vr?i istra?ivanja i prolifi?no pi?e o etikama, ?ekspiru, estetici, politi?koj teoriji, modernosti, i ulozi centralne Evrope u istorijskim doga?ajima. 2006. godine bila je primalac Soning nagrade, 2010. je primila Geteovu medalju.

2010. godine, Helerova, sa 26 drugih poznatih i uspe?nih Ma?arskih ?ena, pridru?ila se kampanji za referendum o ?enskoj prisutnosti u ma?arskom zakonodavstvu.

Helerova je nastavila da objavljuje internacionalno priznata dela, uklju?uju?i i ponovno objavljivanje njenih ranijih dela na engleskom, koja su internacionalno po?tovana od strane nau?nika kao ?to su Lidija Ger (za Helerin Koncept Predivnog), Ri?ard Volin (Moralista u Vrtlogu Istorije) Dmitri Nikulin (o komediji i etici), D?on Gramli (?iji se rad fokusira na Helerino delo Moralista u Vrtlogu Istorije), D?on Randel ( o estetici i teoriji modernosti), Preben Kar?olm (Kratka Istorija moje Filozofije), izme?u ostalih.

Helerova je sada Profesor Emeritus u Novoj ?koli za Dru?tveno Istra?ivanje u Njujorku. Nastavila je da aktivno radi i akademski i politi?ki ?irom sveta. Nedavno je pri?ala na fakultetu Imre Kerte? u Jeni u Nema?koj, zajedno sa poljskim sociologom, Zigmunt Bauman, na Tubin?kom sajmu knjiga u Nema?koj sa biv?im nema?kim ministrom pravde, Herta Dojbler-Gmelin, i na ostalim prostorima ?irom sveta.

Nagrade, priznanja

Agnes sada

• Lessing nagrada, Hamburg (1981)
• Hannah Arendt profesor filozofije, Bremen (1994)
• Széchenyi nagrada (1995) - Tudományos munkássága elismeréseként.
• Doctor honoris causa, Melburn (1996)
• Red za zasluge Republike Ma?arske (2004)
• Evropski Italijanski parlament, Sekcija nagrada (2004)
• Pro Scientia Zlatna medalja (2005)
• Sonning nagrada (2006)
• Cohen nagrada, Herman (2007)
• Monika Nagrada, Vig (2007)
• Mazsike Gy?rgy Nagrada Várhegyi (2007)
• Freeman u Budimpe?ti (2008)
• Goethe-medalja (2010)
• Ma?arska Socijalisti?ka partija, Medalja za javne delatnosti (2011)
• Wallenberg medalja (2014)
• Medjunarodna Willy-Brandt-nagrada (2015)

Agnes Heler

Dela

Radovi

• "Marksisti?ka teorija revolucije i revolucija u svakodnevnom ?ivotu" (Telos, jesen 1970)
• "Na novim avanturama dijalektike? (Telos, prole?e 1977)
• "Oblici polova" (Telos, leto 1977)
• "Komedija i racionalnost" (Telos, jesen 1980)
• "Antinomije mira" (telos, jesen 1982)
• "Iz crvenog u zeleno" (telos, prole?e 1984)
• "Luka? i Sveta porodica" (Telos, zima 1984-5)

Knjige

• A mai t?rténelmi regény ("The Historical Novel Today", in Hungarian), Budapest: Múlt és J?v? Kiadó, 2011.
• The insolubility of the "Jewish question", or Why was I born Hebrew, and why not negro? Budapest: Múlt és J?v? Kiadó, 2004.
• Beyond Justice, Oxford, Boston: Basil Blackwell, 1988.
• Can Modernity Survive?, Cambridge, Berkeley, Los Angeles: Polity Press and University of California Press, 1990.
• Dictatorship Over Needs (with F. Fehér and G. Markus). Oxford: Basil Blackwell, 1983.
• Doomsday or Deterrence (with F. Fehér). White Plains: M. E. Sharpe, 1986
• Eastern Left – Western Left (Freedom, Totalitarianism, Democracy) (with F. Fehér). Cambridge, New York: Polity Press, Humanities Press, 1987.
• An Ethics of Personality, Cambridge: Basil Blackwell, 1996.
• From Yalta to Glasnost (The Dismantling of Stalin's Empire) (with F. Fehér). Oxford, Boston: 1990.
• General Ethics, Oxford, Boston: Basil Blackwell, 1989.
• The Grandeur and Twilight of Radical Universalism (with F. Fehér). New Brunswick: Transaction, 1990.
• The Humanisation of Socialism (with A. Hegedus et al.), (collected papers trans. from Hungarian). London: Allison and Busby, 1976.
• Hungary, 1956 Revisited: The Message of a Revolution A Quarter of a Century After (with F. Fehér). London, Boston, Sydney: George Allen and Unwin, 1983.
• Immortal Comedy: The Comic Phenomenon in Art, Literature, and Life, Rowman and Littlefield Publishers Inc, November 2005.
• Individuum and Praxis (Positionen der Budapester Schule), (collected essays trans. from Hungarian, with G. Lukács et al.). Frankfurt: Suhrkamp Verlag, 1975.
• On Instincts (English trans. of Hungarian original). Assen: Van Gorcum, 1979.
• Lukács Revalued, editor. Oxford: Basil Blackwell, 1983 (paperback, 1984).
• A Philosophy of Morals, Oxford, Boston: Basil Blackwell, 1990.
• The Postmodern Political Condition (with F. Fehér), Cambridge, New York: Polity Press Columbia University Press, 1989.
• The Power of Shame (A Rationalist Perspective), London: Routledge and Kegan Paul, 1985.
• Reconstructing Aesthetics, editor with F. Fehér. Oxford: Basil Blackwell, 1986.
• Renaissance Man (English trans. of Hungarian original). London, Boston, Henley: Routledge and Kegan Paul, 1978.
• A Theory of Modernity, Blackwell Publishers, Cambridge MA, 1999.
• The Theory of Need in Marx, London: Allison and Busby, 1976.
• The Time is Out of Joint: Shakespeare as Philosopher of History, Blackwell Publishers, Cambridge MA, 2000.
• Towards a Marxist Theory of Value, Carbondale: University of Southern Illinois, Telos Books, 1972.

Spolja?nje veze

• DW Intervju iz 2015