车讯:售价34.9万-65.9万元 上汽大众辉昂正式

百度 对于荣华实业的上述房屋，刘玉梅称：我们去看了，房子占地面积比较大，不是简易棚子，对职工考虑也比较周到，那么大面积山又大，人工测量是不容易的事情，而且测绘对精度是有一定要求的。

Диктатура пролетари?ата ?е демократска политичка власт радничке класе. У марксизму ?е то политички и друштвени систем ко?и осва?а?ем демократске власти успостав?а радничка класа у прелазном раздоб?у од капитализма ка бескласном друштву. Ради се о демократско? власти ко?у оствару?е радничка класа, у савезу са осталим подре?еним сло?евима, ко?у карактерише разби?а?е старих институци?а капиталистичког класног друштва и обликова?е нових институци?а заснованих на директно? демократи?и у политици и економи?и. Ова? по?ам означава прелазну радничку државу изме?у капиталистичког друштва и бескласног друштва. Кроз прелазно раздоб?е, држава би требало да буде револуционарна демократска власт радништва.

Владимир И?ич Ле?ин ?е сматрао да ?е нужно успоставити диктатуру пролетари?ата као ?на?жеш?и и на?немилосрдни?и рат нове класе против мо?ни?ега непри?ате?а, против буржоази?е. Према ?ему диктатура пролетари?ата ?е нужна, и победа над буржоази?ом ни?е могу?а без дугог, упорног, огорченог рата на живот и смрт.

Ради се о општо? власти ко?у оствару?е радничка класа, често у савезу са се?аштвом и осталим радним ?удима, након збацива?а с власти буржоази?е и осталих израб?ивачких класа, а ко?у карактерише разби?а?е старих институци?а власти класног друштва и обликова?е нових (комунистички социолози су препознали да сами комунисти заправо преузима?у улогу буржоази?е у друштвима ко?има ступа?у на чело, али ?е то углавном табу тема за комунисте). Ова? марксистички по?ам ?е означавао прелазну соци?алистичку државу изме?у капиталистичког друштва и бескласног комунистичког друштва. Кроз ?прелазно раздоб?е”, ко?е ?е у пракси тра?ало децени?ама и никако се ни?е завршавало, држава ?е требало да буде револуционарна диктатура пролетари?ата.

Позадина

Диктатуром пролетари?ата радничка класа оствару?е сво?у доминантну улогу у држави. Диктатура пролетари?ата као истори?ски тип ?е на?ближа по?му ?непосредне и директне демократи?е, али ?е по?ам симболично назван ?диктатуром” као супротност диктатури буржоази?е (диктатури капитала). Карактеристична преобразба ко?у доноси диктатура пролетари?ата одви?а се првенствено у промени друштвено-економских односа друштва.

Теори?а диктатуре пролетари?ата (демократска радничка власт) произлази из теори?е класа и класне борбе. На теме?у уопштава?а искуства револуционарне борбе радништва, нарочито револуционарног крета?а у време Париске комуне, Маркс и Енгелс су разра?ивали и про?екат остварива?а радничке државе. Они су притом говорили о ?осва?а?у демократи?е? те уопште о нужности радничке револуци?е ко?о? воде научно-технолошке револуци?е ко?е ме?а?у човека и средства производ?е.

Сам израз ?диктатура пролетари?ата“ Маркс први пута употреб?ава у писму Видема?еру 1852. године, где наводи да класна борба води неизбежно диктатури пролетари?ата, а та диктатура као демократска радничка власт представ?а само прелаз према укида?у свих класа — бескласном друштву. Да?у разраду овога по?ма Маркс износи у Критици Готског програма (1875), где држава прелазног раздоб?а из капитализма у бескласно друштво ?ко?а не може да буде ништа друго до револуционарна диктатура пролетари?ата.

У полемици с тзв. ревизионистичким теори?ама (Каутски, Кунов, Ренер), бо?шевички во?а Ле?ин разви?а да?е теори?у диктатуре пролетари?ата. Како у класном друштву не може бити истинске демократи?е, сматра Ле?ин, диктатура пролетари?ата има задатак да, оствару?у?и ?пролетерску демократи?у”, изопшти из демократи?е класу уг?етача (?уг?етава?е уг?етача”). У Држави и револуци?и (1917) Ле?ин заступа став да диктатура пролетари?ата неста?е с одумира?ем пролетерске државе као државе, што ?е омогу?ено тек у пуном комунизму. Тада, наиме, одумире и демократи?а као политички облик да би се стварно збивала као пракса.

Овом Ле?иновом концепту супротстав?а се Роза Луксембург, ко?а жели да иск?учи посредова?е парти?е изме?у власти и маса, сматра?у?и да таква пракса нужно доводи до деви?аци?а. Она се заузима за такав облик пролетерске демократи?е у ко?ем ?е бити осигуран пун надзор ?авности над диктатуром класе. Истори?ски ?е задатак диктатуре пролетари?ата да уклони дволичност буржоаске демократи?е, то ?ест да се ова формална демократи?а учини садржа?ном. У том погледу она заузима сред?и став у полемици Ле?ина с Каутским сматра?у?и да Ле?ин наглашава само реч диктатура, а Каутски реч демократи?а, оба неди?алектички. Специфичну деви?антну форму доживела ?е концепци?а диктатуре пролетари?ата у Ста?иново? интерпретаци?и и пракси. ?егово схвата?е да ?ача?ем соци?ализма ?ача и класна борба, у пракси ?е оправдавало примену низа репресивних мера не само према класи уг?етача, ве? и према оним припадницима саме радничке класе ко?и се нису у свему слагали са службеном Ста?иновом лини?ом.

Марксистичка теори?а и пракса у бившо? СФР? полазила ?е од начела сталног хуманизира?а друштвених односа. У условима остварене диктатуре пролетари?ата, друштвеног власништва над средствима за производ?у, сматрало се да радничка класа може да оствари сво?е класне интересе и да буде на висини свог истори?ског задатка ако се истодобно бори и за ослобо?е?е свих стваралачких чинилаца друштва од притиска антисоци?алистичких снага ко?е се манифесту?у у остацима буржу?ских односа, али и у различитим деформаци?ама соци?ализма (бирократизам, конзервативизам, култ личности, административни централизам и слично). Ови ставови изражени у пракси ондаш?ег радничког самоуправ?а?а и изград?и самоуправних односа у друштву генерално, надовезивали су се у класичну концепци?у диктатуре пролетари?ата.

Изопаче?е Марксове теори?е од стране ?еднопарти?ских режима 20. века

Бо?шевизам (марксизам-ле?инизам), као политичка теори?а и пракса са свим сво?им вари?антама, ?е искривио Марксова уче?а и искористио по?ам диктатуре пролетари?ата за диктатуру ?едне парти?е и ?ених чиновника над радништвом и свим подре?енима. Иако по?ам диктатура пролетари?ата нема никакве везе са диктатуром и репреси?ом по?единаца над масама, него представ?а демократску политичку власт маса, радништва и свих потчи?ених како би се превазишли капиталистички односи.

Савремени марксисти сматра?у "марксизам-ле?инизам" искрив?е?ем и изопаче?ем племенитих иде?а Маркса и Енгелса о соци?ално? правди, ?ер они нису били против политичке демократи?е током изград?е антикапитализма. У Критици Готског програма, Гра?анском рату у Француско?, Манифесту и другим радовима Маркс указу?е да се антикапиталистички преобража? треба учинити у облику демократског политичког режима, те да ?е први ци? "осва?а?е демократи?е".

У овим делима, Маркс на ?езгровит начин говори, изме?у осталог, о држави, и да?е скицу транзици?ске државе ко?а ?е демократска радничка власт. У то? скици, нема места за логоре, стре?а?е и протерива?е. Антикапиталистичка изград?а ?е супротна владавини парти?ске елите и аутократским односима у економско? сфери. Маркс пише о томе да ?е ослобо?е?е радништва дело самог радништва (а не мале конспиративне организаци?е професионалних револуционара), о томе да ?е слобода по?единца услов слободе свих, те о томе да ?е Париска комуна узор антикапиталистичке изград?е.

У Гра?анском рату у Француско? Маркс анализира искуство Париске комуне из 1871. и оце?у?е да ?е то коначно прона?ени политички облик ослобо?е?а радничке класе. ?Коначно прона?ени облик ослобо?е?а радничке класе“ ?е власт ко?а ?е разви?ала механизме директне демократи?е у политици и економи?и, ко?а ?е увела радничко самоуправ?а?е, поштовала различита, па и супротна политичка миш?е?а, те дозволила демократско такмиче?е различитих странака на изборима, ко?а ?е претворила представничко тело у врховну власт, спо?ивши законодавну и извршну функци?у у ?еговим рукама, те укинула ста?а?у во?ску и бирократи?у.

Литература

• Оп?а енциклопеди?а ?ЛЗ, том 2 Ц-Фоб, Загреб 1977. година.
• Calhoun, Craig J. (2002). Classical Sociological Theory. Oxford: Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-21348-2. 
• Fischer, Louis (1964). The Life of Lenin. London: Weidenfeld and Nicolson. 
• Pipes, Richard (1990). The Russian Revolution: 1899–1919. London: Collins Harvill. ISBN 978-0-679-73660-8. 
• Read, Christopher (2005). Lenin: A Revolutionary Life. Routledge Historical Biographies. London: Routledge. ISBN 978-0-415-20649-5. 
• Rigby, T. H. (1979). Lenin's Government: Sovnarkom 1917–1922. Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-22281-5. 
• Ryan, James (2012). Lenin's Terror: The Ideological Origins of Early Soviet State Violence. London: Routledge. ISBN 978-1-138-81568-1. 
• Sandle, Mark (1999). A Short History of Soviet Socialism. London: UCL Press. ISBN 978-1-85728-355-6. doi:10.4324/9780203500279. 
• Service, Robert (2000). Lenin: A Biography. London: Macmillan. ISBN 978-0-333-72625-9. 
• Volkogonov, Dmitri (1994). Lenin: Life and Legacy. Превод: Shukman, Harold. London: HarperCollins. ISBN 978-0-00-255123-6. 
• White, James D. (2001). Lenin: The Practice and Theory of Revolution. European History in Perspective. Basingstoke, England: Palgrave. ISBN 978-0-333-72157-5. 
• Domhoff, G. William (април 2005). ?Who Rules America: A Critique of Marxism”. WhoRulesAmerica.net. Приступ?ено 30. 11. 2018. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Johnson, Paul (2007). Intellectuals From Marx and Tolstoy to Sartre and Chomsky by Paul Johnson. ISBN 978-0061253171.  . (revised ed.). Perennial.
• Wolff, Richard D.; Johnson, Paul; Jacoby, Russell; Walzer, Michael; Watkins, Evan (лето 1991). ?Review Essay. Criticizing Social Criticism”. Boundary 2. 18 (2): 207. JSTOR 303286. doi:10.2307/303286. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• ?Historical materialism”. Dictionary.com. Приступ?ено 8. 5. 2018. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Erich Fromm (1961). ?Marx's Concept of Man”. Marxists Internet Archive. Приступ?ено 8. 5. 2018. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Marx, Karl. ?The Poverty of Philosophy”. Marxists Internet Archive. Приступ?ено 23. 5. 2008. ?The hand-mill gives you society with the feudal lord; the steam-mill society with the industrial capitalist.” CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Marx, Karl (2001). Preface to a Critique of Political Economy. London: The Electric Book Company. стр. 7—8. 
• Singer, Peter (1980). Marx: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. стр. 50. ISBN 978-0192854056. 
• Marx, Karl (1977). A Contribution to the Critique of Political Economy. Moscow: Progress Publishers. . Notes by R. Rojas.
• Murray Rothbard (1995). An Austrian Perspective on the History of Economic Thought. Ludwig von Mises Institute. стр. 372—374. ISBN 0-945466-48-X. . Volume 2, Edward Elgar Publishing Ltd, Chapter 12
• J.I. (Hans) Bakker (2007). Ritzer, George, ур. Economic Determinism. Blackwell Encyclopedia of Sociology. ISBN 9781405124331. doi:10.1002/9781405165518. Архивирано из оригинала 29. 9. 2020. г. Приступ?ено 28. 12. 2011. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Sean Sayers. ?Marxism and the Dialectical Method – A critique of G.A. Cohen” (PDF). Radical Philosophy 36 (Spring, 1984). стр. 4—13. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 7. 2013. г. Приступ?ено 28. 12. 2011. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Karl Marx. ?A Contribution to the Critique of Political Economy”. Progress Publishers, Moscow, 1977. Приступ?ено 28. 12. 2011. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)

Спо?аш?е везе

• Critique of the Gotha Programme
• The Civil War in France
• Marxists.org glossary term
• "The 'Dictatorship of the Proletariat' in Marx and Engels" by Hal Draper