卩是什么意思

За друга значе?а, погледа?те страницу Душа (вишезначна одредница).

Soul преусмерава овде. За музички стил погледа?те страницу Соул музика.

Вага?е душа умрлих у египатско? митологи?и

Слика душе у алхеми?ско? расправи из 16. века Филозофска бро?аница.

百度 原标题：住房租赁市场迎大时代金融支持政策即将出台■本报记者杜雨萌随着多地加速建设培育住房租赁市场，以往重购轻租的房地产行业正在逐渐转变。

Душа (грч. психе, лат. анима) по?ам ко?им преднаучно миш?е?е да?е супстанци?у, односно своди на посебно, од тела различито би?е, свеукупност животних, а посебно психичких по?ава. Сама реч душа етимолошки ?е повезана са ?диса?ем”, ?едним од на?очигледни?их знакова код човека и животи?а. Душа ?е ентитет за ко?и се, у многим верским и филозофским традици?ама, претпостав?а да посто?и само у живим би?има. Душа ?е оно што чини живот, принцип живота, знак живота, оно што се само собом покре?е. Посто?е различита верова?а о посто?а?у душе, о ?еном односу према твари, о томе да ли се ради о ?едно? свеопшто? души или их има више, о томе како се душа односи према телу и психолошким процесима, о пореклу и судбини ?удске душе, ук?учу?у?и и ?ено претходно посто?а?е и бесмртност. Неке традици?е не праве разликова?е изме?у ?удске душе и духа, па се та два термина често користе као синоними.

Разумева?е душе као виталног принципа (?ентелехи?е тела”) настало ?е у античко? филозофи?и (Аристотел), и ?ош увек претпостав?а различите виталистичке претпоставке у биологи?и, а у многим религи?ама, ?ен независни, скоро матери?ални битак, означава саму суштину религиозне мисли и тако?е ?е утицао на формира?е различитих идеалистичких схвата?а и крета?а у филозофи?и.

Душа ?е у многим религиозним, филозофским и митолошким традици?ама, бестелесна есенци?а живог би?а. Душа или психа (старогрчки ?език: ψυχ? psūkh?, од ψ?χειν psū?khein, ?дисати”) су менталне способности живог би?а: разум, карактери, осе?а?и, свест, се?а?а, перцепци?е, размиш?а?а итд. У зависности од филозофског система, душа може бити или смртна или бесмртна. У ?удео-хриш?анству, само ?удска би?а има?у бесмртне душе (иако се бесмртност оспорава унутар ?удаизма и можда ?е то произашло из утица?а Платона). На пример, католички теолог Тома Аквински ?е приписивао ?душу” (anima) свим организмима, али ?е тврдио да су само ?удске душе бесмртне.

Друге религи?е (оре свега хиндуизам и ?аинизам) сматра?у да су сва жива би?а, од на?ма?их бактери?а до на?ве?их сисара, душе саме по себи (атман, ?ива) и да има?у сво?е физичке репрезентаци?е (тело) у свету. Стварно би?е ?е душа, док ?е тело само механизам да се доживи карма тог живота, нпр. ако се разматра тигар онда посто?и самосвесни идентитет ко?и се налази у ?ему (душа) и ?егова физичка репрезентаци?а у свету (цело тело тигра ко?е се може видети). Неки сматра?у да чак и небиолошки ентитети (као што су реке и планине) поседу?у душе. Ово верова?е се зове анимизам. Грчки филозофи, као што су Сократ, Платон, и Аристотел, сматрали су да душа (ψυχ? psūchê) мора имати логичку способност, испо?ава?е ко?е ?е на?божански?е од ?удских акци?а. На свом су?е?у, Сократ ?е у сво?о? одбрани чак сумирао сво?е уче?е као ништа друго до подстица? сво?им сугра?анима Ати?анима да надмаше сами себе у стварима психе, ?ер су сва телесна добра зависна од такве изврсности (Изви?е?е 30a–b).

Душа у религи?и

Хриш?анство узима у обзир да ?е на почетку све створено као ?добро”, дакле душа (дух) ?е добра, бесмртна и учеству?е у спасе?у. ?удске душе након смрти иду у ра? или пакао. Римокатоличка црква веру?е и у посто?а?е чистилишта.

Човек се, према уче?у Светог писма, састо?и из тела и душе (Пост. 2,7 ; Мт. 10,28), ко?а ожив?ава тело, надах?у?е га. Зато душу у Библи?и често назива?у дахом живота, духом живота или духом. Душа не потиче од тела, ве? представ?а посебну снагу, ко?а има сво? извор у Богу. Душу има?у и животи?е. Душу животи?а створио ?е Бог из оних почетака ко?и су били у само? твари, мада су представ?али нешто различито од ?е (Пост. 1, 20, 24). Душу човека Бог ?е створио начином ко?и ?е назван удахну?ем Божи?им (Пост. 2, 7). За разлику од животи?а, душа човекова имала ?е посебне особине, ?ер ?е ?едино човек био створен по лику и прилици Божи?о?. Посебне особине ?удске душе су ?единство, духовност, бесмртност, способност разума, слободе и дар говора.

Теме?ни критери?ум светости ?е спасе?е душе.

Древни Блиски исток

Главни чланци: Древни египатски концепт душе и Религи?е древног Блиског истока

Душе Пеа и Нехена вуку кра?евску баржу на ре?ефу храма Рамзеса II у Абидосу.

У древно? египатско? религи?и, веровало се да ?е по?единац састав?ен од различитих елемената, неки од ко?их су физичких и неки духовни. Сличне иде?е налазе се у древно? асирско? и вавилонско? религи?и. Кутамува, ?едан кра?евски званичник из Самала у 8. веку п. н. е., наручио ?е да се подигне стела са натписом након ?егове смрти. У натпису ?е затражено да ?егови ожалош?ени обожава?у ?егов живот и загробни живот путем гозби ?за мо?у душу ко?а ?е у ово? стели”. То ?е ?една од на?рани?их референци на душу као засебан ентитет од тела. Базалтна стела ?е 800 lb (360 kg) тешка, 3 ft (0,91 m) висока и 2 ft (0,61 m) широка. Откривена ?е у тре?о? сезони ископава?а Но?бауерове експедици?е Ори?енталног института у Чикагу, Илиноис.

Бахаи вера

Бахаи вера тврди да ?е ?душа знак Бога, небески драгу? чи?у реалност ни на?це?ени?и ме?у ?удима нису успели да докуче, и чи?а мистери?а колико год да ?е акутна, не?е никада мо?и да буде разоткривена”. Бахаула ?е сматрао да душа не само да настав?а да живи после физичке смрти ?удског тела, ве? да ?е заправо и бесмртна. Ра? се делимично може посматрати као ста?е блискости душе Богу; а пакао као ста?е одво?ености од Бога. Свако ста?е следи као природна последица индивидуалних напора, или ?иговог одсуства, да се оствари духовни разво?. Бахаула ?е учио да индивидуе нема?у посто?а?е пре ?иховог живота овде на зем?и и да ?е еволуци?а душе увек усмерена према Богу и далеко од матери?алног света.

Будизам

Будизам учи да су све ствари у константном ста?у флукса: све се ме?а, и перманентно ста?е не посто?и само по себи. То се односи на ?удска би?а, колико год и на све друго у космосу. Стога, ?удско би?е нема перманентну суштину. Према ово? доктрини аната (пали, санскрит: anātman) – ?одсуство себе” или ?одсуство душе” – речи ??а” или ?мени” се не односе на било ко?у фиксну ствар. Оне су ?едноставно погодни изрази ко?и дозво?ава?у да се позове на непрестано ме?а?е ентитета.

Доктрина ?аната” ни?е вид матери?ализма. Будизам не пориче посто?а?е ?нематери?алних” ентитета, и по ?ему се (бар традиционално) разлику?у телесна ста?а од менталних ста?а. Стога, конвенционални превод термина anatta као ?без душе” може да буде збу?у?у?и. Ако се реч ?душа” ?едноставно односи на нематери?алну компоненту у живим стварима ко?а може да настави с посто?а?ем након смрти, онда будизам не пориче посто?а?е душе. Уместо тога, Будизам пориче посто?а?е перманентног ентитета ко?и оста?е константан иза промен?ивих телесних и нетелесних компоненти живог би?а. Као што се тело ме?а од тренутка до тренутка, као што мисли долазе и одлазе, тако не посто?и стално ста?е ко?е ?е у основи ума, и ко?е дожив?ава те мисли, као у картези?анству. Свесна ментална ста?а ?едноставно се по?ав?у?у и неста?у, без ?мислиоца” иза ?их. Кад тело умре, будисти веру?у да се бестелесни ментални процеси настав?а?у и да се поново ра?а?у у новом телу. Буду?и да се ментални процеси непрекидно ме?а?у, би?е ко?е ?е поново ро?ено ни?е ни потпуно различито од, нити потпуно исто са, би?ем ко?е ?е умрло. Ме?утим, ново би?е ?е континуаци?а би?а ко?е ?е умрло – на исти начин на ко?и ?е особа овог момента континуаци?а те особе из претходног момента, упркос чи?енице да се она константно ме?а.

Будистичко уче?е сматра да ?е по?ам перманентног, сталног себе заблуда, ко?а ?е ?едан од узрока ?удских сукоба на емоционалним, друштвеним и политичким нивоима. Они дода?у да разумева?е анате да?е тачан опис ?удског ста?а, и да нам то разумева?е омогу?ава да усмеримо наше свакодневне же?е.

Разне школе будизма има?у различите иде?е о томе шта се настав?а након смрти. Школа свести у маха?анском будизму сматра да посто?е ста?а свести ко?а настав?а?у са посто?а?ем након смрти. У неким школама, а посебно у тибетанском будизму, уста?ено ?е гледиште да посто?е три форме ума: веома суптилан ум, ко?и се не дезинтегрира након смрти; суптилан ум, ко?и се дезинтегрира након смрти и ко?и ?е ?са?а?у?и ум” или ?несвесни ум”; и укупан ум, ко?и не посто?и кад особа спава. Стога ?е укупан ум ма?е перманентан од суптилног ума, кога нема након смрти. Веома суптилан ум, ме?утим, се настав?а, а када се ?схвати”, или кад се поново поклопи са по?авама, наста?е нови суптилни ум, са сво?ом личнош?у/претпоставкама/навикама, и та? ентитет дожив?ава карму у садаш?ем континууму.

Сматра се да су би?ке неосетне (無情), мада су будистички монаси обавезни да не пресеца?у, нити пале дрве?е, ?ер су нека осетна би?а зависна од ?их. Неки маха?ански монаси сматра?у да неосетна би?а као што су би?ке и каме?е има?у Будину природу.

По?едини модерни будисти, посебно у Западним зем?ама, одбацу?у или бар заузима?у агностичку позици?у у погледу концепта поновног ро?е?а или реинкарнаци?е. Стивен Бечелор дискуту?е ту тему у сво?о? к?изи Будизам без верова?а. Други указу?у на истражива?а ко?а су била спроведена на Универзитету у Вир?ини?и као доказ да су неки ?уди поново ро?ени.

Душа у филозофи?и

Код првих грчких филозофа ни?е било ?асног разликова?а по?мова душе (психе) и духа (нус). Платон ?е сматрао душу за ?едно без делова и, према томе, непропад?иво. Пошто ?е ?ош у античко доба било очигледно да се органске матери?е разлажу, Платон ?е сматрао да нематери?алност душе представ?а фундаментални услов за ?ену бесмртност.

Ни Платон ни Аристотел нису мислили да само ?удска би?а пос?еду?у душу. Аристотел ?е разликовао:

• разумску душу, ко?у поседу?е само човек,
• чулну душу, ко?у поседу?у и животи?е и ко?а ?е основа чулне осет?ивости, и
• вегетативну душу, ко?у има?у и би?ке и ко?а ?е основа нагона за храном и узрок раста и размножава?а.

Ипак, за разлику од Платона, Аристотел ?е одбацивао сеобу душе из ?едне врсте у другу, посли?е смрти. Тако?е ?е био скептичан према могу?ности да душа опстане и функционише без ти?ела. Грчки атомисти Демокрит и Епикур су душу замиш?али као супстанци?у сложену из на??епших атома, те према томе пропад?иву (пропада?е ?е исто што и разлага?е).

За Декарта, душа ?е део духовне супстанци?е (лат. res cogitas) и по сво?о? природи ?е непросторна и без икаквих других сво?става матери?е. Декарт ?е сматрао да само ?удска би?а пос?еду?у душу и да ?ена нематери?ална природа омогу?ава слободу, иако ?е ?удско ти?ело услов?ено детерминистичким физичким законима. По Декартовом схвата?у, животи?е су машине без душе.

Франсис Бе?кон ?е претпостав?ао да и животи?е има?у душу, али само у облику онога што ?е назвао anima sensibilis:

Чулна душа, или душа животи?а, мора бити ?асно схва?ена као матери?ална супстанци?а, разре?ена топлотом и невид?ива; она ?е флуид у суштини састав?ен од ватре и ваздуха... уклоп?ен у тело и, код виших животи?а, на?чеш?е смештен у главу... Животи?ама ?е то главна душа ко?о? ?е тело само ору?е; код ?уди ?е пак чулна душа ору?е умне душе ко?у бисмо пре могли означити именом дух него душа“

—?De dignitate et augmentis scientiarum, к?. IV, гл. III, пар. 4

Дуалисти су аргументовали да душа и ти?ело мора?у бити различити ентитети, како би се об?аснила сви?ест код ?удских би?а, као и могу?ност посто?а?а бесмртности. Матери?алисти пак тврде, да сви?ест ни?е ништа друго до резултат сложених физичких процеса организма, одбацу?у?и могу?ност било каквог дуализма или бесмртности.

Литература

• Taherzadeh, Adib (1976). The Revelation of Bahá'u'lláh, Volume 1. Oxford, UK: George Ronald. ISBN 978-0-85398-270-8. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступ?ено 23. 2. 2016. 
• Bahá'u'lláh (1976). Gleanings from the Writings of Bahá'u'lláh. Wilmette, Illinois, USA: Bahá'í Publishing Trust. стр. 155—158. ISBN 978-0-87743-187-9. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступ?ено 23. 2. 2016. 
• Bahá'u'lláh (1976). Gleanings from the Writings of Bahá'u'lláh. Wilmette, Illinois, USA: Bahá'í Publishing Trust. стр. 158—163. ISBN 978-0-87743-187-9. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступ?ено 23. 2. 2016. 
• Batchelor, Stephen (1998). Buddhism Without Beliefs. . Bloomsbury Publishing.
• Bremmer, Jan (1983). The Early Greek Concept of the Soul (PDF). Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-03131-6. Приступ?ено 16. 8. 2007. 
• Chalmers, David. J (1996). The Conscious Mind: In Search of a Fundamental Theory. New York and Oxford: Oxford University Press. 
• Christopher, Milbourne (1979). Search For The Soul: An Insider's Report On The Continuing Quest By Psychics & Scientists For Evidence Of Life After Death. . Thomas Y. Crowell, Publishers.
• Clarke, Peter (2014). ?Neuroscience, Quantum Indeterminism and the Cartesian Soul”. Brain and Cognition. 84 (1): 109—117. PMID 24355546. S2CID 895046. doi:10.1016/j.bandc.2013.11.008. 
• Hood, Bruce (2009). Supersense: From Superstition to Religion - the Brain Science of Belief. Constable. ISBN 978-1-84901-030-6. 
• McGraw, John J. (2004). Brain & Belief: An Exploration of the Human Soul. Aegis Press. 2004. .
• Martin, Michael; Augustine, Keith. The Myth of an Afterlife: The Case against Life After Death. . Rowman & Littlefield. Martin, Michael; Augustine, Keith (2015). The Myth of an Afterlife: The Case Against Life After Death. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-8108-8677-3. 
• Musolino, Julien (2015). The Soul Fallacy: What Science Shows We Gain from Letting Go of Our Soul Beliefs. Prometheus Books. ISBN 978-1-61614-962-8. 
• Park, Robert L. Superstition: Belief in the Age of Science. Princeton University Press. Park, Robert L. (2009). Superstition: Belief in the Age of Science. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-13355-3. 
• Rohde, Erwin. (1925). Psyche: The Cult of Souls and the Belief in Immortality Among the Greeks. , London: Routledge & Kegan Paul, 1925; reprinted by. Psyche: The Cult of Souls and the Belief in Immortality Among the Greeks. Routledge. 2000. ISBN 978-0-415-22563-2. .
• Ryle, Gilbert. (1949) The Concept of Mind, London: Hutchinson.
• Spenard, Michael (11 April 2011) "Dueling with Dualism: the forlorn quest for the immaterial soul", essay. An historical account of mind-body duality and a comprehensive conceptual and empirical critique on the position. Spenard, Michael. Dueling with Dualism the forlorn quest for the immaterial mind. Michael Spenard. ISBN 978-0-578-08288-2. 
• Swinburne, Richard (1997). The Evolution of the Soul. Oxford: Oxford University Press. 
• Leibowitz, Aryeh. The Neshama: A Study of the Human Soul. The Neshamah: A Study of the Human Soul. Feldheim Publishers. 2018. ISBN 978-1-68025-338-2. 

Спо?аш?е везе

• Наука 50: Душа (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)
• Душа (pravoslavlje.net)
• Зна?е о души (Hasan Hasanzade Amoli)
• Античке теори?е о души - Станфордова енциклопеди?а филозофи?е
• Etymology of Soul Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (7. август 2020)
• Quantum Theory Won’t Save The Soul Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (24. ?ун 2015)
• What Science Really Says About the Soul by Stephen Cave
• The soul in Judaism at Chabad.org
• The Old Testament Concept of the Soul by Heinrich J. Vogel]
• Body, Soul and Spirit Article in the Journal of Biblical Accuracy
• Is Another Human Living Inside You?