《辐射 避难所》评测：不太友好的吃钱末日游戏

Карл Маркс
Карл Маркс 1875. године.
Лични подаци
Датум ро?е?а	(2025-08-06)5. ма? 1818.
Место ро?е?а	Трир, Пруска
Датум смрти	14. март 1883.(2025-08-06)?(64 год.)
Место смрти	Лондон, У?еди?ено Кра?евство
Образова?е	Универзитет у Бону, Универзитет Фридрих Вили?ам
Породица
Супружник	?ени фон Вестфален (1843-1881)
Деца	На?ма?е 7, ук?учу?у?и ?ени Лонге, Лору и Еленору Маркс
Филозофски рад
Епоха	XIX век
Реги?а	Немачка, Француска, Белги?а, Велика Британи?а
Школа филозофи?е	Ди?алектички матери?ализам, соци?ализам
Интересова?а	Филозофи?а истори?е и друштва, класни и економски односи, политичка економи?а, радничко пита?е, политика, истори?а и критика капитализма
Иде?е	Пролетери свих зема?а, у?едините се!, Манифест комунистичке парти?е, експлоатаци?а радника, оту?е?е, Капитал
Утица?и од	Давид Рикардо, Роберт Овен, Адам Смит и Георг Вилхелм Фридрих Хегел
Утицао на	Филозофи?у XIX и XX века, Владимир Илич Ле?ин, ?осиф Висарионович Ста?ин, Мао Цедунг, ?осип Броз Тито, марксизам, франкфуртску школу, егзистенци?ализам, Фидел Кастро, Че Гевара
Потпис

百度 退保率和退保金与2015年相比改善显著，分别降低个百分点和38%。

Карл Ха?нрих Маркс (нем. Karl Heinrich Marx; Трир, 5. ма? 1818 — Лондон, 14. март 1883) ?е био немачки филозоф, политички економиста, историчар, новинар, социолог и ?едан од на?ве?их критичара капитализма и теоретичар соци?алистичке мисли, во?а радничког покрета и воде?а личност Прве интернационале. На?познати?и ?е по памфлету Комунистички манифест из 1848. године (са Фридрихом Енгелсом) и свом тротомном делу Капитал (1867–1894), критици класичне политичке економи?е ко?а користи ?егову теори?у истори?ског матери?ализма у анализи капитализма, што ?е кулминаци?а ?еговог животног дела. Марксове иде?е и ?ихов касни?и разво?, колективно познате као марксизам, имали су огроман утица?.

Ро?ен ?е у Триру у образовано? породици правника, после гимнази?е студирао ?е право у Бону и Берлину али се паралелно бавио и филозофи?ом, политичком економи?ом, истори?ом, социологи?ом, новинарством и уметнош?у. У току и након студи?а постао ?е члан младохегеловског Доктор клуба. Докторирао ?е у ?ени 1841. са темом из истори?е филозофи?е: Разлика изме?у Демокритове и Епикурове филозофи?е природе. Био ?е главни уредник Ра?нских новина у Келну 1842. ко?е ?е пруска влада убрзо забранила. У Паризу 1843. ?е покренуо Немачко-француске годиш?аке и упознао свог касни?ег 40-годиш?ег при?ате?а и сарадника Фридриха Енгелса. Након прогона из Француске 1845. преселио се у Брисел. Након пресе?е?а у Брисел, били су активни у Савезу комуниста, а 1848. године су написали Комунистички манифест, ко?и изражава Марксове иде?е и износи програм револуци?е. Маркс ?е протеран из Белги?е и Немачке, а 1849. се преселио у Лондон, где ?е написао Осамнаести бример Лу?а Бонапарте (1852) и Капитал. Од 1864. године, Маркс ?е био ук?учен у Ме?ународно радничко удруже?е (Прва интернационала), у ко?ем се борио против утица?а анархиста ко?е ?е предводио Михаил Баку?ин. У сво?о? Критици Готског програма (1875), Маркс ?е писао о револуци?и, држави и преласку на комунизам. Умро ?е без држав?анства 1883. године и сахра?ен ?е на гроб?у Ха?ге?т.

Марксове критике истори?е, друштва и политичке економи?е тврде да се ?удска друштва разви?а?у кроз класне сукобе. У капиталистичком начину производ?е, ово се манифесту?е у сукобу изме?у влада?у?их класа (буржоази?е) ко?е контролишу средства за производ?у и радничке класе (пролетари?ата) ко?а омогу?ава та средства прода?ом сво?е радне снаге. Користе?и сво? истори?ско-матери?алистички приступ, Маркс ?е предвидео да капитализам производи унутраш?е тензи?е попут претходних друштвено-економских система и да ?е те тензи?е довести до ?еговог самоуниште?а и замене новим системом познатим као соци?алистички начин производ?е. За Маркса, класни антагонизми у капитализму – делимично због ?егове нестабилности и склоности кризама – довеш?е до разво?а класне свести радничке класе, што ?е довести до ?иховог осва?а?а политичке мо?и и на кра?у до успостав?а?а бескласног, комунистичког друштва ко?е чини слободно удружива?е произво?ача. Маркс ?е активно инсистирао на ?егово? примени, тврде?и да радничка класа треба да спроведе организовану пролетерску револуционарну акци?у како би срушила капитализам и довела до друштвено-економске еманципаци?е.

Маркс ?е описан као ?една од на?утица?ни?их личности модерног доба, а ?егов рад ?е био и хва?ен и критикован. Марксизам ?е извршио велики утица? на соци?алистичку мисао и политичке покрете, а марксистичке школе миш?е?а попут марксизма-ле?инизма и ?егових огранака постале су воде?е идеологи?е револуци?а ко?е су преузеле власт у многим зем?ама током 20. века, формира?у?и комунистичке државе. Марксов рад у економи?и имао ?е снажан утица? на модерне хетеродоксне теори?е рада и капитала, и он се често наводи као ?едан од главних архитеката модерне социологи?е.

Биографи?а

Дети?ство

Карл Маркс ?е ро?ен 5. ма?а у Триру, римокатоличком граду, у ра?нско? покра?ини у Пруско?., као тре?е дете адвоката Ха?нриха Маркса и Хенриете Пресбург. ?егови преци су ве? од XVII века били рабини у Триру, деда Мордеха? Маркс Леви, био ?е рабин од 1788. до 1804. Само презиме Маркс било ?е од скоро презиме очеве породице. ?ихово право презиме Халеви прешло ?е у Леви а потом од Мерц у германизовано Маркс. Брат ?еговог оца, Самуел, ?е све до смрти 1827. био рабин. Деда ?егове ма?ке, Хенриете Пресбург, односно Пресброк, ?е тако?е био рабин у Нимегеу. Карлов отац се, у ствари, звао Хершел али ?е приликом преласка у хриш?анство (1816. или 1817.?) то име германизовано у Ха?нрих. Карлов отац, Хершел Маркс, био ?е први у породици ко?и ?е добио секуларно образова?е. Да би избегао антисемитизам он се определио за лутеранство ко?е ?е у католичком Триру било у ма?ини. За Хершела ?е припа?а?е Пора??а Пруско? значило професионалну катастрофу ?ер према Прогласу пруског цара Фридриха Вилхелма III од 11. март 1812. ко?и ?е регулисао права ?евре?а забранио им ?е да обав?а?у одре?ена занима?а, нарочито адвокатуру. Карл, ?егова бра?а и сестре крштени су 26. августа 1824. у еван?елистичко? цркви у Триру. Лутеран Ха?нрих Маркс хтео ?е сво?о? деци да пружи такво васпита?е и образова?е да ?егова породица буде ?еднака са другим и она нису имала ?евре?ско васпита?е. Ха?нрих ?е 1. октобра купио ку?у за сво?у многобро?ну породицу од осморо деце: Софи?а (1816), Херман (1819), Хенриета (1820), Лу?за (1821), Емили?а (1822), Каролина (1824) и Едуард (1826). До сво?е дванаесте године Карл ?е ишао у лутеранску основну школу. Ништа знача?ни?е о ?еговом дети?ству се не зна.

Родна ку?а Карла Маркса

?егов отац ?е постао ?авни тужилац 1821, бавио се судским пословима, потом ?е постао правни саветник и сво?у кари?еру завршио ?е као председник трирске адвокатске коморе. Хершел Маркс постао ?е релативно богат, и поседовао ?е неколико винограда у Мозелу. Био ?е и члан ?едне врсте ротари клуба ко?и се звао Касино клуб. Био ?е позната и угледна личност у Триру. Као човек просветите?ства, Ха?нрих ?е био заинтересован за иде?е филозофа Имануела Канта и Волтера, учествовао ?е у агитаци?и за устав и реформе у Пруско?, ко?а ?е тада била апсолутна монархи?а. ?егов утица? на младог Карла био ?е велик. Матер?и ?език ?егове ма?ке Хенри?ете био ?е холандски. Лоше ?е говорила немачки. Карл према ?о? ни?е га?ио нежна осе?а?а, Хенри?ета Пресбург, била ?е полуписмена холандска ?евре?ка, ?ер ?е много времена посве?ивала сво?о? породици. Потицала ?е из просперитетне пословне породице ко?а ?е касни?е основала компани?у Филипс. ?ен брат, Марксов у?ак, Бен?амин Филипс био ?е богати банкар и индустри?алац, од кога ?е Карл и ?ени Маркс касни?е често тражити поза?мице док су били у прогонству у Лондону. У октобру 1830.

Карл ?е започео школова?е у гимнази?и Фридрих Вилхелм ко?а ?е некада била исусовачки коле?. Гимнази?у ?е поха?ао до 1835. Директор гимнази?е био ?е ?охан Хуго Витенбах, Кантов ученик, професор истори?е, писац и филозоф, при?ате? Карловог оца. Гимнази?а ?е била жариште политичког слободоум?а а сам Витенбах припадао ?е групи професора привржених иде?ама француске револуци?е. Витенбах ?е за?едно са Марксовим оцем био ?едан од предводника Касино клуба. На ?едном од састанака они су отпевали Ла Марсе?езу и друге револуционарне песме. Након царевог писма трирском градоначелнику уследило ?е затвара?е к?ижевног клуба Касино. У годинама свог раног интелектуалног формира?а млади Карл ?е имао сазна?а о Француско? револуци?и, Деклараци?и о правима човека и гра?анина, политичко? демократи?и и Кантово? филозофи?и под утица?ем свог оца и ?охана Витенбаха. ?едан од првих немачких соци?алиста, Лудвиг Гал, живео ?е у Триру до 1832. Карл се у гимнази?и ипак ни?е бавио никаквом политичком активнош?у. Та?ни владин доушник Нохл ни?е га ставио на списак осум?ичених. Завршни испит у гимнази?и полагао ?е од 17. до 23. септембра 1835. Испит се састо?ао из веронауке, превода ?едне Хораци?еве оде са латинског, ?едног састава о Августовом царству, по ?едног превода одломка из Или?аде, Тукидида и Софокла са грчког и ?едног превода из Монтеск?еове к?иге Разматра?а о узроцима величине и пропасти Рим?ана. Из истори?е ?е имао пита?а о Серви?у Тули?у и заузима?у Цариграда у Петом крсташком рату. Завршни матурски писмени рад ?е био на немачком ?езику: Размиш?а?а млади?а приликом избора занима?а. Иде?е ко?е ?е млади Карл изложио у том раду биле су под Кантовим утица?ем и оне се могу срести и у многим ?еговим текстовима из зрелог доба. Ту зада?у ?е оце?ивао Витенбах: она садржи велико изоби?е иде?а, али ?о? на многим местима недоста?е ?асно?е и прецизности. Неки мисле да се таква критика може применити и на многе касни?е Марксове списе.

Након прима?а завршног сведочанства проводи време дуж обала Моселе, занима се за дево?ке и за?уб?у?е у сво?у буду?у супругу ?ени фон Вестфален. ?ен мла?и брат, Едгар, ?е био у истом разреду гимнази?е са Карлом. ?ен отац, барон Лудвиг фон Вестфален, био ?е владин саветник, тако?е лутеран и припадник Касино клуба. Лудвиг, човек велике културе и изузетне интелектуалне истанчаности ?е младом Карлу отворио нове интелектуалне видике, упознао га са делом: Хомера, Шекспира и Сервантеса. Ти писци ?е остати све до смрти ?егови оми?ени аутори. Свом предрагом очинском при?ате?у, повер?ивом владином саветнику, г. Лудвигу фон Вестфалену... као сведочанство синовске ?убави Карл ?е, касни?е, посветио и сво?у докторску дисертаци?у. Родите?и и при?ате?и младог Карла зову надимком Мохр. Након та?не веридбе одлази на Универзитет у Бон 17. октобра 1835. да студира право. Први пут напушта родите?ски дом. Ван породичне средине препуштен ?е самом себи.

Млади Маркс

Марксова диплома Универзитета у Бону.

Карл се по очево? же?и уписао на правни факултет али ?е осе?ао да га привлачи уметност, песништво и к?ижевност. У првом семестру универзитетске 1835-36. године слуша предава?а из шест предмета, три од ?их нису правни предмети: Грчко-римска митологи?а, Пита?а о Хомеру и Истори?а модерне уметности. Постао ?е члан Трирског клуба, (студената из Трира). Губи занима?е за сво?у породицу. Пише песме а отац му се брине због ?егових предава?а и да му син не постане тричави стихоклепац. У другом семестру 1836. изабран ?е за председника клуба студената из Трира. Обилазио ?е кафане, дворане за плес, проводио весео живот немачких студената. Изме?у студентских клубова било ?е честих препирки и сукоба. Клубови су се делили на студенте буржоаског порекла и клубове аристократских студената. У ?едном таквом сукобу ко?и ?е прерастао у стварни двобо? са аристократским клубом Боруси?а-корпс Маркс ?е у ма?у 1836. био лакше ра?ен у десно око. Издаци младог студента Маркса били су позамашни. Током другог семестра ?е попустио у уче?у и показао отворено пома?ка?е интереса за студи? права. У том семестру ?едино предава?е ко?е ?е било оце?ено као мар?иво и паж?иво поха?ано било ?е латинска к?ижевност код професора А. В. Шлегела. Тема предава?а била ?е Елеги?е Проперци?а, песника Августова века. Песнички кружок у ко?и ?е залазио с политичког гледишта ни?е био безазлен, ме?у члановима био ?е и Карл Грин, буду?и соци?алист, касни?и директор немачког седмичног листа Vorwarts (Напред). Отац Ха?нрих му ?е 1. ?уна сасвим службено ?авио да га намерава пребацити с Бонског на Берлински универзитет, веру?у?и да ?е се тамо уразумити и уозби?ити. У напомени отпусног сведочанства Бонског универзитета писало ?е :због но?ног узнемирава?а и пи?анства био ?е у ?еднодневном притвору. Ни?е био осум?ичем да ?е био члан клубова ко?и су за студенте забра?ени. Карл се вратио у Трир и провео у породици сво? послед?и одмор.

Сво?е песме посветио ?е сво?о? во?ено? ?ени фон Вестфален.

На Универзитет у Берлину уписао се 22. октобра 1836..

У Старола?пцишко? улици бр.1 изна?мио ?е скромну собу. Сматрало се да ?е универзитет у пруско? престоници на?бо?и по изврсности сво?их професора и озби?ности студената, храм рада. Царска цензура била ?е, тако?е, изврсна. Почи?е да се бави к?ижевним радом, пише неколико поглав?а истори?ског романа, први чин трагеди?е а све под утица?ем романтизма. У написаном се осе?ао снажан утица? Лесинга, Шилера и Гетеа. Први об?ав?ени текстови су му били поези?а, у берлинском неде?нику Атенаум. Убрзо прекида сво?у к?ижевну кари?еру. У марту 1837. обавестио ?е Лудвига фон Вестфалена о веридби са ?еговом ?ерком ?ени. Посе?у?е два сата предава?а из веронауке седмично. Врло теме?но учи грчки и латински, изучава Цицерона, Тацита, Хораци?а, Платона, Тукидида, Хомера и Софокла. Поха?а предава?а из француског и хебре?ског. У ?еговом програму из прве године ту су ?ош следе?а градива: немачка к?ижевност, математика, физика и истори?а. У октобру 1837. послао ?е оцу послед?е песме ко?е ?е написао. Након лет?е духовне слабости по наговору лекара одлази у село Стрелов, близу Берлина. У том селу ?е написао филозофски ди?алог Клеант или о полазно? тачки и нужном да?ем крета?у филозофи?е. Све песме и скице за романе ту спа?у?е. Отац га обавештава писмом 10. фебруара 1838. да ?е тешко болестан и да ?е разочаран Карловим троше?ем новца. Угледу Берлина као интелектуалног центра допринео ?е Хегел ко?и ?е до сво?е смрти 1831. тамо држао универзитетску катедру филозофи?е. Маркс ?е могао да осети Хегелов посмртни с?а?. Сви професори, ипак, нису били Хегелови ученици. Маркс ?е да испуни обе?а?е оцу уписао три предмета: Пандекта, код историчара права Сави?и?а; Кривично право код Едуарда Ганса, (врло угледних професора права), и Антропологи?у код Стефенса. Сави?и ?е био ?едан од главних теоретичара конзервативне истори?ске правне школе. Маркс ?е мар?иво поха?ао Сави?и?ева предава?а али не веома мар?иво како ?е писало за предава?а Едуарда Ганса, Хегеловог ученика. У свом делу из 1836. Ганс пише о сво?им сусретима са сенсимонистима у време ?улске револуци?е у Паризу. Могу?е ?е у Марксовом делу на?и читаве Гансове реченице. У лет?ем семестру 1837. Маркс ?е слушао три предава?а из права: Канонско право, Општи немачки гра?ански поступак и Пруски гра?ански поступак. У зиму 1837-38. поха?ао ?е само предава?а из Кривичног поступка. У лет?ем семестру 1838. уписао ?е три предмета: Логику, Општу географи?у и Пруско гра?анско право ко?е ?е слушао изванредно вредно. Хегела ?е проучавао 1837. Читао ?е филозофе Фихтеа, Канта и Бекона, и правнике Сави?и?а и Тибауда. Увео ?е обича? да у бележнице ?езгровито уноси садржа?е прочитаних к?ига. Чита Шелинга, Аристотела. Док ме држала злово?а, навикао сам се да с кра?а на кра? ура?ам у Хегела, како ?е то чинио велики бро? ?егових ученика, запиао ?е. Маркс истра?ава у студира?у права и писмом обавештава оца да жели да крене у суди?е. 1837. ?е умро Марксов брат Едуард.

?ени фон Весфален

Карл почи?е да посе?у?е Докторклуб, ко?и ?е био место где су се скуп?али филозофи, историчари и теолози ко?и су били од ?ега много стари?и. У то време хегеловство ?е била службена пруска филозофи?а. Хегелови ученици су се делили на две групе: левица и десница. Старохегеловци су се залагали за измире?е филозофи?е и религи?е. Оправдавали су хриш?анство и улогу цркве. Бранили су пруску државу. Хегеловска левица ?е наглашавала ди?алектику и насто?али су да ?е примене на подруч?е иде?а и стварност света. Односили су се критички према посто?е?о? религи?и, хриш?анству и према свако? религи?и, посто?е?о? пруско? држави, и свако? друго?. Хегеловска левица ?е об?единила покрет политичке опозици?е у Пруси?и ко?и се разви?ао од ?улске револуци?е 1830. Неспоко?не због тога пруске власти су забраниле противверске и противпруске чланке и текстове. Хабсбуршко царство под Метернихом и да?е ?е владало сред?ом Европом. Изгледало ?е да тадаш?е руско царство ?ача. Младохегеловски покрет обликовао се у таквом расположе?у и околностима као и мисао младог Маркса. Маркс ?е био у прилици да чу?е све расправе послехегеловског раздоб?а. Халешки годиш?аци ко?е ?е покренуо Арнолд Руге 1838. постали су младохегеловски лист. Докторклуб ?е окуп?ао неколико представника хегеловске левице. ?едан од чланова био ?е Бруно Бауер, ко?и ?е на универзитету предавао теологи?у. У клубу се поред филозофи?е расправ?ало о политици. Полици?ски извешта?и су, ме?утим, писали да ?е разблудан живот чланова клуба. Део новца Маркс ?е трошио и на те пи?анке. У полугодишту 1838-39. Маркс ?е наставио студира?е права, ме?утим у лет?ем семестру 1839. он напушта студи?. ?егово завршно сведочанство са студи?а садржи оцену само из ?едног предмета: О Исаи?и, код Бруне Бауера. Одлучио ?е да буде филозоф и да одбрани докторат из филозофи?е.

У октобру 1839. Бруно Бауер напушта Берлин и одлази у Бон где ?е именован за приватног доцента на теолошком факултету. Бауер се надао да ?е Марксу осигурати наставничко место на Бонском универзитету што га ?е подстакло да састави сво?у тезу и проучава?е класичне грчке филозофи?е изложи у дисертаци?и. Године 1840. у Пруси?и ?е на власти био Фридрих Вилхелм IV ко?и ?е био ?ош конзервативни?и од свог претходника. У то време ?е нови министар просвете сменио Шелинга са места ректора Берлинског универзитета. По савету Бруне Бауера Маркс текст сво?е дисертаци?е:Разлика изме?у Демокритове и Епикурове филозофи?е природе преда?е на Универзитет у ?ени, ко?и се налазио ван пруске територи?е. Маркс ?е 6. априла 1841. послао сво?у тезу а 15. априла 1841. добио ?е сведочанство у ком ?е писало да ?е доктор филозофи?е. Одлучио ?е да напусти Берлин и одлази у Пора??е, одлази у Келн.

Ра?нске године 1841—1843.

Након кра?ег боравка у Келну и Триру у ма?у 1841. доктор Маркс и Бруно Бауер планира?у да покрену часопис Архив атеизма. Бауер се вратио у Берлин, ме?утим, био ?е сме?ен са свог положа?а на Бонском универзитету, на захтев самог цара. То ?е значило да се и за Маркса затвара?у универзитетска врата. Група либералних припадника келнске буржоази?е основала ?е 15. децембра 1841. у форми деоничарског друштва Ра?нске новине за политику, трговину и индустри?у. Новине се по?ав?у?у 1. ?ануара 1842. Маркс ?е имао одре?ени утица? на редакци?у новина али ?е био наста?ен у Бону и ни?е могао да активно суделу?е у редакци?и. 24. децембра ?е пруска влада об?авила Указ у ком препоручу?е да се у штампи и у литератури угуше све критике теме?них верских принципа и увреде морала и добрих обича?а. (3. марта 1842. преминуо ?е Лудвиг фон Вестфален.) Маркс та? Указ критику?е у свом чланку: Без слободе штампе све друге слободе поста?у илузорне. У лето 1842. преминуо ?е ?егов брат, Херман, и Маркс ?е морао да се врати породици у Трир ко?а му ?е ускратила матери?алну помо?.

Дана 9. августа Ра?нске новине су об?авиле Марксов текст Филозофски манифест истори?ске правне школе, ?егова сарад?а ?е постала редовна. У том чланку он критику?е, свог бившег професора, Сави?и?а, ко?и ?е од стране цара био именован за министра законодавства. У лето 1842. младохегеловски круг u Берлину се реорганизовао и на месту Доктор клуба по?авио се клуб ’’Freien’’ (Слободни). Том клубу су поред Бруне Бауера припадали: Едгар Бауер, Едуард Ме?ен, Макс Штирнер и Фридрих Енгелс. После позива из редакци?е Ра?нских новина доктор Маркс 15. октобра 1842. напушта Бон и наста?у?е се у Келну да би уре?ивао дневне новине и суделовао у расправама Келнског круга покретача Ра?нских новина. Тих месеци Маркс ?е читао француске соци?алистичке писце: Шарл Фури?еа, П?ер Лероа, Виктора Консидерана и П?ера Прудона. У Ра?нским новинама пише и Мозес Хес ко?и ?е 21. априла 1842. об?авио манифест француских комуниста. Маркс чита тек изашлу Прудонову к?игу Шта ?е власништво?. Аугсбуршке новине су 15. октобра 1842. критиковале Ра?нске новине и оптужиле их за комунизам. Маркс као главни уредник одмах ?е одговорио и у свом чланку поменуо пре свега Прудоново оштроумно дело сведоче?и тиме о свом занима?у за соци?алистичка пита?а.

Новинарски посао навео ?е Маркса да се врло дета?но занима конкретним пита?има. Саставио ?е низ чланака о расправама у Ра?нско? зема?ско? скупштини поводом кра?е дрва. Нови закон ?е пооштрио мере против дрвокрадица. Тим поводом ?е у Пора??у на судовима било 150.000 поступака. Маркс пише, под утица?ем Прудона, о власништву као кра?и и сматра да ?е власништво настало на ту?и рачун. Маркс ?е у то време одбио велики бро? чланака од берлинског клуба Слободних ко?е ?е оквалификовао као мисаоно испразне брб?ари?е у неозби?ном стилу и мокре?е на стари начин. Тако ?е ?егов сукоб с ?има постао оштар. Истовремено, цензура га свакодневно непоштедно осака?у?е и новине често ?едва могу да иза?у. Сматрао ?е да ?е суштина новина у образова?у публике. Био ?е за критику религи?е, као и Слободни, али и да се ма?е поиграва фирмом атеизма... а да се ?ен садржа? шири ме?у народом. Раскинуо ?е везе са Бруном Бауером и берлински Слободни сматра?у да ?е опортунист. Први лични сусрет изме?у Маркса и Енгелса био ?е хладан. Маркс ?е Енгелсу изгледао сум?ив због ?убазности према власти. С друге стране, успех Ра?нских новина пруско? влади ?е био разлог за неспоко?. За ма?е од годину дана бро? сталних претплатника попео се са 400 на 3400. Због сталних притисака на редакци?у од владе задужених за цензуру сам министар за цензуру ?е сматрао да се тон новина неоспорно стишава.

Ме?утим, Ра?нске новине су об?авиле писма о положа?у мозелских виноградара. Влада ?е онда затражила да се об?аве и службене исправке ко?е оповргава?у аргументаци?у мозелског дописника ко?и говори о вампирима ко?и ве? дуго сишу крв. Маркс ?е саставио низ чланака о мозелским виноградарима ко?и живе у нечувено? беди. У чланцима он тврди да ?е за ?ихов тешки положа? одговорна влада. Сери?у ?егових чланака ?е зауставила цензура код чланака: Зла ко?а по?едоше Мозеле и Вампири Мозела, ко?и су остали необ?ав?ени. Пруска влада ?е након што ?е ве? забранила да се дистрибуира?у Опште ла?пцишке новине, на?важни?е либералне новине у Немачко?, забранила на захтев цара, Ругеове Немачке годиш?аке а након што су Ра?нске новине 4. ?ануара 1843. об?авиле чланак против руског царског апсолутизма 21. ?ануара уследила ?е и забрана Ра?нских новина. До те забране ?е дошло после протеста цара Николе I код пруског амбасадора у Петрограду а иза забране ?е ста?ао Фридрих Вилхелм IV, лично. Маркс ?е тада записао:?а сам се уморио од претвара?а, глупости, сировог ауторитета и нашег пренемага?а, изврта?а, окрета?а ле?а и прега?а?а речима. Влада ми ?е, дакле, поново вратила слободу. Због начина на ко?и се проводила цензура Маркс ?е 18. марта об?авио да се повлачи из уредништва Ра?нских новина. Ра?нске новине су престале да излазе 31. марта 1843.

То раздоб?е значило ?е озби?ну прекретницу у Марксовом животу, почео ?е да се занима економским проблемима и открива француски соци?ализам. Остао ?е без месечне зараде а био се и разишао са сво?ом породицом; све док му ?е ма?ка била жива ни?е имао право на породичну имовину. Отишао ?е у Бад Кро?цнах код Ма?нца. Тамо се у еван?елистичко? цркви 19. ?уна 1843. венчао са сво?ом седмогодиш?ом вереницом ?ени од Вестфаленових. На венча?у у цркви нико од Марксове родбине ни?е био присутан а од ?ени била ?е само ма?ка и полубрат Едгар. Карл, атеиста, венчао се у лутеранско? цркви а ?енини аристократски ро?аци, пи?етисти, веровали су у господа на небу и господа у Берлину и нису били присутни. Пред Карлом и ?ени било ?е 38 година тешког живота а оне су почеле меденим месецом на слаповима Ра?не, кра? Шафтхаузена у Шва?царско?. У Бад Кро?цнаху Марксови стану?у све до одласка у Париз кра?ем октобра 1843. Карл много чита и пише. Проучава истори?у Француске, састав?а листе и индексе гра?е о разним темама: племству, извршно? власти, бирократи?и, породици, државним сталежима, друштвеним сло?евима, итд. Дета?но проучава француску револуци?у, истори?у Енглеске, Немачке, Шведске и С?еди?ених Држава. Чита Русоов Друштвени уговор, Монтеск?еов Дух закона, Маки?авели?еву расправу О држави. У то време почи?е да открива економи?у и стиче истори?ско образова?е. Пише Прилог критици Хегелове филозофи?е државног права, (писан од марта до августа 1843, а издато тек 1927). Чита два Фо?ербахова дела: Суштина хриш?анства, об?ав?ена у новембру 1841. и 'Принципи филозофи?е буду?ности, об?ав?ени 1843.

Поред Фо?ербаха на Маркса поново утиче Бруно Бауер. Након чита?а ?егова два чланка: ?евре?ско пита?е и Способност данаш?их хриш?ана и ?евре?а да постану слободни, об?ав?ена 1842. Карл у лето 1843. пише сво? Прилог ?евре?ском пита?у. Маркс се лично ни?е осе?ао као ?евре?. ?егова писма врве антисемитским рефлекси?ама. Прилог ?евре?ском пита?у ?е несум?иво антисемитски текст. Он пише:Ко?а ?е световна основа ?евре?ства? Практична потреба, себичност. Ко?и ?е световни култ ?евре?ства? Тргова?е. Ко ?е ?егов световни бог? Новац. Па добро! Еманципаци?а од тргова?а и новца, дакле од практичног стварног ?евре?ства, била би самоеманципаци?а нашег времена. Да?е пише: ?евре? се еманциповао на ?евре?ски начин, не само тако што ?е присво?ио новчану мо?, него што ?е помо?у ?ега и без ?ега новац постао светска сила, а практични ?евре?ски дух практичним духом хриш?анских народа, ...Новац ?е ревносни бог Израелов, пред ко?им не сме да посто?и ни?едан други бог... Маркс се задово?ио тим да ?евре?е означи као мету и предложи их за друштвени прогон. Али, Маркс шути о прогонству ?евре?а кроз истори?у а жртва ?е био и ?егов отац Хершел, он ?е у Пруси?и морао да пре?е у лутеранство да би задржао посао. Ме?утим, Маркс ни?е сам у том миш?е?у и соци?алисти Фури?е и Прудон су написали антисемитске текстове. ?евре? ?е непри?ате? ?удског рода. Ту расу ва?а вратити назад у Ази?у и искоренити ?е, писао ?е П?ер Прудон у свом Дневнику. Маркса све више занима и пита?е оту?е?а. По?аву оту?е?а он види у религи?и, политици и друштву и везу?е ?е за приватно власништво. Изгра?у?у?и и прецизира?у?и сво?у политичку критику он све више улази у соци?ални садржа? и претпостав?а нову димензи?у, димензи?у укида?а приватног власништва а то ?е значило безобзирну критику свега посто?е?ег. Он насто?и да изнесе истину о друштвеним односима. Карл и ?ени кре?у у Париз. У Париз ?е породица Маркс стигла 11. октобра 1843.

Париз 1843—1845.

По доласку у Париз породица Маркс се настанила у предгра?у Сен Жермен где су пребивали и многи немачки исе?еници. Арнолд Руге изна?мио ?е за ?их стан у улици Ванеу 23. ?ени Маркс ?е била у четвртом месецу трудно?е. У исто? улици на бро?у 22 налазило се уредништво Немачко-француског годиш?ака. Карл ?е дошао у милионску метрополу чи?у нови?у прошлост ?е дета?но изучио. 1. ма?а ?ени ?е родила ?ерку. Руге и Маркс нису успели у проналаже?у француских сарадника за Годиш?ак. Француски соци?алисти од ко?их су очекивали да ?е сара?ивати показали су да су узнемирени атеистичким теж?ама часописа. Први и послед?и бро? часописа изашао ?е у марту 1844. У ?ему ?е об?ав?ен део преписке изме?у Маркса и Ругеа, два Енгелсова чланка:Нацрт за критику националне економи?е, студи?а Положа? Енглеске; Писма из Париза Мозеса Хеса, Марксов Прилог ?евре?ском пита?у и Увод у Прилог критици Хегелове филозофи?е права. Маркс ?е писао:Религи?а ?е уздах потлаченог створе?а......Она ?е опи?ум народа...

Фридрих Енгелс 1844. године, у време када ?е упознао Маркса

Немачко-француских годиш?ака ?е нестало тек што су се по?авили. Самог Ругеа ?е уплашила комунистичка ори?ентаци?а ко?у ?е уочио на ступцима, првенствено Марксових чланака. Пруска влада ?е запленила примерке на границама и издала налог да се ухапсе главни уредници: Маркс, Руге и Ха?не. Часопис ?е био одштампан у 3000 примерака и слабо се продавао у Француско? а у Немачко? се ни?е могао продавати. Руге ?е одустао од да?ег рада и оставио Маркса без средстава. Управо у то време Маркс ?е открио политичку економи?у. На то ?е утицао Енгелсов чланак Нацрт за критику националне економи?е. Маркс ?е зак?учио да мора проучити економисте. И поред новчаних нево?а, оскудице и што му се родила ?ерка, Маркс ?е уронио у ново занима?е – економске студи?е. Изме?у фебруара и августа саставио ?е Економско-филозофске рукописе из 1844. У ?има опису?е везу националне економи?е са државом, правом, моралом, гра?анским животом. Маркс у Паризу чита економисте и од тада се више не?е раздва?ати од политичке економи?е. Први део Рукописа из 1844 управо ?е посве?ен тумаче?у одломака из дела економиста: надница, профит од капитала, зем?ишне ренте и оту?ени рад. ?егово штиво из 1844: Адам Смит :Истражива?е природе и узрока богатства народа, Вилхелм Шулц:Крета?е производ?е, Давид Рикардо:О начелима политичке економи?е и опорезива?а... Надница се одре?у?е непри?ате?ском борбом изме?у капиталисте и радника. Маркс долази до дефиници?е пролетера, оног ко?и живи без капитала и зем?ишне ренте, ?едино од рада и то ?едностраног, апстрактног рада. Маркс уводи нове по?мове у сво?е миш?е?е: производне снаге, производни односи...; до ко?их ?е дошао асимилаци?ом гра?е и кроз анализу крета?а производ?е у Шулцовим радовима и анализом истори?е енглеске политичке економи?е. Реч пролетери?ат долази од латинске речи proles (потомство). Пролетери су у Риму сачи?авали центури?у сиромашних гра?ана ко?и су држави могли понудити само сво?е потомство. По Марксу, модерни пролетер ни?е поседовао ништа осим сво?е радне снаге. Маркс истражу?е ?езив положа? радника у свом времену. Суделовао ?е на састанцима париских радника. У Паризу ?е од 1834. посто?ао Савез прогнаних ко?и ?е 1846. прешао у Савез праведних. Била ?е то пирамидална организаци?а ко?а ?е организована као та?но друштво. Обавестио ?е писмом Фо?ербаха да су комунисти тог лета два пута седмично поха?али предава?а о ?егово? к?изи Суштина хриш?анства. (Маркс ?е Савезу праведних службено приступио 1847)

У извешта?има пруског Министарства за унутраш?е послове у Паризу писало ?е:Изна?мили су простори?у и у ?о? држе говоре ко?има отворено подстичу на уби?а?е кра?а, укида?е сваког власништва, ликвидира?е богатих и вере, ?едном реч?у страхота. Истиче се да се окупи око 30 а неретко и 100 до 200 Немаца. Док ?е боравио у Паризу Маркс ?е био веома повезан са песником Ха?нрих Ха?неом. Са П?ером Прудоном ?е водио много расправа и ?ихово при?ате?ство ?е тра?ало све до Марксовог одласка из Париза. Дружио се са Миха?лом Баку?ином. Са Енгелсом ?е кра?ем 1844. написао к?игу Света породица или Критика критичке критике. К?ига ?е изашла у фебруару 1845. и била ?е оштра критика теза бра?е Бауер. Бауер хо?е да творац истори?е буде дух и негира улогу масе у истори?и. Маркс потом жели да се прихвати дета?ни?их анализа разво?а политичке економи?е. Истовремено пруском цару ?е све несносни?е делова?е немачких револуционара у француско? престоници.

Дана 3. августа 1844. об?ав?ен ?е Бернаисов чланак у ’’Vorwarts’’-у (Напреду) наслов?ен Атентат на пруског цара. То ?е изазвало бурну реакци?у пруског амбасадора у Паризу. Тадаш?и француски министар унутраш?их послова пише француском министру иностраних послова:?ош данас можемо из Француске уда?ити оне ниткове, а има?е муке да негде другде изда?у сво?е новине; то ?е истина. Чланак ?е напрасит и гнусан. Прогон ми се чини врло оправдан. ?их су тро?ица: одговорни уредник г. Боршта?н, др Руге и неки г. Маркс... Француски министар одредио ?е 25. ?ануар 1845. за прогон ниткова. Карл Маркс ?е добио реше?е о протерива?у и саопштено му ?е да има 24 сата да оде из Француске. Марксу ?е пошло за руком да доби?е ?ош осам додатних дана. Карл Маркс се 1. фебруара 1845. кочи?ом одвезао у Ли?еж. У Бриселу ?е био 3. фебруара.

Брисел, Маркс комунист 1845—1847.

Маркс, Енгелс и Марксове ?ерке

Трир, Бон, Берлин, Келн, Бад Кро?цнах, Париз, па Брисел и Белги?а Леополда I. Карл Маркс ?е без средстава. 7. фебруара 1845. тражио ?е одобре?е да у Белги?и засну?е место свог боравка. Белги?ски министар правосу?а дао ?е налог да Маркс буде под присмотром ?ер ?е против ?ега у Пруси?и био издат налог за хапше?е. 22. фебруара Маркс ?е потписао обавезу:У сврху добива?а одобре?а за пребива?е у Белги?и, сво?ом чаш?у преузимам обавезу да у Белги?и не?у об?авити ни?едно дело о дневно? политици. Зими 1844-1845 Фридрих Енгелс пише Положа? радничке класе у Енглеско?. 22. фебруара Енгелс пише Марксу:Чим ?е стигла вест о expulsion, сматрао сам нужним да одмах започнемо са субскрипци?ом, како би комунистички расподелили на све нас посебне трошкове, ко?е си ти имао. Енгелс предлаже Марксу да му исплати сво?а ауторска права за к?игу о Енглеско?. Тако он почи?е Маркса новчано да испомаже што ?е тра?ати и наредних година. Маркс ?е 1. фебруара потписао уговор са издавачем Ласкеом за иск?учиво право об?ав?ива?а ?егове к?иге Критика политике и националне економи?е, требало ?е само да ?е напише. За то дело нацрт су били Економско-филозофски рукописи ко?и нису били об?ав?ени. Од фебруара 1845. до марта 1848. гомила белешке о чита?у, петнаест бележница са више од шест стотина страница из Сисмонди Студи?е о политичко? економи?и 1837, Истори?а политичке економи?е Адолфа Бланки?а, Истори?а политичке економи?е у Итали?и ?. Пеки?а 1830... подруч?е Марксове лектире се ?ош проширу?е, проучава машине, филозофи?у мануфактура, П. Роси?ева Предава?а из политичке економи?е Брисел, 1843.

Настанио се у ?едном малом стану у Бриселу у улици Пачеко бр. 35. Ту пише сво?е чувене Тезе о Фо?ербаху. Марксов текст садржи ?еданаест теза. ?еданаеста ?е на?познати?а:Досада су филозофи само различито тумачили свет а ради се о томе да се он треба променити. Маркс промену света сматра на?важни?ом. То знача?но и из корена утиче на ?егово делова?е. У априлу 1845. у Брисел ?е доселио Енгелс. Маркс ?е преселио у улицу Али?ансе да би били ближе. Маркс ?е у Бриселу интензивно читао. У августу ?е Енгелс повео Маркса у ?егов први боравак у Енглеско?. Боравили су у Манчестеру и Лондону. Тамо су упознали раднике из организаци?е trade-union во?е Савеза праведних, одре?ен бро? чартиста окуп?ених око листа ’’Northern Star’’ (Звезда Север?ача). Маркс ?е упознао фонд библиотеке у Манчестеру и British Museum. Све то ?е користити у свом касни?ем истраживачком раду. ?егова лектира у Енглеско? из лета 1845. пописана ?е у три бележнице. Он се упозна?е са кредитним механизмима, крета?ем цена, демографским еволуци?ама и одре?еним бро?ем дела из политичке економи?е до ко?их ни?е могао до?и у Бриселу. 26. септембра родила се ?егова друга к?ер, Лаура.

Кра?ем августа био ?е опет у Бриселу. Радио ?е са Енгелсом на ново? к?изи:Немачка идеологи?а. Састав?а?е те к?иге тра?а?е од септембра 1845. до августа 1846. А к?ига ?е одговор Бауеру и Штирнеру на ?ихове критике Свете породице. Велик део Немачке идеологи?е посве?ен ?е критици к?иге Макса Штирнера Его и ?егово власништво. У то? к?изи ?ихова критика обухвата и Фо?ербаха. ...ни?едном од ових филозофа ни?е уопште пало на памет да поставе пита?е о вези немачке филозофи?е са немачком стварнош?у, о вези ?ихове критике са ?иховом властитом матери?алном околином. Одатле полази наговешта? Маркс-Енгелсовог схвата?а истори?е са проучава?ем односа изме?у производних снага, поделе рада и различитих облика власништва. ?ихове формулаци?е касни?е ?е добити сво?е име истори?ски матери?ализам. Марксова филозофи?а поста?е све више економизам. Послед?и знача?ан текст у Немачко? идеологи?и ?е напад на такозвани истински соци?ализам Карла Грина. Након путова?а у Енглеску да би остали у вези са ’’Fraternal Democrats’’ (Братским демократама) из Лондона и са Лондонским удруже?ем за образова?е немачких радника Маркс и Енгелс су основали Комунистички дописни комитет. Било ?е то зачи?а?е Прве интернационале. 30. марта 1846. петнаестак комуниста се састало у Марксово? ку?и.

Манифест комунистичке парти?е, 1848.

Прво изда?е Манифеста Комунистичке парти?е, штампано у Немачко?, 1848. године

Кра?ем 1847. Маркс и Енгелс су почели да пишу ?ихов на?познати?и рад - програм активности Савеза комуниста. За?едничко дело Маркса и Енгелса писано ?е од децембра 1847. до ?ануара 1848. године, а први пут ?е об?ав?ено 21. фебруара 1848. године под називом Комунистички манифест. Комунистички манифест изложио ?е верова?а новог Савеза комуниста. Више то ни?е било та?но друштво, Савез комуниста ?е сада хтео да ци?еве и намере ?асно прикаже широ? ?авности. Увод Манифеста ?е ?асно утвдио главну основу марксизма, да ?е "Истори?а свих досадаш?их друштава истори?а класних борби." У наставку се испиту?у антагонизми за ко?е ?е Маркс тврдио су настали сукобом интереса буржоази?е (богата капиталистичка класа) и пролетари?ата (радничка класа). Полазе?и да?е од тога, Манифест представ?а аргументе зашто ?е Савез комуниста, за разлику од других соци?алистичких и либералних политичких парти?а и група у то време, био ?едина парти?а ко?а ?е заиста деловала у интересу пролетари?ата и ко?а се залагала за свргава?е капитализма и успостав?а?е соци?ализма.

Касни?е те године, Европа ?е доживела низ протеста, побуна и насилних револуци?а ко?и су познати као револуци?а из 1848. године. У Француско?, револуци?а ?е довела до свргава?а монархи?е и успостав?а?а Француске Друге републике. Маркс ?е подржавао такве активности, а пошто ?е недавно добио знача?но наследство од свог оца, наводно користи тре?ину од тога да наоружа белги?ске раднике ко?и су планирали револуционарни устанак. Иако ?е истинитост ових навода спорна, белги?ско Министарство правде га оптужу?е због тога и потом га хапси, а он ?е био приморан да побегне назад у Француску, где ?е веровао да ?е бити безбедан.

Келн 1848—1849, Маркс револуционар у време револуци?е

У нади да ?е видети шире?е револуци?е у Немачко?, 1848. Маркс се вратио у Келн, где ?е почео штампа?е летака под насловом Захтеви Комунистичке парти?е у Немачко?, у коме се залагао за само 4 од 10 начела из Манифеста, сматра?у?и да у Немачко? у то време, буржоази?а мора прво да збаци феудалну монархи?у и аристократи?у пре него што пролетари?ат збаци буржоази?у. Дана 1. ?уна, Маркс ?е почео штампа?е дневних новина "Neue Rheinische Zeitung", а финансирао се наследством свог оца. Новине су биле диза?ниране да пренесу вести из целе Европе са марксистичком интерпретаци?ом дога?а?а.

За време издава?а ових новина, Маркс и други револуционарни соци?алисти су редовно малтретирани од стране полици?е, а Маркс ?е чак и приво?ен у неколико наврата. Оптуживан ?е за разне ствари, изме?у осталог за вре?а?е Главног ?авног тужиоца и за подстица?е оружане побуне, ме?утим, сваки пут ?е био ослобо?ен. У ме?увремену, Пруски парламент ?е распуштен, а кра? Фридрих Вилхем IV ?е увео нови кабинет, ко?и ?е имао задатак да спроведе контра-револуционарне мере и да уклони левичарске и друге револуционарне елементе из зем?е. На основу овога, "Neue Rheinische Zeitung" су убрзо укинуте и Марксу ?е наре?ено да напусти зем?у 16. ма?а. Маркс се након овога вратио у Париз, у коме ?е тада спрово?ена оштра контра-револуци?е, а и владала ?е велика епидеми?а колере, па ?е Маркс убрзо и одавде избачен од стране градских власти, ко?е су га сматрале великом прет?ом. Са супругом ?ени, очеку?у?и четврто дете, и у немогу?ности да се врати у Немачку или Белги?у, у августу 1849. године пронашао ?е уточиште у Лондону.

Живот и рад у Лондону

Писа?е за New York Tribune

Одабрана библиографи?а

• Разлика изме?у Демокритове и Епикурове филозофи?е природе, (докторска дисертаци?а) (1841. издата 1902)
• Критика Хегелове филозофи?е државног права (1843. изд. 1927)
• Прилог ?евре?ском пита?у (1843)
• Писма Ругеу (1843)
• Белешке о ?е?мсу Милу (1844)
• Економско-филозофски рукописи из 1844. (1844. изд. 1932)
• Света породица или Критика критичке критике. Против Бруна Бауера и другова, са Енгелсом. (1845)
• Тезе о Фо?ербаху (1845. изд. 1888, у Енгелсово? редакци?и)
• Немачка идеологи?а (1845. изд. 1932)
• Би?еда филозофи?е (1847)
• Манифест комунистичке парти?е (са Енгелсом) (1848)
• На?амни рад и капитал (1849)
• Класне борбе у Француско? (1850)
• Адреса Централног комитета Савеза комуниста
• Осамнаести бример Лу?а Бонапарте (1852)
• Откри?а о истори?и дипломати?е 18. века
• Прилог критици политичке економи?е (1859)
• Теори?е о вишку вредности (изд. 1905)
• Капитал. Критика политичке економи?е, прва к?ига (1867)
• Критика Готског програма (1875. изд. 1891)

Види ?ош

• Од сваког према способностима, свакоме према потребама
• Споменик Карлу Марксу

Литература

• Petrovi?, Gajo (1986). FILOZOFIJA PRAKSE. Zagreb — Beograd. 
• Shilling, Chris; Mellor, Philip A. (2001). The Sociological Ambition: Elementary Forms of Social and Moral Life. SAGE Publications. стр. 114. ISBN 978-0-7619-6549-7. 
• Watson, Peter (2010). The German Genius: Europe's Third Renaissance, the Second Scientific Revolution, and the Twentieth Century. HarperCollins. стр. 250—. ISBN 978-0-06-076022-9. Приступ?ено 9. 3. 2011. 
• Предраг Враницки:Мисаони развитак Карла Маркса (1953)
• Кар Корш:Карл Маркс (1984)
• Jacques Derrida (2004). Spectres de Marx. 
• Jean Elleinstein (1981). Marx, sa vie, son oeuvre. 
• Wheen, Francis (2001). Karl Marx: A Life. Norton. стр. 13. ISBN 978-0-393-32157-9. 
• Calhoun, Craig J. (2002). Classical Sociological Theory. Oxford: Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-21347-5. 
• Callinicos, Alex (2010) [1983]. The Revolutionary Ideas of Karl Marx. Bloomsbury, London: Bookmarks. ISBN 978-1-905192-68-7. 
• Hobsbawm, Eric (2011). How to Change the World: Tales of Marx and Marxism. London: Little, Brown. ISBN 978-1-4087-0287-1. 
• Lenin, Vladimir (1967) [1913]. Karl Marx: A Brief Biographical Sketch with an Exposition of Marxism. Peking: Foreign Languages Press. 
• McLellan, David (2006). Karl Marx: A Biography (fourth edition). Hampshire: Palgrave MacMillan. ISBN 978-1-4039-9730-2. 
• Nicolaievsky, Boris; Maenchen-Helfen, Otto (1976) [1936]. Karl Marx: Man and Fighter. trans. Gwenda David and Eric Mosbacher. Harmondsworth and New York: Pelican. ISBN 978-1-4067-2703-6. 
• Schwarzschild, Leopold (1986) [1948]. The Red Prussian: Life and Legend of Karl Marx. Pickwick Books Ltd. ISBN 978-0-948859-00-7. 
• Singer, Peter (1980). Marx. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-287510-5. 
• Sperber, Jonathan (2013). Karl Marx: A Nineteenth-Century Life. W. W. Norton & Co. ISBN 978-0-87140-467-1. 
• Stokes, Philip (2004). Philosophy: 100 Essential Thinkers. Kettering: Index Books. ISBN 978-0-572-02935-7. 
• Vygodsky, Vitaly (1973). The Story of a Great Discovery: How Karl Marx wrote "Capital". Verlag Die Wirtschaft. 
• Wheen, Francis (2001). Karl Marx. London: Fourth Estate. ISBN 978-1-85702-637-5. 

Спо?аш?е везе

• Карл Маркс интернет архива
• В. И. Ле?ин - Карл Маркс