2017年4月17日NBA季后赛G1 勇士vs开拓者 视频集锦

Демонстраци?е радника у ?у?орку 11. априла 1914.

百度 不过，记者了解到，南京地铁8号线目前尚无建设时间表。

Класни сукоб (често означаван и као класни рат или класна борба) ?е тензи?а или антагонизам ко?и посто?и у друштву, због супротстав?ених друштвено-економских интереса и же?а ме?у ?удима различитих класа.

Класни конфликт може задобити многе облике: директно наси?е, као што су ратови ко?и су се водили за ресурсе и ?ефтину радну снагу; индиректно наси?е, као што ?е сиромаштво, умира?е од глади, болести или небезбедних услова рада; принуде, као што су опасност од губитка посла или повлаче?а важних инвестици?а, или идеологи?е, било намерно (као са к?игама и чланцима ко?и промовишу капитализам) или ненамерно (као са промоци?ом конзумеризма путем оглашава?а).

Поред тога, могу?и су и учестали и политички обрасци класног конфликта као што ?е случа? са легалним или илегалним лобира?ем или подми?ива?ем државних лидера за пролаз поже?ног законодавства, ук?учу?у?и законе о раду, пореске законе, кодексе потрошача, акци?е конгреса или друге санкци?е, забране. Сукоб може бити отворен, као што ?е блокада ко?а за ци? има уништава?е синдиката, или сакривен, као што ?е случа? са неформалним успорава?ем производ?е као видом протеста против ниских плата или нефер радне праксе.

Термин

У прошлости термин, класни сукоб, углавном су користили соци?алисти, ко?и дефинишу класу с обзиром на ?ен однос према средствима за производ?у — као што су фабрике, зем?иште и механизаци?а. Са ове тачке гледишта, соци?ална контрола производ?е и радне снаге ?е такмиче?е изме?у класа, а подела ових средстава нужно подразумева сукоб и наноси штету. (Маркс, 1848) Ме?утим, у данаш?е време ова? термин задоби?а нове дефиници?е у савременим капиталистичким друштвима.

Марксисти тврде да класни сукоб игра к?учну улогу у истори?и, на класи базираних хи?ерархи?ских система, као што су капитализам и феудализам Марксисти се односе према манифестаци?ама ових сукоба као према класном рату, револуционарно? борби ко?а према ?има неопходна и неизбежна за радничку класу под плутократским капиталистичким системом.

Класни сукоб и тип друштва

Пред-капиталистичка друштва

Где год су друштва поде?ена на основу статуса, богатства, односно контроле друштвене производ?е и дистрибуци?е, неизбежно наста?е конфликт. Овакви сукоби кроз истори?у задоби?али су сасвим специфичне облике. Током сред?овековног периода сукоб ?е изазивало инсистира?е на праву господара да контролишу приступ млиновима и пекарским пе?има, или рецимо, чувени римски конфликт изме?у плебе?аца и патрици?а. ?една од на?рани?их анализа ових сукоба била ?е она Фридриха Енгелса у к?изи Немачки се?ачки рат. Док ?е ?една од на?рани?их анализа разво?а класе кроз разво? сукоба изме?у класа у настанку, Кропоткиново дело Уза?амна помо?. У овом раду, Кропоткин анализира одлага?е робе после смрти у предкласним или ловачко-скуп?ачким друштвима и установ?у?е да наследство производи ране класне поделе и сукобе.

Капиталистичка друштва

Типичан пример класног сукоба ?есте сукоб изме?у класа унутар капитализма. Ова? облик класног конфликта ?ав?а се истори?ски изме?у буржоази?е и пролетари?ата и доби?а форму сукоба око бро?а сати рада, вредности и висина плата, трошкова робе широке потрош?е, културе на послу, контроле над парламентом или бирократи?ом и економске не?еднакости. Посебно спрово?е?е владиних програма ко?и се могу чинити посебно хуманитарним, као што су помо? у случа?евима катастрофе, заправо могу бити вари?анта класног сукоба.

Иако ?е Томас ?еферсон (1743—1826) водио САД као председник од 1801. до 1809. и сматра се ?едним од Очева оснивача, умро ?е са огромним износима дугова?а. Што се тиче интеракци?а изме?у друштвених класа, он ?е написао,

Уверен сам да друштва попут инди?анског ко?е живе без власти, ужива?у бесконачно ве?и степен сре?е од оних ко?и живе под европским владама. Ме?у првима, ?авно м?е?е ?е место закона и моралног ограниче?а ко?е делу?е ?ако попут било каквог закона. Ови други, под изговором влада?а поделили су сво?е народе у две класе, у вукове и овце. Не претеру?ем. То ?е права слика Европе. Цените дакле дух нашег народа и држите живом ?ихову паж?у. Немо?те бити превише озби?ни према ?иховим грешкама, ве? их исправите кроз просвет?е?е. ?едном када постану непаж?иви према ?авним пословима, ви и ?а, и Конгрес и скупштина, суди?е и гувернери, сви ?емо постати вукови. Чини се да ?е то општи закон наше природе, и поред по?единачних изузетака, а искуство нас учи да ?е човек ?едина животи?а ко?а прождире сво?у врсту, ?ер ?а не могу употребити блажи израз у опису влада Европе и општег плена ко?и од сиромашних праве богати.

Макс Вебер (1864—1920) ?е сагласан са основним иде?ама Карла Маркса о економи?и ко?а изазива класни конфликт, али тврди да сукоб класа може тако?е потицати и из престижа и мо?и. Он наводи да престиж резулту?е различитим статусним груписа?има. Ова? престиж ?е заснован на друштвеном статусу нечи?их родите?а. Престиж ?е приписана вредност и на?чеш?е се не може променити. Вебер сматра да разлике у количини мо?и доводе до формира?а политичких странака. Вебер се не слаже са Марксом када ?е реч о формира?у класа. Док Маркс сматра да су групе сличне због свог економског статуса, Вебер тврди да се класе у велико? мери формира?у по основи друштвеног статуса.

Сов?етски Савез и слична соци?алистичка друштва

Многобро?ни претежно марксистички и анархистички мислиоци тврде да класни сукоб посто?и и у друштвима сов?етског типа. У ?ихово? аргументаци?и као класа опису?е се бирократски сло? формиран од стране влада?у?е политичке странке (познат као номенклатура у Сов?етском Савезу) — понекад називан и ?нова класа“ — са ци?ем да контролише средства за производ?у. Ова влада?у?а класа налази се отуда у супротности са остатком друштва, ко?и генерално чини пролетари?ат. Ова врста система се назива од стране ?егових противника државним капитализмом, државним соци?ализмом, бирократским колективизмом или новим класним друштвом.

Теори?ске перспективе

Марксистичке перспективе

Карл Маркс (1818—1883) био ?е немачки филозоф ко?и ?е живео ве?ину свог одраслог живота у Лондону, Енглеска. У Манифесту комунистичке парти?е, Карл Маркс ?е тврдио да ?е класа формирана када ?ени чланови остваре класну свест и солидарност Ово се у велико? мери дешава када припадници ?едне класе постану свесни ?ихове експлоатаци?е и сукоба са другом класом. Класа ?е тада схватити сво?е за?едничке интересе и за?еднички идентитет. Према Марксу, класа ?е предузети мере против оних ко?и врше експлоатаци?у ниже класе.

Дакле, Марксистичка анализа друштва идентифику?е две главне друштвене групе:

1. Пролетари?ат или радници - обухвата свакога ко зара?у?е за живот прода?у?и сво?у радну снагу односно прима плату за сво? утрошени рад. Они нема?у другог избора него да раде за капитал, обично ?ер нема?у независни начин да преживе.
2. Капиталисти (буржоази?а) обухвата свакога ко доби?а сво?е приходе не од рада колико из вишка вредности ко?е потичу од радника ко?и ствара?у богатство. Приход капиталиста се, дакле, заснива на ?ихово? експлоатаци?и радника (пролетари?ата).

Ни?е свака класна борба насилна или нужно радикална, као што ?е случа? са штра?ковима и блокадама. Класни антагонизам може, уместо тога, да буде изражен и као низак радни морал, ма?е саботаже, ситне кра?е и злоупотребе радничког ситног ауторитета. Тако?е може бити изражен у ве?ем обиму кроз подршку соци?алистичким или народ?ачким парти?ама. На страни послодаваца, лобира?е за антисиндикалне законе представ?а ?едан од од могу?их и неретко кориш?ених видова класне борбе.

Тако?е, ни?е свака класна борба прет?а за капитализам, или чак за ауторитет индивидуалног капиталисте. Ограничена борба за ве?е плате малог сектора радничке класе, што се често назива ?економизам“, тешко да озби?ни?е угрожава статус кво. У ствари, применом занатско-синдикалне тактике иск?учива?а других радника из стручних удруже?а може чак ослабити радничку класу као целину, изазива?у?и у ?о? поделу.

Класна борба поста?е важни?а у истори?ском процесу, ?ер поста?е општи?а, како расте радничка класа свест, и како се они самоорганизу?у одво?ено од политичких странака. Маркс назива ово напретком пролетари?ата од тога да буде класа ?по себи“, позици?а у друштвено? структури, ка томе да постане ?за себе“, активна и свесна сила ко?а може да промени свет. Маркс се у велико? мери фокусира на капиталистичка индустри?ска друштва као на к?учни извор друштвеног расло?ава?а, ко?и на кра?у доводи до класног сукоба. Он наводи да капитализам ствара поделу изме?у класа ко?е се у велико? мери могу видети у фабрикама за производ?у. Пролетари?ат ?е одво?ен од буржоази?е, ?ер производ?а поста?е друштвено предузе?е. Допринос ?иховог раздва?а?а ?е технологи?а ко?а ?е у фабрикама. Технологи?а сма?у?е ниво потребне квалификованости радне снаге и оту?у?е раднике ?ер они више не поседу?у специ?ализоване вештине. Други ефекат технологи?е ?е хомогена радна снага ко?а може бити лако замен?ива. Маркс ?е веровао да ?е класна борба довести до обара?а буржоази?е и да ?е приватна сво?ина постати комунално власништво. Начин производ?е ?е остати, али ?е комунално власништво елиминисати класни сукоб. Чак и после револуци?е, две класе ?е се борити, али на кра?у борба ?е опадати и класе ?е се распасти. Кад границе класа ишчезну, државни апарат ?е увенути. Према Марксу, основни задатак ?едног државног апарата ?е да подржи мо? влада?у?е класе, али без икаквих класа не би било потребе за државу. То би довело до бескласног, бездржавног комунистичког друштва.

Немарксистичке перспективе

?едан од првих писаца ко?и ?е коментарисао класну борбу у модерном смислу те речи био ?е француски револуционар Франсоа Боасел. Други коментатори класне борбе су Анри де Сен Симон, Огстен Ти?ери, Франсоа Гизо, Франсоа-Огист Ми?е и Лу? Адолф Т?ер. Физиократе, Де?вид Рикардо, и после Маркса, Хенри ?ор? су приметили нееластичну понуду зем?е и тврдили да то ствара одре?ене привилеги?е (економску ренту) за зем?опоседнике. Према историчару Арнолду ?. То?нби?у, расло?ава?е дуж класних лини?а ?ав?а се само унутар цивилизаци?а, и штавише се по?ав?у?е само током процеса пропада?а цивилизаци?е, а не карактерише фазу раста цивилизаци?е.

Соци?ални коментатори, историчари и соци?алистички теоретичари су коментарисали класну борбу ?ош у време пре Маркса, као и везу изме?у класне борбе, имовине и права: Аугустин Ти?ери, Франсоа Гизо, Франсоа-Август Ми?е и Адолф Ти?ер. Физиократе Давид Рикардо и после Маркса, Хенри ?ор? приметили су нееластична снабдева?е зем?е и тврдили да ?е то створило одре?ене привилеги?е (економска рента) за власнике зем?ишта. Према историчару Арнолду То?нби?у, стратификаци?а дуж лини?е класе се по?ав?у?е само у оквиру цивилизаци?е, и да?е се по?ав?у?е само у процесу опада?а ?едне цивилизаци?е, а не карактерише фазу раста цивилизаци?е.

Фашисти су се често супротстав?али класно? борби, али су они прилазили овом проблему на нешто другачи?и начин покушава?у?и да апелу?у на радничку класу, уз обе?ану заштиту посто?е?их друштвених класа, предлагавши алтернативни концепт познат као класна сарад?а.

Литература

• William Buck Guthrie (1907). Socialism Before the French Revolution: A History. Macmillan. стр. 283. 
• ?ilas, Milovan (1983). The New Class: An Analysis of the Communist System (paperback изд.). San Diego: Harcourt Brace Jovanovich. ISBN 978-0-15-665489-0. 
• Toynbee, Arnold (1947). ?The Nature of Disintegration”. Ур.: Dorothea Grace Somervell. A Study of History: Abridgment of Volumes I - VI. New York, NY: Oxford University Press. стр. 365. ISBN 978-0-19-505081-3. 
• Marx, Karl; et al. (1848). The Communist Manifesto. [2]: www.marxists.org. 
• Dahrendorf, Ralf (1959). Class & Class Conflict in Industrial Society. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0561-5.  (also available in hardback as. ISBN 978-0-8047-0560-8. and. ISBN 978-1-131-15573-9.).
• Faux, Jeff (2006). The Global Class War: How America's Bipartisan Elite Lost Our Future and What It Will Take to Win It Back. John Wiley and Sons. ISBN 978-0-471-69761-9. 
• Yi, Li (2005). The Structure and Evolution of Chinese Social Stratification. University Press of America. ISBN 978-0-7618-3331-4. 
• Abidor, Mitchell, ур. (2016). Death to Bourgeois Society: The Propagandists of the Deed. PM Press. ISBN 978-1629631127. Архивирано из оригинала 29. 03. 2019. г. Приступ?ено 29. 03. 2019. 
• The International Encyclopedia of Revolution and Protest: 1500 to the Present, ed. by Immanuel Ness, Malden, MA [etc.]: Wiley & Sons, 2009.
• Louis Adamic, Dynamite: The story of class violence in America, Revised Edition (1934)
• Leo Zeilig (Editor), Class Struggle and Resistance in Africa, New Clarion Press, 2002.
• Gerson Antell/Walter Harris, "Economics For Everybody", Amsco School Publications, 2007
• Mathew Maavak, (децембар 2012). ?Class Warfare, Anarchy and the Future Society”. Journal of Futures Studies. 17 (2): 15—36.  CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Ness, Immanuel (2014). New Forms of Worker Organization: The Syndicalist and Autonomist Restoration of Class-Struggle Unionism. PM Press. ISBN 978-1-60486-956-9. Архивирано из оригинала 29. 03. 2019. г. Приступ?ено 29. 03. 2019. 
• The Black Bloc Papers: An Anthology of Primary Texts From The North American Anarchist Black Bloc 1988-2005 Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (3. ?ул 2010), by Xavier Massot & David Van Deusen of the Green Mountain Anarchist Collective (NEFAC-VT), Breaking Glass Press, 2010.
• A Communiqué on Tactics and Organization to the Black Bloc, from within the Black Bloc, by The Green Mountain Anarchist Collective (NEFAC-VT) & Columbus Anti-Racist Action, Black Clover Press, 2001.
• Neither Washington Nor Stowe: Common Sense For The Working Vermonter, by David Van Deusen and the Green Mountain Anarchist Collective (NEFAC-VT), Catamount Tavern Press, 2004.
• ?The Doctrine of Fascism”. Enciclopedia Italiana. Rome: Istituto Giovanni Treccani. 1932. 
• V. I. Lenin (23. 1. 1923). ?How We Should Reorganise the Workers' and Peasants' Inspection”. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)

Спо?аш?е везе

• 2008-2010 Study: CEOs Who Fired Most Workers Earned Highest Pay - video report by Democracy Now!
• Blair Community Center and Museum to help preserve and understand the largest labor uprising in US history—the Battle of Blair Mountain.
• Let’s Get This Class War Started. Chris Hedges, Truthdig.
• How a Real Class War, Like with Guns, Could Actually Happen. Vice, November 26, 2018.