保证党和国家长治久安的重大制度安排

Вернер Зомбарт
Датум ро?е?а	(2025-08-06)19. ?ануар 1863.
Место ро?е?а	Ермслебен, Немачка
Датум смрти	18. ма? 1941.(2025-08-06)?(78 год.)
Место смрти	Берлин, Немачка
Супружник	Корина Зомбарт
Деца	Нинета Зомбарт, Николас Зомбарт
Родите?и	Антон Лудвиг Зомбарт

百度 保养费用：R级车型享受三年不限公里整车质保。

Вернер Зомбарт (нем. Werner Sombart; Ермслебен, 19. ?ануар 1863 – 18. ма? 1941) био ?е немачки економиста и социолог, члан На?мла?е Истори?ске Школе и ?едан од воде?их соци?алних научника Континенталне Европе током прве четвртине 20. века.

Живот и рад

Економски живот у ери високог капитализма, 1928

Рана кари?ера, социологи?а и економи?а

Вернер Зомбарт ?е ро?ен у Ермслебену, као син Антона Лудвига Зомбарта, богатог либералног политичара, индустри?алисте и поседника некретнина. Студирао ?е право и економи?у на универзитету у Пизи, Белину и Риму. Добио ?е докторат од Берлина 1888. године, под дирекци?ом тадаш?их на?истакнути?их немачких економиста, Густава Фон Шмолера и Адолфа Вогнера. Као економиста, а посебно као соци?ални активиста, Зомбарт ?е тада ви?ен као радикална левица и после практичног рада где ?е био главни адвокат бременске трговачке палате, добио ?е само ?униорско место професора на универзитету у Вроцлаву. Иако су факултети на еминентним универзитетима као што су они у Ха?делбергу и Фра?бургу, хтели да он ради за ?их, одговара?у?е владе су то браниле. Зомбарт ?е у то време био знача?ана присталица марксизма, неко ко ?е користио и тумачио Карл Маркса толико да ?е Фридрих Енгелс рекао да ?е он ?едини немачки професор ко?и разуме Капитал. Зомбарт ?е себе називао убе?еним Марксистом, али ?е касни?е написао Морало се на кра?у признати да ?е Маркс правио грешке на многим знача?ним местима.

Као ?едан од немачких академика ко?и се бавио савременом соци?алном политиком, Зомбарт се тако?е придружио Удруже?у за соци?алну политику око 1888. године, за?едно са сво?им при?ате?ем и колегом Максом Вебером. То ?е тада било ново струковно удруже?е немачких економиста повезаних са Истори?ском школом, ко?е ?е видело улогу економи?е, пре свега, у проналаже?у реше?а за соци?алне проблеме у одре?еном животном добу.

Зомбарт ни?е био први социолог ко?и ?е посветио целу к?игу концепту друштвени покрет. Он ?е то учинио у сво?о? к?изи Соци?ализам и друштвени покрет нем. Sozialismus und soziale Bewegung ко?а ?е об?ав?ена 1896. године. ?егово разумева?е друштвених покрета ?е било инспирисано Карлом Марксом и к?игом Лоренз Вон Стеина. За ?ега, раднички покрет ко?и ?е био у успону, био ?е резултат контрадикци?а капитализма. Ситуаци?а са пролетари?атом ?е створила "?убав према маси", ко?а ?е за?едно са тенденци?ом према "комунистичком начину живота" у друштвено? производ?и, била примарна карактеристика друштвеног покрета.

Године 1902, ?егов Модерни капитализам нем. Der moderne Kapitalismus, по?авио се у два изда?а (проширио рад 1916. године, и додао тре?ину у изда?е из 1927. године; сва три изда?а су затим поде?ена у полуфиналну количину ко?а ?е била за укупно шест к?ига). Оне су садршале систематичку истори?у економи?е и економског разво?а кроз векове и у велико? мери рад Истори?ске Школе. Прва к?ига се бави транзици?ом од феудалног друштва до капитализма, а послед?а к?ига третира услове у 20. веку. Разво? капитализма ?е поде?ен у три фазе:

• Рани капитализам нем. Frühkapitalismus завршава се пре индустри?ске револуци?е;
• Високи капитализам нем. Hochkapitalismus са почетком око 1760. године;
• Касни капитализам нем. Sp?tkapitalismus, почетак - Други светски рат

Иако ?е Неокласична политичка економи?а донела економисте ко?и су га омаловажавали, и био ?е много критикован у одре?еним сферама, Модерни капитализам ?е и данас са важним последицама за, на пример, Анналес школу (Фернан Бродел).

Године 1903. Зомбарт ?е прихватио позици?у уредника у Архиви за соци?алну економи?у и политику, где ?е радио са сво?им колегама Едгар ?аффеом и Макс Вебером.

Године 1906. Зомбарт ?е прихватио позив за сталног професора у Берлинско? школи за трговину, инфериорне институци?е у Вроцлаву. Тако?е, у 1906. се по?авила ?егова к?ига Зашто нема соци?ализма у С?еди?еним Америчким Државама? .

Зомбарт ?е 1911. године написао к?игу, ?евре?и и модеран капитализам , ко?а представ?а додатак истори?ском проучава?у Макса Вебера изме?у протестантизма (посебно калвинизма) и капитализма, са Зомбартовим документова?ем ?евре?ског ук?учива?а у истори?ски капиталистички разво?. Он ?е тврдио да ?евре?ски трговци и произво?ачи, иск?учени из еснафа, разви?а?у карактеристичну антипати?у према основама сред?овековне коморе, ко?у су видели као примитивну и непрогресивну: же?а за правичним системом у ко?ем су акци?е на тржишту договорене и непромен?иве; профит и средства за живот скромни, али гарантовани; и ограниче?а у производ?и. Иск?учени из система, Зомбарт тврди, ?евре?и га заме?у?у за модеран капитализам, у ко?ем ?е конкуренци?а неограничена и ?едини закон ?е задово?ити купца. Пол ?онсон (писац), ко?и сматра да ?е рад "изванредна к?ига", напоми?е да ?е Зомбарт изоставио неке неугодне истине и игнорисао мо?не мистичне елементе ?удаизма. Зомбарт ?е одбио да призна, као што ?е и Вебер радио, где год да су ови религи?ски системи, ук?учу?у?и и ?удаизам, били, трговина ни?е цветала. ?евре?ски бизнисмени, као на пример, Калвинисти , су имали тенденци?у да раде и буду на?успешни?и тек онда када напусте сво?е традиционално верско окруже?е и пре?у на “свежи?е паш?аке“.

У сво?о? еклектично? к?изи из 1913. године Суштина капитализма , Зомбарт ?е насто?ао да обезбеди психолошки и социолошки портрет савременог бизнисмена и да об?асни порекло капиталистичког духа.

У раду об?ав?еном 1915. године, "рат к?ига" под називом Хандлер и Хелден Зомбарт ?е поздравио "немачки рат" као "неизбежан сукоб изме?у енглеске комерци?алне цивилизаци?е и културе херо?ске Немачке". У ово? к?изи, према Фридрих Ха?еку, Зомбарт открива неограничен презир према "комерци?алним ставовима енглеског народа" ко?и су изгубили све ратоборне инстинкте, као и презир према "универзалним теж?ама за сре?у по?единца". За Зомбарта, у овом раду, на?виши идеал ?е "немачка иде?а државе" како су га ?е формулисали Фихте, Ласале и Родбертус, држава ни?е ни основана ни формирана од стране по?единаца, нити скупа по?единаца, нити ?е ?егова сврха да служи било какве интересе по?единаца. То ?е за?едница ?уди у ко?о? по?единац нема права, ве? само обавезе. Иде?е из 1789.- слобода, ?еднакост, братство - су карактеристични комерци?ални идеали ко?и нема?у ни?едну другу сврху осим да обезбеде одре?ене предности за по?единце. Зомбарт да?е тврди да ?е рат помогао Немцима да поново откри?у сво?у "славну херо?ску прошлост као ратног народа"; да су све привредне активности подре?ене у во?не сврхе; и да ?е сматра?е рата као нехумано и бесмислено производ комерци?алних ставова. Посто?и живот ве?и од индивидуалног живота, живота ?уди и живота државе, а то ?е сврха по?единца да се жртву?е за та? виши живот. Рат против Енглеске ?е стога и рат против супротног идеала - комерци?алног идеала индивидуалне слободе.

Да?и ток ?егове кари?ере и социологи?а

Године 1917, Зомбарт ?е постао професор на Хумболтовом универзитету, тада на?мо?ни?ем универзитету у Европи, ако не и у свету, наследивши ?еговог ментора Адолф Вагнера. У том периоду он ?е био ?едан од на?познати?их живих социолога, више истакнут савременик него чак и ?егов при?ате? Макс Вебер. Зомбартово инсистира?е на социологи?и као делу хуманистичке науке, нужно зато што се бавила ?удским би?има и стога ?е било обавезно унутраш?е, саосе?а?но разумева?е, а не спо?аш?е, об?ективно разумева?е. - постало ?е веома непопуларано и током ?еговог живота. То ?е ви?ено као супротно од друштвених наука, у традици?и Огиста Конта, Емил Диркема, и Макс Вебера, (мада ?е ово неспоразум, ?ер ?е Вебер у велико? мери делио Зомбартове погледе на ове ствари) - што ?е било модерно у то време и више или ма?е остало тако до дан данас. Зомбартови к?учни социолошки есе?и су сакуп?ени у ?еговом раду из 1956. године Noo-Социологи?а нем. Noo-Soziologie .

Касна кари?ера и национални соци?ализам

У току Ва?марске републике, Зомбарт ?е наги?ао ка национализму, а о ?еговом односу према нацизму се расправ?а и дан данас.

Године 1934. об?авио ?е Немачки соци?ализам нем. Deutscher Sozialismus у коме ?е тврдио да ?е "нови дух" почео да влада ?удском расом. Доба капитализма и пролетерског соци?ализма ?е било готово, и "немачки соци?ализам" заузима ?ихово место. Ова? немачки соци?ализам став?а "добробит целог изнад добробити по?единца". Нови правни систем ?е се заснивати на томе да су "по?единци без икаквих права, ве? само са обавезама " и да " држава никада не треба проценити физичка лица као по?единачна, ве? само као групу ко?а представ?а ова лица ". Немачки соци?ализам ?е био у прат?и националног духа нем. Volksgeist. Антитеза немачког духа ?е ?евре?ски дух, али не због тога што су ро?ени као ?евре?и или верова?ем у ?удаизам, ве? због присуства капиталистичког духа код ?их.. Енглези поседу?у капиталистички дух и главни задатак Немаца и националног соци?ализма ?е да униште та? ?евре?ски дух.

Ме?утим, ?егова к?ига из 1938, ко?а ?е антрополошка, Од ?уди нем. Vom Menschen, ?асно ?е против нациста, и заиста ?е била спречена у публикаци?и и дистрибуци?и од стране нациста. У свом односу према нацистима, он се често пореди са Мартин Ха?дегером као и ?егов мла?и при?ате? и колега Карл Шмит, али ?е ?асно да, док су ова друга дво?ица покушавала да буду авангардни мислиоци за Тре?и ра?х, Зомбарт ?е увек био много више амбивалентан. Он ?е имао много, заиста више него што ?е то било типично, ?евре?ских ученика, од ко?их ?е ве?ина после рата о ?ему милсила прилично позитивно, иако ?е ?асно да ни?е био никакав херо? покрета отпора.

Насле?е

Зомбартово насле?е ?е данас тешко утврдити, ?ер ?е национал-соци?алистичка асоци?аци?а учинила поновну процену тешком. Као што ?е наведено у економско? истори?и, ?егов "модерни капитализам" се сматра као прекретница и инспираци?а, иако су многи дета?и доведени у пита?е. Као Вебер, Зомбарт став?а систем дво?ног к?иговодства као важну компоненту модерног капитализма. Он ?е у "Сред?евековним и модерним комерци?алним предузе?има" написао да ?е "Сам концепт Капитал-а изведен из обичног начина гледа?а на ствари; може се ре?и да капитал, као категори?а, ни?е посто?ао пре дво?ног к?иговодства. Може се дефинисати као количина богатства ко?а се користи у прав?е?у профита и ко?а стиже на рачуне. Он ?е тако?е сковао термин и концепт креативне деструкци?е ко?и ?е к?учни састо?ак ?озеф Шумпетерове теори?е иноваци?а. У социологи?и, ?егова социолошка теори?а увек ?е сматрана чудном и данас ?е више филозофских социолога и културолога ко?и, за?едно са непрослав?еним економистима, користе ?егов рад. Зомбарт ?е одувек био веома популаран у ?апану.

?едан од разлога зашто он ни?е био признат у САД ?е и то што ве?ина ?егових радова ни?е била дуго времена прево?ена на енглески ?език - упркос ?егово? класично? студи?и о томе зашто не посто?и соци?ализам у Америци.

Ме?утим, у послед?их неколико година социолози су показали интерес за Зомбартов рад.

Зомбартови радови

• Sombart, Werner (1905) [1896]: Sozialismus und soziale Bewegung. Jena: Verlag von Gustav Fischer. English translation: Socialism and the Social Movement in the 19th Century, New York: G.P. Putnam’s Sons, 1898.
• Sombart, Werner (1906): Das Proletariat. Bilder und Studien. Die Gesellschaft, vol. 1. Berlin: Rütten & Loening.
• Sombart, Werner (1906): Warum gibt es in den Vereinigten Staaten keinen Sozialismus? Tübingen: Mohr. Several English translations, incl. (1976): Why is there No Socialism in the United States. New York: Sharpe.
• Sombart, Werner (1911): Die Juden und das Wirtschaftsleben. Leipzig: Duncker. Translated into English: The Jews and Modern Capitalism., Batoche Books, Kitchener, 2001.
• Sombart, Werner: Der moderne Kapitalismus. Historisch-systematische Darstellung des gesamteurop?ischen Wirtschaftslebens von seinen Anf?ngen bis zur Gegenwart. Final edn. 1928, repr. 1969, paperback edn. (3 vols. in 6): 1987 Munich: dtv. (Also in Spanish; no English translation yet.)
• Sombart, Werner (1913): Krieg und Kapitalismus. München: Duncker & Humblot, 1913.
• Sombart, Werner (1913): Der Bourgeois. München und Leipzig: Duncker & Humblot, 1913.
• Sombart, Werner (1913): Luxus und Kapitalismus. München: Duncker & Humblot, 1922. English translation: Luxury and capitalism. Ann Arbor: University of Michigan Press.
• Sombart, Werner (1915): H?ndler und Helden. München: Duncker & Humblot. 1915.
• Sombart, Werner (1934): Deutscher Sozialismus. Charlottenburg: Buchholz & Weisswange. English translation (1937, 1969): A New Social Philosophy. New York: Greenwood.
• Sombart, Werner (1938): Vom Menschen. Versuch einer geisteswissenschaftlichen Anthropologie. Berlin: Duncker & Humblot.
• Sombart, Werner (1956): Noo-Soziologie. Berlin: Duncker & Humblot.
• Sombart, Werner (2001): Economic Life in the Modern Age. Reiner Grundmann, eds. New Brunswick: Transaction. (New English translations of key articles and chapters by Sombart, including (1906) in full and the segment defining Capitalism from (1916))

Литература

• Joas, Hans (2003). War and modernity. Wiley-Blackwel. ISBN 978-0-7456-2645-1. 
• Reinert, Erik. Creative Destruction in Economics: Nietzsche, Sombart, Schumpeter. In Friedrich Nietzsche (1844–1900). 
• Lane, Frederic C; Riemersma, Jelle, ур. (1953). Enterprise and Secular Change: Readings in Economic History. R. D. Irwin. стр. 38.  (quoted in "Accounting and rationality")</ref> Он ?е тако?е сковао термин и концепт креативне деструкци?е ко?и ?е к?учни састо?ак ?озеф Шумпетерове теори?е иноваци?а.<ref>Reinert, Erik. Creative Destruction in Economics: Nietzsche, Sombart, Schumpeter. In Friedrich Nietzsche (1844–1900). 
• Appel, Michael (1992): Werner Sombart: Historiker und Theoretiker des modernen Kapitalismus. Marburg: Metropolis.
• Backhaus, Jürgen G. (1996), ed. Werner Sombart (1863-1941): Social Scientist. 3 vols. Marburg: Metropolis. (The standard, all-encompassing work on Sombart in English.)
• Backhaus, Jürgen G. (2000), ed. Werner Sombart (1863-1941): Klassiker der Sozialwissenschaft. Eine kritische Bestandsaufnahme. Marburg: Metropolis.
• Brocke, Bernhard vom (1987), ed.: Sombarts Moderner Kapitalismus. Materialien zur Kritik und Rezeption. München: dtv
• Drechsler, W. "Zu Werner Sombarts Theorie der Soziologie und zu seiner Biographie", in Werner Sombart: Klassiker der Sozialwissenschaft. Eine kritische Bestandsaufnahme, Marburg: Metropolis, (2000). стр. 83–100.
• Iannone, Roberta (2013). Umano, ancora umano. Per un'analisi dell'opera Vom Menschen di Werner Sombart. Roma-Acireale, Bonanno. 
• Lenger, Friedrich (1994): Werner Sombart, 1863-1941. Eine Biographie. München: Beck.
• Most, Kenneth S. "Sombart, Werner (1863-1941." In History of Accounting: An International Encyclopedia, New York: garland Publishing, (1996). стр. 541–542.
• Muller, Jerry Z, 2002. The Mind and the Market: Capitalism in Western Thought. Anchor Books.
• Nussbaum, Frederick Louis (1933): A History of the Economic Institutions of Modern Europe: An Introduction of 'Der Moderne Kapitalismus' of Werner Sombart. New York: Crofts.
• Repp, Kevin (2000). Reformers, Critics, and the Paths of German Modernity: Anti-Politics and the Search for Alternatives, 1890-1914. Boston, MA.: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-00057-5. 

.

Спо?аш?е везе

• Вернер Зомбарт на са?ту Про?екат Гутенберг (?език: енглески)