不必为难耳朵 这三款入耳式耳机戴上就不想摘下

Франкфурт преусмерава овде. За друга значе?а погледа?те страницу Франкфурт (вишезначна одредница).

Франкфурт на Ма?ни Frankfurt am Main
Франкфурт
Застава Грб
Административни подаци
Држава	?емачка
Савезна држава	Хесен
Становништво
Становништво	?
—	671.927
— густина	2.706,11 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	50° 07′ 00″ С; 8° 41′ 00″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), ?ети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	112 m
Површина	248,3 km2
Франкфурт на Ма?ни Франкфурт на Ма?ни на карти Немачке
Остали подаци
Градоначелник	Mike Josef (SPD)
Поштански бро?	60308–60599, 65929–65936
Позивни бро?	6109, 6101, 069
Регистарска ознака	F
Веб-са?т
www.frankfurt.de

百度 盘城新居三组团的12栋住宅计879套房屋已竣工，目前已全部交付使用。

Франкфурт на Ма?ни (нем. Frankfurt am Main) општина ?е у немачко? савезно? држави Хесен. Град ?е са преко 670.000 становника на?ве?и град Хесена, а после Берлина, Хамбурга, Минхена и Келна и пети град по величини у Немачко?. Поседу?е регионалну шифру (AGS) 6412000, NUTS (DE712) и LOCODE (DEFRA) код.

Изград?а града се проширила далеко изван уско повучених првобитних граница. Уже градско подруч?е има око 1,8 милиона становника, док шире градско (Ра?на-Ма?на) подруч?е има преко 5 милиона становника - друго по величини у Немачко?, одмах после области Ра?на-Рур.

Франкфурт ?е и седиште Европске централне банке и на?важни?и финанси?ски центар Немачке. Као са?амски град, Франкфурт има светски знача?. Уз то ?е и ?едан од на?важни?их саобра?а?них чворова Европе. ?ош од сред?ег века, непрекидно, Франкфурт спада у на?важни?е урбане центре Немачке. Почевши од 1875. године, Франкфурт бро?и више од 100.000 становника.

Географи?а

Географски положа?

Град лежи на об?ема странама ри?еке Ма?не, ?ужно од планинског масива Таунус у централно? ?емачко?. На ?угу Франкфурта се простире на?ве?а градска шума ?емачке. На?виша тачка лежи на бергерово? осматрачници у Зекбаху и износи 222 m надморске висине, а на?нижа на 88 m надморске висине, на обали Ма?не у Синдлингену. Град лежи на с?еверно? ивици гор?ора?нске долине ко?а се протеже од Базела па све до Ра?на-Ма?на области.

Клима

Франкфурт на Ма?ни
Климатограм
? Ф М А М ? ? А С О Н Д     43     3 ?2     41     5 ?2     42     10 1     40     14 4     60     19 8     51     22 11     68     24 13     60     24 12     51     20 9     54     14 5     47     8 2     50     4 ?2 Просечне макс. и мин. температуре у °C Укупне падавине у mm Извор: wetterdienst.de (температуре) и urlaubplanen.org(падавине)
Импери?ална конверзи?а ? Ф М А М ? ? А С О Н Д     1,7     37 28     1,6     41 28     1,7     50 34     1,6     57 39     2,4     66 46     2     72 52     2,7     75 55     2,4     75 54     2     68 48     2,1     57 41     1,9     46 36     2     39 28 Просечне макс. и мин. температуре у °F Укупне падавине у инчима

Клима Франкфуртски аеродром 1981–2010, екстреми 1949–садаш?ост
Показате? \ Месец	.?ан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Ма?.	.?ун.	.?ул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	15,9 (60,6)	19,1 (66,4)	24,7 (76,5)	30,3 (86,5)	33,2 (91,8)	39,3 (102,7)	38,8 (101,8)	38,7 (101,7)	32,8 (91)	28,0 (82,4)	19,1 (66,4)	16,3 (61,3)	39,3 (102,7)
Максимум, °C (°F)	4,2 (39,6)	5,9 (42,6)	10,7 (51,3)	15,4 (59,7)	20,0 (68)	23,1 (73,6)	25,5 (77,9)	25,1 (77,2)	20,3 (68,5)	14,6 (58,3)	8,4 (47,1)	4,9 (40,8)	14,8 (58,6)
Просек, °C (°F)	1,6 (34,9)	2,4 (36,3)	6,4 (43,5)	10,3 (50,5)	14,7 (58,5)	17,8 (64)	20,0 (68)	19,5 (67,1)	15,2 (59,4)	10,4 (50,7)	5,6 (42,1)	2,5 (36,5)	10,6 (51,1)
Минимум, °C (°F)	?1,1 (30)	?1,1 (30)	2,1 (35,8)	4,9 (40,8)	9,1 (48,4)	12,3 (54,1)	14,4 (57,9)	14,0 (57,2)	10,5 (50,9)	6,6 (43,9)	2,8 (37)	?0,1 (31,8)	6,2 (43,2)
Апсолутни минимум, °C (°F)	?21,6 (?6,9)	?19,6 (?3,3)	?13,0 (8,6)	?7,1 (19,2)	?2,8 (27)	0,1 (32,2)	2,8 (37)	2,5 (36,5)	?0,3 (31,5)	?6,3 (20,7)	?11,5 (11,3)	?17,0 (1,4)	?21,6 (?6,9)
Количина падавина, mm (in)	44,5 (1,752)	40,9 (1,61)	48,4 (1,906)	42,1 (1,657)	63,4 (2,496)	58,1 (2,287)	64,7 (2,547)	56,5 (2,224)	53,0 (2,087)	54,7 (2,154)	49,1 (1,933)	53,9 (2,122)	629,18 (24,7709)
Дани са кишом	16,0	13,0	14,0	14,0	15,0	15,0	14,0	14,0	12,0	12,0	14,0	16,0	169
Сунчани сати — месечни просек	50	80	121	178	211	219	233	219	156	103	51	41	1.662
Сунчано време — месечни проценти	18	29	33	42	45	46	47	51	40	30	19	16	34,7
Извор #1: Data derived from Deutscher Wetterdienst
Извор #2: Weather Atlas (sunshine data)

Суседни градови и подруч?а

Обласна карта Хесена

Франкфурт се на западу граничи са области Ма?на-Таунус, (Хатерсха?м на Ма?ни, Крифтел, Хофха?м на Таунусу, Келкха?м, Лидербах, Сулцбах, Швалбах и Ешборн), на с?еверозападу са области Високи Таунус (Шта?нбах, Оберурзел и Бад Хомбург), на с?еверу са Ветерау области (Карбен и Бад Вилбел), на с?евероистоку са Ма?н-Кинциг области (Нидердорфелден, Ма?нтал), на ?угу и ?угоистоку са градом Офенбахом и м?естима области Офенбах (Но?-Изенбург), и на ?угозападу са области Грос-Герау (Морфелден-Валдорф, Риселсха?м и Келстербах).

Делови града

Делови града и општине

Град ?е поде?ен на 46 делова града а они на 118 градских општина. На?ве?и дио града ?е Заксенхаусен-?уг. Ве?ина садаш?их делова града су бивша самостална м?еста ко?а су порастом Франкфурта ушла у ?егов састав. Неки су били чак и ма?и градови, као нпр. Хехст.

Тих 46 делова града су сабрани у 16 општина, ко?е пос?еду?у сво?у самоуправу и општински савет са ?едним председава?у?им.

Раст Франкфурта

Панорама Франкфурта

До средине 19. ви?ека град Франкфурт се састо?ао из сл. данаш?их делова града: Стари град, Центар, Железничка станица, Гутло?т, Галус, Запад, Север, Исток и Заксенхаузен. Од 1877. су многа самостална м?еста припо?ена граду Франкфурту.

Истори?а

Статуа Карла Великог у Истори?ском музе?у Франкфурта

Франкфурт на Ма?ни ?е први пут споменут 22. фебруара 794. године у ?едно? пове?и Карла Великог за регенсбуршки манастир светог Емерама. У документу на латинском ?езику пише: ?… actum super fluvium Moin in loco nuncupante Franconofurd“ – ?издато на ри?еци Ма?ни у м?есту званом Франкфурт.“ Ме?утим, доказано ?е да континуирано насе?ава?е посто?ало ?ош од каменог доба. На истом м?есту Рим?ани су ?ош у првом ви?еку основали во?ну утврду, а у доба Меровинга ту ?е био кра?евски двор Франака. Посли?е поделе Франачке 843. године Франкфурт ?е био на?важни?и двор Источне Франачке и м?есто скупштина царства. Од 1220. године Франкфурт ?е слободни царски град.

Златна пове?а из 1356. године ?авно ?е потврдила праксу да се у Франкфурту одржава?у избори римско-?емачких кра?ева, ко?е се од 1147. године ве?ином биле одржане у овом граду. Од 1562. године римско-?емачки цар се крунио у Франкфурту, а послед?е круниса?е ?е било 1792. године када ?е за цара крунисан Франц II).

Слика Франкфурта из прве половине 17. ви?ека.

С распадом старог царства 1806. године Франкфурт ?е доспео у посед кнеза Карла Теодора од Далберга ко?и ?е придодао сво?им кнежевинама Регенсбург и Ашафенбург. Године 1810. Далберг ?е предао Регенсбург Баварско?, а заузврат добио Ханау и Фулду ко?и за?едно с Франкфуртом и Ашафенбургом током кратког периода од 1810. до 1813. године образу?у велико во?водство Франкфурт.

Посли?е Наполеонских ратова Франкфурт ?е од 14. новембра 1813. до 9. ?уна 1815. године био под привременом управом Максимили?ана од Гиндероае, све док ?е Бечки конгрес у своме спису под чланом 46 потврдио да ?е Франкфурт слободни град.

Франкфурстка скупштина

Од 5. новембра 1816. године у Франкфурту се одржавао сабор ?емачке конфедераци?е под номиналним предс?едништвом аустри?ског цара. У револуци?ско? 1848. години одржан ?е ?емачки национални скуп у цркви светог Павла у Франкфурту. Та? скуп ?е био први, на слободним изборима изабрани парламент ?емачке.

Посли?е пруске поб?еде у Пруско-аустри?ском рату 1866. године Франкфурт ?е ушао у С?еверно?емачки савез. Године 1871, након Пруско-француског рата Франкфурт ?е ушао у састав у?еди?еног ?емачког царства.

За разво? привреде града у?еди?е?е ?е била корисно ?ер се град претворио у индустри?ски центар с великим растом становништва. Изме?у 1871. и 1914. године расте бро? становника од 90.000 на скоро 400.000. У с?еде?им децени?ама Франкфурту су прик?учена околна м?еста тако да се површина града удвостручила 1866.. Године 1928. постао град с на?ве?ом површином у ?емачко?. Дана 18. августа 1888. отворена ?е железничка станица ко?а ?е све до 1915. године била на?ве?а у Европи.

Франкфурт после Другог светског рата

У ври?еме нацизма 11.134 ?евре?а ?е депортовано и уби?ено. У Другом св?етском рату ваздушни напади савезника уништили су око 70% свих зграда и скоро читав стари град. То сред?ов?ековно староградско ?езгро, ?единствено за ?едну ?емачку метрополу, нестало ?е ?ер се 1950-их година обнова ни?е ори?ентисала на стару структуру града. Велике ди?елове некадаш?ег староградског ?езгра данас испу?ава?у зграде и прометнице из тог периода.

Након завршетка рата у Франкфурту ?е америчка во?на власт успоставила сво?у главну базу, ко?а ?е убрзо постала с?едиште управе три?у савезничких сила у Западно? ?емачко?. На избору за главни град Западне ?емачке Франкфурт ?е изгубио од Бона, фаворита канцелара Конрада Аденауера. Чак ?е ве? била изгра?ена скупштинска зграда ко?у данас користи Радио-телевизи?а Хесена.

Франкфурт се у друго? половини 20. сто?е?а опет развио у прву економску метрополу ?емачке.

Изглед града

Стари град и центар

Франкфуртска божи?на пи?аца на Ромербергу

Као и код многих других немачких градова, изглед Франкфурта посли?е Другог св?етског рата се драстично изменио. Та пром?ена, услов?ена разара?има бомбардова?а и зак?учне посли?ератне изград?е, град ?еу подарила модеран и економским потребама прилаго?ен изглед, али са типичним центром града садаш?и изглед нема пуно за?едничког. Од пре?аш?ег, на?ве?ег немачког старог центра града, ?е остало мало. Од преко 4000, старим типом град?е (?фахверк“) изгра?ених ку?а, само ?е остала ?една - ?ку?а вертха?м“ на Фартору. Кратко посли?е 1900. ве? ?е почето са коректурама улица и насе?а. Многе улице су прошириване, многа насе?а комплетно поново изгра?ена. Остаци истори?ског старог града налазе се око Ромерберга, ?едним од на?познати?их тргова ?емачке. У старом граду налазе се и франкфуртска царска катедрала и чувена Павлова црква.

Стари Франкфурт 17. ви?ека ?е у сво?им графикама в?ерно приказао графичар Матеус Мериан.

Данаш?и центар, основан као нови град 1333, дожив?ава ?аке пром?ене у раном 19. ви?еку. Барокни ди?елови утвр?е?а са великим бастионима, ко?и су од 17. ви?ека опасавали стари као и нови дио града, пренесени су и кружно позиционирани само око старог ди?ела града.

Подела Франкфурта на Ма?ни

Нови град (изван старих градских зидова 12. ви?ека) ?е поново изгра?ен по плановима градског урбанисте Георга Хеса, ко?и ?е тим поводом израдио и урбанистички план буду?ег изгледа града у коме ?е захти?евао од градите?а да се придржава?у класицистичког стила изград?е. ?едан прим?ер франкфуртског класичног стила представ?а бивша зграда градске библиотеке, ко?а се под именом ?ку?а литературе“, управо рестаурира. Уз то се одржала и забрана изград?е у подруч?у п?ешачких стаза бившег утвр?е?а око града. Од тог правила ?е направ?ено пар изузетака, као нпр. код старе опере, глумачке ку?е, или градског купалишта у центру.

?ош од 50-их година ?е Франкфурт етаблиран као град солитера. Хенингеров тора? у Заксенхаузену ?е 1960. била прва зграда ко?а ?е са сво?их 120 m по висини премашила западни тора? царске катедрале. На?виши солитери 70-их, хотел Плаца, ДГ-Банка и Сребрни тора? (Дрезденска банка), су са сво?их 150 m висине били на?виши у ци?ело? ?емачко?. Са?амски тора?, изгра?ен 1988, са сво?их 257 m висине ?е био на?виша зграда Европе у то ври?еме. У Франкфурту ?е данас од ?ега виши само, 1997. изгра?ени, тора? Комерци?алне банке (данаш?и европски рекордер ?е три?умф-палас у Москви са 264 метра висине).

Становништво

У самом м?есту ?е, према проц?ени из 2010. године, жив?ело 671.927 становника. Прос?ечна густина становништва износи 2.706 становника/km2.

Партнерски градови

• Бирмингем
• Будимпешта
• Де? ла Бар
• Дубаи
• Ескишехир
• Granada
• Гуанг?оу
• Каиро
• Краков
• Ла?пциг
• Лион
• Милано
• Праг
• Тел Авив
• Торонто
• ?окохама
• Филаделфи?а
• Чена?
• ?еда

Спо?аш?е везе

• Званични веб-са?т
• ?ем. Савезни завод за статистику (?език: немачки)
• Стална конференци?а градова и општина (?език: немачки)
• KommOn - Информациони систем градова, општина и округа. (?език: немачки)
• План насе?а на мапи (Mapquest)