官兵“没想过”不等于旅党委“没想到”
 | |
| Тип | излази сваки тре?и дан |
|---|---|
| Формат | А2 |
| Власник | Комунистичка парти?а Руске Федераци?е |
| Уредник | Борис Комоцки |
| Оснива?е | 5. ма? 1912. |
| ?език | руски |
| Седиште | ул. Правде бр. 24, Москва |
| Тираж | 100.000 (2012) |
| ISSN | 0233-4275 |
| Веб-са?т | gazeta-pravda.ru (CPRF branch) |
Правда (рус. Правда; у преводу Истина) ?е званично новинско гласило Комунистичке парти?е Руске Федераци?е, када ?е био ?едан од на?утица?ни?их листова у зем?и са тиражом од 11 милиона.[1] Покренули су ?у руски револуционари 1912. године, а након Октобарске револуци?е постала ?е воде?а новина у Сов?етском Савезу.[2] Правда ?е била званично гласило Централног комитета Комунистичке парти?е Сов?етског Савеза.[3]
Након распада Сов?етског Савеза 1991, Борис ?е?цин укинуо ?е излаже?е Правде. Неколицина ?ених бивших новинара ?е само неколико неде?а касни?е покренула новине с истим именом, али су због тешког финанси?ског ста?а продане грчко? пословно? породици.[1][4] Коначно ?е 1997. године доспеле су у власништво КПРФ.
Године 1996, дошло ?е до унутраш?ег спора изме?у власника Правде Интернашонал и дела новинара Правде, што ?е довело до раздва?а?а Правде у различите ентитете. Комунистичка парти?а Руске Федераци?е ?е купила лист Правда, док су се неки од првобитних сов?етских новинара Правде одво?или и формирали први руски онла?н лист Правда Онла?н (сада Pravda.ru), ко?и ни?е повезан са Комунистичком парти?ом.[4][5] Након правног спора изме?у супарничких страна, руски арбитражни суд ?е одредио да ?е оба ентитета мо?и да наставе да користе назив Правда.[6]
Предреволуционарна Правда
[уреди | уреди извор]Правда ?е покренута на иници?ативу Владимира И?ича Ле?ина, а први бро? штампан ?е 5. ма?а 1912. године,[7][8][9] датум ко?и ?е тако?е био и ро?ендан Карла Маркса. Ме?утим, ?ени корени сежу у 1903. годину, када ?у ?е основао иму?ни железничарски радник В. А. Кожевиков.[10] Правда у почетку ни?е била политички ори?ентисана. Од 1909. године, била ?е штампана у Бечу и затим илегално ширена у Руси?и; ?ен тадаш?и главни уредник био ?е Лав Троцки. Након што су ме?шевици коначно иск?учени из Руске соци?алдемократске радничке парти?е на Шесто? конференци?и у Прагу ?ануара 1912. године, Ле?ин ?е одлучио да Правда буде званично гласило РСДРП. Уредништво ?е из Беча пресе?ено у Санкт Петербург, а ?ен бро? од 5. ма?а био ?е први легално об?ав?ени примерак. ?ено излаже?е финанси?ски су помагали ЦК РСДРП, новчани прилози радника и истакнутих личности попут Максима Горког. У почетку ?е била штампана у тиражу од 40.000 до 60.000 примерака.[11] По почетку Првог светског рата, царистички цензори су забранили ?ено излаже?е,[12] па ?е због тога наредне две године ме?ала име осам пута због малтретира?а од полици?е.[13]
- Радничка истина (Рабочая правда)
- Северна истина (Северная правда)
- Истина рада (Правда Труда)
- За истину (За правду)
- Пролетерска истина (Пролетарская правда)
- Пут истине (Путь правды)
- Радник (Рабочий)
- Радничка истина (Трудовая правда)[14]
Правда током 1917.
[уреди | уреди извор]Абдикаци?ом цара Никола?а II, односно након Фебруарске револуци?е, дозво?ено ?е издава?е Правде. ?ени први уредници након поновне активаци?е били су В?ачеслав Молотов и Александар Ш?апников, а по повратку из егзила у Сибиру. 15. марта уредништво су преузели Лав Каме?ев, ?осиф Ста?ин и Матве? Муранов.[15] Док ?е прво уредништво било критично према ново? Прелазно? влади, Каме?ев, Ста?ин и Муранов заузели су помир?иви?и став и позивали неке групе ме?шевика да се удруже с бо?шевицима. Ле?ин и Григори? Зинов?ев су по свом повратку из Шва?царске у Руси?у 3. априла оштро осудили Прелазну владу и позива?а на у?еди?е?е с ме?шевицима у сво?им Априлским тезама. После тога ?е Правда промовисала углавном Ле?инове ставове. У данима након Октобарске револуци?е, ?ен тираж био ?е преко 100.000 примерака.
Сов?етско раздоб?е
[уреди | уреди извор]
Дана 3. марта 1918. године, уред Правде пресе?ен ?е из Петрограда у Москву и од тада су ове новине постале званично гласило сов?етске комунистичке парти?е. Гласила осталих политичких организаци?а у Сов?етском Савезу била су нпр. Извест?а, новине ко?е су извештавале о вестима из иностранства, Труд ?е био орган сов?етских синдиката и остало.
Убрзо након Октобарске револуци?е, нови уредник Правде постао ?е Никола? Бухарин.[16] Бухарин ?е након Ле?инове смрти 1924, захва?у?у?и уре?ива?у Правде, стекао репутаци?у врсног марксистичког теоретичара. Бухарин ?е уре?ивао Правду све до 1929. године када ?е пао у немилост Ста?ина.[17]
Велик бро? места и организаци?а су током сов?етског раздоб?а носили име по Правди; град Правдинск у Горки?ско? области (у ко?ем се налазила фабрика папира на ко?ем ?е штампана ве?ина новинских гласила у Сов?етском Савезу), те велик бро? улица и колхоза.
Тираж Правде ?е до 1975. године достигао бро?ку од 10,6 милиона примерака дневно.
Правда ?е током сов?етског раздоб?а одликована са два Ордена Ле?ина (1945. и 1962) и Орденом Октобарске револуци?е (1972).
Постсов?етско раздоб?е
[уреди | уреди извор]Руски председник Борис ?е?цин ?е декретом од 22. августа 1991. године укинуо Комунистичку парти?у и запленио све ?ено власништво, ук?учу?у?и и Правду. Неколицина ?ених бивших новинара ?е само неколико неде?а после покренула новине с истим именом. Неколико месеци после, тадаш?и Правдин уредник, Генади? Селез?ев, продао ?е новине грчко? предузетничко? породици ?аникос. Правда ?е накратко била угашена 30. ?ула 1996. године. Коначно ?е Комунистичка парти?а Руске Федераци?е, ко?а ?е након избора за Думу 1996. поновно о?ачала, откупила Правду. Од тада ?е она званично гласило Централног комитета КПРФ, али за разлику од сов?етског раздоб?а када ?е излазила сваки дан, сада се штампа сваки тре?и дан.[18] Уредништво Правде и да?е се налази у улици Правде, као и током сов?етских времена. Дана 5. ?ула 2012. године прослав?ено ?е 100 година од издава?а првог бро?а Правде.[19]
Правда ?е била дневне новиа током сов?етске ере, док данас излази три пута неде?но, и ?ена читалачка публика ?е углавном онла?н где ?е присутна.[20][21] Правда и да?е ради из истог седишта у улици Правда у Москви, одакле су новинари радили на Правди током сов?етске ере. Она делу?е под руководством новинара Бориса Комоцког, ко?и ?е и посланик руске Државне думе.[22]
Дана 5. ма?а 2012. године, Правда ?е обележила стогодиш?ицу, великом прославом у Дому синдиката ко?у ?е организовала Комунистичка парти?а.[23] Свечаности су присуствовали бивши и садаш?и радници листа, ?егови читаоци и чланови парти?е, представници других комунистичких меди?ских организаци?а. Генади? З?уганов ?е одржао говор, а честитке су прим?ене од руског председника Дмитри?а Медведева и белоруског председника Александра Лукашенка.[24]
Контроверза Маке?на
[уреди | уреди извор]Године 2013, након што ?е руски председник Владимир Путин об?авио чланак у ?у?орк та?мсу у прилог сири?ском председнику Башару ел Асаду,[25] амерички сенатор ?он Маке?н на?авио ?е да ?е об?авити одговор у Правди, позива?у?и се на новине у власништву Комунистичке парти?е Руске Федераци?е. Маке?н ?е, ме?утим, на кра?у об?авио сво? текст у Pravda.ru.[26] То ?е изазвало протесте уредника комунистичке Правде Бориса Комоцког и одговор уредника Pravda.ru Дмитри?а Судакова: Комотски ?е тврдио да ?у Руси?и посто?и само ?една Правда, то ?е орган Комунистичке парти?е, а ми ништа нисмо чули о намерама републиканског сенатора“ и одбацио Pravda.ru' као ?Оклахома-Сити-Правда“, док ?е Судаков исмевао Комоцког, тврде?и да ?е ?тираж Правде Комунистичке парти?е као фабричке новине АвтоВАЗ из сов?етских времена“.[27][28][29] Маке?н ?е касни?е покушао да об?ави сво? текст и у Комунистичко? Правди, али ?е лист одбио да га об?ави ??ер ни?е био ускла?ен са политичким ставовима Комунистичке парти?е Руске Федераци?е“.[30]
Главни уредници Правде
[уреди | уреди извор]
- СССР:
- Лав Каме?ев
- Никола? Бухарин (1918—1929)
- Михаил Олимски
- Максимили?ан Саве?ев (1928—1930)
- Лав Мехлис (1930—1937)
- Иван Никитин (1937—1938)
- П?отр Поспелов (1940—1949)
- Михаил Суслов (1949—1950)
- Леонид И?ичев (1951—1952)
- Дмитри? Шепилов (1952—1956)
- Павел Сат?уков (1956—1964)
- Алексе? Рум?анцев (1964—1965)
- Михаил Зим?анин (1965—1976)
- Виктор Афанаси?ев (1976—1989)
- Иван Фролов (1989—1991)
- Руска Федераци?а:
- Генади? Селез?ев (1991—1993)
- Виктор Линик (1993—1994)
- Алексндар И?ин (1994—2003)
- Валентина Никифорова (2003—2005)
- Валентин Шурчанов (2005—2009)
- Борис Комоцки (од 2009)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Specter, Michael (31. 7. 1996). ?Russia's Purveyor of 'Truth', Pravda, Dies After 84 Years”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступ?ено 19. 10. 2015.
- ^ V. I. Lenin, Collected Works, Progress Publishers Moscow, Volume 17, pp. 45
- ^ Merrill, John C. and Harold A. Fisher. The world's great dailies: profiles of fifty newspapers. 1980.
- ^ а б ?Pravda | Soviet newspaper”. Encyclopedia Britannica. Приступ?ено 19. 10. 2015.
- ^ ?Which Pravda did John McCain write about Syria for?”. the Guardian. 19. 9. 2013. Приступ?ено 19. 10. 2015.
- ^ ?There is no Pravda. There is Pravda.Ru”. English pravda.ru. 16. 9. 2013. Приступ?ено 19. 10. 2015.
- ^ Bassow, Whitman (1954). ?The Pre-Revolutionary Pravda and Tsarist Censorship”. American Slavic and East European Review. 13 (1): 47—65. JSTOR 2492164. doi:10.2307/2492164.
- ^ ?Yaroslav I”. The New Encyclop?dia Britannica. 12 (15th изд.). 2003. стр. 823. ISBN 9780852299616. ?Under Yaroslav the codification of legal customs and princely enactments was begun, and this work served as the basis for a law code called the Russkaya Pravda ("Russian Justice").”
- ^ Yaroslav Padokh (1993). ?Ruskaia Pravda”. Encyclopedia of Ukraine. 4. Приступ?ено 5. 3. 2016.
- ^ White, James D. (1974). ?The First Pravda and the Russian Marxist Tradition”. Soviet Studies. 26 (2): 181—204. JSTOR 150476. doi:10.1080/09668137408410943.
- ^ Elwood, Ralph Carter (1972). ?Lenin and Pravda, 1912-1914”. Slavic Review. 31 (2): 355—380. JSTOR 2494339. S2CID 251374989. doi:10.2307/2494339.
- ^ ?Н. Г. Полетаев на сайте Краеведы Черноморья”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступ?ено 18. 12. 2013.
- ^ See Tony Cliff's Lenin. 1975., Chapter 19
- ^ А. Бадаев. Большевики в Государственной Думе. 7 издание. М.:ОГИЗ, 1941..319-320.
- ^ Leon Trotsky, History of the Russian Revolution. Chicago: Haymarket Books. 2008. стр. 209., translated by Max Eastman.
- ^ Cohen 1980, стр. 43.
- ^ Cohen 1980, стр. 311.
- ^ KPRF Fact Sheet
- ^ ?Правда? на все времена. В Колонном зале Дома Союзов прошел праздничный вечер, посвященный 100-летию главной партийной газеты | KPRF.RU
- ^ ?Russian newspaper Pravda (Truth) celebrates its 100th anniversary”. NBC News (на ?езику: енглески). 4. 5. 2012. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ ?The Communist Party of the Russian Federation today”.
- ^ ?Комоцкий, Борис Олегович” (на ?езику: руски). ТАСС. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ ?"Правда" на все времена. В Колонном зале Дома Союзов прошёл праздничный вечер, посвящённый 100-летию главной партийной газеты | KPRF.RU”. Архивирано из оригинала 2025-08-06. г. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ ?Коллективу редакции газеты "Правда" | Президент России”. 5. 5. 2012. Архивирано из оригинала 2025-08-06. г. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ Putin, Vladimir V. (2025-08-06). ?Opinion | A Plea for Caution From Russia”. The New York Times (на ?езику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ McCain, John (2025-08-06). ?Senator John McCain: Russians deserve better than Putin”. Pravda.ru (на ?езику: енглески).
- ^ Guardian Staff (2025-08-06). ?Which Pravda did John McCain write about Syria for?”. the Guardian (на ?езику: енглески). Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ Sudakov, Dmitry (2025-08-06). ?There is no Pravda. There is Pravda.Ru”. Pravda.ru (на ?езику: енглески). Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ ?McCain claim leaves Communist Party baffled | eNCA”. eNCA (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 01. 2022. г. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ Kopan, Tal (19. 9. 2013). ?Truthfully, McCain in wrong Pravda”. Politico (на ?езику: енглески).
Литература
[уреди | уреди извор]- Cohen, Stephen F. (1980). Bukharin and the Bolshevik Revolution: A Political Biography, 1888–1938. London: Oxford University Press. стр. 43.
- Brooks, Jeffrey (2001). Thank You, Comrade Stalin!: Soviet Public Culture from Revolution to Cold War. Princeton Up. on the language of Pravda and Izvestia
- Cookson, Matthew (11 October 2003). The spark that lit a revolution Архивирано 14 ма? 2013 на са?ту Wayback Machine. Socialist Worker, p. 7.
- Merrill, John C. and Harold A. Fisher. The world's great dailies: profiles of fifty newspapers. 1980.
- P?ppel, Ludmila. "The rhetoric of Pravda editorials: A diachronic study of a political genre." (Stockholm U. 2007). online
