英锐光电2016年营收2258万元 业绩亏损222万元

百度 开班仪式现场（人民网记者闫妍摄）中国统一战线新闻网安阳8月5日电（记者闫妍）7月31日至8月5日，中央统战部第一期社会组织代表人士理论研究班在北京和河南两地举行，来自全国各地涉及经济、教育、文化等多个行业和领域的46名社会组织代表人士参加了学习交流。

Правда

Тип	излази сваки тре?и дан
Формат	А2
Власник	Комунистичка парти?а Руске Федераци?е
Уредник	Борис Комоцки
Оснива?е	5. ма? 1912.
?език	руски
Седиште	ул. Правде бр. 24, Москва
Тираж	100.000 (2012)
ISSN	0233-4275
Веб-са?т	gazeta-pravda.ru (CPRF branch)

Правда (рус. Правда; у преводу Истина) ?е званично новинско гласило Комунистичке парти?е Руске Федераци?е, када ?е био ?едан од на?утица?ни?их листова у зем?и са тиражом од 11 милиона. Покренули су ?у руски револуционари 1912. године, а након Октобарске револуци?е постала ?е воде?а новина у Сов?етском Савезу. Правда ?е била званично гласило Централног комитета Комунистичке парти?е Сов?етског Савеза.

Након распада Сов?етског Савеза 1991, Борис ?е?цин укинуо ?е излаже?е Правде. Неколицина ?ених бивших новинара ?е само неколико неде?а касни?е покренула новине с истим именом, али су због тешког финанси?ског ста?а продане грчко? пословно? породици. Коначно ?е 1997. године доспеле су у власништво КПРФ.

Године 1996, дошло ?е до унутраш?ег спора изме?у власника Правде Интернашонал и дела новинара Правде, што ?е довело до раздва?а?а Правде у различите ентитете. Комунистичка парти?а Руске Федераци?е ?е купила лист Правда, док су се неки од првобитних сов?етских новинара Правде одво?или и формирали први руски онла?н лист Правда Онла?н (сада Pravda.ru), ко?и ни?е повезан са Комунистичком парти?ом. Након правног спора изме?у супарничких страна, руски арбитражни суд ?е одредио да ?е оба ентитета мо?и да наставе да користе назив Правда.

Предреволуционарна Правда

Правда ?е покренута на иници?ативу Владимира И?ича Ле?ина, а први бро? штампан ?е 5. ма?а 1912. године, датум ко?и ?е тако?е био и ро?ендан Карла Маркса. Ме?утим, ?ени корени сежу у 1903. годину, када ?у ?е основао иму?ни железничарски радник В. А. Кожевиков. Правда у почетку ни?е била политички ори?ентисана. Од 1909. године, била ?е штампана у Бечу и затим илегално ширена у Руси?и; ?ен тадаш?и главни уредник био ?е Лав Троцки. Након што су ме?шевици коначно иск?учени из Руске соци?алдемократске радничке парти?е на Шесто? конференци?и у Прагу ?ануара 1912. године, Ле?ин ?е одлучио да Правда буде званично гласило РСДРП. Уредништво ?е из Беча пресе?ено у Санкт Петербург, а ?ен бро? од 5. ма?а био ?е први легално об?ав?ени примерак. ?ено излаже?е финанси?ски су помагали ЦК РСДРП, новчани прилози радника и истакнутих личности попут Максима Горког. У почетку ?е била штампана у тиражу од 40.000 до 60.000 примерака. По почетку Првог светског рата, царистички цензори су забранили ?ено излаже?е, па ?е због тога наредне две године ме?ала име осам пута због малтретира?а од полици?е.

• Радничка истина (Рабочая правда)
• Северна истина (Северная правда)
• Истина рада (Правда Труда)
• За истину (За правду)
• Пролетерска истина (Пролетарская правда)
• Пут истине (Путь правды)
• Радник (Рабочий)
• Радничка истина (Трудовая правда)

Правда током 1917.

Абдикаци?ом цара Никола?а II, односно након Фебруарске револуци?е, дозво?ено ?е издава?е Правде. ?ени први уредници након поновне активаци?е били су В?ачеслав Молотов и Александар Ш?апников, а по повратку из егзила у Сибиру. 15. марта уредништво су преузели Лав Каме?ев, ?осиф Ста?ин и Матве? Муранов. Док ?е прво уредништво било критично према ново? Прелазно? влади, Каме?ев, Ста?ин и Муранов заузели су помир?иви?и став и позивали неке групе ме?шевика да се удруже с бо?шевицима. Ле?ин и Григори? Зинов?ев су по свом повратку из Шва?царске у Руси?у 3. априла оштро осудили Прелазну владу и позива?а на у?еди?е?е с ме?шевицима у сво?им Априлским тезама. После тога ?е Правда промовисала углавном Ле?инове ставове. У данима након Октобарске револуци?е, ?ен тираж био ?е преко 100.000 примерака.

Сов?етско раздоб?е

Сов?етски во?ник чита Правду током одбране Москве новембра 1941.

Дана 3. марта 1918. године, уред Правде пресе?ен ?е из Петрограда у Москву и од тада су ове новине постале званично гласило сов?етске комунистичке парти?е. Гласила осталих политичких организаци?а у Сов?етском Савезу била су нпр. Извест?а, новине ко?е су извештавале о вестима из иностранства, Труд ?е био орган сов?етских синдиката и остало.

Убрзо након Октобарске револуци?е, нови уредник Правде постао ?е Никола? Бухарин. Бухарин ?е након Ле?инове смрти 1924, захва?у?у?и уре?ива?у Правде, стекао репутаци?у врсног марксистичког теоретичара. Бухарин ?е уре?ивао Правду све до 1929. године када ?е пао у немилост Ста?ина.

Велик бро? места и организаци?а су током сов?етског раздоб?а носили име по Правди; град Правдинск у Горки?ско? области (у ко?ем се налазила фабрика папира на ко?ем ?е штампана ве?ина новинских гласила у Сов?етском Савезу), те велик бро? улица и колхоза.

Тираж Правде ?е до 1975. године достигао бро?ку од 10,6 милиона примерака дневно.

Правда ?е током сов?етског раздоб?а одликована са два Ордена Ле?ина (1945. и 1962) и Орденом Октобарске револуци?е (1972).

Постсов?етско раздоб?е

Руски председник Борис ?е?цин ?е декретом од 22. августа 1991. године укинуо Комунистичку парти?у и запленио све ?ено власништво, ук?учу?у?и и Правду. Неколицина ?ених бивших новинара ?е само неколико неде?а после покренула новине с истим именом. Неколико месеци после, тадаш?и Правдин уредник, Генади? Селез?ев, продао ?е новине грчко? предузетничко? породици ?аникос. Правда ?е накратко била угашена 30. ?ула 1996. године. Коначно ?е Комунистичка парти?а Руске Федераци?е, ко?а ?е након избора за Думу 1996. поновно о?ачала, откупила Правду. Од тада ?е она званично гласило Централног комитета КПРФ, али за разлику од сов?етског раздоб?а када ?е излазила сваки дан, сада се штампа сваки тре?и дан. Уредништво Правде и да?е се налази у улици Правде, као и током сов?етских времена. Дана 5. ?ула 2012. године прослав?ено ?е 100 година од издава?а првог бро?а Правде.

Правда ?е била дневне новиа током сов?етске ере, док данас излази три пута неде?но, и ?ена читалачка публика ?е углавном онла?н где ?е присутна. Правда и да?е ради из истог седишта у улици Правда у Москви, одакле су новинари радили на Правди током сов?етске ере. Она делу?е под руководством новинара Бориса Комоцког, ко?и ?е и посланик руске Државне думе.

Дана 5. ма?а 2012. године, Правда ?е обележила стогодиш?ицу, великом прославом у Дому синдиката ко?у ?е организовала Комунистичка парти?а. Свечаности су присуствовали бивши и садаш?и радници листа, ?егови читаоци и чланови парти?е, представници других комунистичких меди?ских организаци?а. Генади? З?уганов ?е одржао говор, а честитке су прим?ене од руског председника Дмитри?а Медведева и белоруског председника Александра Лукашенка.

Контроверза Маке?на

Године 2013, након што ?е руски председник Владимир Путин об?авио чланак у ?у?орк та?мсу у прилог сири?ском председнику Башару ел Асаду, амерички сенатор ?он Маке?н на?авио ?е да ?е об?авити одговор у Правди, позива?у?и се на новине у власништву Комунистичке парти?е Руске Федераци?е. Маке?н ?е, ме?утим, на кра?у об?авио сво? текст у Pravda.ru. То ?е изазвало протесте уредника комунистичке Правде Бориса Комоцког и одговор уредника Pravda.ru Дмитри?а Судакова: Комотски ?е тврдио да ?у Руси?и посто?и само ?една Правда, то ?е орган Комунистичке парти?е, а ми ништа нисмо чули о намерама републиканског сенатора“ и одбацио Pravda.ru' као ?Оклахома-Сити-Правда“, док ?е Судаков исмевао Комоцког, тврде?и да ?е ?тираж Правде Комунистичке парти?е као фабричке новине АвтоВАЗ из сов?етских времена“. Маке?н ?е касни?е покушао да об?ави сво? текст и у Комунистичко? Правди, али ?е лист одбио да га об?ави ??ер ни?е био ускла?ен са политичким ставовима Комунистичке парти?е Руске Федераци?е“.

Главни уредници Правде

Поштанска марка издана 1982, поводом 70 година излаже?а Правде.

• СССР:
  • Лав Каме?ев
  • Никола? Бухарин (1918—1929)
  • Михаил Олимски
  • Максимили?ан Саве?ев (1928—1930)
  • Лав Мехлис (1930—1937)
  • Иван Никитин (1937—1938)
  • П?отр Поспелов (1940—1949)
  • Михаил Суслов (1949—1950)
  • Леонид И?ичев (1951—1952)
  • Дмитри? Шепилов (1952—1956)
  • Павел Сат?уков (1956—1964)
  • Алексе? Рум?анцев (1964—1965)
  • Михаил Зим?анин (1965—1976)
  • Виктор Афанаси?ев (1976—1989)
  • Иван Фролов (1989—1991)
• Руска Федераци?а:
  • Генади? Селез?ев (1991—1993)
  • Виктор Линик (1993—1994)
  • Алексндар И?ин (1994—2003)
  • Валентина Никифорова (2003—2005)
  • Валентин Шурчанов (2005—2009)
  • Борис Комоцки (од 2009)

Литература

• Cohen, Stephen F. (1980). Bukharin and the Bolshevik Revolution: A Political Biography, 1888–1938. London: Oxford University Press. стр. 43. 
• Brooks, Jeffrey (2001). Thank You, Comrade Stalin!: Soviet Public Culture from Revolution to Cold War. Princeton Up.  on the language of Pravda and Izvestia
• Cookson, Matthew (11 October 2003). The spark that lit a revolution Архивирано 14 ма? 2013 на са?ту Wayback Machine. Socialist Worker, p. 7.
• Merrill, John C. and Harold A. Fisher. The world's great dailies: profiles of fifty newspapers. 1980.
• P?ppel, Ludmila. "The rhetoric of Pravda editorials: A diachronic study of a political genre." (Stockholm U. 2007). online

Спо?аш?е везе

• Званични веб-са?т
• Some articles published in Pravda in the 1920s
• 100 Years of Pravda Video Clip
• "Pravda" digital archives in "Newspapers on the web and beyond", the digital resource of the National Library of Russia