切克闹是什么意思

михаил суслов
Михаил Суслов
Лични подаци
Датум ро?е?а	(2025-08-06)21. новембар 1902.
Место ро?е?а	Шаховско?е, Руска Импери?а
Датум смрти	25. ?ануар 1982.(2025-08-06)?(79 год.)
Место смрти	Москва, Руска СФСР, Сов?етски Савез
Држав?анство	Сов?етски Савез
Професи?а	економиста, политичар
Породица
Супружник	?елисавета Александровна Суслова
Делова?е
Члан КПСС од	1921.
Председник Комиси?е спо?них послова Сов?етског Савеза
Период	1954 — 1982.
Претходник	Васили? Андри?анов
Наследник	Константин Чер?енко
Одликова?а	сов?етска одликова?а: ?? ?? ?? ?? ?? ?? ?? ?? ?? инострана одликова?а:

百度 而今天的比赛中，两支上赛季从中甲降到乙级联赛的球队保定容大与云南飞虎狭路相逢，最终保定容大凭借本赛季从梅县铁汉加盟的侯哲上演大四喜、邸佑的梅开二度和王寒冰、杨浩、王新宇、丛敏航的各入一球，主场10-1大胜对手，创造了新的足协杯最大分差记录。

Михаил Андре?евич Суслов (рус. Михаи?л Андре?евич Су?слов; Шаховско?е, 21. новембар 1902 — Москва, 25. ?ануар 1982) ?е био сов?етски политичар, незванични идеолог Комунистичке парти?е и владар из сенке Сов?етског Савеза изме?у 1955. и 1982. године, ко?и ?е двапут службено одбио да преузме власт. Због свог антиреформиситичког става био ?е познат као ?едан од на?познати?их тврдолини?аша унутар сов?етске владе.

Биографи?а

Рана кари?ера

Ро?ен ?е 21. новембра 1902. године у месту Шаховско?е, У?ановска област. Од 1918. године ?е радио у локално? организаци?и Комсомола у Саратову и убрзо постао члан Комитета сиромашних. Брза административна кари?ера Михаила Суслова почи?е готово одмах по уласку у пунолетност, 1921. године, када се учланио у Руску комунистичку парти?у (бо?шевика) (РКП(б)). Поха?ао ?е рабфак и по ?еговом завршетку, 1924. године ?е уписао Економски факултет на Институту за националну економи?у Г. В. Плеханов, ко?и ?е успешно завршио 1928. године. Тада му ?е пону?ено место предавача на Институту Црвене професуре, одсека Економи?е, у Москви, што ?е он оберучке прихватио.

Након овог посла, 1931. године ?е био постав?ен у инспекци?у за спрово?е?е Ста?инових чистки на подруч?у Урала и Укра?ине. По завршетку тога посла, био ?е премештен на позици?у Првог секретара Комунистичке парти?е Ставропо?а. ?егов тамош?и рад пун ентузи?азма и налаже?е контрареволуционара приметио ?е и сам Ста?ин, ко?и га ?е преко реда 1941. године поставио у Централни комитет КП Сов?етског Савеза (ЦК КПСС).

Други светски рат

Суслов ?е током Великог ота?бинског рата био во?а ставропо?ског Штаба партизанских дивизи?а.

Пошто ?е пре рата радио на хапше?има и протерива?има контрареволуционарних елемената, током остатка рата ?е имао задатак депортаци?е Чечена и других нело?алних народа с Кавказа. У тренуцима када ?е Црвена арми?а 1943. године кренула у противофанзиву ослоба?а?у?и велика подруч?а Сов?етског Савеза, Суслов ?е 1944. године упу?ен на подруч?е Литвани?е. Током тамош?их чистки, Суслов ?е ве?ину литванских националиста и контрареволуционара послао у Сибир.

Када ?е 1947. године тешко оболео Андре? Жданов, Ста?инов зет, очекивани нас?едник и идеолог Парти?е, добар део ове ?егове послед?е дужности Ста?ин ?е одлучио да преда Суслову. Тада га ?е поставио за шефа државне агитаци?е и пропаганде (Агитпроп). Убрзо после тога, накратко ?е постао главни уредник листа ?Правда“.

Тако?е током 1947. године, Суслов ?е испред Комунистичке парти?е Сов?етског Савеза примио ?угословенску делегаци?у ко?а ?е посетила Сов?етски Савез, ко?у су чинили Стефан Митрови?, Крсто Попивода и Петар Стамболи?.

Владар из сенке

Да ли ?е Ста?ин размиш?ао о проглаше?у Суслова сво?им наследником, пошто му ?е де факто дао место парти?ског идеолога, не може да се зна са сигурнош?у. ?едино ?е сигурно да га ?е смрт во?е Сов?етског Савеза 1953. године оставила на политичко? чистини на ко?о? ни?е знао да се сна?е. У том тренутку, он ?е био по свом положа?у други на?стари?и члан Секретари?ата Комунистичке парти?е Сов?етског Савеза, члан Политбироа и члан Президи?ума Врховног Сов?ета, али власт ?е накратко преузео Георги? Ма?енков, на?стари?и члан Секретари?ата КП Сов?етског Савеза. Суслов та? чин ни?е подржао, нити му се противио, што га ?е коштало места у Политбироу. Ово место ?е вратио тек 1955. године подршком Никити Хрушчову и ?еговом преузима?у власти. Тада ?е формално добио и доживотну функци?у шефа комунистичке идеологи?е Сов?етског Савеза, ко?у ?е неформално држао од Жданов?еве смрти у склопу ко?е ?е учествовао у гуше?у ма?арске револуци?е 1956. године.

Када ?е Ма?енков покушао да се врати на власт 1957. године гласа?ем у Политбироу, Суслов ?е подржао употребу Георги?а Жукова и прет?е во?ском како би се избегло друго негативно гласа?е о повере?у и избегла смена Хрушчова. Та подршка првим годинама владавине Хрушчова ?е временом прерасла у разочара?е и размиш?а?е о Хрушчов?ево? изда?и револуци?е, што ?е свима постало очито 1964. године, када ?е Суслов организовао руше?е Хрушчова. Тада ?е и службено одбио да преузме власт како би нови шеф државе постао Леонид Бреж?ев. Ова ?е зав?ера остварила успех 14. октобра 1964. године, када ?е Хрушчову изгласано неповере?е. Тим дога?а?ем свим ?е страним државницима постало ?асно како стварну власт у Сов?етском Савезу држи Суслов.

Сви блоковски политичари ко?и су у преосталих 17 година долазили ради обав?а?а важних државних послова посе?ивали су Бреж?ева, али обавезно и Суслова, ако нису желели да се врате ку?и необав?ена посла. Током свих ових година Суслов ?е постао спонзор буду?ег во?е Сов?етског Савеза, ?ури?а Андропова, ко?и за?едно с ?им подржавао Михаила Горбачова.

Смрт Михаила Суслова 25. ?ануара 1982. године била ?е почетак сери?е државних спровода у Москви, током ко?е су у року од 40 месеци умрли 3 во?е Сов?етског Савеза. Суслов ?е био сахра?ен у Крема?ско? некрополи, а ?егова ?е смрт обележена тродневном државном жалош?у.

Галери?а

• 
  Михаил Суслов, 1941.
• 
  Михаил Суслов, 1964.
• 
  Суслов?ева некропола

Литература

• Law, David A. (1975). Russian Civilization. New York: Ardent Media. ISBN 978-0-8422-0529-0. 
• Schmidt-H?uer, Christian (1986). Gorbachev: The Path to Power. London: I.B.Tauris. ISBN 978-1-85043-015-5. 
• Мари?, Миломир (1987). Деца комунизма. Београд: Младост.  COBISS.SR 192165383
• Sebag-Montefiore, Simon (2005). Stalin: The Court of the Red Tsar. New York: Vintage Books. ISBN 9781400076789.