西安有什么特色美食

Сов?етски рат у Авганистану
Део Хладног рата и Авганистанског рата
Сов?етски тенк на ватрено? позици?и
Време 25. децембар 1979 — 15. фебруар 1989. (9 година, 1 месец и 3 седмице) Место Авганистан Узрок исламистичка побуна у Авганистану Исход сов?етско повлаче?е Авганистански гра?ански рат
Сукоб?ене стране
Сов?етски Савез ДР Авганистан уз подршку Инди?е	Му?ахедини уз подршку зема?а као што су САД, Пакистан и Кина
Команданти и во?е
Борис Громов Леонид Бреж?ев ?ури? Андропов Константин Чер?енко Михаил Горбачов Серге? Соколов Бабрак Кармал Мохамед На?ибула	百度 路透社报道称，中国组建国家国际发展合作署将更好地协调对外援助项目。 Ахмад Шах Масуд Абдул Али Мазари Гулбудин Хекмати?ар Сибгатула Мо?адеди Индиректне или споредне улоге: Мухамед Зиал-ел Хак Осама Бин Ладен
?ачина
118.000, 40.000 до 130.000 владиних снага	100.000 до 150.000 му?ахедина
Жртве и губици
преко 14.453 мртвих, 53.753 ра?ених	1.000.000 мртвих му?ахедина и цивила, 5.000.000 авганистанских избеглица

Сов?етски рат у Авганистану ?е био деветогодиш?и рат изме?у Сов?ета и антисов?етских снага ко?и су се борили против авганистанске марксистичке владе. Сов?етски Савез ?е подржавао владу, док су побу?еници доби?али помо? из многих зема?а, ук?учу?у?и и С?еди?ене Америчке Државе и Пакистан.

Почетно сов?етско размешта?е 40. арми?е у Авганистану се десило 25. децембра 1979, а коначно повлаче?е трупа се десило изме?у 15. ма?а 1988. и 2. фебруара 1989. године. Дана 15. фебруара Сов?етски Савез ?е званично об?авио да су све ?егове трупе напустиле зем?у.

Позадина

Авганистан, раскрш?е сред?е Ази?е, има дугу истори?у оружаних сукоба. У 4. веку п. н. е., Александар Велики ?е ушао у ову територи?у, ко?а ?е тада била део Перси?ског царства, да би заузео Бактри?у (данаш?и Балкх). Инвази?е Скита и Турака су следиле у пото?им вековима. Године 642, Арапи су осво?или цео регион и увели ислам.

Скоро непроходне авганистанске планине и пусти?ски терен су се одразили на етнички и ?езички ?единствено становништво. Паштуни су на?доминантни?а етничка група, за?едно са Та?ицима, Хазарима, А?мацима, Узбецима, Туркменима и осталим ма?им групама.

Пуч из априла 1978.

Шах Мохамед Захир ?е наследио престо и владао ?е од 1933. до 1973. Захиров ро?ак, Мохамед Дауд, ?е био преми?ер од 1953. до 1963. Марксистичка Народна демократска парти?а Авганистана (НДПА) ?е била означена као на?заслужни?а за знача?ан развитак током тих година. 1967, НДПА се поделила на две стране: Халк (Масовна) фракци?у на челу са Нур Мухамедом Тараки?ем и Хафизулом Амином и Парчам (Застава) фракци?у на челу са Бабраком Камалом.

Бивши преми?ер ?е преузео власт во?ним ударом, скоро без крви, 17. ?ула 1973. кроз оптужбе за корупци?у и лошу економску ситуаци?у. Дауд ?е окончао монархи?у, али ?егови покуша?и соци?алних и економских реформи су били неуспешни. ?ака опозици?а из фракци?а НДПА ?е изазвала репреси?е Даудовог режима. Са ци?ем оконча?а Даудове владавине, фракци?е НДПА су се у?единиле. 27. априла 1978, НДПА ?е у Саур револуци?и збацила и погубила Дауда за?едно са члановима ?егове породице. Нур Мухамед Тараки, генерални секретар НДПА, ?е постао председник Револуционарног савета и преми?ер новоуспостав?ене Демократске Републике Авганистан.

Марксистичка влада

Током првих 18 месеци владавине, НДПА ?е извршила марксистичке реформе. Закон о реформама брачних обича?а и аграрна реформа су биле лоше схва?ене од стране популаци?е дубоко прожете Исламом и старим обича?има. Хи?аде припадника традиционалне елите, верских поглавара и интелигенци?е ?е прого?ено. У оквиру НДПА, сукоби су резултовали чисткама, прогонствима и погуб?е?има.

До лета 1978, побуна ?е започела у региону Нуристан у источном Авганистану и цивилни рат се проширио по зем?и. Септембра 1979, заменик преми?ера Хафизула Амин ?е преузео власт након пуц?аве у палати у ко?о? ?е уби?ен преми?ер Тараки. Преко 2 месеца нестабилности ?е обележило Амини?ев режим пошто се он борио и против сво?их противника у НДПА и нараста?у?е побуне.

Бивши директор ЦИА, Роберт Ге?тс, ?е написао у сво?им мемоарима да ?е америчка обавешта?на служба почела да пружа помо? противничким фракци?ама у Авганистану 6 месеци пре сов?етског размешта?а. 3. ?ула 1979, амерички председник ?ими Картер ?е потписао директиву ко?ом ?е ЦИА добила овлаш?е?е да врши прикривене пропагандне операци?е против револуционарног режима. Ова информаци?а ?е обновила дебату око разлога изби?а?а рата. Присталице америчке интервенци?е, наводе?и Бреж?ев?еву доктрину, су тврдиле да су намере Сов?етског Савеза да контролише Авганистан биле ?асне. Противници тврде да су САД намерно дале Сов?етском Савезу повод за рат да га увуче у сукоб ко?и не би био доби?ен због великих трошкова.

Да?е, режими Сов?етског Савеза и Авганистана су одржавали добре дипломатске односе. Пре сов?етског размешта?а, више од 400 сов?етских во?них саветника ?е било размештено у Авганистану у ма?у 1978. 7. ?ула 1979, СССР ?е послао падобрански бата?он као одговор на захтев авганистанске владе. Накнадни захтеви авганистанске владе нису се односили на ве?е ?единице, него на ма?е посаде. Са Авганистаном у кобно? ситуаци?и током ко?е ?е зем?а била под на?ездом побуне подржане спо?а, Сов?етски Савез ?е разместио 40. арми?у као одговор на претходне захтеве од Владе Авганистана. 40. арми?а се састо?ала од две моторизоване дивизи?е, падобранске дивизи?е, ?уришне бригаде и два одво?ена моторизована пука.

Сов?етско размешта?е

Штаб сов?етске 40. арми?е. Пре размешта?а то ?е била Та?бегова палата, где ?е уби?ен Амин. Слика Михаила ?евстафи?ева

Децембра 1978, СССР ?е потписао билатерални споразум о при?ате?ству и сарад?и са Авганистаном ко?и ?е допуштао размешта?е сов?етских во?ника у случа?у авганистанског захтева. Сов?етска во?на помо? се пове?ала и Аминов режим ?е поста?ао све зависни?и од сов?етске во?не помо?и и саветника. Ипак, до октобра 1979. односи изме?у Авганистана и Сов?етског Савеза су се пореметили, вероватно због Аминовог одби?а?а сов?етског предлога да стабилизу?е сво?у владу.

Исламски герилци у планинским пределима су шиканирали авганистанску во?ску до тачке да се председник Амин обратио Сов?етском Савезу да пове?а помо?. Сов?етски Савез ?е одлучио да пружи помо? Авганистану у ци?у очува?а авганистанске револуци?е, али ?е веровао да ?е Амин као председник Авганистана неспособан да изврши ова? задатак. Сов?етски лидери, на основу информаци?а ко?е им ?е пружао КГБ, су мислили да Амин дестабилизу?е ситуаци?у у Авганистану. Послед?и аргумент да се уклони Амин ?е била информаци?а од агената КГБ из Кабула: наводно, дво?ица Аминових телохраните?а ?е убило бившег председника Тураки?а ?астуком и Амин ?е осум?ичен да ?е агент ЦИА. Ипак, било ?е неколико скептика ме?у сов?етским во?ним саветницима у авганистанско? арми?и, на пример генерал Васили Заплатин, тадаш?и политички саветник, ко?и ?е тврдио да ?е четворо мла?их Тараки?евих министара било одговорно за дестабилизаци?у. ?ош ?едан ?ак аргумент против верова?а да ?е Амин био амерички агент ?е да ?е он увек и свуда показивао званично при?ате?ство са Сов?етским Савезом. И након погуб?е?а Амина и дво?ице ?егових синова, ?егова супруга ?е тврдила да су она и ?ихов преостали син и две ?ерке желели да иду само у Сов?етски Савез, ?ер ?е ?ен муж био ?ихов при?ате?. Она ?е на кра?у и отишла да живи у Сов?етски Савез. Ипак, Заплатин ни?е успео да докаже ово.

22. децембра, сов?етски саветници у авганистанско? арми?и су их саветовали да изврше периодична одржава?а тенкова и остале важне опреме. У ме?увремену, телекомуникационе везе до подруч?а изван Кабула су пресечене, чиме ?е престоница остала изолована. Са нарушеном безбедносном ситуаци?ом, велики бро? сов?етских падобранских трупа са придружио стационираним копненим трупама и почео ?е да сле?е у Кабул. Истовремено, Амин ?е преместио сво?у председничку канцелари?у у Та?бегову палату, веру?у?и да ?е то место сигурни?е од могу?их прет?и.

27. децембра, 1979, 700 во?ника, ук?учу?у?и 54 припадника специ?алних снага КГБ из одреда Алфа и Зенит, преобучених у авганистанске униформе, ?е заузело важне владине, во?не и меди?ске зграде у Кабулу, ук?учу?у?и и примарну мету – Та?бегову палату, где су уклонили председника Амина. Операци?а ?е почела у 19:00, када су сов?етске специ?алне снаге (из групе Зенит) разнеле кабулски комуникациони чвор, паралишу?и тиме авганистанску во?ну команду. У 19:15 ?е почео ?уриш на Та?бегову палату ко?и ?е тра?ао 45 минута. Истовремено су заузети и остали об?екти (на пример Министарство унутраш?их послова у 19:15). Операци?а се завршила са потпуним успехом у?утро 28. децембра. Сов?етска во?на команда у Термезу ?е об?авила на радио Кабулу да ?е Авганистан ослобо?ен Аминове владавине.

Према сов?етском Политбироу, они су придржавали Споразума о при?ате?ству, сарад?и и добрим суседским односима ко?и ?е потписао претходни председник Тараки. Москва ?е рачунала да ?е Аминов пад окончати борбе за власт у НДПА и тако?е сма?ити авганистанско незадово?ство.

Сов?ети су из?авили да ?е погуб?е?е Хафизуле Амина обавио Авганистански револуционарни централни комитет. Комитет ?е онда за председника владе изабрао бившег заменика преми?ера Бабрака Кармала, ко?и ?е био премештен на релативно безнача?но место амбасадора у Чехословачко? након победе Калка.

Сов?етске копнене трупе су ушле у Авганистан са севера 27. децембра. У?утро, падобранска дивизи?а из Витебска ?е слетела на аеродром у Баграму и размешта?е сов?етских трупа у Авганистану ?е почело.

Бреж?ев ?е одбио укупно 18 званичних захтева за во?ну помо? од авганистанске владе пре него што ?е заправо наредио сла?е сов?етских во?ника у Авганистан. Операци?а по Сов?етима ни?е била инвази?а у легалном смислу, а СССР ?е тврдио да ?е такво именова?е било резултат америчке антисов?етске пропаганде.

Сов?етске операци?е

После размешта?а, сов?етски во?ници нису били способни да успоставе власт изван Кабула. Више од 80% државе ?е ?ош увек било ван ефикасне владине контроле. Почетна миси?а да се бране градови и инсталаци?е ?е проширена на борбу са антикомунистичким Му?ахединима, користе?и углавном сов?етске резервисте.

Рани во?ни извешта?и открива?у тешко?е на ко?е су сов?етске снаге наилазиле током борби у планинским теренима. Сов?етско? арми?и ни?е била позната таква борба, ни?е имала тренинг за борбу против герилаца, а ?ено оруж?е и во?на опрема, посебно оклопни транспортери и тенкови, су понекад били неефикасни или ра?иви у планинском окруже?у. Тешка арти?ери?а ?е често кориштена у борбама са побу?еницима.

Авганистанске герилце су финансирале и обучавале С?еди?ене Државе и ?ени савезници. Од посебног знача?а су биле донаци?е америчких против-авионских система ФИМ-92 Стингер, ко?е ?е уве?ало губитке сов?етског ваздухопловства. Тако?е, герилци су били у ста?у да напада?у авионе када сле?у или поле?у са аеродрома.

Ме?ународни дипломатски одговор ?е био неу?едначен, у распону од одлучних упозоре?а до бо?кота Лет?их Олимпи?ских игара 1980 у Москви. Амерички председник Картер ?е из?авио да ?е сов?етски напад био ”на?озби?ни?а прет?а миру ?ош од Другог светског рата”.

Сов?етски во?ници су често били у ситуаци?и да се боре против цивила због лукаве тактике герилаца. Операци?е зароб?ава?а побу?еничких одреда су често биле неуспешне и морале су да се понав?а?у у истом подруч?у ?ер су побу?еници бежали у планине, а вра?али су се када су Сов?ети одлазили.

Сов?етски во?ник на положа?у (Михаил ?евстафи?ев)

Половином осамдесетих, авганистански покрет отпора, уз подршку из С?еди?ених Држава, Велике Британи?а, Кине, Сауди?ске Араби?е, Пакистана и других зема?а, ?е допринео високим губицима за Москву и до затеза?а ме?ународних односа.

У ма?у 1985, седам главних побу?еничких организаци?а ?е основало савез да би координисале ?ихове во?не операци?е против Сов?етске арми?е. Кра?ем 1985, групе су биле активне у и око Кабула, покре?у?и ракетне нападе и за?едничке операци?е против комунистичке владе. Немогу?ност Сов?етског Савеза да угуши во?ну побуну, придоби?е знача?ни?и бро? авганистанских присталица и савезника или да обнови авганистанску арми?у ?е захтевало да пове?а директну употребу сво?их снага да би се борио против побу?еника.

Мохамед На?ибулах (1986—1989)

Влада председника Кармала ?е била неефикасна. Да?е ослаб?ена поделама у НДПА и у Парчам фракци?и, напори владе да пове?а сво?у подршку су резултовали неуспехом.

На кра?у, Кармал ?е заме?ен 1986. Мохамедом На?ибулахом, бишим шефом авганистанске та?не полици?е (КХАД).

У новембру 1986, На?ибулах ?е постао изабрани председник и усво?ен ?е нови устав. Неке од новина убачене у устав су били вишепарти?ски политички систем, слобода говора и исламски правни систем у независном правосу?у. Он ?е тако?е 1987. представио политику националног помире?а, ко?у су развили струч?аци из Комунистичке парти?е Сов?етског Савеза, и касни?е кориштена у другим регионима света. Упркос великим очекива?има, нова политика ни?е учинила популарни?им режим ко?и ?е подржавала Москва првенствено због огромне финанси?ске и меди?ске подршке запада муслиманским фундаменталистима.

Незванични преговори око сов?етског повлаче?а из Авганистана су почели ?ош 1982. 1988, владе Пакистана и Авганистана, уз гаранци?е САД и Сов?етског Савеза, су потписале споразум ко?им су превази?ене важни?е разлике изме?у ?их познат као Женевски споразум. У?еди?ене наци?е су послале специ?алну миси?у да надгледа процес.

На ова? начин, На?ибулах ?е стабилизовао сво?у политичку позици?у дово?но да почне да подржава напоре Сов?етског Савеза за повлаче?е. 20. ?ула 1987, об?ав?ено ?е повлаче?е сов?етских снага из Авганистана.

Ме?у осталим стварима ко?е ?е Женевски споразум утврдио ?е и америчко и сов?етско немеша?е у унутраш?е проблеме Пакистана и Авганистана и распоред за потпуно сов?етско повлаче?е из Авганистана до 15. фебруара 1989.

14.453 сов?етских во?ника ?е уби?ено од 1979. до 1989, док ?е на муслиманско? страни погинуло изме?у 150.000 и 180.000 му?ахедина. Проце?ено ?е да ?е милион Авганистанаца умрло као резултат немира током овог периода.

Последице

Рат у Авганистану ?е имао ?ак утица? на спо?ну политику Сов?етског Савеза. Он ?е био ?едан од к?учних разлога за прекид владавине Комунистичке парти?е. Рат ?е покренуо верске, националне и етничке покрете у ве?инско? исламско? популаци?и централних сов?етских република близу Авганистана. Арми?а ?е била деморализована као резултат сталних оптужби да ?е била инвазиона.

Познати дисидент, академик Андре? Сахаров, ?авно ?е об?авио активности Сов?етског Савеза у Авганистану. Схвата?е да се Сов?етска арми?а бори против ислама у Авганистану ?е довело до успона исламског фундаментализма у централноази?ским републикама и вероватно до ?ача?а покрета за независност у Чечени?и.

Гра?ански рат у Авганистану се наставио после сов?етског повлаче?а. На?ибулахов режим, иако ни?е успео да осво?и подршку, територи?е или ме?ународно призна?е, ?е успео да остане на власти до 1992. Ипак, он ?е пао након пребега генерала Абдула Рашида Достана и ?егове узбечке милици?е на страну Талибана у марту.

Производ?а жита ?е опадала просечно 3,5% годиш?е изме?у 1978. и 1990. због борби, нестабилности у сеоским подруч?има, дуге суше и пропале инфраструктуре. Сов?етски напори да се прекине производ?а у подруч?има под контролом побу?еника ?е тако?е довело до овог пада. Да?е, сов?етски напори да се централизу?е економи?а кроз државно власништво и контролу и повезива?у фарми у ве?е колективне фарме ?е довело до економског пада.

Током повлаче?а сов?етских во?ника, авганистанска по?а природног гаса су затворена да би се спречиле саботаже. Обнав?а?е производ?е гаса ?е било спречено унутраш?им раздорима и прекидом традиционалних трговинских односа након распада Сов?етског Савеза

Литература

• Дограма?и?ев, Зоран (1988). ?Како не погнути главу. Све ?е више знакова да се после осам година ближи споразум о повлаче?у сов?етских трупа из Авганистана”. НИН - Неде?не информативне новине. 

Спо?аш?е везе

• Остали извори
• Борис Громов ?Ограничени контингент“