安康男子手机卡被复制停用 中国电信:工作人员失误

Доналд Трамп
Службени портрет (2025)
Лични подаци
Пуно име	Доналд ?он Трамп
Датум ро?е?а	(2025-08-06)14. ?ун 1946.
Место ро?е?а	Квинс, ?у?орк, САД
Религи?а	презвитери?анство
Универзитет	Универзитет Пенсилвани?е
Занима?е	политичар бизнисмен меди?ска личност
Породица
Супружници	Ивана Зелничкова?(в. 1977 ?—?  р. 1990) Марла Ме?плс?(в. 1993 ?—?  р. 1999) Мелани?а Кнаус?(в. 2005)
Деца	Доналд Мла?и Иванка Ерик Тифани Барон
Родите?и	Фред Трамп Мери Ен Трамп
Политичка кари?ера
Политичка странка	Републиканска (1987—1999, 2009—2011, 2012—данас)
Остале странке	Реформска (1999—2001) Демократска (2001—2009) Нестраначки (2011—2012)
Мандати 47. председник САД Тренутна функци?а Функци?у обав?а од 20. ?ануара 2025. Потпредседник ?е?-Ди Венс Претходник ?о Ба?ден 45. председник САД 20. ?ануар 2017 — 20. ?ануар 2021. Потпредседник Ма?к Пенс Претходник Барак Обама Наследник ?о Ба?ден
Званични веб-са?т
Званични веб-са?т Председничка библиотека Архиви Беле ку?е
Потпис

Доналд ?он Трамп (енгл. Donald John Trump; ?у?орк, 14. ?ун 1946) амерички ?е политичар, меди?ска личност и предузетник. Од 2025. обав?а функци?у 47. председника САД, док ?е у периоду од 2017. до 2021. био 45. председник. После Гровера Кливленда ?е други председник у истори?и САД ко?и служи два одво?ена мандата.

Сво?у кандидатуру за председника на изборима 2016. на?авио ?е у ?уну 2015. као кандидат Републиканске странке, чи?и ?е члан од 2012. Након победе на унутарстраначким изборима, Трамп ?е однео победу и на председничким изборима одржаним 8. новембра 2016, победивши противкандидатки?у из Демократске странке, Хилари Клинтон, иако ?е осво?ила 2,8 милиона више укупних гласова на националном нивоу од Трампа. Трамп ?е добио 304 електорска гласа наспрам 227 ко?е ?е добила Хилари Клинтон, чиме ?е и званично изабран за 45. председника САД.

Дана 20. ?ануара 2017. званично ?е инаугурисан и ступио ?е на дужност председника САД. Током првог мандата ?е у унутраш?о? политици драстично ограничио имиграци?у у САД, започео ?е град?у зида на граници са Мексиком, реформисао ?е порески систем и ума?ио износ ко?и пла?а?у гра?ани и велики послодавци, а тако?е ?е именовао три суди?е у Врховни суд. У спо?но? политици ?е наставио рат у Сири?и, признао ?ерусалим као главни град Израела и тамо преместио амбасаду, напустио Париски споразум, побо?шао односе са Северном Коре?ом и заоштрио односе са Ираном, што ?е кулминирало повлаче?ем из нуклеарног споразума и нападом дроном на Касема Соле?мани?а. Инсистирао ?е на томе и да зем?е чланице НАТО пакта пла?а?у сво? део чланарине, уместо дотадаш?ег покри?а тог дела од стране САД. Тако?е ?е заоштрио трговински рат са Кином и по?ачао реторику према ?о?.

На председничким изборима 2020. ?е изгубио од кандидата демократа ?оа Ба?дена, али ?е одбио да призна пораз, наводе?и изборну превару ко?а се углавном доводи у везу са гласовима ко?и су послати поштом. После немира, ко?и су ук?учивали и ?уриш демонстраната на Капитол, повукао се али ни?е присуствовао инаугураци?и ?оа Ба?дена. Представнички дом САД ?е покренуо други покуша? за ?егов импичмент, ко?и ?е као и први прошао до Сената, али тако?е као и први ни?е имао дово?но гласова, па ни?е прошао.

Релативно лако ?е осво?ио номинаци?у Републиканске странке за председничке изборе 2024. и током кампа?е ?е преживео покуша? атентата у Пенсилвани?и, док ?е други покуша? спречен пре него што ?е испа?ен метак. На изборима ?е победио потпредседницу САД Камалу Харис, и том приликом ?е по први пут у 21. веку од председничких избора 2004. био кандидат из Републиканске странке ко?и ?е осво?ио на?више народног гласа. Инаугурисан ?е 20. ?ануара 2025. Покретач ?е политичког покрета познатог као трампизам.

Младост

Доналд ?он Трамп ро?ен ?е 14. ?уна 1946. у Квинсу, предгра?у ?у?орка, у америчко? држави ?у?орк, као на?мла?е од петоро деце. Трампов отац, Фред Трамп (1905—1999), ро?ен ?е у ?у?орку, као дете немачких имиграната из Карлштата, док ?е ?егова ма?ка, Мери Ен МекЛод (1912—2000), шкотског порекла. Трамп има две сестре, Мери Ен и Елизабет, и брата Роберта (1948—2020), док ?е ?егов други брат, Фред Мла?и, преминуо 1981. од последица алкохолизма.

Трампов отац био ?е ?едан од на?истакнути?их гра?евинских магната у ?у?орку.

Порекло

Трамп ?е немачког са очеве, и шкотског порекла са ма?чине стране. Родите?и Трамповог оца и ма?ке ро?ени су у Европи. Трампов отац, Фред, ро?ен ?е у Бронксу, док ?е ?егова ма?ка, Мери Ен, емигрирала у ?у?орк из свог родног места у Шкотско?. Фред Трамп и Мери Ен упознали су се у ?у?орку и венчали 1936, а породицу су одга?али у Квинсу, ?едном од пет области града ?у?орка.

Осамнаестогодиш?и Трамп на ?у?оршко? во?но? академи?и, 1964.

Трампов стриц, ?он. Г. Трамп, био ?е професор на Масачусетском технолошком институту од 1936. до 1973. и учествовао ?е у радарским истражива?има за време Другог светског рата. ?он Трамп ?е помогао на унапре?е?у рендгена што ?е продужило живот паци?ентима оболелим од рака. ФБИ ?е 1943. наложио ?ону Трампу да истражи документа Николе Тесле, након смрти познатог научника у хотелу ?у?оркер.

Трампов деда, Фредерик Трамп, стекао ?е богатство отвара?у?и ресторане и пансионе у Канади.

Религи?а породице Трамп била ?е Лутеранизам, али Трампови родите?и припадали су Америчко? реформисано? цркви. Породично презиме првобитно ?е гласило Drumpf док ни?е проме?ено у Trump (Трамп) за време Тридесетогодиш?ег рата у седамнаестом веку.

Образова?е

Ве?и део раног дети?ства Трамп ?е провео на има?има сво?е породице у ?у?орку. Са тринаест година, Трамп ?е уписао ?у?оршку во?ну академи?у у Корнволу, држави ?у?орк, где ?е завршио осми разред и сред?у школу. Пошто ?е био енергично дете, Трампови родите?и су сматрали да ?е поха?а?ем во?не академи?е мо?и да каналише сво?у енерги?у на добар начин.

Приликом интерв?уа 1983. године, Трампов отац, Фред, из?авио ?е да ?е Доналд био ?прилично жесток дечак”.

Трамп ?е две године поха?ао Фордам Универзитет у Бронксу, а потом и Вортон пословну школу на Универзитету Пенсилвани?е. Дипломирао ?е економи?у ма?а 1968. године.

Накратко ?е регрутован током Ви?етнамског рата, али ни?е служио у Америчко? во?сци.

Пословна кари?ера

Некретнине

Почевши од 1968. године, Трамп ?е био запослен у очево? компани?и за некретнине, Trump Management ко?а ?е поседовала расно одво?ене станове за изна?м?ива?е сред?е класе у спо?ним општинама ?у?орка. Године 1971. отац га ?е поставио за председника компани?е и он ?е почео да користи Трампову организаци?у као кровни бренд. Ро? Кон ?е био Трампов адвокат и ментор 13 година 1970-их и 1980-их. 1973. Кон ?е помогао Трампу да противтужи владу САД за 100 милиона долара (еквивалентно 708 милиона долара у 2024) због оптужби да Трампова имовина има расну дискриминаторну праксу. Трампове противтужбе су одбачене, а владин случа? ?е решен тако што су Трампови потписали декрет о сагласности о десегрегаци?и. Помажу?и Трампове про?екте, Кон ?е био саветник чи?е су мафи?ашке везе контролисале гра?евинске синдикате. Кон упознао политичког консултанта Ро?ера Стоуна са Трампом, ко?и ?е ангажовао Стоунове услуге да се бави савезном владом. Изме?у 1991. и 2009. поднео ?е захтев за заштиту од стеча?а у складу рса Поглав?ем 11 за шест сво?их предузе?а: Хотел Плаза на Менхетну, казина у Атлантик Сити?у, и компани?у Трамп Хотели и Казино ризорт.

1992. Трамп, ?егова бра?а и сестре Мери?ан, Елизабет и Роберт и ?егов ро?ак ?он В. Волтер, сваки са по 20 процената удела, формирали су All County Building Supply & Maintenance Corp. Компани?а ни?е имала канцелари?е и наводно ?е била лажна компани?а за пла?а?е продавцима ко?и пружа?у услуге и залихе за Трампове ?единице за изна?м?ива?е, а затим фактуриса?е тих услуга и залиха Трамповом мена?менту са маржама од 20–50 посто и више. Власници су поделили приходе остварене маржама. Пове?ани трошкови су искориш?ени за доби?а?е одобре?а државе за пове?а?е закупнина ?егових ?единица стабилизованих рентом.

Разво? дога?а?а на Менхетну и Чикагу

Трамп 1985. са моделом ?едног од ?егових прекинутих разво?них про?еката на Менхетну

Трамп ?е привукао паж?у ?авности 1978. покрета?ем првог породичног подухвата на Менхетну, реновира?а напуштеног хотела Комодоре, поред Гранд Централ Терминала. Финансира?е ?е олакшано са 400 милиона долара градског пореза на имовину ко?у му ?е организовао ?егов отац ко?и ?е тако?е, за?едно са Ха?атом, гарантовао 70 долара милиона банкарског кредита за изград?у. Хотел ?е поново отворен 1980. године као Хотел Гранд Ха?ат, и исте године ?е добио права за разво? Трамп тор?а, небодера мешовите намене у центру Менхетна. У згради се налази седиште Трамп корпоре?шон и Трамповог ПАК- а и била ?е ?егова примарна резиденци?а до 2019. Трамп ?е 1988. године купио хотел Плаза кредитом од конзорци?ума 16 банака. Хотел ?е 1992. године поднео захтев за заштиту од стеча?а, а месец дана касни?е одобрен ?е план реорганизаци?е ко?им су банке преузеле контролу над имовином.

Године 1995. платио ?е преко 3 мили?арди долара банкарских кредита, а за?модавци су запленили хотел Плаза за?едно са ве?ином ?егове друге имовине у ?великом и понижава?у?ем реструктурира?у“ ко?е му ?е омогу?ило да избегне лични банкрот. Адвокат главне банке рекао ?е о одлуци банака да су се "сви сложили да би му било бо?е да ?е жив него мртав". Трамп ?е 1996. године купио и реновирао углавном празан небодер са 71 спратом на Волстриту 40, касни?е преименован у Трампову зграду. Почетком 1990-их добио ?е право на разво? зем?ишта од 70-acre (28 ha) тракт у насе?у Линколн сквер у близини реке Хадсон. Боре?и се са дугом из других подухвата 1994. године, продао ?е ве?ину свог интереса у про?екту ази?ским инвеститорима, ко?и су финансирали завршетак про?екта, Риверса?д Саут. Трампов послед?и велики гра?евински про?екат био ?е 92-спратни мешовити Трамп ме?ународни хотел и тора? у Чикагу ко?и ?е отворен 2008. Године 2024. ?у?орк Та?мс и ПроПублика су об?авили да Пореска служба истражу?е да ли ?е два пута отписао губитке настале прекораче?ем трошкова изград?е и заосталом прода?ом стамбених ?единица у згради за ко?у ?е у сво?о? пореско? при?ави из 2008. године прогласио да ?е безвредна.

Казина у Атлантик Сити?у

Улаз у Трампов Та? Махал у Атлантик Сити?у

Године 1984. Трамп ?е отворио Харах у Трамп плази, хотел и казино, уз финанси?ску и управ?ачку помо? Холиде? Корпоре?шон. Било ?е неисплативо, и платио ?е Холиде?у 70 милиона долара у ма?у 1986. да преузме иск?учиву контролу. Године 1985. купио ?е неотворени хотел Атлантик Сити Хилтон и преименовао га у Трампов замак. Оба казина су 1992. поднела захтев за заштиту од стеча?а у складу са Поглав?ем 11. Трамп ?е 1988. године купио тре?и об?екат у Атлантик Сити?у, Трамп Та? Махал. Финансиран ?е са 675 милиона долара у ?анк обвезницама, завршен за 1,1 мили?арди долара и отварен априла 1990. Поднео ?е захтев за заштиту од стеча?а из Поглав?а 11 1991. године. Према одредбама споразума о реструктурира?у, он се одрекао половине свог почетног удела и лично гарантовао буду?и учинак. Да би сма?ио сво?их 900 милиона долара личног дуга, продао ?е авио-компани?у Трамп Шатл; ?егову мега?ахту Трамп Принцеза, ко?а ?е била изна?м?ена ?еговим казинима и држана у пристаништу; и другим пословима. Трамп ?е 1995. основао Трамп хотели и казино ризорти (ТХКР), ко?и ?е преузео власништво над Трамп Плазом. ТХКР ?е купио Та? Махал и Трамп замак 1996. и банкротирао 2004. и 2009. године, остав?а?у?и му 10 проценат власништва. Остао ?е на челу до 2009.

Клубови

1985. Трамп ?е купио има?е Мар-а-Лаго у Палм Бичу на Флориди. Године 1995. претворио ?е има?е у приватни клуб уз накнаду за иници?аци?у и годиш?е чланарине. Наставио ?е да користи крило ку?е као приватну резиденци?у. Клуб ?е прогласио сво?ом примарном резиденци?ом 2019. Почео ?е да гради и купу?е голф терене 1999. године, поседу?у?и 17 голф терена до 2016.

Лиценцира?е имена Трамп

Трампова организаци?а ?е лиценцирала име Трамп за потрошачке производе и услуге, ук?учу?у?и храну, оде?у, курсеве уче?а и ку?ни намешта?. Према Вашингтон посту, посто?и више од 50 уговора о лиценцира?у или управ?а?у ко?и ук?учу?у ?егово име, и они су генерирали на?ма?е 59 милиона долара за сво?е компани?е. До 2018. само две компани?е за широку потрош?у су наставиле да лиценцира?у ?егово име.

Споредни подухвати

Трамп и квотербек ?у ?ерси ?енералса Даг Флути на конференци?и за штампу у Трамповом тор?у 1985.

Године 1970. Трамп ?е уложио 70.000 долара да би добио рачуне као копродуцент бродве?ске комеди?е. Септембра 1983. купио ?е ?у ?ерси ?енералсе, тим у Фудбалско? лиги С?еди?ених Држава. Након сезоне 1985, лига се распала, углавном због ?еног покуша?а да пре?е на ?есе?и распоред (када би се такмичила са Националном фудбалском лигом (НФЛ) за публику) и покуша?а да изнуди спа?а?е са НФЛ-ом доноше?ем антимонополског одела. Трамп и ?егов хотел Плаза били су дома?ини неколико бокс мечева у конгресно? дворани Атлантик Сити?а. Године 1989. и 1990. поза?мио ?е сво?е име бициклистичко? етапно? трци Тур де Трамп, покуша? да се створи амерички еквивалент европским тркама као што су Тур де Франс или ?иро д'Итали?а. Од 1986. до 1988. куповао ?е знача?не пакете акци?а у разним ?авним предузе?има, сугеришу?и да намерава да преузме компани?у, а затим продао сво?е акци?е ради профита, што ?е навело неке посматраче да помисле да се бавио гринме?лом. ?у?орк та?мс ?е открио да ?е у почетку зарадио милионе долара у таквим трансакци?ама акци?ама, али ?е ?изгубио ве?ину, ако не и све, те добити након што су инвеститори престали да озби?но схвата?у ?егове разговоре о преузима?у“.

1988. Трамп ?е купио Истерн Ерла?нс Шатл, финансира?у?и куповину са 380 милиона долара (еквивалентно 1.010 милиона долара у 2024) у кредитима од синдиката 22 банке. Авиокомпани?у ?е преименовао у Трамп шатл и управ?ао ?ом до 1992. Каснио ?е са сво?им кредитима 1991. године, а власништво ?е прешло на банке. Године 1996. купио ?е Мис универзума, ук?учу?у?и Мис САД и Мис Тин САД. Због неслага?а са Си-би-си-ом око заказива?а, одвео ?е оба такмиче?а на Ни-би-си-ом 2002. Године 2007. добио ?е звезду на Холивудско? стази славних за сво? рад као продуцент Мис Универзума. NBC и Унивизи?а су одустали од такмиче?а у ?уну 2015. као реакци?у на ?егове коментаре о мексичким имигрантима.

Трамп ?е 2005. године био суоснивач Трамп универзитета, компани?е ко?а ?е продавала семинаре о некретнинама за до 35.000 долара. Након што су власти државе ?у?орк обавестиле компани?у да ?е ?ено кориш?е?е ?универзитета“ прекршило државни закон (пошто ни?е била академска институци?а), ?ено име ?е проме?ено у Трамп предузетничка иници?атива 2010. Држава ?у?орк ?е 2013. поднела захтев од 40 милиона долара гра?анске тужбе против Универзитета Трамп, наводе?и да ?е компани?а давала лажне из?аве и преварила потрошаче. Поред тога, две групне тужбе су поднете федералном суду против Трампа и ?егових компани?а. Интерни документи открива?у да су запослени добили инструкци?е да користе приступ тешко? прода?и, а бивши запослени су сведочили да ?е Трамп универзитет преварио или лагао сво?е студенте. Убрзо након што ?е победио на председничким изборима 2016, пристао ?е да плати укупно 25 милиона долара за решава?е три случа?а.

Фондаци?а

Фондаци?а Доналд ?. Трамп ?е била приватна фондаци?а основана 1988. Од 1987. до 2006. Трамп ?е сво?о? фондаци?и дао 5,4 милиона долара ко?и су потрошени до кра?а 2006. Након што ?е донирао укупно 65.000 долара у периоду 2007–2008, престао ?е да донира било каква лична средства у добротворне сврхе, ко?е су добиле милионе од других донатора, ук?учу?у?и 5 милиона долара од Винса Макмана. Фондаци?а ?е давала добротворним организаци?ама ко?е се односе на здрав?е и спорт, конзервативне групе, и оним ко?е су одржавале дога?а?е на Трамповим има?има. Вашингтон Пост ?е 2016. године известио да ?е фондаци?а починила неколико потенци?алних правних и етичких крше?а, ук?учу?у?и наводно самопослова?е и могу?у ута?у пореза. Исте године, државни тужилац ?у?орка утврдио ?е да фондаци?а крши државни закон, ?ер тражи донаци?е без подноше?а обавезних годиш?их екстерних ревизи?а, и наложио ?о? да одмах прекине активности прикуп?а?а средстава у ?у?орку. Трампов тим ?е у децембру 2016. об?авио да ?е фондаци?а бити распуштена. У ?уну 2018, канцелари?а државног тужиоца ?у?орка поднела ?е гра?анску тужбу против фондаци?е, Трампа и ?егове одрасле деце, траже?и 2,8 милиона долара за реституци?у и додатне казне. У децембру 2018. године, фондаци?а ?е престала са радом и испла?ивала сво?у имовину другим добротворним организаци?ама. У новембру 2019, суди?а државе ?у?орк наложио ?е Трампу да плати 2 милиона долара групи добротворних организаци?а због злоупотребе средстава фондаци?е, делом за финансира?е ?егове председничке кампа?е.

Правни послови и стеча?еви

Према прегледу државних и савезних судских доси?еа ко?и ?е спровео USA Today 2018. године, Трамп и ?егова предузе?а били су ук?учени у више од 4.000 државних и савезних правних поступака. Иако он ни?е поднео захтев за лични банкрот, ?егове компани?е за хотеле и казино у Атлантик Сити?у и ?у?орку су шест пута поднеле захтев за заштиту од банкрота у складу са Поглав?ем 11 изме?у 1991. и 2009. Наставили су да раде док су банке реструктурирале дуг и сма?иле ?егов удео у имовини. Током 1980-их, више од 70 банака поза?мило ?е Трампу 4 мили?арди долара. Након ?егових корпоративних банкрота раних 1990-их, ве?ина великих банака, са изузетком До?че банке, одбила ?е да му поза?ми. Након напада на Капитол 6. ?ануара, банка ?е одлучила да убуду?е не послу?е са ?им или ?еговом компани?ом.

Богатство

Трамп (кра??е десно) и супруга Ивана на државно? вечери за кра?а Фахда од Сауди?ске Араби?е 1985. са председником Роналдом Реганом и првом дамом Ненси Реган

Трамп ?е често говорио да ?е кари?еру започео ?малим за?мом од милион долара“ од свог оца и да ?е морао да га врати са каматама. Поза?мио ?е на?ма?е 60 милиона долара од свог оца, углавном ни?е отпла?ивао кредите, а добио ?е ?ош 413 милиона долара (еквивалент за 2018, коригован за инфлаци?у) од очеве компани?е. Представ?а?у?и се као званичник Трампове организаци?е по имену "?он Барон" Трамп ?е 1984. позвао новинара ?онатана Гринберга, покушава?у?и да доби?е виши ранг на Форбсово? листи 400 на?богати?их Американаца. Трамп ?е самопроце?ивао сво?у нето вредност у широком распону: од на?ниже вредности од минус 900 милиона долара 1990. године, до на?више 10 мили?арди долара у 2015. Године 2024. Форбс ?е проценио ?егову нето вредност на 2,3 мили?арди долара и сврстао га као 1.438. на?богати?у особу на свету.

Меди?ска кари?ера

Трампова звезда на Холивудско? стази славних

Трамп ?е произвео 19 к?ига под сво?им именом, од ко?их су ве?ину написали или конаписали гоуствра?тери. ?егова прва к?ига, Уметност договора (1987), била ?е бестселер ?у?орк Та?мса, а ?у?оркер ?е заслужан за то што ?е Трамп постао познат као ?амблем успешног та?куна“. К?игу ?е под Трамповим именом написао Тони Шварц, ко?и се представ?ао као коаутор. Трамп ?е имао камео улоге у многим филмовима и телевизи?ским емиси?ама од 1985. до 2001. Почевши од 1990-их, Трамп ?е 24 пута гостовао у емиси?и Хауарда Стерна. Имао ?е сво? кратки радио програм за разговоре, Trumped! , од 2004. до 2008. Од 2011. до 2015. био ?е госту?у?и коментатор на Fox & Friends. Трамп, ко?и ?е био члан СДГ - АФТРУ од 1989. године, поднео ?е оставку како би избегао дисциплинско саслуша?е у вези са нападом на Капитол. Два дана касни?е, синдикат га ?е тра?но забранио.

Шегрт и Шегрт славних

Продуцент Марк Бурнет учинио ?е Трампа ТВ звездом када ?е створио Шегт, ко?и ?е Трамп копродуцирао и водио од 2004. до 2015. (ук?учу?у?и вари?анту Шегрт славних). У емиси?ама ?е био супербогати извршни директор ко?и ?е елиминисао такмичаре уз фразу ?отпуштен си“. ?у?орк та?мс ?е назвао ?егов портрет ?веома ласкавим, веома фикционализованим“. Емиси?е су поново направиле Трампову слику за милионе гледалаца широм зем?е. Са повезаним уговорима о лиценцира?у, зарадио ?е више од 400 милиона долара.

Политички ангажман 1988—2015.

Трамп ?е први пут изразио интересова?е да се кандиду?е за председника 1987. године, када ?е потрошио 100.000 долара да му неколико листова об?аве написе преко целе странице у ко?има ?е критиковао америчку одбрамбену политику. Иако ?е 1988, 2004. и 2012. године наговестио намеру да се кандиду?е за председника, а 2006. и 2014. године за гувернера ?у?орка, ни?е ушао у трке. Сматран ?е потенци?алним кандидатом за потпредседника ?ор?а Буша стари?ег на изборно? листи Републиканске странке 1988. године, али ?е то место припало Дену Кве?лу. Ни?е ?ош раз?аш?ено да ли ?е Трамп самог себе предложио за то место или ?е то урадио Бушов штаб.

Године 1999. поднео ?е захтев истраживачком одбору да испита има ли шансе за председничку номинаци?у на листи Реформске странке на изборима 2000. године. Анкета из ?ула 1999. године показала ?е да Трамп против вероватног републиканског кандидата ?ор?а Буша Мла?ег и вероватног демократског кандидата Ал Гора има седам процента подршке. На кра?у ?е одустао од трке због борби унутар Реформске странке, али ?е упркос томе победио на примарним страначким изборима у Калифорни?и и Мичигену.

Октобра 1999. Трамп ?е гостовао у емиси?и водите?а Лери?а Кинга на Си-Ен-Ен-у и говорио о бомбардова?у Косова. На пита?е Лери?а Кинга шта мисли о томе и шта би он урадио да ?е на месту Клинтона, Трамп ?е одговорио:

Па, ?а бих то урадио мало другачи?е и знам да ?е то свима звучати грозно. Али, погледа?те хаос ко?и су направили на Косову. Мислим, ми можемо ре?и да смо изгубили мало ?уди. Наравно, имали смо авионе ко?и су летели 75.000 стопа горе у ваздуху и бацали бомбе. Али, погледа?те шта смо урадили то? зем?и, тим ?удима и смртне случа?еве ко?а смо проузроковали. Е сад, све то нисмо изазвали ни ми, ни наши савезници, зато што смо били високо горе у ваздуху у авионима. Али, у неком моменту, требало ?е да поша?ете копнене снаге како не би свако могао прелазити границе и радити све остало. Ве?ина ?уди се слаже с тим. Е сад, да ли би ?уди онда страдали? Вероватно, вероватно ?ош више. Али, барем на кра?у, било би далеко ма?е смртних случа?ева. И не бисте имали хаос и терор ко?и имате управо сада. Тако да, знате, не знам да ли то сматра?у успехом, зато што ?а то не сматрам успехом.

Кандидатура за председника САД 2016.

Дана 16. ?уна 2015. године, Трамп ?е на?авио сво?у кандидатуру за председника САД у Трамп Кули (енгл. Trump Tower), у ?у?орку. Кандидовао се као члан Републиканске странке. Скренуо ?е паж?у на пита?а дома?е политике, попут проблема илегалних имиграци?а, експлоатаци?е америчких радних места, на национални дуг САД, и исламски тероризам. Слоган кампа?е ?е ?Начинимо Америку величанственом поново” (енгл. Make America Great Again), по узору на слоган Роналда Регана.

Кампа?а Доналда Трампа се увелико противила влада?у?о? класи Републиканске странке, ко?а ни?е желела аутса?дера као кандидата у општим изборима и плашила се да би Доналд Трамп променио углед Републиканске Странке, због политичког неискуства. Ме?утим, Трамп увелико води у трци као претендент за председника, ве?ином због неизмерног покри?а од стране меди?а и способности да сам себи финансира кампа?у, у односу на политичаре ко?и се служе политичким акционим комитетима (удруже?а ко?а финансира?у политичке кампа?е путем донора). Тако?е, често доби?а подршку од ?авних личности, а ?егове присталице га хвале ?ер ?говори онако како ?есте” (у односу на политичко-коректни приступ других кандидата).

Трампов тора?, симбол Трампове пословне импери?е, налази се на ?у?оршко? пето? авени?и

Доналд Трамп држи говор пред сво?им присталицама у Аризони током сво?е председничке кампа?е

Дана 3. ма?а 2016. године, након што ?е победио на изборима у Инди?ани, Доналд Трамп ?е званично претпостав?ен да ?е осво?ити номинаци?у Републиканске странке од стране председника странке, Ра?нса Прибуса. Само пар сати касни?е, Бивши председник Мексика, Висенте Фокс Кесада ?е упутио ?авно изви?е?е Трампу за погрдне коментаре ко?е ?е из?авио поводом ?егове политике и кандидатуре у прошлости. Захва?у?у?и осво?еним делегатима у Северно? Дакоти, 26. ма?а 2016. Доналд Трамп ?е премашио неопходних 1,237 делегата потребних за председничку номинаци?у у оквиру Републиканске странке.

Избор за 45. председника САД

Главни чланак: Председнички избори у САД 2016.

Након ?едне од на?дужих и на?интензивни?их кампа?а у Америчко? изборно? истори?и, Трамп ?е изабран за 45. председника САД, 8. новембра 2016. Ве?ина анкета и струч?ака предви?али су победу Хилари Клинтон, ме?утим, Трамп ?е три?умфовао у к?учним државама попут Флориде, Оха?а, Северне Каролине, Мичигена и Пенсилвани?е, ко?е су на председничким изборима 2008. и 2012. гласале за демократског кандидата.

Барак Обама и Доналд Трамп током састанка у Бело? ку?и, 10. новембра 2016. године.

Трамп ?е осво?ио 46,3% гласова на националном нивоу, 62.652.263, док ?е Хилари Клинтон припало 48,2%, 65.124.828. Буду?и да се Амерички председник бира гласовима Електорског коле?а САД, а не на директним изборима, кандидат ко?и доби?е више електора бива изабран за председника. Иако не посто?и законска обавеза да електори подрже кандидата ко?и ?е осво?ио на?више гласова у ?ихово? савезно? држави, гласа?е у електорском коле?у углавном одражава изборне резултате. Трамп ?е тренутно обезбедио подршку 306 електора, што ?е за 36 више од 270, колико ?е потребно за победу. Хилари Клинтон тренутно има подршку 232 електора. Трамп ?е био изабран са ма?е гласова на националном нивоу, што се десило први пут након 2000. да ?едан кандидат постане председник САД са ма?е гласова од свог противника. ?ор? В. Буш ?е на председничким изборима 2000. победио, осво?ивши ма?е гласова од свог противкандидата, демократе Ал Гора.

Трампова победа изазвала ?е сери?у протеста у неколико америчких градова. Противници новоизабраног председника покренули су петици?у ко?ом се од електорског коле?а захтева да изгласа?у Хилари Клинтон за председника, буду?и да ?е Клинтонова осво?ила два милиона гласова више од Трампа на националном нивоу. Кандидат странке Зелених, ?ил Ста?н, затражила ?е поновно пребро?ава?е гласова у држави Висконсин, као и у Мичигену и Пенсилвани?и, у ко?има ?е Трамп однео тесне победе.

Гласови су поново били пребро?ани у Висконсину и Мичигену, док ?е суд у Пенсилвани?и одбио такав захтев. Трамп ?е захтеве за поновним пребро?ава?ем гласова назвао преваром.

Први председнички мандат (2017—21)

Председничка транзици?а

Сходно Америчким законима, у периоду изме?у избора и инаугураци?е новог председника, изабрани председник састав?а кабинет и долази до постепене транзици?е власти. Овлаш?е?а одлазе?ег председника у тромесечном периоду преносе се на изабраног председника. Доналд Трамп ?е званично постао 45. председник САД 20. ?ануара 2017.

Трамп полаже заклетву као 45. председник САД на Капитол хилу

Трамп ?е ве? био номиновао неколико кандидата на к?учне позици?е у администраци?и. За ве?ину именова?а у председничко? администраци?и потребна ?е сагласност Сената САД, са изузетком позици?е шефа особ?а Беле ку?е.

Састав Трампове администраци?е

Позици?а	Име кандидата	Мандат
Председник	Доналд Трамп	20. ?ануар 2017 — 20. ?ануар 2021.
Потпредседник	Ма?к Пенс	20. ?ануар 2017 — 20. ?ануар 2021.
Државни секретар	Рекс Тилерсон Ма?к Помпео	1. фебруар 2017 — 31. март 2018. 26. април 2018 — 20. ?ануар 2021.
Секретар за финанси?е	Стивен Мнучин	13. фебруар 2017 — 20. ?ануар 2021.
Секретар одбране	?е?мс Матис Марк Еспер	20. ?ануар 2017 — 1. ?ануар 2019. 23. ?ул 2019 — 9. новембар 2020.
Државни правобранилац	?еф Сешонс Вили?ам Бар	9. фебруар 2017 — 7. новембар 2018. 14. фебруар 2019 — 23. децембар 2020.
Секретар за унутраш?е послове	Ра?ан Зинке Де?вид Бернхард	1. март 2017 — 2. ?ануар 2019. 11. април 2019 — 20. ?ануар 2021.
Секретар за по?опривреду	Сони Перду	25. април 2017 — 20. ?ануар 2021.
Секретар за трговину	Вилбур Рос	28. фебруар 2017 — 20. ?ануар 2021.
Секретар за рад	Александар Акоста ?у?ин Скали?а	28. април 2017 — 19. ?ул 2019. 30. септембар 2019 — 20. ?ануар 2021.
Секретар за здравство и соци?алне службе	Том Пра?с Алекс Азар	10. фебруар 2017 — 29. септембар 2017. 29. ?ануар 2018 — 20. ?ануар 2021.
Секретар за образова?е	Бетси ДеВос	7. фебруар 2017 — 8. ?ануар 2021.
Секретар за изград?у и урбани разво?	Бен Карсон	2. март 2017 — 20. ?ануар 2021.
Секретар за транспорт	Иле?н Чао	31. ?ануар 2017 — 11. ?ануар 2021.
Секретар за енергетику	Рик Пери Ден Бруилет	2. март 2017 — 1. децембар 2019. 4. децембар 2019 — 20. ?ануар 2021.
Секретар за борачка пита?а	Де?вид Шулкин Роберт Вилки	14. фебруар 2017 — 28. март 2018. 30. ?ул 2018 — 20. ?ануар 2021.
Секретар за националну безбедност	?он Ф. Кели Кирстен Нилсен Чед Вулф (в.д.)	20. ?ануар 2017 — 31. ?ул 2017. 6. децембар 2017 — 10. април 2019. 13. новембар 2019 — 11. ?ануар 2021.
Шеф особ?а Беле ку?е	Ра?нс Прибус ?он Ф. Кели Марк Медоуз	20. ?ануар 2017 — 31. ?ул 2017. 31. ?ул 2017 — 2. ?ануар 2019. 31. март 2020 — 20. ?ануар 2021.
Управник агенци?е за заштиту животне средине	Скот Пруит Ендру Вилер	17. фебруар 2017 — 9. ?ул 2018. 28. фебруар 2019 — 20. ?ануар 2021.
Директор канцелари?е за мена?мент и бу?ет	Мик Мулвани Расел Вот	16. фебруар 2017 — 31. март 2020. 22. ?ул 2020 — 20. ?ануар 2021.
Амбасадор при У?еди?еним наци?ама	Ники Хе?ли Кели Крафт	25. ?ануар 2017 — 31. децембар 2018. 12. септембар 2019 — 20. ?ануар 2021.
Представник САД за трговинску политику	Роберт Ла?тхизер	15. ма? 2017 — 20. ?ануар 2021.
Управник агенци?е за мала и сред?а предузе?а	Линда МекМахон Ховита Каранза	14. фебруар 2017 — 12. април 2019. 14. ?ануар 2020 — 20. ?ануар 2021.
Директор националне обавешта?не службе	Ден Коутс ?он Ратклиф	16. март 2017 — 15. август 2019. 26. ма? 2020 — 20. ?ануар 2021.
Директор Централно обевешта?не агенци?е	Ма?к Помпео ?ина Хаспел	23. ?ануар 2017 — 26. април 2018. 21. ма? 2018 — 20. ?ануар 2021.

На место Државног секретара, ?едну од на?важни?их позици?а у администраци?и, Трамп ?е именовао генералног директора нафтне компани?е Ексон мобил, бизнисмена, Рекса Тилерсона. Тилерсон ?е привукао паж?у ?авности због пословних веза са Руси?ом и добрим односима са Владимиром Путином. Тилерсон ?е претходно био директор за?едничке Руско-Америчке нафтне компани?е.

Остала именова?а

На позици?у саветника председника, Трамп ?е номиновао Стива Бенона, што ?е изазвало контроверзе у одре?еним круговима, буду?и да ?е Бенон радио као уредник интернет са?та Бре?тбарт ?уз, ко?и неки карактеришу као кра??е десничарски. Бенон ?е тако?е оптужен за Антисемитизам.

На позици?у саветника за националну безбедност, Трамп ?е номиновао пензионисаног генерала Ма?кла Т. Флина, док ?е за директора Централне обавешта?не агенци?е номиновао сенатора из Канзаса, Ма?ка Помпеа.

Инаугураци?а и ступа?е на дужност

Трамп ?е ступио на дужност као 45. Председник С?еди?ених Држава 20. ?ануара 2017. ?егово? инаугураци?и присуствовало ?е око милион ?уди. У првим данима свог мандата, Трамп ?е потписао бро?на извршна наре?е?а, а изме?у осталог и указ о повлаче?у САД из споразума о Транспацифичком партнерству (ТПП) што ?е било ?едно од ?егових обе?а?а током предизборне кампа?е. Трамп ?е предузео и прве кораке ка поништава?у Обаминог закона о здравствено? заштити.

Трампова администраци?а ?е 27. ?ануара 2017. донела уредбу ко?ом се привремено забра?у?е улазак у САД држав?анима седам ве?ински муслиманских зема?а, Ирана, Ирака, Либи?е, Сири?е, ?емена, Судана и Сомали?е.

Трамп ?е истакао да ?е ци? ове уредбе спречава?е радикалних исламских терориста да у?у на територи?у САД, и заштита националне безбедности. Уредба ?е изазвала бро?не протесте широм САД и неколико европских зема?а. Неколико удруже?а за заштиту гра?анских права поднело ?е тужбу против Трампа због уредбе о забра?ива?у уласка избеглица у САД.

Амерички Федерални суд блокирао ?е примену Трампове уредбе, а Апелациони суд ?е одбацио захтев америчког министарства правде да уредба поново ступи на снагу.

Осу?у?у?и одлуку федералног суди?е, Трамп ?е рекао да таква пресуда угрожава безбедност зем?е и на?авио да ?е одлука бити поништена. Током сво?е прве самосталне конференци?е за штампу као председника, Трамп ?е рекао да ?егова администраци?а ради на ново? извршно? уредби, ко?ом ?е бити заме?ена претходна уредба, а у ци?у заштите америчких гра?ана од тероризма.

Трампов сукоб са неколико воде?их америчких меди?а наставио се и током ?еговог мандата. Амерички председник ?е у неколико наврата оптужио меди?е да шире лажне вести о ?егово? администраци?и, као и да су веома непоштени и непрофесионални. У об?ави на свом Твитер профилу, Трамп ?е назвао ?у?орк та?мс, Ен-Би-Си, Е?-Би-Си, Си-Би-Ес и Си-Ен-Ен непри?ате?има америчког народа.

Протести

У току инаугураци?е и током првих дана мандата новоизабраног председника, одржане су насилне демонстраци?е у Вашингтону и неколико ве?их америчких градова. У Вашингтону, другим градовима у САД и по?единим градовима у свету, одржани су протести за права жена и против Трампа.

Унутраш?а и друштвена политика

Трамп себе опису?е као ?здраво-разумног” конзервативца. Овакав ?е по фискалним и верским пита?има, те истополним браковима и пита?у абортуса. Неки политички аналитичари су Трампа окарактерисали као умереног конзервативца с обзиром на неуобича?ен конзервативан приступ политици уз контрира?е традиционално конзервативним кандидатима попут сенатора Теда Круза. Платформа ?егове политичке кампа?е став?а велики акценат на Амерички патриотизам и негодова?е глобалистима. Тако?е, презире политичку коректност ко?а ?е довела до регреси?е Америчког друштва протекле децени?е, где изразито истиче неспособност Барака Обаме да имену?е исламски тероризам и политички коректан приступ решава?у проблема ИСИС-а. Тако?е, предви?ену промену лика на новчаници од 20 долара истиче као безнача?ан и беспотребан акт чисте политичке коректности. Са друге стране, Трамп веру?е да су за високу стопу силова?а, убистава и криминала са дрогом у Америци заслужни илегални имигранти, ве?ином из Мексика. Из тог разлога сматра да ?е неопходно осигурати ?ужну границу САД у ци?у регулаци?е имиграната, као и депортовати све илегалне имигранте назад у ота?бину.

Економи?а

Трамп ?е на?авио да ?е ревидирати трговачке споразуме попут НАФТА и Транспацифичког трговинског споразума (ТПП), опорезива?е америчких компани?а ко?е напусте САД, као и да ?е укинути Обамин закон о здравствено? заштити, познат као Obamacare.

Многи оце?у?у Трампове економске ставове као протекционистичке. Трамп ?е у више наврата из?авио да ?е преиспитати трговачке споразуме попут НАФТА, а таком кампа?е ?е често напоми?ао да зем?е у разво?у одузима?у послове Американцима. Трамп ?е на?авио да ?е оживети индустри?ску производ?у у САД и донети милионе нових послова. ?егова политика умногоме се заснива на подршци сред?е класе, разочаране економском политиком САД током претходних децени?а и измешта?а производ?е у зем?е попут Мексика. Трамп ?е на?авио и сма?е?е пореза и прописа, а снажно подржава индустри?у у?них шкри?аца.

Кандидати за Врховни суд

Трампови кандидати за Врховни суд (с лева): Е?ми Кони Барет, Нил Горсач, Брет Кавано

Трамп ?е именовао 226 суди?а по члану III, ук?учу?у?и 54 за жалбене судове и три за Врховни суд: Нила Горсача, Брета Каваноа и Е?ми Кони Барет. Запажено ?е да су ?егови кандидати за Врховни суд политички померили суд удесно. У кампа?и 2016. обе?ао ?е да ?е Роу против Ве?да бити поништен ?аутоматски“ ако буде изабран и буде пружена могу?ност да имену?е две или три суди?е против абортуса. Касни?е ?е преузео заслуге када ?е Роу поништен у предмету Добс против ?ексонове женске здравствене организаци?е; сва три ?егова кандидата за Врховни суд гласала су са ве?ином. Трамп ?е омаловажавао судове и суди?е са ко?има се ни?е слагао, често у личном смислу, и доводио у пита?е уставни ауторитет правосу?а. ?егови напади на судове изазвали су прекоре од посматрача, ук?учу?у?и и садаш?е савезне суди?е, забринуте због ефекта ?егових из?ава на независност правосу?а и повере?е ?авности у правосу?е.

Спо?на политика

Често критикован да нема артикулисану спо?ну политику, Трамп ?е на?авио да ?е САД сара?ивати са свима ко?и желе сарад?у. Током свог инаугурационог говора 20. ?ануара 2017, Трамп ?е на?авио да ?е приоритет спо?не политике САД бити искоре?ива?е радикалног исламизма и борба против Исламске државе. Многи су протумачили ?егов говор као на?аву знача?ног заокрета у спо?но? политици, али и као промену спо?нополитичке парадигме, буду?и да ?е Трамп на?авио да ?е следити политику ко?а став?а разво? Америке на прво место — America First Foreign Policy.

Односи са Руси?ом

Трамп са Владимиром Путином на самиту у Хамбургу

У спо?но? политици, Трамп ?е на?авио да ?е САД сара?ивати са свима, док ?е руски Председник Владимир Путин из?авио да се нада бо?им односима са С?еди?еним Државама.

Одбацу?у?и наводе да му ?е Руси?а помогла да победи на председничким изборима, Трамп ?е навео да би било добро да САД сара?у?у са Руси?ом у борби са исламским тероризмом, али и решава?у ме?ународних конфликата.

У ?едном интерв?уу ?е на?авио могу?ност укида?а санкци?а Руси?и у замену за споразум о сма?е?у нуклеарног наоружа?а са Руским председником Путином.

Односи са НР Кином

Трамп ?е заговорник редефиниса?а односа САД са Кином, али ни?е изнео конкретне мере ко?е би ?егова администраци?а могла да донесе у том правцу. У више наврата ?е изразио снажну подршку Израелу, противе?и се политици Обамине администраци?е у Израелско-палестинском конфликту. Током изборне кампа?е, Трамп ?е назвао Ирански нуклеарни споразум ко?и ?е постигла Обамина администраци?а као ??едним од на?горих споразума у истори?и”. Ме?утим, многи оце?у?у да ни?е вероватно да ?е Трампова администраци?а раскинути споразум са Ираном.

Европа, ЕУ и НАТО

Трамп и француски председник Емануел Макрон приликом Трампове званичне посете Француско?

У свом првом интерв?уу датом Европским меди?има, Трамп ?е рекао да ?е немачка канцеларка, Ангела Меркел, ?направила катастрофалну грешку” сво?ом политиком према мигрантима. Тако?е ?е навео да ?е Европска уни?а постала инструмент Немачке. Трамп ?е рекао да ?е након изласка Велике Британи?е из ЕУ, и друге зем?е напустити уни?у. Изме?у осталог, Трамп ?е критиковао НАТО, т?. државе чланице ко?е не пла?а?у ?примерену чланарину” и издва?а?у ма?е од 2% БДП-а на одбрану.

Израел

Трампова администраци?а признала ?е ?ерусалим као главни град Израела, док ?е сам Трамп на?авио да ?е С?еди?ене Државе преместити амбасаду из Тел Авива у ?ерусалим. Оваква одлука изазвала ?е оштре протесте муслиманских зема?а, а дошло ?е и до сукоба током протеста Палестинаца на улицама ?ерусалима. Трампову одлуку да призна ?ерусалим као главни град Израела критиковале су Руси?а, као и многе Европске зем?е, ук?учу?у?и Француску и Немачку. Многи спо?нополитички аналитичари оценили су да се овим потезом САД изоловале и иск?училе из мировног процеса изме?у Палестине и Израела.

Генерална скупштина УН на ванредно? седници са 128 гласова ?за” и девет ?против” усво?ила ?е резолуци?у ко?ом ?е америчко призна?е ?ерусалима као главног града Израела прогласила ништавним. Резолуци?а ?е позвала америчког председника да повуче одлуку о ?ерусалиму. Пре усва?а?а резолуци?е, Трамп ?е запретио укида?ем финанси?ске помо?и САД зем?ама ко?е гласа?у за резолуци?у УН ко?ом се осу?у?е америчко признава?е ?ерусалима као главног града Израела. Америчка амбасадорка при УН, Ники Хе?ли запретила ?е да ?е САД ?записивати имена” зема?а ко?е на седници Генералне скупштина УН буду гласале за резолуци?у.

Иран

У ма?у 2018. Трамп ?е повукао САД из За?едничког свеобухватног плана акци?е, споразума из 2015. ко?и ?е укинуо ве?ину економских санкци?а Ирану у замену за ограниче?а иранског нуклеарног програма. У августу 2020. Трампова администраци?а ?е безуспешно покушала да искористи део нуклеарног споразума да би УН поново увела санкци?е Ирану. Аналитичари су утврдили да се Иран, након повлаче?а САД, приближио разво?у нуклеарног оруж?а.

1. ?ануара 2020. Трамп ?е наредио амерички ваздушни напад у ко?ем ?е уби?ен ирански генерал Касем Суле?мани, ко?и ?е планирао скоро сваку знача?ну операци?у ко?у Иран подржава и ко?у подржава Иран у претходне две децени?е. Неде?у дана касни?е, Иран ?е узвратио ударима балистичких ракета на две америчке ваздушне базе у Ираку. Десетине во?ника задобило ?е трауматске повреде мозга. Трамп ?е ума?ио важност ?ихових повреда и првобитно су им ускра?ене меда?е Пурпурног срца и бенефици?е ко?е су доде?ене ?иховим примаоцима.

Блиски Исток

У говору на скупу у Синсинати?у, у држави Оха?о, Трамп ?е из?авио:

Уништи?емо Исламску државу. У исто време, усво?и?емо нову спо?ну политику ко?а коначно учи на грешкама из прошлости. Прекину?емо да рушимо режиме и свргавамо владе... Наш ци? ?е стабилност, не хаос, зато што желимо да обновимо нашу зем?у. Време ?е.

Северна Коре?а

Трамп са севернокоре?ским лидером Ким ?онг Уном у Сингапуру, ?ун 2018.

Од доласка Трампа на место председника, порасле су тензи?е изме?у САД и Северне Коре?е. На свом Твитер налогу, Трамп ?е запретио Северно? Коре?и и навео да ?е се суочити са ?ватром и бесом какве свет ?ош ни?е видео”. У неколико наврата Трамп ?е навео да ни?е иск?учено во?но реше?е против Северне Коре?е, а режим у П?онг?ангу одговорио ?е прогласивши Трампа ?лудим”. Северна Коре?а осудила ?е за?едничке во?не вежбе САД и ?ужне Коре?е и навела да се тиме регион доводи до ивице нуклеарног рата.

Тензи?е изме?у две зем?е кулминирале су када ?е Северна Коре?а об?авила план ракетног напада на америчку во?ну базу на острву Гуам у Пацифику.

Трамп, први актуелни председник САД ко?и се сусрео са севернокоре?ским лидером, састао се са Кимом три пута: у Сингапуру 2018, у Хано?у 2019. и у коре?ско? демилитаризовано? зони 2019. године. Ме?утим, споразум о денуклеаризаци?и ни?е постигнут, а преговори у октобру 2019. су прекинути након ?едног дана. Иако ни?е спроводила нуклеарне тестове од 2017. године, Северна Коре?а ?е наставила да гради сво? арсенал нуклеарних бомби и балистичких про?ектила.

Пандеми?а ковида 19

Радна група Беле ку?е за коронавирус обавештава меди?е.

Администраци?а председника Доналда Трампа комуницирала ?е на различите начине током пандеми?е КОВИД-19 у С?еди?еним Државама, ук?учу?у?и путем друштвених меди?а, интерв?уа и конференци?а за штампу са Радном групом Беле ку?е за коронавирус. Испитива?е ?авног м?е?а спроведено средином априла 2020. показало ?е да ма?е од половине Американаца веру?е здравственим информаци?ама ко?е ?е дао Трамп и да су склони?и да веру?у званичницима локалне владе, државним званичницима, Центрима за контролу и превенци?у болести (CDC) и директору Националног института за алерги?е и инфективне болести Ентони?у Фаучи?у.

Трамп ?е био ?авно оптимистичан током ве?ег дела пандеми?е; повремено се ?егова оптимистична порука разликовала од порука званичника за ?авно здрав?е ?егове администраци?е. Од ?ануара до средине марта 2020. Трамп ?е ума?ио важност прет?е ко?у ?е КОВИД-19 представ?ао С?еди?еним Државама, као и озби?ност епидеми?е. Трамп ?е, ме?утим, 31. ?ануара поставио ограниче?а на путова?а из Кине. Од фебруара до ма?а, Трамп ?е непрестано тврдио да ?е КОВИД-19 ?нестати“. CDC ?е чекао до 25. фебруара да прво упозори америчку ?авност да се припреми за локалну епидеми?у вируса. У марту 2020. администраци?а ?е почела да одржава дневне брифинге за штампу у Бело? ку?и, где ?е Трамп био доминантан говорник.

Трамп ?е више пута давао лажне из?аве у вези са пандеми?ом. Примио ?е савете за размену порука од водите?а Fox News-а попут Шона Хенити?а и Луа Добса, ко?е ?е обо?ицу позивао на састанке у Овално? канцелари?и. Трамп ?е преувеличавао утица? мера ко?е су предузеле ?егова влада и приватни сектор, потценио ?е предви?ено време за производ?у вакцине, препоручио неконтролисано преноше?е у потрази за имунитетом стада док се вакцина не разви?е, и промовисао неодобрене третмани као што су хидроксихлорокин и хлорокин. У таквим случа?евима, научници, ук?учу?у?и Ентони?а Фаучи?а, Ма?кла Остерхолма, и Тедроса Адханома Гебре?езуса (генерални директор Светске здравствене организаци?е), ?авно су се супротставили ?егово? поруци тачним информаци?ама. Трамп ?е тако?е често ме?ао сво?е ставове у сво?о? комуникаци?и, што ?е довело до мешовитих или контрадикторних порука. Понекад ?е демантовао сопствене ?авне из?аве.

Трамп ?е више пута окривио друге за озби?ност изби?а?а. На?чеш?а мета ?егових критика биле су Демократе, затим меди?и, гувернери савезних држава и Кина (где ?е вирус настао). Трамп ?е прешао од хвале Кине у ?ануару у погледу ?ихове транспарентности као одговора на кинеску епидеми?у, до критикова?а Кине у марту због недостатка транспарентности, до критикова?а Светске здравствене организаци?е у априлу због похвале транспарентности Кине.

У октобру 2020. Трампу ?е ди?агностикован КОВИД-19. Епидеми?а ?е погодила многе ?уде повезане са Белом ку?ом, ук?учу?у?и ?егову супругу Мелани?у Трамп, бившу председничку саветницу Кели?ан Конве? и председничку саветницу Хоуп Хикс.

Први опозив (2019)

Су?е?е у Представничком дому

Чланови Представничког дома гласа?у о два члана опозива (Х.Рес. 755), 18. децембра 2019.

У августу 2019, узбу?ивач ?е поднео жалбу генералном инспектору обавешта?не за?еднице на телефонски разговор од 25. ?ула изме?у Трампа и председника Укра?ине Володимира Зеленског, током ко?ег ?е Трамп извршио притисак на Зеленског да истражи Кроуд Стра?к и демократског председничког кандидата Ба?дена и ?еговог сина Хантера. Узбу?ивач ?е рекао да ?е Бела ку?а покушала да прикри?е инцидент и да ?е позив био део шире кампа?е Трампове администраци?е и Трамповог адвоката Руди?а ?ули?ани?а ко?а ?е можда ук?учивала ускра?ива?е финанси?ске помо?и Укра?ини у ?улу 2019. и отказива?е Пенсово путова? еу Укра?ину у ма?у 2019.

Председница Представничког дома Ненси Пелоси покренула ?е званичну истрагу о опозиву 24. септембра. Трамп ?е тада потврдио да ?е ускратио во?ну помо? Укра?ини, нуде?и контрадикторне разлоге за ту одлуку. Трампова администраци?а ?е 25. септембра об?авила меморандум о телефонском разговору ко?и ?е потврдио да ?е, након што ?е Зеленски поменуо куповину америчких противтенковских про?ектила, Трамп од ?ега затражио да разговара о истрази Ба?дена и ?еговог сина са ?ули?ани?ем и Баром. Сведоче?е више званичника администраци?е и бивших званичника потврдило ?е да ?е ово био део ширег напора да се унапреде Трампови лични интереси дава?ем предности на предсто?е?им председничким изборима. У октобру ?е Вили?ам Б. Те?лор мла?и, отправник послова за Укра?ину, сведочио пред конгресним комитетима да ?е убрзо по доласку у Укра?ину у ?уну 2019. открио да ?е Зеленски био подвргнут притиску у режи?и Трампа и на челу са ?ули?ани?ем. Према Те?лору и другима, ци? ?е био да се Зеленски натера да се ?авно обавеже да истражу?е компани?у ко?а ?е запослила Хантера Ба?дена, као и гласине о укра?инско? умешаности у председничке изборе у САД 2016. године. Он ?е рекао да ?е ?асно став?ено до зна?а да док Зеленски не об?ави такву на?аву, администраци?а не?е издати заказану во?ну помо? Укра?ини и не?е позвати Зеленског у Белу ку?у.

Одбор за правосу?е Представничког дома ?е 13. децембра гласао по парти?ско? лини?и за усва?а?е два члана опозива: ?едан за злоупотребу положа?а и други за опструкци?у Конгреса. Након дебате, Представнички дом ?е 18. децембра опозвао Трампа за оба члана.

Су?е?е у Сенату

Трамп показу?е наслов "Трамп ослобо?ен оптужби"

Током су?е?а у ?ануару 2020. године, мена?ери за опозив Представничког дома цитирали су доказе ко?и подржава?у оптужбе за злоупотребу положа?а и опструкци?у Конгреса и тврдили да су Трампови поступци били управо оно што су очеви оснивачи имали на уму када су креирали процес опозива.

Трампови адвокати нису негирали чи?енице изнете у оптужбама, али су рекли да Трамп ни?е прекршио ни?едан закон или опструирао Конгрес. Они су тврдили да ?е опозив "уставно и правно неваже?и" ?ер Трамп ни?е оптужен за злочин и да злоупотреба положа?а ни?е кривично дело за ко?е се може опозвати.

Сенат ?е 31. ?ануара гласао против одобрава?а судских позива за сведоке или документа. Су?е?е за опозив ?е било прво у истори?и САД без сведоче?а сведока.

Трампа ?е републиканска ве?ина ослободила обе оптужбе. Сенатор Мит Ромни ?е био ?едини републиканац ко?и ?е гласао за осуду Трампа по ?едно? оптужби, злоупотреби положа?а. После ослоба?а?у?е пресуде, Трамп ?е отпустио сведоке опозива и друге политичке намештенике и кари?ерне званичнике ко?е ?е сматрао недово?но ло?алним.

Председничка кампа?а 2020.

Трамп на предизборном скупу у Аризони 2020.

Прекинувши преседан, Трамп ?е поднео захтев да се кандиду?е за други мандат у Федерално? изборно? комиси?и у року од неколико сати од преузима?а председничке функци?е. Одржао ?е сво? први реизборни скуп ма?е од месец дана након што ?е преузео дужност и званично ?е постао републикански кандидат у августу 2020. године.

У ?егове прве две године на функци?и, Трампов комитет за реизбор ?е известио да ?е прикупио 67,5 милиона долара и почео 2019. са 19,3 милиона долара у готовини. До ?ула 2020. Трампова кампа?а и Републиканска странка прикупили су 1,1 мили?арду долара и потрошили 800 милиона долара, изгубивши предност у готовини у односу на Ба?дена. Недостатак готовине приморао ?е кампа?у да сма?и потрош?у на оглашава?е.

Огласи за Трампову кампа?у фокусирали су се на криминал, тврде?и да ?е градови пасти у безако?е ако Ба?ден доби?е председничку функци?у. Трамп ?е више пута погрешно представ?ао Ба?денове ставове и прешао на позива?е на расизам.

Председнички избори 2020.

Почевши од проле?а 2020. године, Трамп ?е почео да се?е сум?е у вези са изборима, тврде?и без доказа да ?е избори бити намештени и да би очекивана широка употреба гласа?а путем поште произвела масивну изборну превару. Када ?е у августу Представнички дом гласао за грант од 25 мили?арди долара америчко? поштанско? служби за очекивани пораст гласа?а путем поште, Трамп ?е блокирао финансира?е, рекавши да жели да спречи било какво пове?а?е гласа?а путем поште. Више пута ?е одби?ао да каже да ли би прихватио резултате ако изгуби и обавезао се на мирну транзици?у власти.

Ба?ден ?е победио на изборима 3. новембра, добивши 81,3 милиона гласова (51,3 одсто) према Трамповим 74,2 милиона (46,8 одсто) и 306 гласова изборног колеги?ума према Трамповим 232.

Tврд?е о изборно? превари и покуша? да се спречи пренос власти

Резултати електорског колеги?ума 2020; Трамп ?е изгубио 232–306.

У 2 сата у?утро након избора, са ?ош не?асним резултатима, Трамп ?е прогласио победу. Након што ?е Ба?ден неколико дана касни?е про?ектован за победника, Трамп ?е из?авио да су ?ови избори далеко од завршетка“ и неосновано наводну изборну превару. Трамп и ?егови савезници поднели су многе правне оспорава?а резултата, ко?е ?е одбацило на?ма?е 86 суди?а у државним и савезним судовима, ук?учу?у?и савезне суди?е ко?е ?е именовао сам Трамп, не налазе?и никакву чи?еничну или правну основу. Трампове наводе одбацили су и државни изборни званичници. Након што ?е директор Агенци?е за са?бер безбедност и инфраструктурну безбедност Крис Кребс супротставио Трампове оптужбе за превару, Трамп га ?е отпустио 17. новембра. Врховни суд САД ?е 11. децембра одбио да саслуша случа? главног тужиоца Тексаса ко?и ?е тражио од суда да поништи изборне резултате у четири државе на ко?има ?е победио Ба?ден.

Трамп се повукао из ?авних активности у неде?ама након избора. У почетку ?е блокирао владине званичнике да сара?у?у у Ба?деново? председничко? транзици?и. После три неде?е, администратор Управе за опште службе прогласио ?е Ба?дена ?очигледним победником“ избора, дозво?ава?у?и исплату транзиционих ресурса ?еговом тиму. Трамп ?ош увек ни?е формално признао, тврде?и да ?е препоручио ГСА да започне транзиционе протоколе.

Изборни коле? ?е озваничио Ба?денову победу 14. децембра. Од новембра до ?ануара, Трамп ?е више пута тражио помо? да поништи резултате, лично притиска?у?и републиканске локалне и државне носиоце функци?а, републиканске државне и савезне законодавце, Министарство правде, и потпредседника Пенса, подстичу?и различите акци?е као што ?е замена председничких електора или захтев да званичници ?ор?и?е ?прона?у“ гласове и об?аве ?прерачунати“ резултат. 10. фебруара 2021. године, тужиоци у ?ор?и?и су отворили кривичну истрагу о Трамповим насто?а?има да подржи изборе у ?ор?и?и.

Трамп ни?е присуствовао Ба?деново? инаугураци?и.

Забринутост због могу?ег покуша?а државног удара или во?не акци?е

У децембру 2020, Newsweek ?е известио да ?е Пентагон у ста?у приправности, а високи официри су разговарали о томе шта да раде ако Трамп прогласи ванредно ста?е. Пентагон ?е одговорио цитатима лидера одбране да во?ска нема никакву улогу у исходу избора.

Када ?е Трамп преместио присталице на положа?е мо?и у Пентагону након избора у новембру 2020., председник Здруженог генералштаба Марк Мили и директорка ЦИА Гина Хаспел постали су забринути због прет?е од могу?ег покуша?а државног удара или во?не акци?е против Кине или Ирана. Миле? ?е инсистирао на томе да га треба консултовати о било каквим Трамповим во?ним наредбама, ук?учу?у?и употребу нуклеарног оруж?а, и наложио ?е Хаспелу и директору НСА Пола Накасона да паж?иво прате разво? дога?а?а.

?уриш на Капитол 6. ?ануара 2021.

Дана 6. ?ануара 2021. године, док се конгресна потврда резултата председничких избора одви?ала у америчком Капитолу, Трамп ?е одржао подневни митинг у Елипсу у Вашингтону. Позвао ?е да се поништи изборни резултат и позвао сво?е присталице да ?поврате нашу зем?у“ маршом на Капитол да се ?боре као пакао“. Многе присталице су се придружиле гомили ве? тамо. Ру?а ?е упала у зграду, пореметила сертификаци?у и изазвала евакуаци?у Конгреса. Током наси?а, Трамп ?е об?авио поруке на Твитеру не траже?и од изгредника да се рази?у. Трамп ?е у 18 часова твитовао да изгредници треба да ?иде ку?и с ?убав?у и у миру“, назвавши их ?великим патриотама“ и поновивши да су избори покрадени. Након што ?е ру?а укло?ена, Конгрес се поново састао и потврдио Ба?денову победу у раним ?утар?им сатима наредног ?утра. Према подацима Министарства правде, више од 140 полица?аца ?е повре?ено, а пет особа ?е погинуло.

У марту 2023. Трамп ?е сара?ивао са затвореним изгредницима на песми у корист затвореника, а у ?уну ?е рекао да ?е, ако буде изабран, помиловати многе од ?их.

Други опозив (2021)

Председница Представничког дома Ненси Пелоси потпису?е други опозив Трампа

Дана 11. ?ануара 2021. у Представничком дому представ?ен ?е члан о опозиву ко?и Трампа терети за подстица?е побуне против владе САД. Представнички дом ?е 13. ?ануара гласао са 232 према 197 за опозив Трампа, чиме ?е постао први амерички председник ко?и ?е два пута сме?ен. Десет републиканаца ?е гласало за опозив — на?више чланова ?едне странке ко?и су икада гласали за опозив председника сво?е парти?е.

Дана 13. фебруара, након петодневног су?е?а у Сенату, Трамп ?е ослобо?ен оптужби када ?е гласа?е у Сенату пало десет гласова ма?е од двотре?инске ве?ине потребне за осуду; седам републиканаца придружило се сваком демократу у гласа?у за осуду, што ?е на?ве?а подршка двостранач?а у било ком су?е?у за опозив председника или бившег председника у Сенату. Ве?ина републиканаца ?е гласала за ослоба?а?е Трампа, иако су га неки сматрали одговорним, али су сматрали да Сенат нема ?урисдикци?у над бившим председницима (Трамп ?е напустио функци?у 20. ?ануара; Сенат ?е са 56-44 гласао да ?е су?е?е уставно).

Ме?упредседништво (2021—25)

Наставак оспорава?а изборног резултата, и доминаци?а ме?у републиканцима

На кра?у свог мандата, Трамп ?е отишао да живи у свом клубу Мар-а-Лаго. Као што ?е предви?ено Законом о бившим председницима, он ?е тамо основао канцелари?у за обав?а?е сво?их постпредседничких активности.

Трампове лажне тврд?е у вези са изборима 2020. у штампи и ?еговим критичари обично су називали ?великом лажи“. У ма?у 2021. Трамп и ?егове присталице покушали су да кооптира?у термин, користе?и га да се односе на саме изборе. Републиканска странка ?е искористила Трампов лажни изборни наратив да оправда намета?е нових ограниче?а гласа?а у сво?у корист. У ?улу 2022. Трамп ?е и да?е вршио притисак на законодавце државе да пониште изборе 2020. године.

Трамп ?е наставио сво?е скупове у стилу кампа?е говором на годиш?о? конвенци?и Републиканске странке Северне Каролине 6. ?уна 2021. године. 26. ?уна одржао ?е сво? први ?авни митинг од 6. ?ануара ко?и ?е претходио нападу на Капитол.

За разлику од других бивших председника, Трамп ?е наставио да доминира сво?ом странком; описан ?е као модеран парти?ски шеф. Наставио ?е са прикуп?а?ем средстава, прикупивши више него двоструко више од саме Републиканске странке, наговестио ?е тре?у кандидатуру и профитирао од прикуп?а?а средстава ко?и су многи републикански кандидати одржали у Мар-а-Лагу. Велики део ?еговог фокуса био ?е на томе како се проводе избори и на свргава?у изборних званичника ко?и су се опирали ?еговим покуша?има да поништи резултате избора 2020. На сред?орочким изборима 2022. подржао ?е преко 200 кандидата за различите функци?е, од ко?их ?е ве?ина подржала ?егову лажну тврд?у да су председнички избори 2020. покрадени.

Оснива?е нове друштвене мреже Truth Social

У фебруару 2021. Трамп ?е регистровао нову компани?у, Trump Media and Technology Group (TMTG), за пружа?е ?услуга друштвених мрежа“ америчким кли?ентима. У марту 2024. TMTG се спо?ио са компани?ом за куповину посебне намене Digital World Acquisition и постао ?авно предузе?е.

У фебруару 2022. ТМТГ ?е покренуо Truth Social, платформу друштвених меди?а. Од марта 2023. године, федерални тужиоци су истраживали Трамп Меди?а, ко?и ?е узео 8 милиона долара од ентитета повезаних са Руси?ом, због могу?ег пра?а новца.

Истраге, кривичне при?аве, гра?анске парнице

Трамп ?е предмет бро?них истрага о ?еговим поступцима и пословним односима пре, током и после ?еговог председава?а. У фебруару 2021, окружни тужилац округа Фултон, ?ор?и?а, Фани Вилис, на?авила ?е кривичну истрагу о Трамповим телефонским позивима државном секретару ?ор?и?е Бреду Рафенспергеру. Канцелари?а државног тужиоца државе ?у?орк спроводи кривичне истраге о Трамповим пословним активностима у сарад?и са Окружним тужиоцем Менхетна. До ма?а 2021. специ?ална велика порота ?е разматрала оптужнице. У ?улу 2021. ?у?оршки тужиоци оптужили су Трампову организаци?у за ?15-годиш?у 'шему за превару' владе“. У ?ануару 2023. године, финанси?ски директор организаци?е, Ален Ва?селберг, осу?ен ?е на пет месеци затвора и пет година условно због пореске преваре након споразума о призна?у кривице.

Истраге ФБИ-а

Та?ни обавешта?ни матери?ал прона?ен током претраге Мар-а-Лага

Када ?е Трамп напустио Белу ку?у у ?ануару 2021, понео ?е владина документа и матери?ал са собом у Мар-а-Лаго. До ма?а 2021. године, Национална управа за архиве и евиденци?у (НАРА) схватила ?е да им важни документи нису предати и затражила ?е од ?егове канцелари?е да их лоцира. У ?ануару 2022. преузели су 15 кути?а записа Беле ку?е из Мар-а-Лага. НАРА ?е касни?е обавестила Министарство правде да су неки од преузетих докумената повер?иви матери?ал. Министарство правде ?е започело истрагу и послало Трампу позив за додатни матери?ал. Званичници Министарства правде посетили су Мар-а-Лаго и добили неке повер?иве документе од Трампових адвоката, од ко?их ?е ?едан потписао из?аву у ко?о? се потвр?у?е да ?е сав матери?ал означен као повер?ив вра?ен. Послат ?е додатни судски позив у ко?ем се тражи снимак надзора из Мар-а-Лага, ко?и ?е достав?ен.

8. августа 2022, агенти ФБИ-а су претражили Мар-а-Лаго да би пронашли владине документе и матери?ал ко?и ?е Трамп понео са собом када ?е напустио функци?у крше?и Закон о председничко? евиденци?и, наводно ук?учу?у?и и неке повезане са нуклеарним оруж?ем. Налог за претрес указу?е на истрагу о потенци?алном крше?у Закона о шпи?унажи и опструкци?и закона о правосу?у. Предмети узети у претрази ук?учивали су 11 скупова повер?ивих докумената, од ко?их су четири означена као ?строго повер?иво“, а ?едан као ?строго повер?иво/СЦИ“, на?виши ниво та?ности.

Дана 18. новембра 2022. године, амерички државни тужилац Мерик Гарланд именовао ?е савезног тужиоца ?ека Смита да надгледа федералне кривичне истраге о томе да ?е Трамп задржао државну имовину у Мар-а-Лагу и да испита Трампову улогу у дога?а?има ко?и су довели до напада на Капитол.

Кривично упу?ива?е од стране Комитета Представничког дома од 6. ?ануара

Дана 19. децембра 2022. Комиси?а за одабир Представничког дома С?еди?ених Држава за напад 6. ?ануара препоручила ?е кривичну при?аву против Трампа због омета?а званичног поступка, завере ради преваре С?еди?ених Држава и подстица?а или помага?а побуне.

Савезни и државни кривични предмети

Велика порота у ?у?орку ?е 30. марта 2023. оптужила Трампа по 34 кривична дела за фалсификова?е пословних записа. 4. априла се предао и ухапшен и изведен пред суд; из?аснио се да ни?е крив и пуштен ?е на слободу. Су?е?е ?е почело 15. априла 2024. године.

Министарство правде ?е 8. ?уна оптужило Трампа у савезном суду у Ма?ами?у по 31 тачки оптужнице за ?намерно задржава?е информаци?а о национално? одбрани у складу са Законом о шпи?унажи“, ?едну тачку за дава?е лажних из?ава и, за?едно са личним помо?ником, за по?единачне тачке завере ради омета?а правосу?е, задржава?е владиних докумената, коруптивно прикрива?е евиденци?е, прикрива?е документа у савезно? истрази и планира?е да прикри?у сво?е напоре. Трамп се из?аснио да ни?е крив. У ?улу ?е заме?у?у?а оптужница додала три тачке оптужнице. Почетак су?е?а заказан ?е за 20. ма? 2024. године.

Дана 1. августа, савезна велика порота у Вашингтону оптужила ?е Трампа за ?егове напоре да поништи резултате избора 2020. Оптужен ?е за заверу да превари САД, опструише сертификаци?у гласа?а на Електорском колеги?уму и лиши гра?анског права да се ?ихови гласови пребро?е, и омета званичан поступак. Трамп се из?аснио да ни?е крив.

Дана 14. августа, велика порота округа Фултон, ?ор?и?а, оптужила ?е Трампа по 13 оптужби за – изме?у осталих кривичних дела – рекетира?е након што су званичници Трампове кампа?е приступили гласачким машинама са изборним званичницима. Трамп се 24. августа предао, ухапшен ?е и процесуиран у затвору округа Фултон и пуштен уз кауци?у. Искористио ?е фотографи?у из затвора за прикуп?а?е средстава. Он се 31. августа из?аснио да ни?е крив. Дана 13. марта 2024. године, суди?а ?е одбацио три од 13 оптужби без одбацива?а ?отворених рад?и повезаних са оптужбом“.

Гра?анске тужбе против Трампа

У септембру 2022. године, државни тужилац ?у?орка поднео ?е гра?анску парницу против Трампа, ?егово тро?е на?стари?е деце и Трампове организаци?е. Током истраге ко?а ?е довела до тужбе, Трамп ?е каж?ен са 110.000 долара због тога што ни?е предао документаци?у ко?у ?е затражио државни тужилац. Трамп ?е свргнут у августу и позвао се на сво?е право на Пети амандман против самооптужива?а више од 400 пута. Председава?у?и суди?а ?е у септембру 2023. пресудио да су Трамп, ?егови одрасли синови и Трампова организаци?а у више наврата починили превару и наредио да се ?ихови ?у?оршки пословни сертификати пониште и да се ?ихови пословни суб?екти поша?у у стеча? ради распушта?а. У фебруару 2024, суд ?е прогласио Трампа одговорним, наложио му ?е да плати казну ве?у од 350 милиона долара плус камате, у укупном износу ве?ем од 450 милиона долара, и забранио му да служи као службеник или директор било ко?е ?у?оршке корпораци?е или правног лица три године. Трамп ?е рекао да ?е се жалити на пресуду. Суди?а ?е тако?е наложио да компани?у надгледа посматрач ко?ег ?е суд именовао 2023. године и независни директор за ускла?еност, а да ?е свако ?реструктурира?е и потенци?ално распушта?е“ бити одлука посматрача.

У ма?у 2023. године, ?у?оршка порота у савезно? тужби ко?у ?е покренула новинарка Е. ?ин Карол прогласила ?е Трампа одговорним за сексуално злостав?а?е и клевету и наложила му да ?о? исплати 5 милиона долара. Трамп ?е од окружног суда затражио ново су?е?е или сма?е?е накнаде штете, тврде?и да га порота ни?е прогласила одговорним за силова?е. Тако?е ?е тужио Керола за клевету у посебно? тужби. Суди?а за две тужбе пресудио ?е против Трампа у ?улу и августу. Трамп се жалио на обе одлуке. Дана 26. ?ануара 2024. порота у случа?у клевете наложила ?е Трампу да Керолу исплати 83,3 милиона долара одштете. Трамп ?е у марту дао гаранци?у од 91,6 милиона долара и уложио жалбу на пресуду.

Председничка кампа?а 2024.

За више информаци?а погледа?те: Председничка кампа?а Доналда Трампа 2024.

Трамп на митингу у Аризони, 2024

Трамп ?е 15. новембра 2022. об?авио сво?у кандидатуру за председничке изборе у С?еди?еним Државама 2024. и отворио рачун за прикуп?а?е средстава. У марту 2023. кампа?а ?е почела да преусмерава 10 одсто донаци?а Трамповом во?ству PAC-а. Трампова кампа?а ?е платила 100 милиона долара за ?егове правне рачуне до марта 2024. године.

У децембру 2023. Врховни суд Колорада ?е пресудио да ?е Трампу забра?ено обав?а?е функци?е у то? држави због сво?е улоге у нападу на Капитол све док Врховни суд САД ни?е преиначио одлуку путем Трампа против Андерсона у марту 2024. године.

Током кампа?е 2024. године, Трамп ?е имао све насилни?у и ауторитарни?у реторику и из?аве и употреб?авао ?е оштри?у антиимигрантску реторике него током предеседничког мандата и претходне кампа?е.

Покуша?и атентата у Пенсилвани?и и на Флориди

Главни чланак: Покуша? атентата на Доналда Трампа

Током митинга 13. ?ула у Батлеру, у Пенсилвани?и, на Трампа ?е извршен покуша? атентата. Зачуло се неколико пуц?ева, убрзо након чега ?е Трамп био укло?ен са бине. Видела му се крв на увету.

Петнаестог септембра 2024. дошло ?е до ?ош ?едног покуша?а атентата на Трампа. Док ?е играо голф на свом терену ко?и се налази недалеко од ?егове ку?е, на Трампа ?е са да?ине од 300 до 500 метара, из жбу?а ко?е окружу?е голф терене, ?едан мушкарац уперио цев пушке. Агенти Та?не службе су га приметили, он се дао у бег и ухапшен ?е око 60 километара од места покуша?а атентата.

Избори и председничка транзици?а

Резултати електорског колеги?ума 2024; Трамп ?е победио 312–226.

Трамп ?е изабран за 47. председника С?еди?ених Држава у новембру 2024. године, победивши актуелну потпредседницу Камалу Харис. Асошие?тед прес и Би-Би-Си ?уз описали су то као изванредан повратак за бившег председника. Са 78 година у време избора 2024, Трамп ?е на?стари?а особа ко?а ?е изабрана за председника САД. Тако?е ?е предви?ено да постане први републиканац у две децени?е ко?и ?е обезбедити гласове народа на председничким изборима у САД.. Трамп ?е добио честитке од политичара из целог света.

?о Ба?ден и Доналд Трамп током састанка у Бело? ку?и, 13. новембра 2024. године.

Трамп полаже заклетву као 47. председник у Капитол Хилу

Други председнички мандат (2025—)

Након победе на председничким изборима 2024, у складу са Двадесетим амандманом на Устав САД ступа на дужност 20. ?ануара 2025, када ?е положити сво?у другу председничку заклетву. После Гровера Кливленда ?е други председник САД ко?и сво?а два мандата не служи узастопно, ве? раздво?ено.

Састав друге Трампове администраци?е

Позици?а	Име кандидата	Мандат
Председник	Доналд Трамп	2025 —
Потпредседник	?е?-Ди Венс	2025 —
Државни секретар	Марко Рубио	2025 —
Секретар за финанси?е	Скот Бесент	2025 —
Секретар одбране	Пит Хегсет	2025 —
Државни правобранилац	Пам Бонди	2025 —
Секретар за унутраш?е послове	Даг Бургум	2025 —
Секретар за по?опривреду	Брук Ролинс	2025 —
Секретар за трговину	Хауард Лутник	2025 —
Секретар за рад	Лори Чавез Деремер	2025 —
Секретар за здравство и соци?алне службе	Роберт Ф. Кенеди Мл.	2025 —
Секретар за образова?е	Линда Мекмахон	2025 —
Секретар за изград?у и урбани разво?	Скот Тарнер	2025 —
Секретар за транспорт	Шон Дафи	2025 —
Секретар за енергетику	Крис Ра?т	2025 —
Секретар за борачка пита?а	Даг Колинс	2025 —
Секретар за националну безбедност	Кристи Ноум	2025 —
Шеф особ?а Беле ку?е	Сузи Ва?лс	2025 —
Управник агенци?е за заштиту животне средине	Ли Зелдин	2025 —
Директор канцелари?е за мена?мент и бу?ет	Расел Вот	2025 —
Амбасадор при У?еди?еним наци?ама	Ма?кл Волц	2025 —
Представник САД за трговинску политику	?е?мисон Грир	2025 —
Управник агенци?е за мала и сред?а предузе?а	Кели Лефлер	2025 —
Директор националне обавешта?не службе	Талси Габард	2025 —
Директор Централно обевешта?не агенци?е	?он Ратклиф	2025 —

Првих сто дана

По ступа?у на дужност, Трамп ?е потписао низ извршних наредби ко?е су повукле САД из Светске здравствене организаци?е и Париског споразума, укинуо признава?е родног идентитета, замрзнуо нове прописе, замрзнуо запош?ава?е нево?них федералних радника, основао Оде?е?е за владину ефикасност (DOGE), забранио савезно учеш?е у кривичним истрагама политичких противника, спречио федералну цензуру слободу говора, поништио предложено повлаче?е проглаше?а Кубе као државног спонзора терора, поништио санкци?е израелским насе?еницима, издао масовно помилова?е око 1.500 побу?еника 6. ?ануара, означио мексичке нарко картеле као стране терористичке организаци?е, покушао да укине држав?анство по ро?е?у за нову децу имиграната без докумената, преименовао Денали назад у ?Маунт Мекинли“, а Мексички залив у ?Амерички залив“, одложио ?е забрану ТикТок-а за 75 дана и прогласио ванредно ста?е на ?ужно? граници што ?е изазвало распоре?ива?е оружаних снага. Трамп ?е 21. ?ануара дао Росу Улбрихту потпуно и безусловно помилова?е.

Трамп потпису?е извршне налоге у Овално? канцелари?и Беле ку?е 20. ?ануара 2025.

Савезна бирократи?а

Трамп ?е брзо преуредио савезну бирократи?у од почетка свог мандата. Замрзава?е запош?ава?а ?е спроведено у цело? савезно? влади, савезним запосленима ?е наре?ено да се врате на функци?у, а створена ?е и класификаци?а запослених по слободном распореду / кари?ера. ?едан бро? запослених ?е распоре?ен или отпуштен, са намером да их замени радницима ко?и су више ускла?ени са Трамповом агендом. Трамп ?е наредио оконча?е про?еката различитости, ?еднакости и инклузи?е (DEI) у савезно? влади и ставио запослене у канцелари?ама за разноликост на административно одсуство. Он ?е опозвао извршну наредбу 11246, ко?а ?е налагала афирмативну акци?у на основу расе и пола и праксе недискриминаци?е за савезне изво?аче. Издао ?е привремено замрзава?е до билиона долара годиш?е федералне потрош?е до да?е ревизи?е или одрица?а, ук?учу?у?и страну помо?, грантове и за?мове. Соци?ално осигура?е, Медикер и директна пла?а?а по?единцима су изузети од замрзава?а. Трамп ?е створио Оде?е?е за владину ефикасност, ко?е ?е имало задатак да сма?и федералну потрош?у и модернизу?е владину информатичку технологи?у.

Имиграци?а и безбедност граница

Трамп потпису?е Ле?кен Рили Акт

У сво?им првим данима на функци?и, Трамп ?е донео далекосежне мере усмерене на илегалну имиграци?у. Наложио ?е агентима граничне патроле да по кратком поступку депорту?у мигранте ко?и илегално прелазе границу, онемогу?ио ?е апликаци?у Си-Би-Пи Уан ко?а се користила за заказива?е граничних прелаза, наставио Остани у Мексику, означио нарко-картеле као терористичке групе, распоредио трупе на ?ужну границу и обновио изград?у ?ужног граничног зида.

Трамп ?е спровео операци?у масовне депортаци?е са Имиграционом и царинском службом (ICE), што ?е проузроковало више од 1.000 дневних хапше?а првих неде?у дана ?еговог председничког мандата, а ци? ?е достигао 1.200 до 1.500 дневних хапше?а. Трамп ?е првобитно фокусирао операци?е депортаци?е у градовима уточишта и против по?единаца на ?ци?аним листама“ криминалаца формираних пре Трампове администраци?е. Убрзано ?е и укла?а?е подносилаца захтева за азил ко?и нису испунили услове. Трамп ?е тако?е суспендовао процесуира?е избеглица на четири месеца и укинуо статус условног отпуста мигрантима ко?и су ушли у САД на основу хуманитарног условног отпуста Си-Би-Пи Уан и КХНВ. Трамп ?е покушао да уклони држав?анство по ро?е?у. 29. ?ануара 2025. године, Трамп ?е потписао закон Ле?кен Рили Акт.

Енерги?а и клима

Трамп ?е прогласио националну енергетску ванредну ситуаци?у, што ?е омогу?ило суспензи?у неких еколошких прописа и брже одобрава?е енергетских про?еката. Трамп ?е наредио федералним оде?е?има и агенци?ама да истраже кориш?е?е федералног зем?ишта или еминентног домена како би олакшали ?идентификова?е, закуп, лоцира?е, производ?у, транспорт, прераду и производ?у“ дома?их извора енерги?е. Тако?е ?е наредио да преиспита?у све прописе ко?и представ?а?у ?неоправдани терет” за изворе енерги?е и методе за ?ихово ?суспендова?е, ревизи?у или укида?е” у року од 30 дана. Трамп ?е наредио да се укине Ба?денова забрана нових терминала за извоз течног природног гаса, док ?е замрзнуо издава?е дозвола и лизинг за нове про?екте енерги?е ветра. Остали про?екти обнов?иве енерги?е на ?авном зем?ишту, ук?учу?у?и соларну енерги?у, замрзнути су на 60 дана.

Трамп ?е покренуо ревизи?у ?законитости и сталне приме?ивости“ налаза ЕПА о угрожености, ко?и ?е основа ве?ине савезних прописа о гасовима стаклене баште.

Спо?на политика

Трамп ?е 20. ?ануара 2025. повукао САД из Светске здравствене организаци?е и Париског споразума. Он ?е то рани?е учинио током свог првог мандата, али ?е бивши председник Ба?ден поново ушао у споразум првог дана свог мандата.

Трговина

Трамп ?е 21. ?ануара 2025. запретио да ?е 1. фебруара бити уведене царине од 25% на увоз из Канаде, Мексика и друге зем?е. Ни?е ?асно да ли ?е оне бити спроведене и како би Канада и Мексико могли да реагу?у осветом или покуша?ем да убеде Трампа да не уведе тарифе.

Трамп се руку?е са француским председником Емануелом Макроном у Бело? ку?и, 2025.

Европа

Током сво?е предизборне кампа?е, Трамп ?е рекао да се европски савезници ?третира?у према нама заправо горе од наших такозваних непри?ате?а“. Додао ?е: "Ми их штитимо, а онда нас зезну у трговини. Не?емо више дозволити да се то деси". Он ?е обе?ао да ?е наметнути тарифе трговинским партнерима, ук?учу?у?и оне у Европи, за ко?е економисти кажу да би могло да изазове трговинске ратове.

Трамп ?е рекао да не?е бранити НАТО савезнике у Европи ако не испуне ци? али?ансе да потроше 2% БДП-а на одбрану, и да ?е уместо тога ?охрабрити“ Руси?у да ?ради шта год хо?е“.

Руси?а и Укра?ина

Трамп и укра?ински председник Володимир Зеленски у Бело? ку?и, 2025.

Поводом руско-укра?инског рата, Трамп ?е обе?ао да ?е чак и пре него што буде инаугурисан, преговарати о оконча?у рата за ?едан дан, зауставити ?бескра?ни проток америчког блага у Укра?ину“ и натерати Европ?ане да надокнаде САД трошкове обнове старих залиха. Ме?утим, истакнуто ?е да на?ве?и део новца ко?и се издва?а за Укра?ину заправо иде америчким компани?ама, фабрикама и радницима ко?и праве оруж?е и во?ну опрему.

После сво?е победе, Трамп ?е позвао руског председника Владимира Путина да га упозори да не ескалира руску инвази?у на Укра?ину, изражава?у?и интерес да се рат реши касни?е. Трамп се састао са укра?инским председником Володимиром Зеленским током кампа?е и приликом реотвара?а катедрале Нотр Дам.

Пензионисани генерал-потпуковник Кит Келог и Фредерик Х. Фле?ц, ко?и су обо?ица служили у Трамповом особ?у Савета за националну безбедност, представили су Трампу дета?ан мировни план за оконча?е руског рата у Укра?ини. План има за ци? да натера две стране на мировне преговоре и прекид ватре на основу тренутних лини?а фронта. Ако Укра?ина одби?е да у?е у мировне преговоре, испорука оруж?а би била заустав?ена; ако би Руси?а одбила мировне преговоре, испоруке оруж?а Укра?ини би биле пове?ане.

Трамп и Зеленски су 28. фебруара 2025. одржали веома споран билатерални састанак ко?и ?е преносила телевизи?а у Овално? соби. Састанак ?е изненада завршен без ?асне резолуци?е и без очекиваног потписива?а споразума у ??вези са укра?инским ретким минералима. Трамп и Венс су више пута критиковали, износили оптужбе и дигли глас на Зеленског током телевизи?ског састанка. Инцидент ?е био први пут у истори?и САД да ?е актуелни председник на такав начин вербално напао шефа државе у посети пред камером.

С?еди?ене Државе ук?учу?у?и Канаду, Гренланд и зону Панамског канала према експанзионистичким диза?нима ко?е ?е предложио Доналд Трамп (2024)

Припа?а?е Канаде, Гренланда и Панамског канала

Трамп ?е уочи сво?е друге инаугураци?е навео планове и иде?е ко?е би прошириле политички утица? и територи?у С?еди?ених Држава. Послед?а територи?а ко?у су С?еди?ене Државе стекле 1947. године са Мари?анским, Каролинским и Маршалским острвима.

Трамп ?е рекао да ?е увести царину од 25% на сву робу из Канаде у насто?а?у да канадска влада заустави, по ?еговом миш?е?у, кризу илегалних миграци?а и нарко-кризу на граници Канаде и С?еди?ених Држава. Канадски званичници су одговорили тако што су запретили С?еди?еним Државама узвратним царинама, као и да су обуставили доток канадске енерги?е у северне С?еди?ене Државе. То ?е довело до тога да ?е Трамп исмевао канадског преми?ера Трудоа ша?ивим понудама Канади да се придружи Уни?и, а Трамп ?е Трудоа назвао ?гувернером Велике државе Канаде“.

У децембру 2024, Трамп ?е изнео да?и предлог да С?еди?ене Државе откупе Гренланд од Данске, опису?у?и власништво и контролу над острвом као ?апсолутну неопходност“ у сврхе националне безбедности. Ово се надовезу?е на претходну Трампову понуду да купи Гренланд током ?еговог првог мандата, што ?е данско царство одбило, због чега ?е отказао посету Данско? у августу 2019. године. 7. ?ануара 2025. Трампов син Доналд Трамп мла?и посетио ?е главни град Гренланда Нук за?едно са Чарли?ем Кирком да би поделио МАГА шешире. На конференци?и за новинаре следе?ег дана, Трамп ?е одбио да иск?учи во?ну или економску наредбу да заузме Гренланд или Панамски канал. Ме?утим, он ?е иск?учио во?ну силу у преузима?у Канаде. Дана 14. ?ануара, Нелк Бо?с повезани са Трампом су тако?е посетили Нук, где су мештанима делили доларске новчанице. Дана 16. ?ануара, извршни директори великих данских компани?а Ново Нордиск, Вестас и Карлсберг, изме?у осталих, окуп?ени су на кризном састанку у Министарству државе да би разговарали о ситуаци?и. Следе?ег дана, бивши извршни директор Фрис Арне Петерсен у данском Министарству спо?них послова описао ?е ситуаци?у као ?истори?ски незапам?ену“, док ?е Ноа Редингтон, специ?ални саветник бивше преми?ерке Хеле Торнинг-Шмит, упоредио тренутни ме?ународни притисак на Данску са контроверзом о цртаним филмовима ?иландс-Постен Мухамеда из 2005. године. Политички коментатор Хенрик Квортруп из?авио ?е 17. ?ануара да би поми?а?е Гренланда током Трамповог инаугурационог обра?а?а 20. ?ануара потврдило Трампову озби?ност, што би дефинитивно учинило ситуаци?у на?ве?ом ме?ународном кризом за Данску од Другог светског рата.

Трамп ?е 2024. тражио да Панама врати контролу над Панамским каналом С?еди?еним Државама због 'превисоких стопа' ко?е се напла?у?у за амерички пролаз. Ако би С?еди?ене Државе преузеле контролу над Панамским каналом, то би било први пут да су С?еди?ене Државе контролисале панамску територи?у од инвази?е САД на Панаму.

Трамп и израелски преми?ер Бен?амин Нетан?аху у Бело? ку?и, 2025.

Блиски исток

У ?ануару 2025. Трамп и ?егова нова администраци?а помогли су да се постигне прекид ватре изме?у Израела и Хамаса за?едно са Ба?деновом администраци?ом, ко?и ?е усво?ен дан пре Трампове инаугураци?е.

Став и миш?е?е ?авности о Трампу

Ве?ина Трампових предлога одговара сред?о? класи САД, док их неки политички струч?аци сматра?у контроверзним или неостваривим, попут предлога депортаци?е 11 милиона илегалних имиграната, подиза?а зида на граници САД-Мексико (ко?и би према Трампу, Мексико исплатио), агресивних техника испитива?а осум?ичених терориста, и привремено? забрани Муслимана да приступе територи?и САД док се не разреши проблем исламског тероризма у свету. Тако?е, Трампа критику?у по пита?у против?е?а политичко? коректности, и сматра?у да ?е ?раздва?ач” народа и ?силе?и?а”. Истичу вербалне нападе према новинарима, политичарима, и ривалским кандидатима. Меди?и и политичари широм Европе су с обзиром на те критике преувеличали ставове Трампа, те га многи карактеришу као расисту, шовинисту и сл. Преко 500.000 ?уди у У?еди?еном Кра?евству ?е потписало петици?у да се Трампу забрани улаз у државу, те су ?е британски политичари размотрили и зак?учили да ипак не поступе на такав начин.

Ме?утим, Трампова контроверзна реторика ?е увелико прихва?ена од стране интернета, те многе ?интернетске познате личности” и новинари подржава?у Доналда Трампа: новинари Ма?ло ?анопулос и Херит Армстронг, ?ут?убер Гавин Макинес, комичар и уметник Бен Герисон, и др. Они сматра?у да ?е западом завладао регресивни либерализам и регресивна левица, чи?и резултат су изме?у осталог сигурносне зоне (енгл. Safe-space) на универзитетима (зоне где ?е забра?ено изноше?е миш?е?а ко?е вам се не допада), ожив?ава?е расизма кроз ?пеца?е на расизам” (енгл. Race baiting) од стране меди?а, и милитаризаци?а активиста ?Црначки животи вреде” (енгл. Black Lives Matter) — те Трампа виде као директну опозици?у овакво? идеологи?и и из тих разлога га подржава?у. Доналд Трамп ?е тако?е захва?у?у?и сво?о? кампа?и постао велики део интернет културе (енгл. Cyberculture), те добио надимак ?Бог Император”, и ?ут?уб сери?у ?Не Можеш Искрчити Трампа” (енгл. You Can't Stump The Trump). Захва?у?у?и популаризаци?и преко интернета, ?уди широм света прате кампа?у Доналда Трампа и многи су уплетени у исту, па скре?у паж?у гра?анима САД на анкете и релевантне покрете путем интернета.

Доналда Трампа подржава?у десничари Европе, ко?и се противе масовно? миграци?и ко?а нарушава хомогену културу запада. Немачка популарна десничарска странка Алтернатива за Немачку ?е прихватила анти-муслимански став, По?аци су покренули контра-петици?у Британцима ко?ом позива?у Трампа у посету сво?о? држави, а Белги?ски политичар и оснивач Народне странке, Ма?кл Модрикамен ?е ?авно подржао Доналда Трампа за председника пар дана пре него ?е у Бриселу избио терористички напад.

Трамп и Срби

Студент рачунарства из Срби?е, Игор Тот ?е марта 2016. године покренуо вебса?т ?Нема Трампа — Нема Гласа!” (енгл. No Trump — No vote!) као контру републиканско? политичко? елити ко?а насто?и да спречи номинаци?у Доналда Трампа. Ово ?е инспирисало хи?аде Американаца да ша?у разгледнице Републиканском одбору у Вашингтону са натписом ?Нема Трампа — Нема Гласа!”.

Во?ислав Шеше? ?е 2016. позвао све Србе у САД да гласа?у за Доналда Трампа, након што ?е Неде?ник об?авио вест да ?е Трамп осудио бомбардова?е СР ?угослави?е 1999. године. Испоставило се да ?е вест нетачна и редакци?а ?Неде?ника” се извинила Трамповом штабу.

Тадаш?и председник владе Срби?е Александар Вучи? ?е 2016. подржао Трампову противкандидатки?у Хилари Клинтон, да би на изборима 2020. и 2024. подржао Трампа. Председник Републике Српске Милорад Додик ?е тако?е подржао Трампа на изборима 2024.

Приватни живот

Три пута ?е ступао у брак, и ?едини ?е председник САД за кога то важи. Претходно ?е Роналд Реган био два пута оже?ен. Са Иваном Зелничковом ?е био у браку од 1977. до 1990, и са ?ом ?е имао тро?е деце: Доналда Мла?ег, Иванку и Ерика.

Са другом супругом Марлом Ме?плс се оженио 1993, а развео се од ?е 1999. Током брака су добили ?ерку Тифани Трамп.

У тре?и брак ?е ступио 2005. са словеначком манекенком Мелани?ом Трамп, и из брака са ?ом има сина Барона.

Деца ?еговог стари?ег брата Фреда, Фред III и Мери Трамп га уопште не подржава?у политички, и на изборима 2024. су ?авно подржали противкандидатки?у свог стрица, Камалу Харис.

У америчком фудбалу нави?а за ?у Ингланд пе?триотсе.

К?иге

• Trump: The Art of the Deal. ISBN 978-5-557-09901-1. 
• Trump: The Art of Survival. ISBN 978-0-446-36209-2. 
• Trump: The Art of the Comeback. ISBN 978-0-8129-2964-5. 
• Trump: Surviving at the Top. ISBN 978-0-394-57597-1. 
• Trump: How to Get Rich. ISBN 978-1-4000-6327-7. 
• The Way to the Top: The Best Business Advice I Ever Received. ISBN 978-1-4000-5016-1. 

Види ?ош

• Trump Tower Belgrade

Спо?аш?е везе

• Званични веб-са?т (?език: енглески)
  • Голф
  • Хотели
  • Ме?ународна стварност
  • Корпораци?а
  • Винари?а
• Доналд Трамп на веб-са?ту IMDb (?език: енглески) 
• Казино (архива, са?т угашен)
• Универзитет (архива, са?т угашен)
• Интерв?у председника САД Доналда Трампа уочи 59. Супербола (2025) на веб-са?ту YouTube