最美赏花季正式开启 来焦作云台山赏尽撩人花海
| Сред?а Америка | |
|---|---|
.svg) Сред?а Америка | |
| Површина | 2.728.827 km2 |
| Територи?е | Државе |
Сред?а Америка (енгл. Middle America) ?е област ко?а обухвата део континента Северна Америка ?ужно од реке Рио Гранде, ук?учу?е Мексико, Централну Америку, Антиле (велике и мале) и Бахамска острва.[1]
Природне одлике
[уреди | уреди извор]
Сред?а Америка ?е део северноамеричког континента, али она заправо представ?а прелаз изме?у Англоамерике и ?ужне Америке, по чему ?е и добила име. Грубо говоре?и она ?е део Латинске Америке ко?и се налази на северноамеричком континенту. То ?е по природним карактеристикама врло сложен простор на коме ?е шпанска колонизаци?а оставила на?дуб?е трагове. Од великих природних целина могу се издво?ити Мексичка висораван на северозападу, Амерички зем?оуз на ?угоистоку и острвски свет на истоку (Антили и Бахамска острва). Антили се састо?е од Великих Антила (Куба, Хаити, ?ама?ка и Порторико) и Малих Антила, низа малих острва у источном делу Карипског мора (Барбадос, Света Луци?а и др).[2]
Мексико ?е по површини и бро?у становника на?ве?а држава Сред?е Америке, а ?егова северна граница оштри ?е ме?аш изме?у два различита света - Англоамерике и Латинске Америке. На?ве?и део Мексика ?е пространа висораван окружена високим рубним и издуженим планинама. То ?е на?насе?ени?и део државе, с на?ве?им градовима и климатски на?пово?ни?им условима за живот и рад. Главни град Си?удад де Мексико ?една ?е од на?ве?их урбаних англомераци?а у свету и налази се на надморско? висини од 2.300 m.[3]
Геологи?а
[уреди | уреди извор]Геологи?а Сред?е Америке ?е активна, са вулканским ерупци?ама и зем?отресима ко?и се дешава?у с времена на време. 1931. и 1972. године, зем?отреси су опустошили Манагву, главни град Никарагве. Плодна зем?ишта због вулканске лаве су омогу?ила да се одржи велика густина становништва у по?опривредно продуктивним пределима на високим надморским висинама.
Клима
[уреди | уреди извор]Сред?а годиш?а количина падавина кре?е се у распону 3.000 - 6.000 mm. Буду?и да се налази на удару пасата, карипска обала и источне падине планина прима?у два пута више падавина од пацифичких обала Централне Америке. Количину падавина на пацифичко? обали снижава хладна Калифорни?ска морска стру?а. Кра?ем лета и током ?есени, Сред?а Америка ?е изложена разорном де?ству тропских циклона - урагана.
Сред?а Америка ?е место где се налази Панамски канал као и предложени, али никада завршени Канал Никарагве.
Биодиверзитет
[уреди | уреди извор]Сред?а Америка ?е део Мезоамеричког биодиверзитетског по?аса.[4] Пацифичка миграторна рута ?е главни пут ко?им се кре?у птице у Америкама, простире се правцем север-?уг и иде од А?аске до Ог?ене зем?е. Због левкастог облика копнене масе, птице селице се могу видети у веома великим концентраци?ама у Сред?о? Америци, посебно у проле?е и у ?есен. Као мост изме?у Северне и ?ужне Америке, Сред?а Америка има много врста из неарктичке и неотропске екозоне. Ме?утим, ?ужне зем?е (Коста Рика и Панама) има?у ве?и биодиверзитет него северне (Гватемала и Белизе), док државе у централном делу региона (Хондурас, Никарагва, Ел Салвадор) има?у на?ма?и биодиверзитет.[4]
Биодиверзитет у Сред?о? Америци (бро? различитих врста терестри?алних кичме?ака и васкуларних би?ака)
| Држава | Бро? врста водоземаца |
Бро? врста птица |
Бро? врста сисара |
Бро? врста гмизаваца |
Укупан бро? врста терестри?алних кичме?ака |
Бро? врста васкуларних би?ака |
Биодиверзитет |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Мексико
|
? | ? | ? | ? | ? | ? | ? |
 Белизе[5]
|
46 | 544 | 147 | 140 | 877 | 2894 | 3771 |
 Костарика[6]
|
183 | 838 | 232 | 258 | 1511 | 12119 | 13630 |
 Ел Салвадор[7]
|
30 | 434 | 137 | 106 | 707 | 2911 | 3618 |
 Гватемала[8]
|
133 | 684 | 193 | 236 | 1246 | 8681 | 9927 |
 Хондурас[9]
|
101 | 699 | 201 | 213 | 1214 | 5680 | 6894 |
 Никарагва[10]
|
61 | 632 | 181 | 178 | 1052 | 7590 | 8642 |
 Панама[11]
|
182 | 904 | 241 | 242 | 1569 | 9915 | 11484 |
Становништво
[уреди | уреди извор]Зем?е Америчког зем?оуза у целини су гуш?е насе?ене од Мексика, али ре?е од Антилске Америке. Ме?у по?единим зем?ама има великих разлика, од ретко насе?еног Белиза (12 становника по km2) до пренасе?еног Салвадора (320 становника по km2). Амерички зем?оуз или Централна Америка настав?а се на Мексико и пружа се до Панамског канала ко?и раздва?а Северну од ?ужне Америке. Састо?и се од седам држава ко?е су, осим Панаме и Белиза, независност избориле врло рано - у прво? половини 19. века. Ме?утим, због честих унутраш?их сукоба, државних удара и спо?аш?ег неколони?алног утица?а, то подруч?е ?е све до данас остало политички врло немирно.
Острвски део Сред?е Америке ?е на?ма?и али на?гуш?е насе?ен у реги?и. По величини и бро?у становника истичу се Куба, острво Хаити (државе Хаити и Доминиканска Република), ?ама?ка и Порторико. Пово?на клима, бу?но тропско зеленило, чиста топла мора и прекрасне плаже, многим острвима обезбедили су епитет ра?ска, нарочито Бахамима. Неке ма?е острвске групе Малих Антила тек однедавно су самосталне државице, али ?е ве?ина остала у тесним економским и политичким везама с бившим колони?алним господарима.
Посто?ала ?е савезна држава Централна Америка у раном 19. веку, ко?а се састо?ала од садаш?их независних држава Гватемале, Хондураса, Ел Салвадора, Никарагве и Костарике (и дела модерне мексичке државе Чи?апас). Позната ?е и као У?еди?ене Провинци?е Централне Америке или С?еди?ене Државе Централне Америке.
Становништво Сред?е Америке врло ?е сложено због дуготра?ног за?едничког живота и меша?а староседелаца Инди?анаца с европским досе?еницима и доведеним црнцима и ?иховим потомцима. У копненом делу преовла?у?у местици (мешанци Инди?анаца и белаца), а на острвском делу црнци и мулати, белци су у ве?ини ?едино у Костарици и на острвима Куби и Порторику.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Америка, Сред?а”. Proleksis enciklopedija.
- ^ "Central America". Merriam-Webster's collegiate dictionary. Merriam-Webster.com. Приступ?ено 1. 1. 2015.
- ^ а б Денис Шехи?, Атлас Америке, Аустрали?е и Океани?е. Политика, 1. изд, Београд, 2007. год. ISBN 978-86-86809-01-8.
- ^ а б Biodiversity in Central America
- ^ Butler, RA (2006). ?Belize forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступ?ено 1. 1. 2015.
- ^ Butler, RA (2006). ?Costa Rica forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступ?ено 1. 1. 2015.
- ^ Butler, RA (2006). ?El Salvador forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступ?ено 1. 1. 2015.
- ^ Butler, RA (2006). ?Guatemala forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступ?ено 1. 1. 2015.
- ^ Butler, RA (2006). ?Honduras forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступ?ено 1. 1. 2015.
- ^ Butler, RA (2006). ?Nicaragua forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступ?ено 1. 1. 2015.
- ^ Butler, RA (2006). ?Panama forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступ?ено 1. 1. 2015.
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Сред?а Америка Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (11. април 2020)
| Ме?ународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
