花胶有什么功效与作用

За друге употребе, погледа?те Левица (вишезначна одредница).

百度 　　各级党委（党组）要全面履行加强和规范党内政治生活的领导责任，把党内政治生活作为全面从严治党的重要任务，经常研究，周密部署，狠抓落实，尤其是要紧密结合本地区本单位影响党内政治生活的突出问题，分类施策、对症下药，努力增强党内政治生活的政治性、时代性、原则性、战斗性。

Политичка левица или левица, у политичко? теори?и, ?е назив за позици?у на политичком спектру.

Означава политичке иде?е, политичке странке и политичке покрете ко?и по сво?им теме?ним одре?е?има припада?у политичко? левици.

Састанак Скупштине 5. ма?а 1789. године у Верса?у, Француска

Политички по?мови ?левице“ и ?деснице“ су сковани током Француске револуци?е (1789—1799), односе?и се на распоред седе?а у Скупштини. Они ко?и су седели са леве стране уопштено су се противили феудализму, монархи?и, апсолутизму, клерикализму и подржавали су антифеудалну револуци?у, ук?учу?у?и ствара?е републике и секуларизаци?у, односно подржавали су прогрес и модернизаци?у. А они ко?и су седели са десне стране подржавали су одржава?е посто?е?ег ста?а, односно традиционалистичке институци?е старог поретка.

У 19. и 20. веку када се у свету превазилазио феудализам и апсолутистичка монархи?а, а утвр?ивао капитализам и република (или републиканизована, уставна монархи?а), левица ?е почела да означава оне ко?и су критички настро?ени према капитализму, и ко?и се залажу за прогрес и модернизаци?у у односима, што би требало водити превазилаже?у светског капитализма и успостав?а?у светске за?еднице са ве?им степеном демократи?е и соци?алне одговорности. Према професору економи?е, Бери?у Кларку, левица тврди да ?удски разво? може да процвета само онда када по?единци и по?единке ступе у сарад?у, односе ме?усобног поштова?а, а ко?и се могу разви?ати само када се елиминишу прекомерне разлике у статусу, мо?и и богатству.

Многи истраживачи и теоретичари оце?у?у експерименталне покуша?е град?е антикапитализма на ауторитаран начин у неразви?еним, заосталим, аграрним и полуфеудалним зем?ама у 20. веку, ко?и су се заснивали на политици ?еднопартизма, бо?шевизма и ле?инизма различитих стру?а (т?. политици ко?а ?е у ма?о? или ве?о? мери углавном завршила у ста?инизму) као искрив?е?е и изопаче?е по?мова антикапитализма. Експерименти су у реалности представ?али ?еднопарти?ски државни капитализам у засебним зем?ама у оквиру светског капиталистичког система и тржишта. Након тога, наста?е левица нових замисли и промиш?а?а.

Левица нових замисли и промиш?а?а ?е по?ам за модерну, прогресивну, радикално-демократску и широку политичку филозофи?у насталу на основу иде?а ко?е су промовисали различити активистички покрети на Западу у друго? половини 20. века, али и теори?а савремених теоретичара левице.

Утица? соци?алних покрета у друго? половини 20. века

Демонстраци?е против рата у Ви?етнаму 21. октобра 1967. године у Вашингтону

Демонстрантки?а нуди цвет во?но? полици?и на протесту против рата у Ви?етнаму у Арлингтону, Вир?ини?а, 21. октобра 1967. године

Нова левица ?е израз ко?им се опису?у нове замисли, иде?е и покрети ко?и су се 1960-их и 1970-их по?авили или развили на левом делу политичког спектра, пре свега у Западном свету, а ко?има ?е било за?едничко то да су, било по сво?им кра??им ци?евима или тактици, представ?али отклон од дотада доминантног ?еднопартизма, бо?шевизма и ле?инизма различитих стру?а (т?. политике ко?а ?е у ма?о? или ве?о? мери углавном завршила у ста?инизму). Заговорницима нове левице ?е било за?едничко то да се капиталистичком поретку супротстав?а?у не само кроз контекст класне борбе, него и кроз борбу за права и слободе ?удског би?а, односно кроз инсистира?е на еманципаторским ?удским правима и слободама, слободи изражава?а, слободи окуп?а?а и протеста, расно? и родно? равноправности, сексуалним слободама (право на кориш?е?е контрацепци?е, право на абортус или легализаци?а права ЛГБТ+ особа). Као извориште нове левице се на?чеш?е споми?у С?еди?ене Америчке Државе средином 1960-их где ?е управо сазревала тзв. генераци?а бе?би-бумера, прва ко?а ?е одрасла у друштвено-економским околностима поратног економског бума, драматично другачи?им околностима од сво?их родите?а, а што се одразило кроз генераци?ски ?аз и одбацива?е ?ихових вредности, те прихвата?е поткултуре, контракултуре и покрета хипика, деце цве?а и шездесетосмаша, ко?и ?е често бити блиско повезивани са новом левицом. Покрети тога времена су се противили традиционалном ауторитету и неприкосновеним во?ама, подржавали слободну ?убав и легализаци?у по?единих психоактивних супстанци, противили су се ратовима и милитаризму, промовисали мир, поштова?е различитости, родну равноправност, слободу изражава?а, слободу окуп?а?а и протеста, те захтевали заштиту и одрживост природе и животне средине.

Концепти и иде?е нове левице су се му?евито проширили по свету, па су тако у Француско? 1968. године довели до спектакуларних уличних протеста, а ко?и су се, у ве?о? или ма?о? мери, поновили широм света у готово свим зем?ама, те озби?но нарушили или угрозили тадаш?е власти.

Марш женског ослобо?е?а у Вашингтону 1970. године

Дугина застава, симбол различитости и ЛГБТ+ за?еднице, чи?а ?удска права подржава и савремена левица

На основу ?аких и утица?них искустава широког соци?алног покрета ?авиле су се леве иде?е о посто?а?у ме?уповезаности класног антагонизма са дискриминаци?ом лица или групе лица по неком стварном или перципираном основу различитости, као што су расне, полне, родне, сексуалне, верске, етничке, националне, добне и друге различитости, те ?е на та? начин настала нова левица ко?а поред свог примарног промиш?а?а о класно? борби и поред залага?а за интересе радничке класе (политика соци?алне правде) разви?а и проширу?е сво?у сферу интересова?а залага?ем и за остваре?е, поштова?е, заштиту и унапре?е?е еманципаторских ?удских права и слобода (политика идентитета и ?удских права и слобода), затим, инсистира?ем на ве?о? демократско? партиципаци?и становница и становника од на?нижег нивоа одлучива?а до на?вишег нивоа одлучива?а (партиципативна демократи?а), те инсистира?ем на ве?о? заштити животне средине и одрживом разво?у (зелена политика).

Студентски покрети, покрети за женска права и женско ослобо?е?е, мировни и антиратни покрети, раднички и синдикални покрети, еколошки покрети и покрети за еманципаторска ?удска права и слободе, те права свих неравноправних и потлачених група друштва (антирасистички, ЛГБТ+ и остали покрети) чине широки соци?ални покрет ко?и у сво?им редовима окуп?а оних 99 посто израб?иваних у капитализму, односно покрет ко?и се може изборити за суштинску промену друштвеног уре?е?а и преноше?е целокупне политичке мо?и у руке народа - из руку политичке елите, крупног капитала и банака.

Левица у 21. веку

Црвена застава, симбол покрета соци?алне правде и левице

Савремена левица тежи ума?е?у или превазилаже?у свих друштвених стратификаци?а. Савремена левица се залаже за ума?е?е неслободе, не?еднакости и несолидарности у друштву, ко?е узроку?е капитализам, а као кра??и ци? сво?их идеала заговара превазилаже?е, коренити раскид са системом светског капитализма и успостав?а?е друштвено-економског уре?е?а глобалног карактера утеме?еног на демократи?и у политичко-економско? сфери, те на демократски планирано? светско? производ?и и расподели. У пита?у ?е, дакле, систем производ?е и расподеле глобалног карактера ко?и би био у складу са потребама сваке по?единке и сваког по?единца, те глобалне за?еднице као целине, и ко?и би узимао у обзир носиве капацитете и услове регенераци?е животне средине. Коренити раскид са светским капитализмом би успоставио некапиталистичко бескласно уре?е?е за?еднице, чи?а би главна обележ?а требала бити: глобални карактер, за?едничко власништво, демократско управ?а?е, производ?а само за потребе и бесплатан приступ.

Заговара достиза?е глобалног некапиталистичког друштва ко?е би било базирано на индивидуално? и колективно? слободи, ?еднакости, солидарности и ме?усобно? помо?и, због чега тежи ума?е?у, превазилаже?у и коначном раскиду са свим облицима репреси?е, хи?ерархи?е и власти по?единца над по?единцем. Присталице ове политике сматра?у да ?е за остваре?е ових иде?а неопходно ума?ити, превази?и и остварити раскид са свим облицима ауторитарног начина организова?а. Због тога се организу?у у нове левичарске политичке странке, организаци?е и покрете.

Присталице савремене левице сво?е вредности и идеале надовезу?у на вишевековну традици?у еманципаторских борби прогресивних покрета и особа, радница и радника, те свих обесправ?ених, других и другачи?их.

Превазилаже?е институци?а капитализма са кра??им ци?ем радикалног раскида и корените трансформаци?е посто?е?ег система обележава?у следе?е карактеристике левице:

• На нивоу предузе?а то значи разви?а?е механизама демократи?е на радном месту, односно на месту производ?е, стваралаштва и креативности;
• На нивоу економи?е то значи разви?а?е механизама друштвене и демократске координаци?е уместо ?слепе“ тржишне производ?е;
• На нивоу политичких и ?авних институци?а то значи шире?е представничког типа демократи?е са механизмима директне демократи?е (нпр. демократска партиципаци?а на нижим и вишим нивоима одлучива?а, могу?ност опозива изабраних представника нижих и виших нивоа власти);
• На нивоу друштвене сфере то значи против?е?е сваком облику подре?ености, искориш?ава?а и неравноправности, а нарочито против?е?е дискриминаци?и по основу личне карактеристике, као што су: раса, бо?а коже, друштвено порекло, национално порекло, етничка припадност, веза са ма?инским народом или ма?инском за?едницом, ?език, вероисповест или увере?е, политичко или друго миш?е?е, чланство у политичко?, синдикално? или друго? организаци?и, пол, родни идентитет, сексуална ори?ентаци?а, полне карактеристике, брачни или породични статус, ро?е?е, старосна доб, генетичке карактеристике, здравствено ста?е, инвалидитет или друга лична карактеристика;
• У односу на животну средину то значи ускла?ива?е привреде у складу са носе?им и обнов?ивим способностима животне средине, те са уво?е?ем еколошки прихват?ивих технологи?а, вештачке интелигенци?е, аутоматизаци?е и роботизаци?е.

?Радни ?уди света, у?едините се!“, ?едан од слогана левице

Капитализам ?е интернационални и глобални систем и све више ?е то бити сво?им да?им разво?ем, тако да ?е и антикапитализам мо?и да буде ?едино интернационални и глобални систем. Присталице ове политичке филозофи?е сматра?у да ова политика не може опстати у ?едно? зем?и или у пар зема?а, него да мора добити глобални карактер и због тога се залажу за превазилаже?е светског капитализма, т?. залажу се за прогресивни патриотизам и прогресивни космополитизам (прогресивна сарад?а и солидарност ме?у свим народима и зем?ама у град?и праведни?ег света).

Светски капитализам се може превладати ?едино глобалним антикапиталистичким покретом ко?и ?е у првом замаху првенствено уздрмати на?разви?ени?е зем?е светског капиталистичког центра, зато што су неразви?ене зем?е светске капиталистичке перифери?е и зем?е у разво?у светске капиталистичке полуперифери?е у зависном и подре?еном положа?у у односу на на?разви?ени?е зем?е светског капиталистичког центра.

Разумева?у?и ово ста?е, то не значи да се прогресивне снаге у неразви?еним зем?ама светске капиталистичке перифери?е и зем?ама у разво?у светске капиталистичке полуперифери?е до тада не могу залагати за реалне, неавантуристичке и неизолационистичке конкретне и непосредне, прогресивне и соци?алне политике и мере, за модернизаци?у, нову индустри?ализаци?у и бржи разво? сво?их дома?их економи?а путем активне економске улоге ?авног сектора, ?авних прописа, програма и сервиса.

На основу залага?а за превазилаже?е светског капитализма присталице ове политике се повезу?у са еманципаторским и прогресивним покретима и странкама из целог света. Борба се смешта у светски антикапиталистички покрет, ко?ег чине различити раднички и синдикални покрети, покрети за еманципаторска ?удска права и слободе, те нове левичарске странке, организаци?е и по?единци.

Светски соци?ални форум и мото ?Другачи?и свет ?е могу?“

Еманципаторски и прогресивни покрети за промену система се, наиме, организу?у на два начина. Са ?едне стране се организу?у као странке ко?е желе добити демократску политичку мо? и деловати као антисистемска власт, а са друге стране се организу?у као покрети ко?и се кроз демонстраци?е, директне акци?е и притиске боре за ме?а?е система, без же?е за формалним преузима?ем политичке власти. Идеална позици?а ?е ?еднаковредно удружива?е обе стратеги?е ме?а?а система за достиза?е истог ци?а: оних ко?и делу?у ванинституционално, и врше притиске за ме?а?е досадаш?их друштвених односа, и оних ко?и у формалном институционалном политичком простору ме?а?у политике и саме институци?е ко?е воде коренитом раскиду са посто?е?им системом.

Посто?е тенденци?е на левици да би се савремене левичарске странке требале градити и разви?ати као масовне, демократске странке без неприкосновених во?а, са унутраш?ом организаци?ом заснованом на принципима партиципативне демократи?е од на?нижег до на?вишег нивоа, показу?у?и тако сво?ом унутраш?ом организаци?ом за какво друштво се залажу.

Термини као што су ?нова левица“ или ?савремена левица“ се користе и као синоними за различите соци?алистичке, екологистичке и савремене марксистичке странке, организаци?е и покрете, али се на?чеш?и придеви ?нова“ и ?савремена“ користе за разликова?е нове и савремене левице од концепата ?еднопарти?ског модела власти. Такве моделе су заступале такозване бо?шевичко-комунистичке парти?е 20. века, засноване на бо?шевизму и ле?инизму различитих стру?а (т?. политици ко?а ?е у ма?о? или ве?о? мери углавном завршила у ста?инизму). ?ихови експериментални модели покуша?а град?е ?соци?ализма у засебним зем?ама“, ко?и се у реалности своде на ?еднопарти?ски државни капитализам у засебним зем?ама у оквиру светског капиталистичког система и тржишта, сматра?у се недемократским и ауторитарним, те искрив?е?ем племените иде?е соци?алне правде. Нема антикапитализма без демократи?е и зато антикапитализам може да буде само демократски и глобални.

Начелна обележ?а савремене левице су: активна демократи?а и антиауторитаризам; антикапитализам; друштвени прогресивизам и антиконзервативизам; антимилитаризам (антиратна ори?ентаци?а); феминизам и антипатри?архализам; секуларизам, хуманизам и антиклерикализам; антирасизам и антиксенофоби?а; прогресивни патриотизам и прогресивни космополитизам (прогресивна сарад?а и солидарност ме?у свим народима и зем?ама у град?и праведни?ег света); антинационализам, антишовинизам, антинацизам и антифашизам.

Види ?ош

• Соци?ализам
• Соци?алдемократи?а
• Демократски соци?ализам
• Слободарски соци?ализам
• Марксизам
• Анархизам
• Анархокомунизам
• Антикапитализам

Литература

• Teodori, Massimo, ed., The New Left: A documentary History. London: Jonathan Cape (1970).
• Oglesby, Carl, ур. (1969). The New Left Reader. Grove Press. ISBN 83-456-1536-8. . .  Influential collection of texts by Mills, Marcuse, Fanon, Cohn-Bendit, Castro, Hall, Althusser, Kolakowski, Malcolm X, Gorz & others.
• Detlev Albers u.a. (Hg.), Otto Bauer und der "dritte" Weg. Die Wiederentdeckung des Austromarxismus durch Linkssozialisten und Eurokommunisten, Frankfurt/M 1979
• Andrews, Geoff; Cockett, Richard; Hooper, Alan; Williams, Michael. New Left, New Right and Beyond. Taking the Sixties Seriously. Palgrave MacMillan. 1999. ISBN 9780333741474. 
• Maass, Alan; Zinn, Howard (2010). The Case for Socialism (Revised ed.). Haymarket Books. ISBN 978-1608460731. стр. 164.. The International Socialist Review is one of the best left-wing journals around..."
• Schmidt, Michael; Van der Walt, Lucien (2009). Black Flame: The Revolutionary Class Politics of Anarchism and Syndicalism. Counter-Power. 1. . AK Press. pp. 128. ISBN 978-1-904859-16-1. . [...] anarchism is a coherent intellectual and political current dating back to the 1860s and the First International, and part of the labour and left tradition"
• Neumayer, Eric (2004). "The environment, left-wing political orientation, and ecological economics" (PDF).
• Barry, John (2002). International Encyclopedia of Environmental Politics. Taylor & Francis. ISBN 978-0415202855. . All surveys confirm that environmental concern is associated with green voting...[I]n subsequent European elections, green voters have tended to be more left-leaning...the party is capable of motivating its core supporters as well as other environmentally minded voters of predominantly left-wing persuasion...