Бугарска

Република Бугарска
Република България (бугарски)
Република Бугарска; Република България (бугарски)
	Застава Грб
	Крилатица: У слози ?е снага; (буг. Съединението прави силата)
	Химна: Мила домовино; (буг. Мила родино);
Главни град ; (и на?ве?и)	Софи?а; 42° 41′ N 23° 19′ E? / ?42.683° С; 23.317° И
Службени ?език	бугарски
Владавина
Облик државе	унитарна парламентарна република
— Председник	Румен Радев
— Председник Владе	Росен Же?азков
Законодавна власт	Народно собра?е
Истори?а
Ствара?е	?
— Прво бугарско царство	681—1018.
— Друго бугарско царство	1185—1396.
— Кнежевина Бугарска	3. март 1878.
— Независност од Османског царства	5. октобар 1908.
— Укида?е монархи?е	15. септембар 1946.
Географи?а
Површина	?
— укупно	110.993 km2?(103)
— вода (%)	2,16
Становништво	?
— 2023.	6.385.500?(109)
— густина	63 ст./km2?(154)
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2024.
— укупно	248,906 млрд. $?(73)
— по становнику	39.185 $?(55)
ИХР (2023)	0,845?(55) — веома висок
Валута	бугарски лев
— стоти део валуте	?100 стотинки?
— код валуте	BGN
Остале информаци?е
Временска зона	UTC +2 (EET); UTC +3 (EEST)
Интернет домен	?.bg; .бг?
Позивни бро?	+359
Вози се на	десно? страни
Регистарске таблице	BGR

百度 1-2月份，东部地区商品房销售面积6022万平方米，同比下降%，去年全年为增长%；销售额6928亿元，增长%，增速提高个百分点。

Бугарска (буг. България), званично Република Бугарска (буг. Република България), држава ?е у ?угоисточно? Европи.^[4]^[5] Граничи се са Румуни?ом на северу, Срби?ом и Северном Македони?ом на западу, Грчком и Турском на ?угу и Црним морем на истоку. Са територи?ом од 110.994 km² (42.855 sq mi), Бугарска ?е 16. по реду на?ве?их европских држава. Према процени Националног института за статистику из 2022. године Република Бугарска има 6.447.710 становника.

Организоване преистори?ске културе су почеле да се разви?а?у на тренутним бугарским зем?иштима током неолита. У антици, овде су живели Трачани, Грци, Перси?анци, Келти, Рим?ани, Готи, Алани и Хуни. Настанак у?еди?ене бугарске државе датира од оснива?а Првог бугарског царства 681. године, ко?а ?е доминирала Балканом и деловала као словенски културни центар током сред?ег века. Са падом Другог бугарског царства 1396, ?егове територи?е су биле под турском влаш?у скоро пет векова.

Руско-турски рат ?е довео до оснива?а тре?е бугарске државе. У наредним годинама она ?е водила неколико ратова са сво?им суседима, што ?е подстакло Бугарску да се удружи са Немачком у оба светска рата. Бугарска ?е 1946. постала ?еднопарти?ска соци?алистичка држава као део сов?етског Источног блока. У децембру 1989. влада?у?а Бугарска комунистичка парти?а ?е дозволила вишестраначке изборе, чиме ?е отпочела транзици?а бугарске ка парламентарно? демократи?и и тржишно? економи?и.

Популаци?а Бугарске од 7 милиона становника претежно ?е урбанизована и углавном концентрисана у административним центрима сво?их 28 области. Ве?ина трговачких и културних активности одви?а се у главном и на?ве?ем граду, Софи?и. На?разви?ени?и сектори привреде су тешка индустри?а, енергетика и по?опривреда, од ко?их се сви осла?а?у на локалним природним ресурсима.

Тренутна политичка структура зем?е датира усва?а?ем демократског устава 1991. године. Бугарска ?е унитарна парламентарна република са високим степеном политичке, административне и економске централизаци?е. Она ?е чланица Европске уни?е, НАТО-а и Савета Европе, ?една од оснивача Организаци?е за европску безбедност и сарад?у и три пута ?е била седиште Савета безбедности Организаци?е у?еди?ених наци?а.

Етимологи?а

Назив Бугарска потиче од Прабугара, племена турки?ског порекла ко?и су основали зем?у. Порекло етнонима Булгар, ко ?е био оригинални назив за Прабугаре, ?е и да?е не?асно, па зато за ?ега има више претпоставки. Према ?едно? од претпоставки назив ?е изведен из пратурки?ске речи булга са значе?ем мешати, трести, мрдати^[6] или измешан народ. По друго? претпоставци име долази од речи булгак ко?а значи револт, пореметити,^[7] односно побу?еници.^[8]^[9]^[10] На основу неких извора, споменуте речи потичу од реке Волге, где су ?едно време Прабугари били насе?ени, док други извори говоре да реч булга означава животи?у чи?им крзном су Прабугари трговали у сво?о? прадомовини — сред?о? Ази?и.

Истори?а

Антика

Остаци неандерталаца ко?и датира?у из периода од пре око 150.000 година, или сред?ег палеолита, неки су од на?рани?их трагова ?удске активности на простору модерне Бугарске.^[11] Остаци Homo sapiensa ко?и су тамо прона?ени датирани су ц. 47.000 година ПС. Ова? резултат представ?а на?рани?и долазак модерних ?уди у Европу.^[12]^[13] Карановска култура ?е настала око 6.500 година пре нове ере и била ?е ?едно од неколико неолитских друштава у региону ко?а су напредовала у по?опривреди.^[14] Археолошка култура Варна из бакарног доба (пети милени?ум пре нове ере) ?е заслужна за проналазак обраде злата.^[15]^[16] Придружено благо некрополе Варне садржи на?стари?и златни накит на свету са приближном старош?у од преко 6.000 година.^[17]^[18] Благо ?е било драгоцено за разумева?е друштвене хи?ерархи?е и стратификаци?е у на?рани?им европским друштвима.^[19]^[20]^[21]

Трачани, ?една од три примарне групе предака савремених Бугара, по?авили су се на Балканском полуострву нешто пре 12. века пре нове ере.^[22]^[23]^[24] Трачани су се истакли у металурги?и и проширили су ме?у Грке орфе?ски и дионизи?ски култ, али су остали племенски уре?ени и бездржавни.^[25] Перси?ско Ахеменидско царство ?е осво?ило делове данаш?е Бугарске (посебно источну Бугарску) у 6. веку пре нове ере и задржало контролу над регионом до 479. године пре нове ере.^[26]^[27] Инвази?а ?е постала катализатор за ?единство Трачана, а ве?ина ?ихових племена се у?единила под кра?ем Тересом и формирала Одришко кра?евство 470-их година пре нове ере.^[25]^[27]^[28] Ослабио га ?е и вазализирао Филип II Македонски 341. п. н. е.,^[29] напали су га Келти у 3. веку^[30] и коначно ?е постало провинци?а Римског царства 45. године нове ере.^[31]

До кра?а 1. века нове ере, успостав?ена ?е римска власт над целим Балканским полуострвом, а хриш?анство ?е почело да се шири у региону око 4. века.^[25] Готску Библи?у — прву к?игу на германском ?езику — створио ?е готски бискуп Улфила у данаш?о? северно? Бугарско? око 381.^[32] Регион ?е дошао под контролу Источног римског царства након пада Рима 476. године. Византинци су били ангажовани у дуготра?ном рату против Перси?е и нису могли да бране сво?е балканске територи?е од упада варвара.^[33] То ?е омогу?ило Словенима да у?у на Балканско полуострво као осва?ачи и п?ачкаши, првенствено преко подруч?а изме?у реке Дунав и Балканских планина познатих као Мези?а.^[34] Постепено ?е унутраш?ост полуострва постала зем?а ?ужних Словена, ко?и су живели под демократи?ом.^[35]^[36] Словени су у руралним областима асимилирали делимично хеленизоване, романизоване и готизоване Трачане.^[37]^[38]^[39]^[40]

Сред?и век

Бугарска ?е на Балкану имала снажне сред?овековне државе — Прво бугарско царство са престоницама у Плиски, Преславу и Охриду (VII-XI в.) и Друго бугарско царство са престоницом Велико Трново у XII-XIV веку. У време Другог царства, бугарски владари били су у ро?ачким везама и са српским двором. Свети Сава ?е умро и сахра?ен у Трнову, престоници бугарске државе, у припрати цркве Четрдесет мученика. Како ?е бугарска сред?овековна држава пала под власт Османли?а пре српске, дошло ?е до пресе?е?а учених духовника у Српску деспотовину (види Константин Филозоф).

Са ?ача?ем феудалних односа бро? слободних се?ака у Бугарско? се сма?ивао. Пред кра? сред?ег века слободно се?аштво готово ?е ишчезло. Оно ?е претворено у зависне се?аке парике. Зависни се?аци давали су феудалном господару део производа и радили на има?у господара. Поред натуралних и радних обавеза, паринцима су понекад наметане и новчане обавезе. Властела се делила на крупно пленемство-велике бо?аре и сред?е ситно племенство-мале бо?аре. Велики бо?ари сачи?авали су бо?арски савет ко?и ?е неретко ограничавао власт цара. Знача?ну улогу у друштву имало ?е крупно свештенство: патри?арх, митрополити и епископи. Црква ?е распродала пространим поседима на ко?има су радили зависни се?аци.

18. и 19. век

Период од 18. до 19. века у Бугарско? се назива ?ош и "Бугарски препород". Почи?е 1762. а завршава се 1877/1878 године - Руско-турским ратом. Током та два века ци? ?е проглаше?е независности државе Бугарске. У то време, у бугарском друштву почи?е да се формира модерна наци?а, ко?а се гради у Мизи?и, Траки?и и Македони?и. Препород ?е поде?ен на три периода: 1. Период раног препорода - обухвата 18. век и прву четвртину 19.; 2. Период од почетка реформи у Османско? импери?и (20-тих година 19. века) до Кримског рата (1853—1856); 3. Период од Кримског рата до кра?а Руско-турског рата (1877—1878). Почетак свих промена ?е по?ава приватне сво?ине. Обрадиве површине оста?у под влаш?у султана али се?аци има?у право да располажу ?оме. После аграрне реформе (1834), много се?ака поста?у власници сво?е зем?е. Долази до промена на по?у економи?е и технологи?е - ра?а?у се нове производ?е и приме?у?у нове технологи?е. Као резултат свега тога наста?е нови друштвени сло? - буржоази?а. Бугари поста?у на?многобро?ни?и етнички елемент у Османско? импери?и. Долази до великих пресе?е?а, због чега се по?ав?у?у бесарабски Бугари, Гагузи и Бугари у Румуни?и. Оснива?у се градови: Београд, Комрат, Александри?а. Оснива се духовно-културни живот, знача?но се пове?ава бро? к?ига. Изда?е се к?ига Христофора Жефарови?а - "Стематографи?а" (1741) у Бечу, и по први пут се по?ав?у?е личност Паиси?а Хилендарског ко?и поста?е идеолог бугарске национално ослободилачке акци?е и творац к?иге "История славянобългарска".

Национални препород проистекао ?е код Срба и Бугара из теж?и за ослобо?е?ем од турског ропства, кроз формира?е националне иде?е на новим, просветите?ским основама. Важну улогу су при томе имале иде?е о словенско? уза?амности, ко?е су из дела попут Истори?е разних словенских народа, на?паче Бугара, Хорвата и Срба ?ована Ра?и?а, Стематографи?е Христифора Жефарови?а, утицале и на бугарске препородите?е. Након просветите?а, националне бар?аке су понели романтичари. Када су српски устаници почели да осва?а?у све ве?у аутономи?у од Турака, Обренови?и су подржавали на различите начине напоре Бугара за ослобо?е?ем. Велики бро? бугарских к?ига и неки часописи су штампани у српским градовима. С друге стране, Бугари су учествовали у акци?ама побуне у српским градовима, као нпр. после дога?а?а на Чукур чесми.

После ослобо?е?а Бугарске и ХХ век

Током ратова Турске против Руси?е и православних држава на Балкану, ослобо?ена ?е Бугарска 1878. године, да би потом била призната, на?пре на Сан-Стефанском миру, а после ревизи?е, у суженим границама на Берлинском конгресу. Обостране територи?алне претензи?е према неослобо?еним деловима турске импери?е довеле су до Српско-бугарског рата 1885. године, ко?и ?е Срби?а изгубила на Сливници, те Балканских ратова (1912—1913), ко?е ?е изгубила Бугарска. Немачка и Аустроугарска користе гнев Бугарске ко?и ?е вукла из Другог балканског рата, да би стала на ?ихову страну у Првом светском рату. Бугарска, за?едно са сво?им савезницима бива поражена 1918. То ?е изазвало дубоке фрустраци?е у бугарском друштву и навело Бугарску да и у Другом светском рату стане на страну Немачке и хитлеровске коалици?е. И тада бива поражена 1944, уласком Црвене арми?е у Бугарску, свргава?ем кра?евине и успостав?а?ем комунистичког режима. Бугарска ?е до кра?а Хладног рата бити у комунистичком блоку. Након антикомунистичке револуци?е, у Бугарско? наступа болни процес трансформаци?е привреде и гра?анске еманципаци?е. Бугарска поста?е чланица Европске уни?е 2007. године.

Географи?а

Положа?

Државе са ко?има се Бугарска граничи су: Румуни?а, Турска, Грчка, Северна Македони?а и Срби?а. Површина државе износи 110.993,6 km2.

Бугарска се налази на важном прометном правцу ко?и долином реке Марице повезу?е сред?у Европу са Малом Ази?ом и Блиским истоком.

Прометно значе?е има и гранична река Дунав ко?ом се извозе по?опривредне сировине, а важна ?е и за доби?а?е енерги?е.

Геологи?а и ре?еф

Бугарска ?е ре?ефно разнолик простор. Окосницу чини Марица са сво?ом долином (Траки?а). Око Марице простире се Гор?отраки?ска низи?а (назива?у ?е и Маричком низи?ом). Низи?а ?е ограничена Родопима и Балканом, а простире на дужини од око 200 кm и ширини 40-70 кm. Ту су плодне обрадиве површине на ко?има, уз маритимне климатске утица?е са Еге?ског мора, успева?у различите културе (дуван, памук, повр?е, пиринач, винова лоза, житарице). Ово ?е и на?гуш?е насе?ено подруч?е Бугарске.

?ужни?е су стари Родопи, ?едно од два изразита планинска подруч?а у Бугарско?. Они заузима?у ?угозападни део државе. Родопи су на?више и на?стари?е планине у Бугарско?. Настали су у палеозоику, за време херцинске орогенезе, те су то, по морфогенези, старе громадне планине. Одлику?у се разноликош?у ре?ефа и пе?зажа што их чини врло привлачним и заним?ивим. Испресецани су питомим долинама, у ко?е допиру благи утица?и средоземне климе, ко?е се сме?у?у са високим планинским пределима алпског изгледа. На?познати?и планински масиви су Витоша, Рила и Пирин. На?лепши и на?знача?ни?и ме?у ?има ?е Рила. Врх Мусала на Рили (2 925 m) представ?а на?виши врх Бугарске, Балканског полуострва и ?угоисточне Европе. На овом планинском масиву има ?ош око 90 врхова и литица изнад 2 000 m и око 30 врхова ко?и прелазе висину 2 500 m изнад нивоа мора. Због ?ене велике висине током плеистоцена била ?е захва?ена снажном глаци?аци?ом. Отуда на ?о? посто?е мала ?езера настала радом ледника. Познато ?е око 150 оваквих ?езера ко?а су позната под називом ?горске очи”^[41]. Родопи су богати уг?ем и обо?еним металима. Осим рударства, становништво се овде бави и шумарством и овчарством.

Северно од Марице налази се Стара планина или Балкан ко?а дели северну Бугарску од долине ове реке. Она ?е, супротно називу, младог, терци?арног постанка, настала у току алпске орогенезе. Протеже се средином Бугарске у дужини од 570 km. У гра?и ове планине учеству?у и стари?е стене са лежиштима руда. ?ен на?виши део ?е средиш?и део Ботев (2 371 m). Стара планина има важну улогу преграде ко?а заустав?а продор хладних ваздушних маса са севера у ?ужни део Бугарске. Одлику?е се бро?ним прелазима и прево?има, што ?е чини лако проходном планином па ни?е представ?ала препреку некадаш?им сеобама а не представ?а ?е ни данаш?ем саобра?а?у. Она ?е шумовита планина, асиметрична у правцу ?уг-север. ?ужна страна прелази у подбалканске котлине, а има ве?и нагиб од северне стране^[41]. У бро?ним зашти?еним котлинама позната ?е производ?а ружа и ружиног у?а ко?е се користи у козметичко? индустри?и.

Од котлина треба иста?и низ везаних: Софи?ска, Златичка, Карлова, Казанличка, Сливенска и др. ко?е се пружа?у изме?у Балкана и паралелног низа Витоше, Средне горе (Богдан 1 573 m) и Срнене горе.

Изме?у Балкана и Дунава налази се зарав?ен простор чи?у подину чине стари сло?еви у облику плоче. Ова? простор назива се Бугарска или Дунавска плоча. Она се простире у северном делу Бугарске и има више сво?ства висоравни него низи?е. ?ена висина постепено опада према Дунаву. На лесним наслагама, ко?е леже у повлати плоче, настало ?е плодно тло (црница) где се уз умерену климу развила разноврсна по?опривредна производ?а^[41].

Флора и фауна

Интеракци?а климатских, хидролошких, геолошких и топографских услова произвела ?е релативно широк спектар би?них и животи?ских врста у зем?и.^[42] Биодиверзитет Бугарске, ?едан од на?богати?их у Европи,^[43] ?е очуван у три национална парка, 11 паркова природе, 10 резервата биосфере и 565 зашти?ених подруч?а.^[44]^[45]^[46] Деведесет и три од 233 врсте сисара Европе налазе се у Бугарско?, за?едно са 49% лептира и 30% васкуларних би?них врста.^[47] Укупно су присутне 41.493 би?не и животи?ске врсте.^[47] Ве?и сисари са знача?ном популаци?ом ук?учу?у ?елене (106.323 ?единке), див?е сви?е (88.948), златног шакала (47.293) и црвену лисицу (32.326). ?аребице бро?е око 328.000 ?единки, што их чини на?распростра?ени?ом птицом див?ачи.^[48] Тре?ина свих птица гнездарица у Бугарско? може се на?и у Националном парку Рила, ко?и тако?е има арктичке и алпске врсте на великим надморским висинама.^[49] Флора обухвата више од 3.800 васкуларних би?них врста од ко?их ?е 170 ендемских, а 150 се сматра угроженим.^[42] Контролна листа ве?их г?ива у Бугарско? од стране Института за ботанику идентифику?е више од 1.500 врста.^[50] Више од 35% површине зем?ишта ?е покривено шумама.^[51]

Бугарска влада ?е 1998. усво?ила Националну стратеги?у очува?а биолошке разноврсности, свеобухватан програм ко?и тежи очува?у локалних екосистема, заштити угрожених врста и очува?у генетских ресурса.^[52] Бугарска има неке од на?ве?их Натура 2000 подруч?а у Европи ко?е покрива?у 33,8% ?ене територи?е.^[53] Зем?а ?е постигла сво? ци? К?ото протокола о сма?е?у емиси?е уг?ен-диоксида за 30% од 1990. до 2009.^[54]

Бугарска се налази на 30. месту у Индексу еколошких перформанси за 2018. годину, али има ниске оцене у погледу квалитета ваздуха.^[55] Нивои честица су на?виши у Европи,^[56] посебно у урбаним подруч?има пого?еним аутомобилским саобра?а?ем и електранама на уга?.^[57]^[58] ?една од ?их, станица Марица Исток-2 ко?а функционише на лигниту, наноси на?ве?у штету здрав?у и животно? средини у Европско? уни?и.^[59] Употреба пестицида у по?опривреди и застарели индустри?ски канализациони системи доводе до великог зага?е?а зем?ишта и воде.^[60] Квалитет воде ?е почео да се побо?шава 1998. године и задржао ?е тренд умереног побо?ша?а. Преко 75% површинских река испу?ава европске стандарде за добар квалитет.^[61]

Клима

Клима, као и природа Бугарске, прилично ?е разноврсна. Климатске услове сваког региона одре?у?е ?единственост ?еговог пе?зажа. Дакле, зими ?е континентална клима са ниским температурама и тешким снежним падавинама, а лети медитеранска, ко?а обезбе?у?е топло време током лет?их месеци.

Клима Софи?е (NIMH?BAS), нормали 1981—2010, екстреми2 1941—данас
Показате? \ Месец	.?ан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Ма?.	.?ун.	.?ул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	19 (66)	23 (73)	27,5 (81,5)	31 (88)	34 (93)	38 (100)	41 (106)	39,4 (102,9)	36,1 (97)	33,9 (93)	25,5 (77,9)	23 (73)	41 (106)
Максимум, °C (°F)	5,1 (41,2)	7,6 (45,7)	13,2 (55,8)	17,7 (63,9)	23,5 (74,3)	27,1 (80,8)	29,6 (85,3)	29,5 (85,1)	24,2 (75,6)	18,3 (64,9)	12,8 (55)	6,1 (43)	17,6 (63,7)
Просек, °C (°F)	1,0 (33,8)	2,5 (36,5)	7,5 (45,5)	12,1 (53,8)	17,5 (63,5)	21,6 (70,9)	23,5 (74,3)	23,5 (74,3)	19,6 (67,3)	12,5 (54,5)	7,8 (46)	2,3 (36,1)	12,6 (54,7)
Минимум, °C (°F)	?3,1 (26,4)	?2,1 (28,2)	2,7 (36,9)	6,8 (44,2)	11,5 (52,7)	14,5 (58,1)	16,8 (62,2)	16,6 (61,9)	13,0 (55,4)	7,8 (46)	2,9 (37,2)	?1,3 (29,7)	7,7 (45,9)
Апсолутни минимум, °C (°F)	?28,3 (?18,9)	?25 (?13)	?16,1 (3)	?6 (21)	?2,2 (28)	1,4 (34,5)	2 (36)	3,5 (38,3)	?2 (28)	?6 (21)	?15,3 (4,5)	?21,1 (?6)	?28,3 (?18,9)
Количина падавина, mm (in)	33,2 (1,307)	31,5 (1,24)	38,1 (1,5)	50,7 (1,996)	67 (2,64)	75,4 (2,969)	52,6 (2,071)	57,6 (2,268)	45,7 (1,799)	45 (1,77)	43,3 (1,705)	41,7 (1,642)	581,8 (22,907)
Количина снега, cm (in)	24,3 (9,57)	19 (7,5)	14,7 (5,79)	2,7 (1,06)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	1,9 (0,75)	10,4 (4,09)	24 (9,4)	97 (38,16)
Дани са падавинама	9	10	10	12	13	12	10	9	7	11	10	12	125
Дани са снегом	4,5	3,5	1,6	0,5	0	0	0	0	0	0,3	1,5	2,5	14,4
Сунчани сати — месечни просек	87,8	124,3	179,6	202,2	259,6	307,7	342,1	318,3	240,1	183,6	115,5	76,1	2.436,9
Извор #1: Stringmeteo.com^[62]
Извор #2: slimatedata.eu (дани са преципитаци?ом)^[63] и Stringmeteo.com/Freemeteo.bg/NOAA (екстреми)^[64]^[65]^[66]^[67]^[68]^[69]

Административна подела

?

Софи?а

?

Црно море

Дунав

Северна
Македони?а

Грчка

Румуни?а

Срби?а

Турска

Од 1999. године Бугарска ?е поде?ена на 28 провинци?а или области. Пре тога ?е била поде?ена на 9 области, ?ош од 1987. године. Области су добиле име по главном и на?ве?ем граду у то? области. Тих 28 области су:

Становништво и демографи?а

Према попису становништва из 2011. Бугарска ?е имала 7.364.570 становника. Бро? становника се сма?у?е због негативног природног прирашта?а и исе?ава?а, тако да ?е Бугарска пре 36 година, 1975. имала ве?и бро? жите?а (8.729.666 према попису). Према вероисповести ве?ина су православне вере.

Према резултатима генетских истражива?а, ме?у становништвом Бугарске су на?заступ?ени?е следе?е патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:^[70]

Према националном попису из 2021. године, Бугарска има 6.519.789 становника. Ве?ина становништва, 72,5%, живи у урбаним срединама.^[71] Ажурирано: 2019.^{[ажурира?е]} Софи?а ?е на?насе?ени?и урбани центар са 1.241.675 становника, а следе Пловдив (346.893), Варна (336.505), Бургас (202.434) и Русе (142.902).^[72] Бугари су главна етничка група и чине 84,8% становништва. Турска и ромска ма?ина чине 8,8 и 4,9%; око 40 ма?их ма?ина чини 0,7%, а 0,8% се не идентифику?е са етничком групом.^[73]^[74] Бивша директорка за статистику Ренета Ин?ова оспорила ?е податке из пописа из 2011. године, сугеришу?и да ?е стварна популаци?а ма?а од при?ав?ене.^[75]^[76] Ромска ма?ина ?е обично бро?чано потце?ена у пописним подацима и може представ?ати до 11% становништва.^[77]^[78] Густина насе?ености ?е 65 по квадратном километру, што ?е скоро половина просека Европске уни?е.^[79]

У 2018, просечна укупна стопа фертилитета (ТФР) у Бугарско? била ?е 1,56 деце по жени,^[80] знатно испод истори?ског максимума од 5,83 деце по жени из 1905.^[81] Бугарска има ?едну од на?стари?их популаци?а на свету, са просечном старош?у од 43 године.^[82]

Бугарска ?е у ста?у демографске кризе.^[83]^[84] Има негативан прирашта? становништва од 1989. године, када ?е економски колапс изазвао дуготра?ан талас емиграци?е.^[85] Око 937.000 до 1.200.000 ?уди — углавном младих одраслих — напустило ?е зем?у до 2005.^[85]^[86] Ве?ину деце ра?а?у неудате жене.^[87] Штавише, тре?ину свих дома?инстава чини само ?една особа, а 75,5% породица нема децу мла?у од 16 година^[84] Стопе наталитета Бугарске су ме?у на?нижим у свету,^[88]^[89] док су стопе смртности ме?у на?вишима.^[90]

Бугарска има високе резултате у родно? равноправности, заузима?у?и 18. место у Извешта?у о глобалном родном ?азу за 2018.^[91] Иако ?е женско право гласа омогу?ено релативно касно, 1937. године, жене данас има?у ?еднака политичка права, високо учеш?е у радно? снази и законски прописану ?еднаку плату.^[91] 2021. године, агенци?а за истражива?е тржишта Reboot Online рангирала ?е Бугарску као на?бо?у европску зем?у за рад жена.^[92] Бугарска има на?ве?и проценат жена истраживача ИКТ у ЕУ,^[93] као и други на?ве?и проценат жена у технолошком сектору са 44,6% радне снаге. Висок ниво учеш?а жена ?е насле?е соци?алистичке ере.^[94]

Према попису становништва из 2021. године, 62,7% становништва се из?аснило као православци, 9,8% као муслимани, 1,1% као протестанти, 0,6% као католици,а 0,3% ?е рекло да припада неко? друго? хриш?анско? деноминаци?и. Од укупног бро?а становника, 15,9% се из?аснило да нису припадници ни?едне религи?е, док 9,5% ни?е дало одговор.

Здрав?е

Високе стопе смртности су резултат комбинаци?е старе?а становништва, великог бро?а ?уди у ризику од сиромаштва и слабог система здравствене заштите.^[95] Преко 80% смртних случа?ева ?е због рака и кардиоваскуларних болести; скоро петина ?их се може избе?и.^[96] Иако ?е здравствена заштита у Бугарско? номинално универзална,^[97] трошкови из ?епа чине скоро половину укупне потрош?е на здравствену заштиту, што знача?но ограничава приступ медицинско? нези^[98] Други проблеми ко?и омета?у пружа?е неге су емиграци?а лекара због ниских плата, недово?но особ?а и недово?но опрем?ених регионалних болница, несташица снабдева?а и честе промене основног пакета услуга за осигуранике.^[99]^[100] Блумбергов индекс ефикасности здравствене заштите за 2018. сврстао ?е Бугарску на послед?е место од 56 зема?а.^[101] Просечан животни век ?е 74,8 година, у поре?е?у са просеком у ЕУ од 80,99 и светским просеком од 72,38.^[102]^[103]

Образова?е

И ?авни расходи за образова?е су далеко испод просека Европске уни?е.^[104] Образовни стандарди су некада били високи,^[105] али су знача?но опали од раних 2000-их.^[104] Бугарски ученици су били ме?у на?бо?има у свету у погледу чита?а у 2001. години, бо?е од сво?их канадских и немачких колега; до 2006. године, резултати у чита?у, математици и науци су опали. До 2018. године, Програм за ме?ународне студи?е процене ученика утврдио ?е да ?е 47% ученика 9. разреда функционално неписмено у чита?у и природним наукама.^[106] Просечна основна писменост ?е висока и износи 98,4% и то без знача?не разлике ме?у половима.^[107] Министарство просвете и науке делимично финансира ?авне школе, факултете и универзитете, утвр?у?е критери?уме за у?бенике и надгледа процес издава?а. Образова?е у основним и сред?им државним школама ?е бесплатно и обавезно.^[105] Процес обухвата 12 разреда, у ко?има су разреди од првог до осмог основног, а од деветог до дванаестог сред?ег нивоа. Високо образова?е се састо?и од 4-годиш?е дипломе и магистратуре у тра?а?у од 1 године.^[108] На?виша високошколска установа у Бугарско? ?е Софи?ски универзитет.^[109]^[110]

?език

Бугарски ?е ?едини ?език са званичним статусом и матер?и ?е за 85 % становништва.^[111] Спада у словенску групу ?езика, али има низ граматичких посебности, ко?е дели са ?еговим на?ближим сродником македонским, ко?е га издва?а?у од других словенских ?езика: то ук?учу?е сложену вербалну морфологи?у, одсуство именичких падежа и инфинитива и употреба граматичког члана са суфиксом.^[112] Други ?езици ко?и се говоре у Бугарско? су турски и ромски, ко?е ?е, према попису из 2011. године, говорило 9,1% односно 4,2% становништва.

Религи?а

Бугарска ?е секуларна држава са уставом загарантоване верске слободе, али ?е православ?е означено као традиционална религи?а.^[113] Више од три четвртине Бугара ?е православно.^[114] Бугарска православна црква ?е стекла аутокефални статус 927. године^[115]^[116] и има 12 епархи?а и преко 2.000 свештеника.^[117]

Сунитски муслимани су друга по величини верска за?едница и чине 10% верника Бугарске. Истражива?е спроведено 2011. на 850 муслимана у Бугарско? показало ?е да ?е 30% оних ко?и се из?аш?ава?у као дубоко религиозни, а 50% као само религиозни. Према студи?и, нека верска уче?а, попут исламске сахране, традиционално су угра?ена и широко се практику?у, док се друга главна ма?е пошту?у, попут муслиманске молитве или уздржава?а од пи?е?а алкохола, ?еде?а сви?етине и кохабитаци?е.^[118]

Ма?е од 3% становништва ?е повезано са другим религи?ама, а 11,8% ?е нерелигиозно или се не идентифику?е са било ко?ом религи?ом.^[114]

На?ве?и градови

У ве?им градовима су индустри?ска постро?е?а у ко?има ради на?ве?и део бугарског становништва. То су Пловдив на Марици, Русе на Дунаву, Варна и Бургас на црноморско? обали. Главни град Софи?а (1.2 мил. ст.) смештен ?е на прометном правцу ко?и из сред?е Европе води на Блиски исток

п р у Извор: Попис 2011.
	№	Град	Област	Популаци?а
Софи?а Пловдив	1.	Софи?а	Софи?а-престоница	1.204.685	Варна Бургас
	2.	Пловдив	Пловдив	338.153
	3.	Варна	Варна	334.870
	4.	Бургас	Бургас	200.271
	5.	Русе	Русе	149.642
	6.	Стара Загора	Стара Загора	138.272
	7.	Плевен	Плевен	106.954
	8.	Сливен	Сливен	91.620
	9.	Добрич	Добрич	91.030
	10.	Шумен	Шумен	80.855

Економи?а

Бугарска има отворену тржишну економи?у високог сред?ег дохотка у ко?о? приватни сектор чини више од 70% БДП-а.^[119]^[120] Од претежно по?опривредне зем?е са претежно руралним становништвом 1948. године, до 1980-их Бугарска се трансформисала у индустри?ску привреду, са научним и технолошким истражива?има при врху приоритета ?ених бу?етских расхода.^[121] Губитак тржишта СВЕ 1990. и накнадна ?шок терапи?а“ планираног система изазвали су нагли пад индустри?ске и по?опривредне производ?е, након чега ?е на кра?у уследио економски колапс 1997.^[122]^[123] Економи?а се углавном опоравила током периода брзог раста неколико година касни?е,^[122] али просечна плата од 1.036 лева (615 долара) месечно оста?е на?нижа у ЕУ.^[124] Више од петине радне снаге ради за минималну плату од 1,16 долара по сату.^[125]

Уравнотежен државни бу?ет ?е постигнут 2003. године и зем?а ?е почела да оствару?е суфицит следе?е године.^[126] Расходи су износили 21,15 мили?арди долара, а приходи 21,67 мили?арди долара у 2017.^[127] Ве?ина државних издатака за институци?е наме?ена ?е безбедности. На?ве?и део годиш?ег бу?ета Владе издва?а се за министарства одбране, унутраш?их послова и правде, док на?ма?е средстава доби?а?у они надлежни за животну средину, туризам и енергетику.^[128] Порези чине на?ве?и део државних прихода^[128] са 30% БДП-а.^[129] Бугарска има неке од на?нижих стопа пореза на добит предузе?а у ЕУ по фиксно? стопи од 10%.^[130] Порески систем ?е двостепен. Порез на додату вредност, акцизе, порез на доходак предузе?а и физичких лица су национални, док порез на некретнине, насле?е и возила напла?у?у локалне власти.^[131] Снажан економски учинак почетком 2000-их сма?ио ?е државни дуг са 79,6% у 1998. на 14,1% у 2008.^[126] Од тада ?е порастао на 28,7% БДП-а до 2016. године, али ?е и да?е тре?и на?нижи у ЕУ.^[132]

?угозападно планско подруч?е ?е на?разви?ени?и регион по паритету куповне мо?и, са29.816 долара у 2018.^[133] Ук?учу?е главни град и околну Софи?ску област, ко?и сами ствара?у 42% националног бруто дома?ег производа, иако су дома?ини само 22% становништва.^[134]^[72] БДП по глави становника (у ППС) и трошкови живота у 2019. износили су 53 и 52,8% просека ЕУ (100%).^[135]^[136] Национални ППП БДП проце?ен ?е на 143,1 мили?арди долара у 2016. са вреднош?у по глави становника од 20.116 долара.^[137] Статистика економског раста узима у обзир илегалне трансакци?е из сиве економи?е, ко?а ?е на?ве?а у ЕУ као проценат економског производа.^[138]^[139] Бугарска народна банка штампа националну валуту лев, ко?а ?е везана за евро по курсу од 1,95583 лева за евро.^[140]

После неколико узастопних година високог раста, последице финанси?ске кризе 2007–2008. довеле су до сма?е?а БДП-а од 3,6% у 2009. години и пове?а?а незапослености.^[141]^[142] Позитиван раст ?е обнов?ен 2010. године, али ме?укомпани?ски дуг ?е премашио 59 мили?арди долара, што значи да ?е 60% свих бугарских компани?а ме?усобно задужено.^[143] До 2012. порастао ?е на 97 мили?арди долара, или 227% БДП-а.^[144] Влада ?е спровела строге мере штед?е уз подстица?е ММФ-а и ЕУ до неких позитивних фискалних резултата, али друштвене последице ових мера, као што су пове?ана не?еднакост у приходима и убрзана миграци?а према иностранству, биле су ?катастрофалне” према Ме?ународно? конфедераци?и синдиката.^[145]

Пребацива?е ?авних средстава породицама и ро?ацима политичара из актуелних странака резултирало ?е фискалним губицима и сма?е?ем соци?алних издава?а за гра?ане.^[146]^[147] Бугарска се налази на 71. месту у Индексу перцепци?е корупци?е^[148] и има на?горе нивое корупци?е у Европско? уни?и, што ?е извор дубоког незадово?ства у бугарском друштву.^[149]^[150] За?едно са организованим криминалом, корупци?а ?е резултирала одби?а?ем при?аве зем?е за шенгенски простор и повлаче?ем страних инвестици?а.^[151]^[152]^[153] Владини званичници се наводно некаж?ено баве проневером, трговином утица?ем, крше?ем ?авних набавки и подми?ива?ем.^[154] Државне набавке су посебно критична област у ризику од корупци?е. Проце?у?е се да се на ?авне тендере сваке године троши 10 мили?арди лева (5,99 мили?арди долара) државног бу?ета и европских кохезионих фондова;^[155] Скоро 14 мили?арди (8,38 мили?арди долара) потрошено ?е на ?авне уговоре само у 2017. години.^[156] Велики део ових уговора се доде?у?е неколицини политички повезаних^[157] компани?а због бро?них неправилности, крше?а процедура и критери?ума за доделу по мери.^[158] Упркос понов?еним критикама Европске комиси?е,^[153] институци?е ЕУ се уздржава?у од предузима?а мера против Бугарске ?ер подржава Брисел по бро?ним пита?има, за разлику од По?ске или Ма?арске.^[149]

Туризам

Природне погодности као и културно-истори?ско и градите?ско насле?е ко?е Бугарска има доприносе пове?а?у бро?а туриста у послед?их неколико година. Дома?и и инострани туризам за?едно учеству?у са преко 16,7% у бруто дома?ем производу зем?е и у ово? области ?е запослено 10,7% радне снаге у 2018. години.^[159] На?ве?и бро? страних туриста долази из Велике Британи?е, Немачке, Руси?е и Скандинави?е.^[160]

Црква Христа Пантократора

Национална галери?а стране уметности у Софи?и

Приморско

Трачка гробница у Свештари?у

Национални парк Централни Балкан

Култура

Позориште и филм

Зачеци бугарског позоришног живота датира?у од средине 19. века у облику аматерских представа у школама и читаоницама. Оснива?у се друштва ?убите?а позоришне уметности за ко?а пишу комаде Сава И. Доброплодни, Добри Во?ников и Васил Друмев. Након 1878. године та друштва прераста?у у професионалне позоришне групе. У Пловдиву се 1881. оснива Ме?ународно позориште Луксембург (буг. Международен театър Люксембург) у ко?ем се да?у представе под управом Стефана Попова,^[161] а наступа?у и грчке и ?ерменске дружине из Цариграда.^[162] У Софи?и се 1888. године од стране пловдивских уметника подиже Позориште ?Основа“ (буг. Театър ?Основа“) у ко?ем се да?у драмске и музичке представе.^[163] Указом кнеза Фердинанда у Софи?и ?е 1907. године отворено Бугарско народно позориште (буг. Български народен театър) ко?е данас представ?а на?стари?е сачувано зда?е бугарске позоришне уметности.^[164]^[165] Након Другог светског рата Софи?а доби?а ?ош два позоришта: Позориште народа (буг. Театър на народ) и Позориште комеди?е (буг. Театър комедия) а градска позоришта има?у: Пловдив, Русе, Варна, Видин, Плевен и Бургас. Основано ?е и државно путу?у?е позориште Театро Рома ко?е изводи представе на ромском ?езику. Ме?у позоришним редите?има издва?а?у се: Вили Цанков, Леон Даниел, Методи Андонов.^[162]

Прва ?авна филмска про?еци?а у Бугарско? одржана ?е 11. децембра 1896. године од стране професора Мелинсона у простори?ама хотела Македони?а у Софи?и.^[166] Страни филмови се редовно приказу?у од 1897,^[167] а 1908. године ?е отворен први велики биоскоп.^[168] Први дугометражни филм Бугарин ?е галантан сним?ен ?е 1915. године у режи?и Васила Гендова.^[169] Поред Гендова, ме?у пионирима бугарског филма су и Борис Грежов, Васил Бакар?иев, Петар Сто?чев и Александар Вазов.^[168]

Од 1948. године, филмска индустри?а ?е национализована зарад шире?а нове идеологи?е.^[167] За време сов?етске ере, изме?у 1945. и 1990, ве?ина прича из бугарских филмова тицала се друштвених драма ко?е су имале везе са измешта?ем села у градове, егзистенци?ализмом и романтиком. Ово ?е тако?е био период разво?а анимираног филма.^[168] Ме?у филмовима ко?и су остварили завидан ме?ународни успех налазе се Привезани балон (1967) Бинке Же?азкове, Коз?и рог (1972) Методи Андонова, Предност (1977) Георги?а ?улгерова, Свачи?а ?убав (1979) Борислава Шаралиева, Кожне ципеле незнаног ?унака (1979) Рангела Валчанова, Све за ?убав (1986) Никола?а Волева и Понеде?ак у?утро (1988) Ирине Акташеве и Христа Пискова.^[169]

Кухи?а

Бугарску кухи?у одре?у?е ?ено богато и добро очувано културно насле?е^[170] на ко?е су пресудно утицале словенска, грчка и турска култура.^[171] Бугарска гастрономи?а ?е изванредно разнолика, захва?у?у?и релативно топло? клими и разноврсно? географи?и Бугарске, ко?а омогу?ава изузетно пово?не услове за узго? различитог свежег повр?а, би?ака и во?а.

Традици?а бугарске кухи?е, настала кроз генераци?е ?е сачувала неке посебне одлике у начинима кува?а, са употребом доста свежих производа и ?единствених зачина – ве?ином припрем?ених или издво?ених из би?а са знача?ним лековитим сво?ствима. Чорба од сочива ?е бугарски традиционални специ?алитет, као и баница, односно пита са сиром.^[170] ?огурт ?е основни млечни производ ко?и се служи уз скоро сва ?ела у Бугарско?. Чорба од шкемби?а (буг. шкембе чорба) се често припрема у Бугарско?, те разноврсни аспици посути сиром као и дим?ена кобасица луканка. Шопска салата, ?утеница, сире?е и козунак представ?а?у посебне карактеристике бугарске кухи?е. Месо, поготово сви?ско и ?аг?е?е ?е знача?на намирница за припрему бро?них бугарских ?ела. ?уфте (буг. кюфте) и ?евапи (буг. кебапче) су на?познати?и месни производи у Бугарско?, ко?и се припрема?у од млевеног сви?ског и ?уне?ег меса, уз додатак зачина.^[170]

Вино ?е одувек произво?ено и конзумирано у Бугарско?. Трачани, на?стари?и народ на овим просторима су били на?познати?и произво?ачи вина у античком периоду.^[170] Бугарска извози вина широм света и до 1989. године ?е била други извозник у свету по количини флашираног вина.^[172]^[173] У Бугарско? ?е 2016. године произведено 128 милиона литара вина, од чега ?е 62 милиона извезено углавном у По?ску, Румуни?у и Руси?у.^[174] Ме?у на?познати?им сортама локалних вина су дим?ат, мавруд, црвени мискет, руен, рубин, мелник 55, широка мелнишка лоза, памид. Поред вина, на?популарни?а алкохолна пи?а су раки?а, мастика и ментовка.^[170]

Спорт

Бугарска ?е била ?една од 14 држава на првим Олимпи?ским играма модерног доба 1896, на ко?им ?е представ?ао шва?царски гимнастичар Шарл Шампо.^[175] Од тада су бугарски спортисти осво?или 52 златне, 89 сребрне и 83 бронзане меда?е^[176] и налазе се на четрдесетом месту по бро?у осво?ених меда?а на свим Олимпи?ским играма. Традиционално, Бугарска ?е веома успешна у диза?у тегова, а на?заслужни?и за то ?е дизач и тренер Иван Аба?иев под чи?им во?ством су се обарали бро?ни рекорди и осва?ала различита првенства.^[177] Остали знача?ни?и спортови у Бугарско? су рва?е, бокс, гимнастика, одбо?ка и тенис.^[177] Стефка Костадинова и да?е држи светски рекорд у скоку у вис с прескочених 2,09 m ко?е ?е прескочила на Светском првенству 1987. у Риму.^[178] Григор Димитров ?е први бугарски тенисер ко?и се пробио ме?у првих десет на АТП листи.^[179]

На?популарни?и спорт ?е фудбал.^[177] На?ве?и успех фудбалска репрезентаци?а Бугарске ?е остварила на СП 1994. осво?ивши четврто место, док ?е на?бо?и стрелац првенства био Христо Стоичков ко?и ?е и на?бо?и бугарски фудбалер свих времена.^[180] На?трофе?ни?и тимови у зем?и су дугогодиш?и ривали ЦСКА и Левски.^[181] ФК Лудогорец ?е постигао изузетан успех тако што ?е за само девет година од на?нижег степена такмиче?а стигао до групне фазе Лиге шампиона 2014/15.^[182] У 2018. се налазио на 39. месту и представ?а на?бо?е позиционирани бугарски клуб на УЕФА ранг листи.^[183]

Галери?а

Катедрала Александра Невског у Софи?и
Зграда Бугарског парламента
Попово ?езеро
Село Врата у Бугарско?
Обала Црног мора
Планине Рила
Римски амфитеатар у Пловдиву
Пе?ина Леденика
Планине Пирин

Види ?ош

Референце

^ ?Population and Demographic Processes in 2019” (на ?езику: енглески). Национална агенци?а за статистику. 13. 4. 2020.
^ ^а ^б ?World Economic Outlook Database, October 2024 Edition. (Bulgaria)”. www.imf.org. International Monetary Fund. 22. 10. 2024. Приступ?ено 9. 11. 2024.
^ ?Human Development Report 2025” (PDF). United Nations Development Programme. 6. 5. 2025. Архивирано (PDF) из оригинала 6. 5. 2025. г. Приступ?ено 6. 5. 2025.
^ ?United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступ?ено 09. 04. 2014.
^ Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б. Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 186. ISBN 86-331-2075-5.
^ Дибо, Ана. ?Турки?ска етимологи?а”. StarLing. Приступ?ено 14. 5. 2019. (?език: енглески)
^ Боверсок, Глен В. ?Касна антика: Водич кроз посткласични свет”. Harvard University Press. стр. 354. ISBN 978-0674511736. Приступ?ено 14. 5. 2019. (?език: енглески)
^ Чен 2012, стр. 97.
^ Петерсен, Ле?ф Ингеборг Ри (2013). Опсадно ратова?е и во?на организаци?а у државама наследницама (400—800 год.) (Истори?а ратова?а). Brill. стр. 369. ISBN 978-9004254466.
^ Голден 1992, стр. 104.
^ Tillier, Anne-Marie; Sirakov, Nikolay; Guadelli, Aleta; Fernandez, Philippe; Sirakova, Svoboda (октобар 2017). ?Evidence of Neanderthals in the Balkans: The infant radius from Kozarnika Cave (Bulgaria)”. Journal of Human Evolution. 111 (111): 54—62. ISSN 0047-2484. PMID 28874274. doi:10.1016/j.jhevol.2017.06.002.
^ ?A 14C chronology for the Middle to Upper Palaeolithic transition at Bacho Kiro Cave, Bulgaria”. Nature Ecology & Evolution. 4 (6): 794—801. 2020. PMID 32393865. doi:10.1038/s41559-020-1136-3.
^ ?Initial Upper Palaeolithic Homo sapiens from Bacho Kiro Cave, Bulgaria” (PDF). Nature. 581 (7808): 299—302. 2020. Bibcode:2020Natur.581..299H. PMID 32433609. doi:10.1038/s41586-020-2259-z. Архивирано из оригинала (PDF) 2025-08-06. г.
^ Gimbutas, Marija A. (1974). The Gods and Goddesses of Old Europe: 7000 to 3500 BC Myths, Legends and Cult Images. University of California Press. стр. 29—32. ISBN 978-0520019959.
^ Roberts, Benjamin W.; Thornton, Christopher P. (2009). ?Development of metallurgy in Eurasia”. Antiquity. Department of Prehistory and Europe, British Museum. 83 (322): 1015. doi:10.1017/S0003598X00099312. Приступ?ено 28. 7. 2018. ?In contrast, the earliest exploitation and working of gold occurs in the Balkans during the mid-fifth millennium BC, several centuries after the earliest known copper smelting. This is demonstrated most spectacularly in the various objects adorning the burials at Varna, Bulgaria (Renfrew 1986; Highamet al. 2007). In contrast, the earliest gold objects found in Southwest Asia date only to the beginning of the fourth millennium BC as at Nahal Qanah in Israel (Golden 2009), suggesting that gold exploitation may have been a Southeast European invention, albeit a short-lived one.”
^ de Laet, Sigfried J. (1996). History of Humanity: From the Third Millennium to the Seventh Century BC. UNESCO / Routledge. стр. 99. ISBN 978-92-3-102811-3. ?The first major gold-working centre was situated at the mouth of the Danube, on the shores of the Black Sea in Bulgaria”
^ Grande, Lance (2009). Gems and Gemstones: Timeless Natural Beauty of the Mineral World. University of Chicago Press. стр. 292. ISBN 978-0-226-30511-0. ?The oldest known gold jewelry in the world is from an archaeological site in Varna Necropolis, Bulgaria, and is over 6,000 years old (radiocarbon dated between 4,600 BC and 4,200 BC).”
^ Anthony, David W.; Chi, Jennifer, ур. (2010). The Lost World of Old Europe: The Danube Valley, 5000–3500 BC. Institute for the Study of the Ancient World. стр. 39, 201. ISBN 978-0-691-14388-0. ?grave 43 at the Varna cemetery, the richest single grave from Old Europe, dated about 4600–4500 BC.”
^ ?The Gumelnita Culture”. Government of France. Архивирано из оригинала 13. 10. 2012. г. Приступ?ено 4. 12. 2011. ?The Necropolis at Varna is an important site in understanding this culture.”
^ ?Bulgaria Factbook”. United States Central Command. децембар 2011. Архивирано из оригинала 18. 10. 2011. г. Приступ?ено 4. 10. 2018.
^ Schoenberger, Erica (2015). Nature, Choice and Social Power. Routledge. стр. 81. ISBN 978-0-415-83386-8. ?The graves at Varna range from poor to richly endowed, suggesting a rather high degree of social differentiation. Their discovery has led to a re-evaluation of the form of social organization characteristic of the Varna culture and of the onset of social stratification in Neolithic cultures.”
^ Crampton 1987, стр. 1.
^ ?Bulgar”. Encyclop?dia Britannica. Приступ?ено 28. 7. 2018.
^ Boardman, John; Edwards, I.E.S.; Sollberger, E. (1982). The Cambridge Ancient History – part 1: The Prehistory of the Balkans, the Middle East and the Aegean World, Tenth to Eighth Centuries BC. 3. Cambridge University Press. стр. 53. ISBN 978-0521224963. ?Yet we cannot identify the Thracians at that remote period, because we do not know for certain whether the Thracian and Illyrian tribes had separated by then. It is safer to speak of Proto-Thracians from whom there developed in the Iron Age”
^ ^а ^б ^в Allcock, John B. ?Balkans”. Encyclop?dia Britannica. Приступ?ено 16. 8. 2018.
^ Kidner, Frank (2013). Making Europe: The Story of the West. Cengage Learning. стр. 57. ISBN 978-1111841317.
^ ^а ^б Roisman 2011, стр. 135–138, 343–345.
^ Nagle, D. Brendan (2006). Readings in Greek History: Sources and Interpretations. Oxford University Press. стр. 230. ISBN 978-0199978458. ?However, one of the Thracian tribes, the Odrysians, succeeded in unifying the Thracians and creating a powerful state”
^ Ashley, James R. (1998). The Macedonian Empire: The Era of Warfare Under Philip II and Alexander the Great, 359–323 B.C. McFarland & Company, Inc. стр. 139—140. ISBN 978-0786419180.
^ O Hogain, Daithi (2002). The Celts: A History. The Boydell Press. стр. 69—71. ISBN 978-0851159232.
^ Gagarin, Michael, ур. (2010). The Oxford Encyclopedia of Ancient Greece and Rome. 1. Oxford University Press. стр. 55. ISBN 978-0-19-517072-6.
^ ?Ulfilas”. Encyclop?dia Britannica. Приступ?ено 18. 8. 2018.
^ Bell, John D. ?The Beginnings of Modern Bulgaria”. Encyclop?dia Britannica. Приступ?ено 9. 10. 2018.
^ Singleton, Fred; Fred, Singleton (1985). A Short History of the Yugoslav Peoples. Cambridge University Press. стр. 13—14. ISBN 9780521274852.
^ Fouracre, Paul; McKitterick, Rosamond; Reuter, Timothy; Abulafia, David; Luscombe, David Edward; Allmand, C.T.; Riley-Smith, Jonathan; Jones, Michael (1995). The New Cambridge Medieval History: Volume 1, c. 500 – c. 700. Cambridge University Press. стр. 524. ISBN 9780521362917.
^ Curta, Florin (2001). The Making of the Slavs: History and Archaeology of the Lower Danube Region, c. 500–700 (PDF). Cambridge University Press. стр. 311—334. ISBN 9781139428880. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 3. 2016. г. Приступ?ено 20. 8. 2018.
^ MacDermott 1998, стр. 19.
^ Detrez, Raymond (2014). Historical Dictionary of Bulgaria. Rowman & Littlefield. стр. 5. ISBN 978-1442241794.
^ Parry, Ken, ур. (2010). The Blackwell Companion to Eastern Christianity. Wiley-Blackwell. стр. 48. ISBN 978-1444333619. ?The conquest of the Balkans and the rise of the Bulgarian Empire was not a disaster for the indigenous population and its material and spiritual culture. The settlers and the local Romanised or semi-Romanised Thraco-Illyrian Christians influenced each other's way of life and socio-economic organization, as well as each other's cultures, language and religious outlook.”
^ Wolfram, Herwig (1990). History of the Goths. University of California Press. стр. 8. ISBN 978-0520069831.
^ ^а ^б ^в Давидови?, Раде. Регионална географи?а - к?ига II.
^ ^а ^б ?Характеристика на флората и растителността на България”. Bulgarian-Swiss Program For Biodiversity. Архивирано из оригинала 27. 4. 2013. г. Приступ?ено 21. 3. 2013.
^ Видово разнообразие на България [Species biodiversity in Bulgaria] (PDF) (на ?езику: бугарски). UNESCO report. 2013. Архивирано (PDF) из оригинала 2025-08-06. г. Приступ?ено 30. 7. 2018.
^ NSI Brochure 2018, стр. 29.
^ Belev, Toma (?ун 2010). ?Бъдещето на природните паркове в България и техните администрации” [The future of Bulgaria's natural parks and their administrations]. Gora Magazine. Архивирано из оригинала 2. 11. 2011. г. Приступ?ено 20. 12. 2011.
^ ?Europe & North America: 297 biosphere reserves in 36 countries”. UNESCO. Приступ?ено 4. 4. 2016.
^ ^а ^б ?Bulgaria's biodiversity at risk” (PDF). IUCN Red List. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 5. 2015. г. Приступ?ено 12. 9. 2018.
^ NSI Brochure 2018, стр. 3.
^ Bell, John D. ?Bulgaria: Plant and animal life”. Encyclop?dia Britannica. Приступ?ено 28. 7. 2018.
^ Denchev, Cvetomir. ?Checklist of the larger basidiomycetes ?n Bulgaria” (PDF). Institute of Botany, Bulgarian Academy of Sciences. Архивирано (PDF) из оригинала 2025-08-06. г. Приступ?ено 12. 9. 2018.
^ ?Bulgaria – Environmental Summary, UNData, United Nations”. United Nations. Приступ?ено 20. 12. 2011.
^ ?Biodiversity in Bulgaria”. GRID-Arendal. Архивирано из оригинала 30. 4. 2016. г. Приступ?ено 21. 3. 2014.
^ ?Report on European Environment Agency about the Nature protection and biodiversity in Europe”. European Environment Agency. Архивирано из оригинала 22. 3. 2014. г. Приступ?ено 16. 10. 2018.
^ ?Bulgaria Achieves Kyoto Protocol Targets – IWR Report”. Novinite. 11. 8. 2009. Приступ?ено 20. 12. 2011.
^ ?Bulgaria”. Environmental Performance Index/Yale University. Архивирано из оригинала 22. 04. 2020. г. Приступ?ено 12. 9. 2018.
^ Hakim, Danny (15. 10. 2013). ?Bulgaria's Air Is Dirtiest in Europe, Study Finds, Followed by Poland”. The New York Times. Архивирано из оригинала 2025-08-06. г. Приступ?ено 15. 10. 2013.
^ ?High Air Pollution to Close Downtown Sofia”. Novinite. 14. 1. 2008. Приступ?ено 20. 12. 2011.
^ ?Bulgaria's Sofia, Plovdiv Suffer Worst Air Pollution in Europe”. Novinite. 23. 6. 2010. Приступ?ено 20. 12. 2011.
^ ?Industrial facilities causing the highest damage costs to health and the environment”. European Environment Agency. Приступ?ено 25. 11. 2014.
^ ?Bulgaria's quest to meet the environmental acquis”. European Stability Initiative. 10. 12. 2008. Приступ?ено 20. 12. 2011.
^ ?Report on European Environment Agency about the quality of freshwaters in Europe”. European Environment Agency. Архивирано из оригинала 16. 4. 2014. г. Приступ?ено 21. 3. 2014.
^ Николов, Иван. ?Век. месечен архив Бг”. stringmeteo.com.
^ Summerweb. ?Climate Sofia – Sofia (city)”. climatedata.eu. Архивирано из оригинала 22. 09. 2014. г. Приступ?ено 24. 05. 2017.
^ stringmeteo
^ ?Climatebase.ru – Sofia Observ, Bulgaria”. climatebase.ru.
^ Station name: Sofia
^ ?stringmeteo” (PDF).
^ ?Weather Sofia – Monthly Weather History- freemeteo.bg”. freemeteo.bg.
^ ?Weather Sofia – Monthly Weather History- freemeteo.bg”. freemeteo.bg.
^ ?Bulgaria — Atlas of Genetic Genealogy”. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступ?ено 14. 02. 2014.
^ NSI Census data 2011, стр. 3.
^ ^а ^б NSI Census data 2017.
^ NSI Census data 2011, стр. 4.
^ ?Census results: population by residence, ethnic group and age”. National Statistical Institute of Bulgaria. 2011. Архивирано из оригинала 2. 6. 2012. г. Приступ?ено 20. 7. 2018.
^ НСИ: Преброяването от 2011 г. е сгрешено, нужно е ново [NSI: The 2011 census is incorrect, a new one needed] (на ?езику: бугарски). Vesti. 25. 3. 2014. Приступ?ено 22. 7. 2018.
^ Dimitrova, Eliana (25. 3. 2014). Скандални твърдения за неточности в преброяването през 2011 г. [Scandalous claims of inaccuracies in the 2011 census] (на ?езику: бугарски). Bulgarian National Television. Приступ?ено 22. 7. 2018.
^ ?Bulgarians unfazed by anti-Roma hate speech from deputy prime minister”. Deutsche Welle. 31. 10. 2017.
^ ?Field listing: Ethnic Groups”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 21. 11. 2020. г. Приступ?ено 15. 12. 2019.
^ ?Population density (people per sq. km of land area)”. The World Bank. 2018. Приступ?ено 12. 9. 2018.
^ ?Population and Demographic Processes in 2018”. Nsi.bg. Архивирано из оригинала 15. 7. 2020. г. Приступ?ено 19. 5. 2020.
^ Roser, Max (2014), ?Total Fertility Rate around the world over the last centuries”, Our World In Data, Gapminder Foundation
^ Ова? чланак користи текст рада ко?и ?е у ?авном власништву.
^ ?World Bank: The demographic crisis is Bulgaria's most serious problem”. Klassa. 15. 11. 2012. Архивирано из оригинала 7. 5. 2016. г. Приступ?ено 8. 4. 2013.
^ ^а ^б ?Demographic crisis in Bulgaria deepening”. Bulgarian National Radio. 12. 3. 2012. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступ?ено 8. 4. 2013.
^ ^а ^б ?Will EU Entry Shrink Bulgaria's Population Even More?”. Deutsche Welle. 26. 12. 2006. Приступ?ено 11. 4. 2016.
^ Roth, Klaus; Lauth Bacas, Jutta (2004). Migration In, From, and to Southeastern Europe. The British Library. стр. 188. ISBN 978-3643108968.
^ ?Eurostat – Tables, Graphs and Maps Interface (TGM) table”. Eurostat. 17. 10. 2013. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступ?ено 25. 2. 2014.
^ ?Country Comparison: Population growth rate”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 10. 3. 2012. г. Приступ?ено 20. 12. 2011.
^ ?Country Comparison: Birth rate”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 15. 6. 2013. г. Приступ?ено 8. 4. 2013.
^ ?Country Comparison: Death rate”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 15. 6. 2013. г. Приступ?ено 8. 4. 2013.
^ ^а ^б The Global Gender Gap Report (PDF). World Economic Forum. 2018. стр. 10, 45, 46. ISBN 978-2-940631-00-1. Архивирано из оригинала (PDF) 2025-08-06. г. Приступ?ено 26. 2. 2019.
^ ?The best countries in Europe for women to work”. Yahoo! Finance. Приступ?ено 10. 3. 2021.
^ ?Girls and women under-represented in ICT”. Eurostat. 25. 4. 2018. Приступ?ено 15. 7. 2018.
^ Hope, Kerin (9. 3. 2018). ?Bulgaria builds on legacy of female engineering elite”. The Financial Times. Архивирано из оригинала 10. 12. 2022. г. Приступ?ено 15. 7. 2018.
^ Hope, Kerin (11. 1. 2018). ?Bulgaria battles to stop its brain drain”. The Financial Times. Архивирано из оригинала 10. 12. 2022. г. Приступ?ено 7. 9. 2018. ?But a sharp decline in the quality of state healthcare and high poverty rates—42% of the population are at risk of poverty in old age, according to Eurostat—gives Bulgaria the second-lowest life expectancy in the EU after Lithuania.”
^ Country Health Profile, p. 1
^ Georgieva, Lidia; Salchev, Petko (2007). ?Bulgaria Health system review” (PDF). Health Systems in Transition. 9 (1): xvi, 12. ISSN 1817-6127. Архивирано из оригинала (PDF) 2025-08-06. г.
^ Country Health Profile, p. 7
^ Country Health Profile, pp. 8, 11, 12.
^ Guineva, Maria (7. 1. 2013). ?The Bulgaria 2012 Review: Health and Healthcare”. Novinite. Приступ?ено 21. 2. 2013.
^ Miller, Lee J (19. 9. 2018). ?These Are the Economies With the Most (and Least) Efficient Health Care”. Bloomberg.com. Bloomberg. Приступ?ено 21. 9. 2018.
^ ?Country Comparison: Life Expectancy”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 1. 2. 2019. г. Приступ?ено 15. 12. 2019.
^ ?Life expectancy at birth, total (years)”. The World Bank. 2019. Приступ?ено 15. 12. 2019.
^ ^а ^б ?Education in Bulgaria” (PDF). UNICEF. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступ?ено 23. 3. 2013.
^ ^а ^б Library of Congress 2006, стр. 6.
^ Dimitrov, Deyan (3. 12. 2019). ?PISA 2018: Българските ученици покоряват ново дъно” [PISA 2018: Bulgarian pupils reach new lows]. Kapital Daily. Приступ?ено 15. 12. 2019.
^ ?Field Listing: Literacy”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 29. 3. 2020. г. Приступ?ено 15. 12. 2019.
^ ?Structure of the Education System in Bulgaria”. Ministry of Education, Youth and Science of Bulgaria. Архивирано из оригинала 11. 1. 2012. г. Приступ?ено 4. 12. 2011.
^ ?Bulgaria: University Ranking”. Times Higher Education. Приступ?ено 28. 7. 2018.
^ ?Study in Bulgaria”. Times Higher Education. Приступ?ено 20. 5. 2018.
^ NSI Census data 2011, стр. 5 In the 2011 census, the language question was optional and it was answered by 90.2% of those surveyed.
^ "The introduction of the definite article, which appears in the form of a suffix, and the almost total disappearance of the ancient declensions, for which the use of prepositions has been substituted, distinguish the Bulgarian from all the other members of the Slavonic family" ( Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclop?dia Britannica (на ?езику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. Недоста?е или ?е празан параметар |title= (помо?)
^ ?The Bulgarian Constitution”. Parliament of Bulgaria. Архивирано из оригинала 10. 12. 2010. г. Приступ?ено 20. 12. 2011.
^ ^а ^б NSI Census data 2011, стр. 5.
^ Kiminas, D. (2009). The Ecumenical Patriarchate. Wildside Press LLC. стр. 15. ISBN 978-1-4344-5876-6. Приступ?ено 20. 12. 2011.
^ Carvalho, Joaquim (2007). Religion and power in Europe: conflict and convergence. Pisa University Press. стр. 258. ISBN 978-88-8492-464-3.
^ ?Bulgarian Orthodox Church”. Encyclop?dia Britannica. Приступ?ено 28. 7. 2018.
^ ?Bulgaria's Muslims not deeply religious: study”. Hürriyet Daily News. 9. 12. 2011. Архивирано из оригинала 18. 3. 2022. г. Приступ?ено 28. 7. 2018.
^ ?World Bank Country and Lending Groups”. The World Bank Group. 2018. Архивирано из оригинала 11. 1. 2018. г. Приступ?ено 28. 7. 2018.
^ ?Bulgaria Overview”. USAID. 2002. Архивирано из оригинала 10. 7. 2011. г. Приступ?ено 2. 11. 2011.
^ Bell, John D. ?Bulgaria – Late Communist rule”. Encyclop?dia Britannica. Приступ?ено 28. 7. 2018. ?Bulgaria gave the highest priority to scientific and technological advancement and the development of trade skills appropriate to an industrial state. In 1948 approximately 80 percent of the population drew their living from the soil, but by 1988 less than one-fifth of the labour force was engaged in agriculture, with the rest concentrated in industry and the service sector.”
^ ^а ^б ?The economies of Bulgaria and Romania”. European Commission. ?ануар 2007. Приступ?ено 20. 12. 2011.
^ OECD Economic Surveys: Bulgaria. OECD. 1999. стр. 24. ISBN 9789264167735. Приступ?ено 4. 10. 2018. ?The previous 1997 Economic Survey of Bulgaria documented how a combination of difficult initial conditions, delays in structural reforms, ... culminated in the economic crisis of 1996–97.”
^ Средната работна заплата расте до 1036 лв. [Average monthly wages wage increased to 1,036 lv] (на ?езику: бугарски). BTV. Приступ?ено 15. 5. 2017.
^ ?One out of six employees in the EU27 was a low-wage earner in 2010” (PDF). Eurostat. 20. 12. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2012. г. Приступ?ено 20. 12. 2012.
^ ^а ^б Hawkesworth, Ian (2009). ?Budgeting in Bulgaria” (PDF). OECD Journal on Budgeting (3/2009): 137. Архивирано из оригинала (PDF) 2025-08-06. г. Приступ?ено 6. 8. 2018.
^ ?Field listing: Budget”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 6. 7. 2018. г. Приступ?ено 16. 7. 2018.
^ ^а ^б Denizova, Vera (23. 10. 2017). Бюджет 2018: Повече за заплати, здраве и пенсии [2018 Budget: More for salaries, health and pensions] (на ?езику: бугарски). Kapital Daily. Приступ?ено 16. 7. 2018.
^ ?Field listing: Taxes and other revenue”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 16. 7. 2018. г. Приступ?ено 16. 7. 2018.
^ ?These are the 29 countries with the world's lowest levels of tax”. Business Insider. 15. 3. 2016. Архивирано из оригинала 08. 01. 2019. г. Приступ?ено 16. 7. 2018.
^ ?Structure of Bulgarian Tax System”. Ministry of Finance of Bulgaria. Приступ?ено 16. 7. 2018.
^ ?General government gross debt – annual data” (PDF). Eurostat. Архивирано (PDF) из оригинала 2025-08-06. г. Приступ?ено 12. 3. 2017.
^ ?Regional gross domestic product (PPS per inhabitant), by NUTS 2 regions”. Eurostat. Приступ?ено 12. 3. 2017.
^ БВП – регионално ниво [GDP – regional level] (на ?езику: бугарски). National Statistical Institute of Bulgaria. Приступ?ено 22. 7. 2018.
^ ?GDP per capita in PPS”. ec.europa.eu/eurostat. Eurostat. Приступ?ено 19. 6. 2020.
^ ?Comparative price levels”. ec.europa.eu/eurostat. Eurostat. Приступ?ено 19. 6. 2020.
^ ?Bulgaria”. International Monetary Fund. Приступ?ено 12. 3. 2017.
^ ?EU: Countries to Begin Counting Drugs, Prostitution in Economic Growth”. Organized Crime and Corruption Reporting Project. 9. 9. 2014. Приступ?ено 16. 7. 2018.
^ ?Shadow Economy” (PDF). Eurostat. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 11. 2012. г. Приступ?ено 20. 12. 2012.
^ Курсове на българския лев към еврото и към валутите на държавите, приели еврото [Exchange rates of the lev to the euro and Eurozone currencies replaced by the euro] (на ?езику: бугарски). Bulgarian National Bank. Приступ?ено 16. 10. 2018.
^ ?Bulgaria: GDP growth (annual %)”. The World Bank. Приступ?ено 28. 7. 2018.
^ ?Bulgaria: Unemployment, total (% of total labor force) (modeled ILO estimate)”. The World Bank. 2018. Приступ?ено 28. 7. 2018.
^ Harizanova, Tanya (17. 6. 2010). ?Inter-company debt – one of Bulgarian economy's serious problems”. Bulgarian National Radio. Архивирано из оригинала 1. 11. 2012. г. Приступ?ено 10. 7. 2012.
^ Бизнесът очерта уникална диспропорция в България [Business points to a major disproportion in Bulgaria] (на ?езику: бугарски). Dir.bg. 14. 1. 2013. Приступ?ено 28. 7. 2018.
^ ?ITUC Frontlines Report 2012: Section on Bulgaria”. Novinite. 10. 10. 2012. Приступ?ено 10. 10. 2012.
^ ?Bulgaria, Romania Rapped for Public Procurement Fraud”. Novinite. 21. 7. 2010. Приступ?ено 16. 7. 2018.
^ Center for the Study of Democracy (2007). Anti-corruption Reforms in Bulgaria: Key Results and Risks. Center for the Study of Democracy. стр. 44. ISBN 9789544771461.
^ ?Corruption Perceptions Index: Transparency International”. Transparency International. 2017. Архивирано из оригинала 11. 05. 2020. г. Приступ?ено 16. 7. 2018.
^ ^а ^б Rankin, Jennifer (28. 12. 2017). ?Cloud of corruption hangs over Bulgaria as it takes up EU presidency”. The Guardian. Приступ?ено 9. 7. 2018.
^ ?Bulgarian corruption at 15-year high”. The Telegraph. 12. 12. 2014. Архивирано из оригинала 10. 1. 2022. г. Приступ?ено 9. 7. 2018.
^ ?Bulgarian border officers suspended over airport security lapse”. Reuters. 24. 3. 2018. Приступ?ено 9. 7. 2018.
^ Macdonald, Alastair (11. 1. 2018). ?Bulgaria savors EU embrace despite critics”. Reuters. Приступ?ено 9. 7. 2018.
^ ^а ^б Krasimirov, Angel (17. 1. 2018). ?Bulgaria's government faces no-confidence vote over corruption”. Reuters. Приступ?ено 9. 7. 2018.
^ ?US State Dept criticises Bulgaria on prisons, judiciary, corruption, people-trafficking and violence against minorities”. The Sofia Globe. 21. 4. 2018. Приступ?ено 9. 7. 2018.
^ 10 млрд. лв. годишно се харчат с обществени поръчки [10 bln. leva are spent on public procurement every year]. 24 Chasa (на ?езику: бугарски). 21. 2. 2016. Приступ?ено 30. 7. 2018.
^ Stanchev, Ivaylo (29. 12. 2017). Рекорд при обществените поръчки: открити са търгове за почти 14 млрд. лв. [A record in public procurement: tenders worth nearly 14 billion lv unveiled] (на ?езику: бугарски). Kapital Daily. Приступ?ено 16. 7. 2018.
^ Stefanov, Ruslan (2015). ?The Bulgarian Public Procurement Market: Corruption Risks and Dynamics in the Construction Sector” (PDF). Government Favouritism in Europe: The Anticorruption Report 3 (3/2015): 35. doi:10.2307/j.ctvdf0g12.6. Архивирано из оригинала (PDF) 2025-08-06. г. Приступ?ено 6. 8. 2018.
^ ?Public procurement in Bulgaria” (PDF). European Commission. 2015. Архивирано (PDF) из оригинала 2025-08-06. г. Приступ?ено 16. 7. 2018.
^ ?Истражива?е привредног утица?а туризма” (PDF). Приступ?ено 17. 1. 2019. ^{[мртва веза]} (?език: енглески)
^ ?Географи?а као фактор разво?а туризма Бугарске” (PDF). Приступ?ено 17. 1. 2019. (?език: српски)
^ ?Пловдивско драмско позориште - Истори?а”. Архивирано из оригинала 13. 06. 2018. г. Приступ?ено 27. 10. 2018. (?език: бугарски)
^ ^а ^б ?Бугарско позориште”. Приступ?ено 27. 10. 2018. (?език: хрватски)
^ ?Прво професионално позориште у Бугарско?”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2020. г. Приступ?ено 27. 10. 2018. (?език: бугарски)
^ ?Народно позориште Иван Вазов - Истори?ат”. Приступ?ено 27. 10. 2018. (?език: бугарски)
^ ?Водич кроз Софи?у - Народно позориште Иван Вазов”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2018. г. Приступ?ено 27. 10. 2018. (?език: енглески)
^ ?Прва филмска про?екци?а у Бугарско?”. Приступ?ено 27. 10. 2018. (?език: бугарски)
^ ^а ^б ?Бугарски филм”. Приступ?ено 27. 10. 2018. (?език: хрватски)
^ ^а ^б ^в ?Бугарска кинематографи?а”. Приступ?ено 27. 10. 2018. (?език: српски)
^ ^а ^б ?Сребре?ак са ликом филма”. Политика. Приступ?ено 28. 10. 2018. (?език: српски)
^ ^а ^б ^в ^г ^д ?Бугарска кухи?а - гастрономи?а Бугарске”. Приступ?ено 26. 10. 2018. (?език: српски)
^ Албала, Кен (2011). Енциклопеди?а светских култура хране. ABC-CLIO. стр. 61, 62. ISBN 978-0-313-37626-9. (?език: енглески)
^ Брус-Гардин, Том (7. 2. 2012). ?Бугарско вино поново у свету”. Новините. Приступ?ено 26. 10. 2018. (?език: енглески)
^ ?Бугарска на 22. месту у свету по производ?и вина”. Новините. 21. 10. 2016. (?език: енглески)
^ Миха?лов, Ива?ло (14. 2. 2017). ?Бугарска производ?а вина 2016. године”. SEE News. (?език: енглески)
^ ?Лет?е олимпи?ске игре 1896. године у Атини”. Бугарски олимпи?ски комитет. Архивирано из оригинала 28. 9. 2011. г. Приступ?ено 25. 10. 2018. (?език: енглески)
^ ?Бугарска”. Ме?ународни олимпи?ски комитет. Приступ?ено 25. 10. 2018. (?език: енглески)
^ ^а ^б ^в Бел, ?он Д. ?Бугарска - спорт и рекреаци?а”. Енциклопеди?а Британика. Приступ?ено 25. 10. 2018. (?език: енглески)
^ ?Светски рекорд за жене у скоку у вис”. Гинисова к?ига рекорда. Приступ?ено 25. 10. 2018. (?език: енглески)
^ Бадел, ?е?мс (7. 7. 2014). ?Димитров званично ме?у првих десет на АТП листи”. АТП. Приступ?ено 25. 10. 2018. (?език: енглески)
^ ?Христо Стоичков - амбасадор бугарске лиге”. Фудбалом против глади. Архивирано из оригинала 6. 11. 2011. г. Приступ?ено 25. 10. 2018. (?език: енглески)
^ ?Левски и ЦСКА постигли убед?иве победе пред ?вечити дерби””. Новините. 1. 4. 2007. Приступ?ено 25. 10. 2018. (?език: енглески)
^ Е?мс, Ник (16. 9. 2014). ?Храбар Лудогорец до групне газе Лиге шампиона”. ESPN. Приступ?ено 25. 10. 2018. (?език: енглески)
^ ?Коефици?ент клубова”. УЕФА. Приступ?ено 25. 10. 2018. (?език: енглески)

Литература

Албала, Кен (2011). Енциклопеди?а светских култура хране. ABC-CLIO. стр. 61, 62. ISBN 978-0-313-37626-9. (?език: енглески)
?National Statistical Institute of Bulgaria” (на ?езику: Bulgarian). National Statistical Institute of Bulgaria. 2015. Приступ?ено 15. 3. 2017.
Chary, Frederick B. (18. 2. 2011). The History of Bulgaria. Bloomsbury Academic. ISBN 978-0313384462. .
Crampton, R. J. (2005). A Concise History of Bulgaria. Cambridge, UK; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-61637-9.
Bell, John D., ур. (1998). Bulgaria in Transition: Politics, Economics, Society, and Culture after Communism. Westview. ISBN 978-0-8133-9010-9.
Ghodsee, Kristen R. (2011). Lost in Transition: Ethnographies of Everyday Life After Communism. Duke University Press.
Ghodsee, Kristen R. (2010). Muslim Lives in Eastern Europe: Gender, Ethnicity and the Transformation of Islam in Postsocialist Bulgaria. Princeton University Press.
Ghodsee, Kristen R. (2005). The Red Riviera: Gender, Tourism and Postsocialism on the Black Sea. Duke University Press.
?Country Profile: Bulgaria” (PDF). Library of Congress Country Studies. Library of Congress. 2006. Приступ?ено 1. 4. 2016.
Curtis, Glenn E.; Mitova, Pamela; Marsteller, William; Soper, Karl Wheeler (1993) [1992 research]. ?Country Study: Bulgaria”. Library of Congress Country Studies. Library of Congress. Приступ?ено 4. 12. 2011.
- ?Historical Setting”. Chapter 1. Приступ?ено 4. 12. 2011.
- ?The First Golden Age”. Chapter 1. Приступ?ено 13. 10. 2012.
- ?The Final Move to Independence”. The Bulgarian Independence Movement. Приступ?ено 4. 12. 2011.
- ?San Stefano, Berlin, and Independence”. The Bulgarian Independence Movement. Приступ?ено 4. 12. 2011.
- ?Bulgaria in World War II: The Passive Alliance”. World War II. Приступ?ено 4. 12. 2011.
- ?Wartime Crisis”. World War II. Приступ?ено 4. 12. 2011.
- ?After Stalin”. Communist Consolidation. Приступ?ено 24. 4. 2012.
- ?Domestic Policy and Its Results”. Communist Consolidation. Приступ?ено 4. 12. 2011.
- ?Foreign Affairs in the 1960s and 1970s”. The Zhivkov Era. Приступ?ено 4. 12. 2011.
- ?The Political Atmosphere in the 1970s”. The Zhivkov Era. Приступ?ено 4. 12. 2011.
- ?Topography”. The Society and its Environment. Приступ?ено 4. 12. 2011.
- ?Climate”. The Society and its Environment. Приступ?ено 4. 12. 2011.
- ?The Economy”. Chapter 3. Приступ?ено 4. 12. 2011.
- ?Resource Base”. The Economy. Приступ?ено 4. 12. 2011.
- ?Government and Politics”. Chapter 4. Приступ?ено 4. 12. 2011.
- ?Arms Sales”. National Security. Приступ?ено 4. 12. 2011.
- ?Military Personnel”. National Security. Приступ?ено 20. 12. 2011.
- Roisman, Joseph; Worthington, Ian (2011). A Companion to Ancient Macedonia. John Wiley and Sons. ISBN 978-14-4435-163-7.

Спо?аш?е везе

Влада Републике Бугарске Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (24. ?ун 2024)
Народно собра?е Републике Бугарске
Председник Републике Бугарске
Туристичка организаци?а Бугарске

[1] ?Population and Demographic Processes in 2019” (на ?езику: енглески). Национална агенци?а за статистику. 13. 4. 2020.

[IMFWEO.BG-2] а ^б ?World Economic Outlook Database, October 2024 Edition. (Bulgaria)”. www.imf.org. International Monetary Fund. 22. 10. 2024. Приступ?ено 9. 11. 2024.

[UNHDR-3] ?Human Development Report 2025” (PDF). United Nations Development Programme. 6. 5. 2025. Архивирано (PDF) из оригинала 6. 5. 2025. г. Приступ?ено 6. 5. 2025.

[4] ?United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступ?ено 09. 04. 2014.

[британика_1-5] Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б. Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 186. ISBN 86-331-2075-5.

[6] Дибо, Ана. ?Турки?ска етимологи?а”. StarLing. Приступ?ено 14. 5. 2019. (?език: енглески)

[7] Боверсок, Глен В. ?Касна антика: Водич кроз посткласични свет”. Harvard University Press. стр. 354. ISBN 978-0674511736. Приступ?ено 14. 5. 2019. (?език: енглески)

[FOOTNOTEЧен201297-8] Чен 2012, стр. 97.

[9] Петерсен, Ле?ф Ингеборг Ри (2013). Опсадно ратова?е и во?на организаци?а у државама наследницама (400—800 год.) (Истори?а ратова?а). Brill. стр. 369. ISBN 978-9004254466.

[FOOTNOTEГолден1992104-10] Голден 1992, стр. 104.

[11] Tillier, Anne-Marie; Sirakov, Nikolay; Guadelli, Aleta; Fernandez, Philippe; Sirakova, Svoboda (октобар 2017). ?Evidence of Neanderthals in the Balkans: The infant radius from Kozarnika Cave (Bulgaria)”. Journal of Human Evolution. 111 (111): 54—62. ISSN 0047-2484. PMID 28874274. doi:10.1016/j.jhevol.2017.06.002.

[12] ?A 14C chronology for the Middle to Upper Palaeolithic transition at Bacho Kiro Cave, Bulgaria”. Nature Ecology & Evolution. 4 (6): 794—801. 2020. PMID 32393865. doi:10.1038/s41559-020-1136-3.

[13] ?Initial Upper Palaeolithic Homo sapiens from Bacho Kiro Cave, Bulgaria” (PDF). Nature. 581 (7808): 299—302. 2020. Bibcode:2020Natur.581..299H. PMID 32433609. doi:10.1038/s41586-020-2259-z. Архивирано из оригинала (PDF) 2025-08-06. г.

[14] Gimbutas, Marija A. (1974). The Gods and Goddesses of Old Europe: 7000 to 3500 BC Myths, Legends and Cult Images. University of California Press. стр. 29—32. ISBN 978-0520019959.

[15] Roberts, Benjamin W.; Thornton, Christopher P. (2009). ?Development of metallurgy in Eurasia”. Antiquity. Department of Prehistory and Europe, British Museum. 83 (322): 1015. doi:10.1017/S0003598X00099312. Приступ?ено 28. 7. 2018. ?In contrast, the earliest exploitation and working of gold occurs in the Balkans during the mid-fifth millennium BC, several centuries after the earliest known copper smelting. This is demonstrated most spectacularly in the various objects adorning the burials at Varna, Bulgaria (Renfrew 1986; Highamet al. 2007). In contrast, the earliest gold objects found in Southwest Asia date only to the beginning of the fourth millennium BC as at Nahal Qanah in Israel (Golden 2009), suggesting that gold exploitation may have been a Southeast European invention, albeit a short-lived one.”

[16] Laet, Sigfried J. (1996). History of Humanity: From the Third Millennium to the Seventh Century BC. UNESCO / Routledge. стр. 99. ISBN 978-92-3-102811-3. ?The first major gold-working centre was situated at the mouth of the Danube, on the shores of the Black Sea in Bulgaria”

[17] Grande, Lance (2009). Gems and Gemstones: Timeless Natural Beauty of the Mineral World. University of Chicago Press. стр. 292. ISBN 978-0-226-30511-0. ?The oldest known gold jewelry in the world is from an archaeological site in Varna Necropolis, Bulgaria, and is over 6,000 years old (radiocarbon dated between 4,600 BC and 4,200 BC).”

[18] Anthony, David W.; Chi, Jennifer, ур. (2010). The Lost World of Old Europe: The Danube Valley, 5000–3500 BC. Institute for the Study of the Ancient World. стр. 39, 201. ISBN 978-0-691-14388-0. ?grave 43 at the Varna cemetery, the richest single grave from Old Europe, dated about 4600–4500 BC.”

[19] ?The Gumelnita Culture”. Government of France. Архивирано из оригинала 13. 10. 2012. г. Приступ?ено 4. 12. 2011. ?The Necropolis at Varna is an important site in understanding this culture.”

[CENTCOM-20] ?Bulgaria Factbook”. United States Central Command. децембар 2011. Архивирано из оригинала 18. 10. 2011. г. Приступ?ено 4. 10. 2018.

[21] Schoenberger, Erica (2015). Nature, Choice and Social Power. Routledge. стр. 81. ISBN 978-0-415-83386-8. ?The graves at Varna range from poor to richly endowed, suggesting a rather high degree of social differentiation. Their discovery has led to a re-evaluation of the form of social organization characteristic of the Varna culture and of the onset of social stratification in Neolithic cultures.”

[FOOTNOTECrampton19871-22] Crampton 1987, стр. 1.

[EBBulgars-23] ?Bulgar”. Encyclop?dia Britannica. Приступ?ено 28. 7. 2018.

[24] Boardman, John; Edwards, I.E.S.; Sollberger, E. (1982). The Cambridge Ancient History – part 1: The Prehistory of the Balkans, the Middle East and the Aegean World, Tenth to Eighth Centuries BC. 3. Cambridge University Press. стр. 53. ISBN 978-0521224963. ?Yet we cannot identify the Thracians at that remote period, because we do not know for certain whether the Thracian and Illyrian tribes had separated by then. It is safer to speak of Proto-Thracians from whom there developed in the Iron Age”

[EBBalkans2-25] а ^б ^в Allcock, John B. ?Balkans”. Encyclop?dia Britannica. Приступ?ено 16. 8. 2018.

[26] Kidner, Frank (2013). Making Europe: The Story of the West. Cengage Learning. стр. 57. ISBN 978-1111841317.

[FOOTNOTERoisman2011135–138,_343–345-27] а ^б Roisman 2011, стр. 135–138, 343–345.

[28] Nagle, D. Brendan (2006). Readings in Greek History: Sources and Interpretations. Oxford University Press. стр. 230. ISBN 978-0199978458. ?However, one of the Thracian tribes, the Odrysians, succeeded in unifying the Thracians and creating a powerful state”

[29] Ashley, James R. (1998). The Macedonian Empire: The Era of Warfare Under Philip II and Alexander the Great, 359–323 B.C. McFarland & Company, Inc. стр. 139—140. ISBN 978-0786419180.

[30] O Hogain, Daithi (2002). The Celts: A History. The Boydell Press. стр. 69—71. ISBN 978-0851159232.

[31] Gagarin, Michael, ур. (2010). The Oxford Encyclopedia of Ancient Greece and Rome. 1. Oxford University Press. стр. 55. ISBN 978-0-19-517072-6.

[32] ?Ulfilas”. Encyclop?dia Britannica. Приступ?ено 18. 8. 2018.

[33] Bell, John D. ?The Beginnings of Modern Bulgaria”. Encyclop?dia Britannica. Приступ?ено 9. 10. 2018.

[34] Singleton, Fred; Fred, Singleton (1985). A Short History of the Yugoslav Peoples. Cambridge University Press. стр. 13—14. ISBN 9780521274852.

[35] Fouracre, Paul; McKitterick, Rosamond; Reuter, Timothy; Abulafia, David; Luscombe, David Edward; Allmand, C.T.; Riley-Smith, Jonathan; Jones, Michael (1995). The New Cambridge Medieval History: Volume 1, c. 500 – c. 700. Cambridge University Press. стр. 524. ISBN 9780521362917.

[36] Curta, Florin (2001). The Making of the Slavs: History and Archaeology of the Lower Danube Region, c. 500–700 (PDF). Cambridge University Press. стр. 311—334. ISBN 9781139428880. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 3. 2016. г. Приступ?ено 20. 8. 2018.

[FOOTNOTEMacDermott199819-37] MacDermott 1998, стр. 19.

[38] Detrez, Raymond (2014). Historical Dictionary of Bulgaria. Rowman & Littlefield. стр. 5. ISBN 978-1442241794.

[39] Parry, Ken, ур. (2010). The Blackwell Companion to Eastern Christianity. Wiley-Blackwell. стр. 48. ISBN 978-1444333619. ?The conquest of the Balkans and the rise of the Bulgarian Empire was not a disaster for the indigenous population and its material and spiritual culture. The settlers and the local Romanised or semi-Romanised Thraco-Illyrian Christians influenced each other's way of life and socio-economic organization, as well as each other's cultures, language and religious outlook.”

[40] Wolfram, Herwig (1990). History of the Goths. University of California Press. стр. 8. ISBN 978-0520069831.

[:0-41] а ^б ^в Давидови?, Раде. Регионална географи?а - к?ига II.

[biodiversity-42] а ^б ?Характеристика на флората и растителността на България”. Bulgarian-Swiss Program For Biodiversity. Архивирано из оригинала 27. 4. 2013. г. Приступ?ено 21. 3. 2013.

[diversity_of_flora_and_fauna-43] Видово разнообразие на България [Species biodiversity in Bulgaria] (PDF) (на ?езику: бугарски). UNESCO report. 2013. Архивирано (PDF) из оригинала 2025-08-06. г. Приступ?ено 30. 7. 2018.

[FOOTNOTENSI_Brochure201829-44] NSI Brochure 2018, стр. 29.

[45] Belev, Toma (?ун 2010). ?Бъдещето на природните паркове в България и техните администрации” [The future of Bulgaria's natural parks and their administrations]. Gora Magazine. Архивирано из оригинала 2. 11. 2011. г. Приступ?ено 20. 12. 2011.

[46] ?Europe & North America: 297 biosphere reserves in 36 countries”. UNESCO. Приступ?ено 4. 4. 2016.

[IUCN-47] а ^б ?Bulgaria's biodiversity at risk” (PDF). IUCN Red List. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 5. 2015. г. Приступ?ено 12. 9. 2018.

[FOOTNOTENSI_Brochure20183-48] NSI Brochure 2018, стр. 3.

[EB_Bio-49] Bell, John D. ?Bulgaria: Plant and animal life”. Encyclop?dia Britannica. Приступ?ено 28. 7. 2018.

[50] Denchev, Cvetomir. ?Checklist of the larger basidiomycetes ?n Bulgaria” (PDF). Institute of Botany, Bulgarian Academy of Sciences. Архивирано (PDF) из оригинала 2025-08-06. г. Приступ?ено 12. 9. 2018.

[51] ?Bulgaria – Environmental Summary, UNData, United Nations”. United Nations. Приступ?ено 20. 12. 2011.

[52] ?Biodiversity in Bulgaria”. GRID-Arendal. Архивирано из оригинала 30. 4. 2016. г. Приступ?ено 21. 3. 2014.

[53] ?Report on European Environment Agency about the Nature protection and biodiversity in Europe”. European Environment Agency. Архивирано из оригинала 22. 3. 2014. г. Приступ?ено 16. 10. 2018.

[54] ?Bulgaria Achieves Kyoto Protocol Targets – IWR Report”. Novinite. 11. 8. 2009. Приступ?ено 20. 12. 2011.

[55] ?Bulgaria”. Environmental Performance Index/Yale University. Архивирано из оригинала 22. 04. 2020. г. Приступ?ено 12. 9. 2018.

[56] Hakim, Danny (15. 10. 2013). ?Bulgaria's Air Is Dirtiest in Europe, Study Finds, Followed by Poland”. The New York Times. Архивирано из оригинала 2025-08-06. г. Приступ?ено 15. 10. 2013.

[57] ?High Air Pollution to Close Downtown Sofia”. Novinite. 14. 1. 2008. Приступ?ено 20. 12. 2011.

[58] ?Bulgaria's Sofia, Plovdiv Suffer Worst Air Pollution in Europe”. Novinite. 23. 6. 2010. Приступ?ено 20. 12. 2011.

[EEA-59] ?Industrial facilities causing the highest damage costs to health and the environment”. European Environment Agency. Приступ?ено 25. 11. 2014.

[ESI-60] ?Bulgaria's quest to meet the environmental acquis”. European Stability Initiative. 10. 12. 2008. Приступ?ено 20. 12. 2011.

[61] ?Report on European Environment Agency about the quality of freshwaters in Europe”. European Environment Agency. Архивирано из оригинала 16. 4. 2014. г. Приступ?ено 21. 3. 2014.

[62] Николов, Иван. ?Век. месечен архив Бг”. stringmeteo.com.

[63] Summerweb. ?Climate Sofia – Sofia (city)”. climatedata.eu. Архивирано из оригинала 22. 09. 2014. г. Приступ?ено 24. 05. 2017.

[stringmeteo.com-64] stringmeteo

[65] ?Climatebase.ru – Sofia Observ, Bulgaria”. climatebase.ru.

[66] Station name: Sofia

[67] ?stringmeteo” (PDF).

[68] ?Weather Sofia – Monthly Weather History- freemeteo.bg”. freemeteo.bg.

[69] ?Weather Sofia – Monthly Weather History- freemeteo.bg”. freemeteo.bg.

[70] ?Bulgaria — Atlas of Genetic Genealogy”. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступ?ено 14. 02. 2014.

[FOOTNOTENSI_Census_data20113-71] NSI Census data 2011, стр. 3.

[FOOTNOTENSI_Census_data2017-72] а ^б NSI Census data 2017.

[FOOTNOTENSI_Census_data20114-73] NSI Census data 2011, стр. 4.

[NSI3-74] ?Census results: population by residence, ethnic group and age”. National Statistical Institute of Bulgaria. 2011. Архивирано из оригинала 2. 6. 2012. г. Приступ?ено 20. 7. 2018.

[75] НСИ: Преброяването от 2011 г. е сгрешено, нужно е ново [NSI: The 2011 census is incorrect, a new one needed] (на ?езику: бугарски). Vesti. 25. 3. 2014. Приступ?ено 22. 7. 2018.

[76] Dimitrova, Eliana (25. 3. 2014). Скандални твърдения за неточности в преброяването през 2011 г. [Scandalous claims of inaccuracies in the 2011 census] (на ?езику: бугарски). Bulgarian National Television. Приступ?ено 22. 7. 2018.

[77] ?Bulgarians unfazed by anti-Roma hate speech from deputy prime minister”. Deutsche Welle. 31. 10. 2017.

[78] ?Field listing: Ethnic Groups”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 21. 11. 2020. г. Приступ?ено 15. 12. 2019.

[79] ?Population density (people per sq. km of land area)”. The World Bank. 2018. Приступ?ено 12. 9. 2018.

[80] ?Population and Demographic Processes in 2018”. Nsi.bg. Архивирано из оригинала 15. 7. 2020. г. Приступ?ено 19. 5. 2020.

[81] Roser, Max (2014), ?Total Fertility Rate around the world over the last centuries”, Our World In Data, Gapminder Foundation

[82] Ова? чланак користи текст рада ко?и ?е у ?авном власништву.

[83] ?World Bank: The demographic crisis is Bulgaria's most serious problem”. Klassa. 15. 11. 2012. Архивирано из оригинала 7. 5. 2016. г. Приступ?ено 8. 4. 2013.

[BNR_crisis-84] а ^б ?Demographic crisis in Bulgaria deepening”. Bulgarian National Radio. 12. 3. 2012. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступ?ено 8. 4. 2013.

[DW_Entry-85] а ^б ?Will EU Entry Shrink Bulgaria's Population Even More?”. Deutsche Welle. 26. 12. 2006. Приступ?ено 11. 4. 2016.

[86] Roth, Klaus; Lauth Bacas, Jutta (2004). Migration In, From, and to Southeastern Europe. The British Library. стр. 188. ISBN 978-3643108968.

[87] ?Eurostat – Tables, Graphs and Maps Interface (TGM) table”. Eurostat. 17. 10. 2013. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступ?ено 25. 2. 2014.

[88] ?Country Comparison: Population growth rate”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 10. 3. 2012. г. Приступ?ено 20. 12. 2011.

[89] ?Country Comparison: Birth rate”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 15. 6. 2013. г. Приступ?ено 8. 4. 2013.

[90] ?Country Comparison: Death rate”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 15. 6. 2013. г. Приступ?ено 8. 4. 2013.

[WEF-91] а ^б The Global Gender Gap Report (PDF). World Economic Forum. 2018. стр. 10, 45, 46. ISBN 978-2-940631-00-1. Архивирано из оригинала (PDF) 2025-08-06. г. Приступ?ено 26. 2. 2019.

[92] ?The best countries in Europe for women to work”. Yahoo! Finance. Приступ?ено 10. 3. 2021.

[93] ?Girls and women under-represented in ICT”. Eurostat. 25. 4. 2018. Приступ?ено 15. 7. 2018.

[94] Hope, Kerin (9. 3. 2018). ?Bulgaria builds on legacy of female engineering elite”. The Financial Times. Архивирано из оригинала 10. 12. 2022. г. Приступ?ено 15. 7. 2018.

[95] Hope, Kerin (11. 1. 2018). ?Bulgaria battles to stop its brain drain”. The Financial Times. Архивирано из оригинала 10. 12. 2022. г. Приступ?ено 7. 9. 2018. ?But a sharp decline in the quality of state healthcare and high poverty rates—42% of the population are at risk of poverty in old age, according to Eurostat—gives Bulgaria the second-lowest life expectancy in the EU after Lithuania.”

[96] Country Health Profile, p. 1

[Health_system-97] Georgieva, Lidia; Salchev, Petko (2007). ?Bulgaria Health system review” (PDF). Health Systems in Transition. 9 (1): xvi, 12. ISSN 1817-6127. Архивирано из оригинала (PDF) 2025-08-06. г.

[98] Country Health Profile, p. 7

[99] Country Health Profile, pp. 8, 11, 12.

[100] Guineva, Maria (7. 1. 2013). ?The Bulgaria 2012 Review: Health and Healthcare”. Novinite. Приступ?ено 21. 2. 2013.

[101] Miller, Lee J (19. 9. 2018). ?These Are the Economies With the Most (and Least) Efficient Health Care”. Bloomberg.com. Bloomberg. Приступ?ено 21. 9. 2018.

[102] ?Country Comparison: Life Expectancy”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 1. 2. 2019. г. Приступ?ено 15. 12. 2019.

[103] ?Life expectancy at birth, total (years)”. The World Bank. 2019. Приступ?ено 15. 12. 2019.

[UNICEF-104] а ^б ?Education in Bulgaria” (PDF). UNICEF. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступ?ено 23. 3. 2013.

[FOOTNOTELibrary_of_Congress20066-105] а ^б Library of Congress 2006, стр. 6.

[106] Dimitrov, Deyan (3. 12. 2019). ?PISA 2018: Българските ученици покоряват ново дъно” [PISA 2018: Bulgarian pupils reach new lows]. Kapital Daily. Приступ?ено 15. 12. 2019.

[107] ?Field Listing: Literacy”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 29. 3. 2020. г. Приступ?ено 15. 12. 2019.

[108] ?Structure of the Education System in Bulgaria”. Ministry of Education, Youth and Science of Bulgaria. Архивирано из оригинала 11. 1. 2012. г. Приступ?ено 4. 12. 2011.

[109] ?Bulgaria: University Ranking”. Times Higher Education. Приступ?ено 28. 7. 2018.

[110] ?Study in Bulgaria”. Times Higher Education. Приступ?ено 20. 5. 2018.

[111] NSI Census data 2011, стр. 5 In the 2011 census, the language question was optional and it was answered by 90.2% of those surveyed.

[112] "The introduction of the definite article, which appears in the form of a suffix, and the almost total disappearance of the ancient declensions, for which the use of prepositions has been substituted, distinguish the Bulgarian from all the other members of the Slavonic family" ( Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclop?dia Britannica (на ?езику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. Недоста?е или ?е празан параметар |title= (помо?)

[113] ?The Bulgarian Constitution”. Parliament of Bulgaria. Архивирано из оригинала 10. 12. 2010. г. Приступ?ено 20. 12. 2011.

[FOOTNOTENSI_Census_data20115-114] а ^б NSI Census data 2011, стр. 5.

[115] Kiminas, D. (2009). The Ecumenical Patriarchate. Wildside Press LLC. стр. 15. ISBN 978-1-4344-5876-6. Приступ?ено 20. 12. 2011.

[116] Carvalho, Joaquim (2007). Religion and power in Europe: conflict and convergence. Pisa University Press. стр. 258. ISBN 978-88-8492-464-3.

[117] ?Bulgarian Orthodox Church”. Encyclop?dia Britannica. Приступ?ено 28. 7. 2018.

[118] ?Bulgaria's Muslims not deeply religious: study”. Hürriyet Daily News. 9. 12. 2011. Архивирано из оригинала 18. 3. 2022. г. Приступ?ено 28. 7. 2018.

[119] ?World Bank Country and Lending Groups”. The World Bank Group. 2018. Архивирано из оригинала 11. 1. 2018. г. Приступ?ено 28. 7. 2018.

[120] ?Bulgaria Overview”. USAID. 2002. Архивирано из оригинала 10. 7. 2011. г. Приступ?ено 2. 11. 2011.

[121] Bell, John D. ?Bulgaria – Late Communist rule”. Encyclop?dia Britannica. Приступ?ено 28. 7. 2018. ?Bulgaria gave the highest priority to scientific and technological advancement and the development of trade skills appropriate to an industrial state. In 1948 approximately 80 percent of the population drew their living from the soil, but by 1988 less than one-fifth of the labour force was engaged in agriculture, with the rest concentrated in industry and the service sector.”

[Economies-122] а ^б ?The economies of Bulgaria and Romania”. European Commission. ?ануар 2007. Приступ?ено 20. 12. 2011.

[123] OECD Economic Surveys: Bulgaria. OECD. 1999. стр. 24. ISBN 9789264167735. Приступ?ено 4. 10. 2018. ?The previous 1997 Economic Survey of Bulgaria documented how a combination of difficult initial conditions, delays in structural reforms, ... culminated in the economic crisis of 1996–97.”

[124] Средната работна заплата расте до 1036 лв. [Average monthly wages wage increased to 1,036 lv] (на ?езику: бугарски). BTV. Приступ?ено 15. 5. 2017.

[125] ?One out of six employees in the EU27 was a low-wage earner in 2010” (PDF). Eurostat. 20. 12. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2012. г. Приступ?ено 20. 12. 2012.

[OECD1-126] а ^б Hawkesworth, Ian (2009). ?Budgeting in Bulgaria” (PDF). OECD Journal on Budgeting (3/2009): 137. Архивирано из оригинала (PDF) 2025-08-06. г. Приступ?ено 6. 8. 2018.

[127] ?Field listing: Budget”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 6. 7. 2018. г. Приступ?ено 16. 7. 2018.

[2018budget-128] а ^б Denizova, Vera (23. 10. 2017). Бюджет 2018: Повече за заплати, здраве и пенсии [2018 Budget: More for salaries, health and pensions] (на ?езику: бугарски). Kapital Daily. Приступ?ено 16. 7. 2018.

[129] ?Field listing: Taxes and other revenue”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 16. 7. 2018. г. Приступ?ено 16. 7. 2018.

[130] ?These are the 29 countries with the world's lowest levels of tax”. Business Insider. 15. 3. 2016. Архивирано из оригинала 08. 01. 2019. г. Приступ?ено 16. 7. 2018.

[131] ?Structure of Bulgarian Tax System”. Ministry of Finance of Bulgaria. Приступ?ено 16. 7. 2018.

[132] ?General government gross debt – annual data” (PDF). Eurostat. Архивирано (PDF) из оригинала 2025-08-06. г. Приступ?ено 12. 3. 2017.

[133] ?Regional gross domestic product (PPS per inhabitant), by NUTS 2 regions”. Eurostat. Приступ?ено 12. 3. 2017.

[134] БВП – регионално ниво [GDP – regional level] (на ?езику: бугарски). National Statistical Institute of Bulgaria. Приступ?ено 22. 7. 2018.

[135] ?GDP per capita in PPS”. ec.europa.eu/eurostat. Eurostat. Приступ?ено 19. 6. 2020.

[136] ?Comparative price levels”. ec.europa.eu/eurostat. Eurostat. Приступ?ено 19. 6. 2020.

[imf2-137] ?Bulgaria”. International Monetary Fund. Приступ?ено 12. 3. 2017.

[138] ?EU: Countries to Begin Counting Drugs, Prostitution in Economic Growth”. Organized Crime and Corruption Reporting Project. 9. 9. 2014. Приступ?ено 16. 7. 2018.

[139] ?Shadow Economy” (PDF). Eurostat. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 11. 2012. г. Приступ?ено 20. 12. 2012.

[140] Курсове на българския лев към еврото и към валутите на държавите, приели еврото [Exchange rates of the lev to the euro and Eurozone currencies replaced by the euro] (на ?езику: бугарски). Bulgarian National Bank. Приступ?ено 16. 10. 2018.

[141] ?Bulgaria: GDP growth (annual %)”. The World Bank. Приступ?ено 28. 7. 2018.

[142] ?Bulgaria: Unemployment, total (% of total labor force) (modeled ILO estimate)”. The World Bank. 2018. Приступ?ено 28. 7. 2018.

[143] Harizanova, Tanya (17. 6. 2010). ?Inter-company debt – one of Bulgarian economy's serious problems”. Bulgarian National Radio. Архивирано из оригинала 1. 11. 2012. г. Приступ?ено 10. 7. 2012.

[144] Бизнесът очерта уникална диспропорция в България [Business points to a major disproportion in Bulgaria] (на ?езику: бугарски). Dir.bg. 14. 1. 2013. Приступ?ено 28. 7. 2018.

[145] ?ITUC Frontlines Report 2012: Section on Bulgaria”. Novinite. 10. 10. 2012. Приступ?ено 10. 10. 2012.

[146] ?Bulgaria, Romania Rapped for Public Procurement Fraud”. Novinite. 21. 7. 2010. Приступ?ено 16. 7. 2018.

[147] Center for the Study of Democracy (2007). Anti-corruption Reforms in Bulgaria: Key Results and Risks. Center for the Study of Democracy. стр. 44. ISBN 9789544771461.

[148] ?Corruption Perceptions Index: Transparency International”. Transparency International. 2017. Архивирано из оригинала 11. 05. 2020. г. Приступ?ено 16. 7. 2018.

[cloud-149] а ^б Rankin, Jennifer (28. 12. 2017). ?Cloud of corruption hangs over Bulgaria as it takes up EU presidency”. The Guardian. Приступ?ено 9. 7. 2018.

[150] ?Bulgarian corruption at 15-year high”. The Telegraph. 12. 12. 2014. Архивирано из оригинала 10. 1. 2022. г. Приступ?ено 9. 7. 2018.

[151] ?Bulgarian border officers suspended over airport security lapse”. Reuters. 24. 3. 2018. Приступ?ено 9. 7. 2018.

[152] Macdonald, Alastair (11. 1. 2018). ?Bulgaria savors EU embrace despite critics”. Reuters. Приступ?ено 9. 7. 2018.

[reuters_USKBN1F61EQ-153] а ^б Krasimirov, Angel (17. 1. 2018). ?Bulgaria's government faces no-confidence vote over corruption”. Reuters. Приступ?ено 9. 7. 2018.

[SG1-154] ?US State Dept criticises Bulgaria on prisons, judiciary, corruption, people-trafficking and violence against minorities”. The Sofia Globe. 21. 4. 2018. Приступ?ено 9. 7. 2018.

[155] 10 млрд. лв. годишно се харчат с обществени поръчки [10 bln. leva are spent on public procurement every year]. 24 Chasa (на ?езику: бугарски). 21. 2. 2016. Приступ?ено 30. 7. 2018.

[156] Stanchev, Ivaylo (29. 12. 2017). Рекорд при обществените поръчки: открити са търгове за почти 14 млрд. лв. [A record in public procurement: tenders worth nearly 14 billion lv unveiled] (на ?езику: бугарски). Kapital Daily. Приступ?ено 16. 7. 2018.

[157] Stefanov, Ruslan (2015). ?The Bulgarian Public Procurement Market: Corruption Risks and Dynamics in the Construction Sector” (PDF). Government Favouritism in Europe: The Anticorruption Report 3 (3/2015): 35. doi:10.2307/j.ctvdf0g12.6. Архивирано из оригинала (PDF) 2025-08-06. г. Приступ?ено 6. 8. 2018.

[158] ?Public procurement in Bulgaria” (PDF). European Commission. 2015. Архивирано (PDF) из оригинала 2025-08-06. г. Приступ?ено 16. 7. 2018.

[159] ?Истражива?е привредног утица?а туризма” (PDF). Приступ?ено 17. 1. 2019. ^{[мртва веза]} (?език: енглески)

[мастер-160] ?Географи?а као фактор разво?а туризма Бугарске” (PDF). Приступ?ено 17. 1. 2019. (?език: српски)

[161] ?Пловдивско драмско позориште - Истори?а”. Архивирано из оригинала 13. 06. 2018. г. Приступ?ено 27. 10. 2018. (?език: бугарски)

[позориште-162] а ^б ?Бугарско позориште”. Приступ?ено 27. 10. 2018. (?език: хрватски)

[163] ?Прво професионално позориште у Бугарско?”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2020. г. Приступ?ено 27. 10. 2018. (?език: бугарски)

[164] ?Народно позориште Иван Вазов - Истори?ат”. Приступ?ено 27. 10. 2018. (?език: бугарски)

[165] ?Водич кроз Софи?у - Народно позориште Иван Вазов”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2018. г. Приступ?ено 27. 10. 2018. (?език: енглески)

[166] ?Прва филмска про?екци?а у Бугарско?”. Приступ?ено 27. 10. 2018. (?език: бугарски)

[филм-167] а ^б ?Бугарски филм”. Приступ?ено 27. 10. 2018. (?език: хрватски)

[филм1-168] а ^б ^в ?Бугарска кинематографи?а”. Приступ?ено 27. 10. 2018. (?език: српски)

[филм2-169] а ^б ?Сребре?ак са ликом филма”. Политика. Приступ?ено 28. 10. 2018. (?език: српски)

[храна-170] а ^б ^в ^г ^д ?Бугарска кухи?а - гастрономи?а Бугарске”. Приступ?ено 26. 10. 2018. (?език: српски)

[кухи?а-171] Албала, Кен (2011). Енциклопеди?а светских култура хране. ABC-CLIO. стр. 61, 62. ISBN 978-0-313-37626-9. (?език: енглески)

[172] Брус-Гардин, Том (7. 2. 2012). ?Бугарско вино поново у свету”. Новините. Приступ?ено 26. 10. 2018. (?език: енглески)

[173] ?Бугарска на 22. месту у свету по производ?и вина”. Новините. 21. 10. 2016. (?език: енглески)

[174] Миха?лов, Ива?ло (14. 2. 2017). ?Бугарска производ?а вина 2016. године”. SEE News. (?език: енглески)

[175] ?Лет?е олимпи?ске игре 1896. године у Атини”. Бугарски олимпи?ски комитет. Архивирано из оригинала 28. 9. 2011. г. Приступ?ено 25. 10. 2018. (?език: енглески)

[176] ?Бугарска”. Ме?ународни олимпи?ски комитет. Приступ?ено 25. 10. 2018. (?език: енглески)

[спорт-177] а ^б ^в Бел, ?он Д. ?Бугарска - спорт и рекреаци?а”. Енциклопеди?а Британика. Приступ?ено 25. 10. 2018. (?език: енглески)

[178] ?Светски рекорд за жене у скоку у вис”. Гинисова к?ига рекорда. Приступ?ено 25. 10. 2018. (?език: енглески)

[179] Бадел, ?е?мс (7. 7. 2014). ?Димитров званично ме?у првих десет на АТП листи”. АТП. Приступ?ено 25. 10. 2018. (?език: енглески)

[180] ?Христо Стоичков - амбасадор бугарске лиге”. Фудбалом против глади. Архивирано из оригинала 6. 11. 2011. г. Приступ?ено 25. 10. 2018. (?език: енглески)

[181] ?Левски и ЦСКА постигли убед?иве победе пред ?вечити дерби””. Новините. 1. 4. 2007. Приступ?ено 25. 10. 2018. (?език: енглески)

[182] Е?мс, Ник (16. 9. 2014). ?Храбар Лудогорец до групне газе Лиге шампиона”. ESPN. Приступ?ено 25. 10. 2018. (?език: енглески)

[183] ?Коефици?ент клубова”. УЕФА. Приступ?ено 25. 10. 2018. (?език: енглески)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

[35]

[36]

[37]

[38]

[39]

[40]

[41]

[42]

[43]

[44]

[45]

[46]

[47]

[48]

[49]

[50]

[51]

[52]

[53]

[54]

[55]

[56]

[57]

[58]

[59]

[60]

[61]

[62]

[63]

[64]

[65]

[66]

[67]

[68]

[69]

[70]

[71]

[72]

[73]

[74]

[75]

[76]

[77]

[78]

[79]

[80]

[81]

[82]

[83]

[84]

[85]

[86]

[87]

[88]

[89]

[90]

[91]

[92]

[93]

[94]

[95]

[96]

[97]

[98]

[99]

[100]

п р у Државе и територи?е у Европи
Суверене државе	Азербе??ан² Албани?а Андора Аустри?а Белги?а Белоруси?а Босна и Херцеговина Бугарска Ватикан Грузи?а¹ Грчка Данска Естони?а Ирска Исланд Итали?а ?ермени?а² Казахстан¹ Кипар² Кра?евина Холанди?а Холанди?а Летони?а Литвани?а Лихтеншта?н Луксембург Ма?арска Малта Молдави?а Монако Немачка Норвешка По?ска Португали?а Румуни?а Руси?а¹ Сан Марино Северна Македони?а Словачка Словени?а Срби?а Турска¹ У?еди?ено Кра?евство Укра?ина Финска Француска Хрватска Црна Гора Чешка Шва?царска Шведска Шпани?а
Зависне територи?е	Грчка Света Гора Данска Фарска Острва Норвешка ?ан Ма?ен Свалбард Португали?а Азори У?еди?ено Кра?евство Акротири и Декели?а² Гернзи Гибралтар Острво Мен ?ерзи Финска Оландска Острва
Непризнате државе	Абхази?а³ ?ужна Осети?а³ Косово³ Прид?естров?е Северни Кипар^{2, 3}
¹?Делом се налазе у Ази?и ²?Налазе се у Ази?и, али има?у друштвено-политичку повезаност са Европом ³?Делимично призната независност, ни?е члан У?еди?ених наци?а

п р у Државе на Балканском полуострву
Потпуно	Албани?а Босна и Херцеговина Бугарска Северна Македони?а Црна Гора
Знача?но	Грчка Срби?а Хрватска
Малим делом	Итали?а Румуни?а Словени?а Турска
Повезано	?угоисточна Европа Истори?а Балканског полуострва Балканска ?езичка за?едница Балканизаци?а

п р у Државе чланице Европске уни?е
Чланице	Аустри?а Белги?а Бугарска Грчка Данска Естони?а Ирска Итали?а Кипар Летони?а Литвани?а Луксембург Ма?арска Малта Немачка По?ска Португали?а Румуни?а Словачка Словени?а Финска Француска Хрватска Холанди?а Чешка Шведска Шпани?а
Бивше чланице	У?еди?ено Кра?евство (Брегзит)

п р у Организаци?а за црноморску економску сарад?у
Чланице	Азербе??ан Албани?а Бугарска Грузи?а Грчка ?ермени?а Молдави?а Румуни?а Руси?а Срби?а Турска Укра?ина
Кандидати	Кипар Црна Гора
Посматрачи	Аустри?а Белоруси?а Египат Израел Итали?а Немачка По?ска С?еди?ене Америчке Државе Словачка Тунис Француска Хрватска Чешка

Нормативна контрола
Ме?ународне	FAST ISNI 2 VIAF WorldCat
Државне	Норвешка Шпани?а Француска 2 BnF подаци 2 Каталони?а Немачка Израел С?еди?ене Државе Шведска ?апан Чешка Аустрали?а Грчка Коре?а По?ска Португали?а Ватикан
Географске	MusicBrainz area
Академске	CiNii
Уметничке	KulturNav
?уди	Парламент УК
Остале	Енциклопеди?а савремене Укра?ине Енциклопеди?а Британика Истори?ски речник Шва?царске NARA IdRef 2 ?slam Ansiklopedisi

尬是什么意思hcv9jop2ns8r.cn	帛字五行属什么hcv8jop4ns4r.cn	1972年出生属什么生肖hcv8jop0ns6r.cn	女属羊和什么属相最配hcv9jop3ns9r.cn	普贤菩萨保佑什么生肖hkuteam.com
肚脐右边按压疼是什么原因hcv9jop4ns7r.cn	palace是什么牌子hcv9jop2ns1r.cn	mts是什么单位hcv9jop0ns6r.cn	九月十二号是什么星座jasonfriends.com	杨梅泡酒有什么功效和作用hcv7jop6ns1r.cn
为什么会漏尿wmyky.com	一什么树干hcv8jop8ns3r.cn	吃什么对子宫好hcv9jop0ns9r.cn	AFP医学上是什么意思hcv8jop8ns2r.cn	什么是菜花病hcv7jop6ns9r.cn
脖子黑是什么病hcv8jop2ns0r.cn	吃葵花籽有什么好处和坏处吗luyiluode.com	梦见头发白了是什么意思hcv8jop7ns1r.cn	氮泵是什么hcv8jop9ns2r.cn	脸上白一块一块的是什么原因hcv9jop2ns7r.cn