结核菌是什么

Вилард Френк Либи
Лични подаци
Датум ро?е?а	(2025-08-06)17. децембар 1908.
Место ро?е?а	Гранд Вели, Колорадо, САД
Датум смрти	8. септембар 1980.(2025-08-06)?(71 год.)
Место смрти	Лос Ан?елес, Калифорни?а, САД
Образова?е	Универзитет Калифорни?е, Беркли
Научни рад
По?е	радиоактивност
Институци?а	Универзитет Калифорни?е, Беркли Универзитет у Чикагу Универзитет Калифорни?е, Лос Ан?елес
Награде	Нобелова награда за хеми?у (1960)

百度 　　十九大报告提出，“中国特色社会主义进入新时代，我国社会主要矛盾已经转化为人民日益增长的美好生活需要和不平衡不充分的发展之间的矛盾。

Вилард Френк Либи (енгл. Willard Frank Libby; Гранд Вели, 17. децембар 1908 – 8. септембар 1980) био ?е амерички физички хемичар, запажен по сво?о? улози у разво?у методе одре?ива?а старости органских матери?а помо?у радиоактивног уг?еника 1949. године, процесу ко?и ?е револуционарно допринео археологи?и и палеонтологи?и. За допринос тиму ко?и ?е развио ова? процес, Либи ?е 1960. године добио Нобелову награду за хеми?у.

Дипломирао ?е хеми?у на Калифорни?ском универзитету у Беркли?у 1931. године, на ко?ем ?е 1933. докторирао, проучавао ?е радиоактивне елементе и развио осет?иве Га?герове бро?аче за мере?е слабе природне и вештачке радиоактивности. Током Другог светског рата радио ?е на про?екту Менхетн на Универзитету Колумби?а, разви?а?у?и процес гасне дифузи?е за обога?ива?е урани?ума.

После рата, Либи ?е прихватио професуру на Институту за нуклеарне студи?е Универзитета у Чикагу, где ?е развио технику за датира?е органских ?еди?е?а помо?у уг?еника-14. Тако?е ?е открио да се трици?ум на сличан начин може користити за датира?е воде, а самим тим и вина. 1950. постао ?е члан Генералног саветодавног комитета Комиси?е за атомску енерги?у. За комесара ?е именован 1954. године, поставши ?едини научник. Стао ?е на страну Едварда Телера у спрово?е?у програма судара за разво? хидрогенске бомбе и учествовао ?е у програму Атоми за мир.

Либи ?е поднео оставку у Комиси?и за атомску енерги?у 1959. године и постао професор хеми?е на Калифорни?ском универзитету у Лос Ангелесу, а ту ?е функци?у обав?ао до пензиониса?а 1976. године. 1962. године постао ?е директор Института за геофизику и планетарну физику Универзитета у Калифорни?и. Први програм инже?ерства заштите животне средине започео ?е 1972. године, а као члан Одбора за ваздушне ресурсе у Калифорни?и радио ?е на разво?у и побо?ша?у калифорни?ских стандарда зага?е?а ваздуха.

Дети?ство, младост и кари?ера

Вилард Френк Либи ро?ен ?е у Гранд Вели?у у Колораду 17. децембра 1908. године, као син фармера Оре Едварда Либи?а и ?егове супруге Еве Ме? (ро?ене Риверс). Имао ?е два брата и две сестре. Либи ?е сво?е образова?е започео у двособно? школи у Колораду. Када ?е имао пет година, преселили су се у Санта Росу у Калифорни?и. Поха?ао ?е сред?у школу Анали у Себастополу, где ?е дипломирао 1926. Либи, ко?а ?е био висок 188 cm, играо ?е обарача у сред?ошколском фудбалском тиму.

Године 1927. уписао се на Универзитет у Калифорни?и, Беркли, где ?е завршио 1931. године, и докторирао 1933. године, са докторском тезом ?Радиоактивност обичних елемената, посебно самари?ума и неодими?ума: метода детекци?е“ под надзором Вендела Мичела Латимера. Независно од дела ?ер?а де Хевеша и Макса Пала, открио ?е да се природни дуговечни изотопи самари?ума првенствено распада?у емиси?ом алфа честица.

Либи ?е именован за инструктора на Оде?е?у за хеми?у на Универзитету у Калифорни?и, Беркли, 1933. године. Тамо ?е постао доцент хеми?е 1938. Провео ?е 1930-е граде?и осет?иве Га?герове бро?аче за мере?е слабе природне и вештачке радиоактивности. Придружио се Беркли?евом братству ΑΧΣ 1941. Те године добио ?е Гугенха?м стипенди?у, и изабран за рад на Универзитету Принстон.

Про?екат Менхетн

Осмог децембра 1941. године, дан након ?апанског напада на Перл Харбор, Либи ?е доброво?но понудио сво?е услуге нобеловцу Харолду ?ури?у. ?ури ?е уредио да Либи доби?е дозволу са Калифорни?ског универзитета у Беркли?у и да му се придружи на про?екту Менхетн, ратном про?екту за разво? атомских бомби. Током свог боравка у области ?у?орка, Либи ?е био становник Лиони?е у држави ?у ?ерзи.

Датира?е органских ?еди?е?а помо?у радиоактивног уг?еника

После рата, Либи ?е прихватио понуду Универзитета у Чикагу за професорско место на Оде?е?у за хеми?у на новом Институту за нуклеарне студи?е. Вратио се предратним испитива?има радиоактивности. 1939. године, Сер? Корф ?е открио да космички зраци генеришу неутроне у гор?им сло?евима атмосфере. Они у интеракци?и са азотом-14 у ваздуху производе уг?еник-14 :

¹n+ ¹⁴N → ¹⁴C+ ¹p

Време полураспада уг?еника-14 ?е 5.730 ± 40 година. Либи ?е схватио да када би?ке и животи?е угину, оне преста?у да уносе свеж уг?еник-14, да?у?и тако било ком органском ?еди?е?у угра?ени нуклеарни сат. Сво?у теори?у об?авио ?е 1946, и проширио ?е у сво?о? монографи?и Датира?е радиоактивним уг?еником 1955. Тако?е ?е развио осет?иве детекторе зраче?а ко?и би могли да користе ову технику. Тестови на секво?ама са познатим датумима из ?ихових прстенова показали су да ?е датира?е радиоактивним уг?еником поуздано и тачно. Техника ?е револуционирала археологи?у, палеонтологи?у и друге дисциплине ко?е се баве древним артефактима. 1960. године добио ?е Нобелову награду за хеми?у ?за сво?у методу употребе уг?еника-14 за одре?ива?е старости у археологи?и, геологи?и, геофизици и другим гранама науке“. Тако?е ?е открио да се трици?ум на сличан начин може користити за датира?е воде, а самим тим и вина.

Комиси?а за атомску енерги?у

Председник Комиси?е за атомску енерги?у Гордон Дин именовао ?е Либи?а за Општи саветодавни комитет 1950. Године 1954. председник Два?т Д. А?зенхауер именовао га ?е за повереника Комиси?е. Либи и ?егова породица преселили су се из Чикага у Вашингтон. Као повереник, Либи ?е играо важну улогу у промоци?и А?зенхауеровог програма Атоми за мир, и био ?е део делегаци?е С?еди?ених Држава на Женевским конференци?ама о мировно? употреби атомске енерги?е 1955. и 1958.

Као ?едини научник ме?у пет повереника Комиси?е, Либи ?е пазио да брани став А?зенхауерове администраци?е о атмосферским нуклеарним испитива?има. Тврдио ?е да су опасности од зраче?а од нуклеарних тестова ма?е од опасности од рентгенског снима?а грудног коша, али ?егови аргументи нису успели да убеде научну за?едницу или увере ?авност.

Универзитет Калифорни?е у Лос Ан?елесу

Либи ?е дао отказ у Комиси?и 1959. године, и постао ?е професор хеми?е на Калифорни?ском универзитету у Лос Ан?елесу, и ту ?е функци?у обав?ао до пензиониса?а 1976. 1962. године постао ?е директор Института за геофизику и планетарну физику Универзитета у Калифорни?и, и ту функци?у ?е обав?ао до 1976. ?егово време као директора обухватало ?е свемирски програм Аполо и слета?е на Месец.

Либи ?е започео први програм инже?ерства заштите животне средине на универзитету 1972. године. Као члан Калифорни?ског одбора за ваздушне ресурсе, радио ?е на разво?у и побо?ша?у калифорни?ских стандарда зага?е?а ваздуха. Успоставио ?е истраживачки програм за испитива?е хетерогене катализе са иде?ом сма?е?а емиси?а из моторних возила потпуни?им сагорева?ем горива. Избор Ричарда Никсона за председника 1968. године произвео ?е спекулаци?е да би Либи могао бити именован за председничког саветника за науку. Уследила ?е бура протеста научника ко?и су сматрали да ?е Либи превише конзервативан и понуда ни?е дата.

Иако се Либи повукао и постао емеритус професор 1976. године, професионално ?е остао активан до сво?е смрти 1980.

Награде и почасти

Либи ?е био изабрани члан Националне академи?е наука, Америчке академи?е уметности и науке и Америчког филозофског друштва. Поред Нобелове награде, добио ?е бро?не почасти и награде, ук?учу?у?и Чендлерову меда?у Универзитета Колумби?а 1954. године, Ремсенову награду за предава?е 1955. године, награду двестогодиш?ице Градског коле?а у ?у?орку 1956. године, меда?у Елиот Кресон Института Френклин 1957. године, награду Вилард Гибс Америчког хеми?ског друштва 1958. године, награду ?озеф Пристли од Дикинсон Коле?а и меда?у Алберт А?ншта?н 1959. године, меда?у Артур Л. Де? Геолошког друштва Америке 1961. године, награду Златна плочица Америчке академи?е за постигну?а 1961. године, Златну меда?у Америчког института хемичара 1970. године, и Леманову награду ?у?оршке академи?е наука 1971. Изабран ?е за члана Националне академи?е наука 1950. године. Библиотека гимнази?е Анали има мурал Либи, а у ?егову част именовани су градски парк Себастопола и оближ?и аутопут. ?егов рад о датира?у радиоактивним уг?еником из 1947. године почаствован ?е Наградом за хеми?ски продор од стране Оде?е?а за истори?у хеми?е Америчког хеми?ског друштва ко?а ?е уручена Универзитету у Чикагу 2016.

Лични живот

1940. године Либи се оженио са Леонор Хики, наставницом физичког васпита?а. Имали су ?ерке близнаки?е, ро?ене 1945.

1966. године Либи се развео од Леонор и оженио са Леоном Вудс Маршал, угледном нуклеарном физичарком ко?а ?е била ?една од првобитних градите?а првог нуклеарног реактора на свету. Придружила му се на универзитету као професор инже?ерства заштите животне средине 1973. године. Кроз ова? други брак стекао ?е два посинка, децу из ?еног првог брака.

Либи ?е преминуо у Медицинском центру у Лос Ан?елесу 8. септембра 1980. године, од крвног угрушка у плу?има компликованог упалом плу?а. ?егови радови налазе се у истраживачко? библиотеци Универзитета. Седам томова ?егових радова уредили су Леона и Ра?нер Бергер и об?авили их 1981.

Библиографи?а

• Arnold, J.R. and W. F. Libby. "Radiocarbon from Pile Graphite; Chemical Methods for Its Concentrations", Argonne National Laboratory, United States Department of Energy (through predecessor agency the Atomic Energy Commission), (October 10, 1946).
• W.F. Libby (1946). ?Atmospheric Helium Three and Radiocarbon from Cosmic Radiation”. Physical Review. 69 (11–12): 671—672. Bibcode:1946PhRv...69..671L. doi:10.1103/PhysRev.69.671.2. 
• Libby, Willard F., Radiocarbon dating, 2d ed., University of Chicago Press, 1955.
• Libby, W. F. "Radioactive Fallout" United States Department of Energy (through predecessor agency the Atomic Energy Commission), (May 29, 1958).
• Libby, W. F. "Progress in the Use of Isotopes: The Atomic Triad – Reactors, Radioisotopes and Radiation", United States Department of Energy (through predecessor agency the Atomic Energy Commission), (August 4, 1958).
• Libby, W. F. "History of Radiocarbon Dating", Department of Chemistry and Institute of Geophysics, University of California-Los Angeles, International Atomic Energy Agency, (August 15, 1967).
• Libby, W. F. "Vulcanism and Radiocarbon Dates", University of California-Los Angeles, National Science Foundation, (October 1972).
• Libby, W. F. "Radiocarbon Dating, Memories, and Hopes", Department of Chemistry and Institute of Geophysics and Planetary Physics, University of California–Los Angeles, National Science Foundation, (October 1972).
• Libby, W. F. (1981). Berger, Rainer; Libby, Leona Marshall, ур. Collected papers. Santa Monica, California: Geo Science Analytical. ISBN 978-0-941054-00-3.  (7 volumes)

Литература

• Carey, Charles W. (2006). American scientists. New York: Facts on File. ISBN 978-0-8160-5499-2. OCLC 57414633. 
• Greene, Benjamin P. (2007). Eisenhower, Science Advice, and the Nuclear Test-Ban Debate, 1945–1963. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-5445-3. OCLC 65204949. 
• Hewlett, Richard G.; Anderson, Oscar E. (1962). The New World, 1939–1946 (PDF). University Park: Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-520-07186-5. OCLC 637004643. Приступ?ено 26. 3. 2013. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• —; Holl, Jack M. (1989). Atoms for Peace and War, 1953–1961 Eisenhower and the Atomic Energy Commission (PDF). A History of the United States Atomic Energy Commission. University Park, Pennsylvania: Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-520-06018-0. OCLC 82275622. Приступ?ено 14. 12. 2015. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Jones, Vincent (1985). Manhattan: The Army and the Atomic Bomb (PDF). Washington, D.C.: United States Army Center of Military History. OCLC 10913875. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 10. 2014. г. Приступ?ено 25. 8. 2013. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Laylin, James K. (1993). Nobel Laureates in Chemistry, 1901–1992. Washington, D.C.: American Chemical Society. ISBN 978-0-8412-2690-6. OCLC 28113007. 
• Magill, Frank N. (1989). The Nobel Prize Winners, Chemistry 1938–1968. Pasadena, California: Salem Press. ISBN 978-0-89356-561-9. Multi-volume set. Volume . 
• Seaborg, Glenn T. (фебруар 1981). ?Obituary: Willard Frank Libby”. Physics Today. 34 (2): 92—95. Bibcode:1981PhT....34b..92S. doi:10.1063/1.2914458?. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)

Спо?аш?е везе

• Willard Libby on Nobelprize.org including the Nobel Lecture, December 12, 1960 Radiocarbon Dating