b群链球菌是什么意思
Савезни канцелар Савезне Републике Немачке | |
|---|---|
| Bundeskanzler der Bundesrepublik Deutschland | |
 Застава канцелара | |
| Део извршне власти у Немачко? | |
| Ослов?ава?е | Господин канцелар(Нормално) ?егова екселенци?а(Дипломатски)[1] |
| Статус | Шеф владе |
| Члан | Савета Европе |
| Резиденци?а | Нема званичне резиденци?е |
| Седиште | Савезни канцеларат (Берлин) Палата Шаумбург (Бон) |
| Предлагач |
|
| Дужина мандата | Док год влада опстане, избори су на 4 година |
| Инструмент конституиса?а | Немачки устав |
| Функци?а | Канцелар |
| Претходник | Олаф Шолц |
| Основано | 24. ма? 1949. (у садаш?ем формату) |
| Први званичник |
|
| Заменик | Вицеканцелар Немачке |
| Плата | 251 448 € годиш?е[2] |
| Веб-са?т | bundeskanzlerin |
.jpg)
Савезни канцелар или канцелар (?ем. Bundeskanzler, Kanzler) ?е шеф владе у Савезно? Републици ?емачко?.
To ?е еквивалентно преми?еру у другим државама. ?емачки израз за предс?едника владе, министар-предс?едник (?ем. Ministerpr?sident), користи се иск?учиво за шефове влада ?емачких савезних држава, изузима?у?и савезне градове Берлин, Хамбург и Бремен.
Тренутни канцелар ?емачке ?е Фридрих Мерц, ко?и ?е изабран 2025. године након четворогодиш?е владавине Олафа Шолца од ?еговог избора 2021. године. Меркел ?е била прва жена канцелар, и због тога ?е позната под називом канцеларка (?ем. Bundeskanzlerin, Kanzlerin), иако се та ри?еч никада службено не користи.
Институци?а канцелара има дугу истори?у, ко?а вуче кори?ене ?ош из Светог римског царства. Титула канцелара ?е кориштена у многим ?емачким говорним подруч?има у Европи. Модерна функци?а канцелара ?е успостав?ена за?едно са оснива?ем С?еверно?емачке конфедераци?е, гд?е ?е Ото фон Бизмарк постао савезни канцелар (?ем. Bundeskanzler) 1867. године. Након у?еди?е?а ?емачке 1871, успостав?ена ?е функци?а царског канцелара (?ем. Reichskanzler). Од усва?а?а Устава ?емачке из 1949, назив савезни канцелар (?ем. Bundeskanzler) ?е поновно вра?ен у употребу.
Током различитих периода, улога канцелара ?е варирала. Од 1871. до 1918, царски канцелар ?е био одговоран само ?емачком цару. Након уставне реформе из 1918, парламенту ?е дато право да може да изгласа непов?ере?е канцелару. Према Ва?марском уставу из 1919, канцелара ?е именовао предс?едник, а био ?е одговоран парламенту. Након смрти предс?едника Хинденбурга, Ва?марски устав ?е ефективно био неваже?и током владавине Националсоци?алистичке парти?е, а Адолф Хитлер ?е, у улози фирера, об?единио надлежности предс?едника и канцелара, иако се назив царски канцелар — ра?хсканцелар (?ем. Reichskanzler) наставио и да?е користити.
Устав ?емачке из 1949. дао ?е канцелару ве?е надлежности него што ?е имао током посто?а?а Ва?марске Републике, али ?е знатно сма?ио власт предс?едника државе. ?емачки политички систем се данас назива ?канцеларска демократи?а“, има?у?и у виду улогу канцелара као шефа извршне власти.
Од 1867. године, 34 личности су се налазиле на положа?у канцелара.
Истори?ат
[уреди | уреди извор]Због сво?их административних задатака, стар?ешина царске капеле у Светом римском царству ?е називан канцелар. Надбискуп Ма?нца ?е био ?емачки канцелар до самог кра?а посто?а?а Светог римског царства (1806), док су надбискупи Коло?а и надбискупи Три?ера од Бургунди?е били итали?ански канцелари. Ова тро?ица надбискупа су били тако?е кнежеви изборници у Светом римском царству.
Од 1867. до 1871, током посто?а?а С?еверно?емачке конфедераци?е, кориш?ен ?е назив савезни канцелар (?ем. Bundeskanzler). Од 1871. до 1945, употреб?аван ?е назив царски канцелар — ра?хсканцелар (?ем. Reichskanzler). Од 1949. године, службени назив за ову функци?у ?е поновно постао савезни канцелар (?ем. Bundeskanzler).
У бившо? Источно? ?емачко?, ко?а ?е посто?ала од 7. октобра 1949. до 3. октобра 1990, положа? канцелара ни?е посто?ао. Еквивалентан положа? ?е био називан министар-предс?едник (?ем. Ministerpr?sident) или предс?едава?у?и Сав?ета министара Демократске Републике ?емачке (?ем. Vorsitzender des Ministerrats der DDR).
Канцелар С?еверно?емачке конфедераци?е
[уреди | уреди извор]Шеф владе С?еверно?емачке конфедераци?е, положа? ко?и ?е успостав?ен 1. ?ула 1867, називан ?е савезни канцелар (?ем. Bundeskanzler). ?едина особа ко?а ?е држала ова? положа? ?е био Ото фон Бизмарк, главни министар Пруске.
Пруски кра? ?е био крунисан за ?емачког цара у Верса?ском дворцу 18. ?ануара 1871, али С?еверно?емачка конфедераци?а ни?е престала посто?ати све док Устав ?емачке из 1871. ни?е ступио на снагу 16. априла исте године. Ото фон Бизмарк ?е остао канцелар Конфедераци?е до тог датума. За ври?еме тих неколико м?есеци, С?еверно?емачка конфедераци?а ?е називана и ?емачка конфедераци?а, зато што су се све ?ужне ?емачке државе (осим Аустри?е) придружиле конфедераци?и.
Канцелара ?е именовао пруски кра? у сво?ству предс?едника С?еверно?емачке конфедераци?е. ?егова улога ?е била слична улози канцелара ?емачке од 1871. године.
Канцелар ?емачког царства
[уреди | уреди извор]Од 1871. године, у ?емачком царству, канцелар ?е истовремено служио као царев главни министар и као предс?едава?у?и Бундесрата, гор?ег дома народног представништва. Он ни?е био биран од стране народног представништва, Ра?хстага, нити му ?е био одговоран. Канцелара ?е именовао и разр?ешавао ?емачки цар.
Савезна власт се састо?ала од:
- савезног ви?е?а, Бундесрата, ко?и се састо?ао од представника савезних држава и на челу ?ега се налазио пруски кра?;
- народног представништва, Ра?хстага;
- савезне извршне власти, ко?у ?е предводио пруски главни министар Ото фон Бизмарк у сво?ству савезног канцелара у персонално? уни?и.
Технички, министар иностраних послова Пруске ?е био задужен за дава?е пруских гласова у савезном ви?е?у, Бундесрату, и тако ?е био мо?ни?и од канцелара. Због овог разлога, Ото фон Бизмарк ?е био истовремено министар иностраних послова и главни министар Пруске. Неки извори тврде да су ови положа?и били у потпуности с?еди?ени, и да су сви канцелари морали бити главни министри Пруске, али ово ни?е било тачно.
Савезни канцелар ?е имао нижи степен власти, пореде?и га са степеном влаш?у главних министара у савезним државама. Функци?а канцелара ?е симболизовала снажну монархистичко-бирократску компоненту, као што ?е то у пруско? традици?и био фон Харденберг.
Године 1871, д?елокруг савезног канцелара ?е био прем?ештен на извршну власт ?емачког царства, ко?е се ?ош састо?ало од ?ужних ?емачких држава. Назив канцелар и савезна агенци?а (као противр?ечност министарству) ?е показивала ?едан нижи степен савезне извршне власти, пореде?и ?е са степеном извршне власти савезних држава. Због овог разлога, нити канцелар нити стар?ешине царских ресора под ?еговом влаш?у, нису користиле титулу министра до 1918. године.
Устав ?емачке ?е био амандмански изми?е?ен 29. октобра 1918, када ?е народном представништву дато право да разри?еши канцелара. Али, ова пром?ена ни?е могла спри?ечити изби?а?е револуци?е неколико дана касни?е.
Револуционарни период
[уреди | уреди извор]Дана 9. новембра 1918, канцелар Макс фон Баден ?е предао функци?у Фридриху Еберту. Еберт ?е наставио да служи као шеф владе током три м?есеца, изме?у кра?а посто?а?а ?емачког царства новембра 1918. и првог саста?а?а Народне скупштине фебруара 1919, али ни?е користио назив канцелар.
Током тог времена, Еберт ?е тако?е служио као предс?едава?у?и Сав?ета народних делегата, до 29. децембра 1918. за?едно са независним соци?алдемократом Хугом Хасеом.
Канцелар Ва?марске Републике
[уреди | уреди извор]Положа? канцелара ?е посто?ао и у Ва?марско? Републици. Канцелар ?е био именован од стране предс?едника, али ?е био одговоран Ра?хстагу.
У Ва?марско? Републици, канцелар ни?е имао велику власт, него ?е био нешто више од предс?едава?у?ег. Владине одлуке су доношене ве?ином гласова. У стварности, многе владине одлуке су зависиле од сарад?е са предс?едником, буду?и да ?е било тешко обезби?едити подршку парламентарне ве?ине.
Канцелар Тре?ег ра?ха
[уреди | уреди извор]Адолф Хитлер ?е постао канцелар ?емачке 1933. године, од када почи?е истори?а Тре?ег ра?ха. Када ?е Хитлер заузео ова? положа?, одмах ?е почео да проширу?е власт и да ми?е?а суштину канцеларства. Након само два м?есеца на ово? функци?и, Ра?хстаг ?е усво?ио Закон о овлаш?е?има ко?и ?е омогу?ио влади да врши пуну законодавну власт на период од четири године, с тим да не сми?е да задире у надлежности Ра?хстага, Ра?хсрата или ра?хспредс?едника. Надлежности канцелара су постале ?ош ве?е ?ош у августу 1934. године када ?е предс?едник Паул фон Хинденбург преминуо. Адолф Хитлер ?е искористио Закон о овлаш?е?има да спо?и функци?е канцелара и предс?едника, и да створи нову функци?у фирера. Иако су функци?е биле с?еди?ене, Хитлер се и да?е службено представ?ао као фирер и ра?хсканцелар (?ем. Führer und Reichskanzler), указу?у?и да су функци?е шефа државе и шефа владе и да?е раздво?ене, али их врши ?едан чов?ек. Ово раздва?а?е ?е постало ?ош више очито априла 1945. године када ?е Адолф Хитлер дао инструкци?у да се након ?егове смрти функци?а фирера укине, а да се створе нове функци?е предс?едника и канцелара. Дана 30. априла 1945, Адолф Хитлер ?е починио самоубиство, а ?ега ?е на м?есту канцелара насли?едио ?озеф Гебелс, што ?е била Хитлерова пос?ед?а же?а и тестамент.
Савезни канцелар Савезне Републике ?емачке
[уреди | уреди извор]Основни закон (?ем. Grundgesetz) из 1949. године дао ?е савезном канцелару (?ем. Bundeskanzler) широка овлаш?е?а у руково?е?у државном политиком. Због овог разлога, ?емачки политички систем се често назива ?канцеларска демократи?а“. На?ве?а опозициона странка обично кандиду?е свог во?у за савезне изборе под називом канцелар-кандидат (?ем. Kanzlerkandidat). Савезна влада (?ем. Bundesregierung) састо?и се од канцелара и ?егових министара.
Власт канцелара произилази из одредаба Основног закона, и из ?еговог положа?а као во?е странке (или коалици?е странака) ко?а држи ве?ину м?еста у Бундестагу (савезном парламенту).
Након оснива?а Савезне Републике ?емачке, канцелар се службено представ?ао као господин савезни канцелар (?ем. Herr Bundeskanzler). Бивши канцелар Ангела Меркел уобича?ено се ослов?авала са госпо?а савезна канцеларка (?ем. Frau Bundeskanzlerin).
Види ?ош
[уреди | уреди извор]
- ^ ?Ratgeber für Anschriften und Anreden” (PDF). Bundesministerium des Innern – Protokoll Inland. стр. 40. Приступ?ено 23. 5. 2019.
- ^ ?Angela Merkels Gehalt: So viel verdient Bundeskanzlerin Angela Merkel”. orange.handelsblatt.com. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступ?ено 25. 11. 2021.