自治区宗教界“三爱三反”座谈会召开 强烈...

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

百度 0比6也让里皮与国足的蜜月期结束了。

Март ?е тре?и месец у години и има 31 дан. Почетак проле?а се обележава 20. дана, ко?и се назива равнодневицом, ?ер су тада обданица и но? ?еднаки, равни. Почетак месеца по ?ули?анском календару почи?е 14-тог дана грегори?анског календара. По Црквеном рачуна?у циклуса времена ?е седми месец.

Персонификаци?а месеца ?е Баба Марта. Због промен?ивог времена, у коме се у ?едном дану могу изре?ати годиш?а доба, месец може бити назван "вар?иви март".

Порекло речи или етимологи?а

Март ?е добио име по римском божанству рата - Марсу (Martius), први месец на?рани?ег римског календара. Име ?е добио по Марсу, римском богу рата и претку римског народа преко ?егових синова Ромула и Рема. ?егов месец Martius ?е био почетак сезоне ратова?а, а фестивали ко?и су се одржавали у ?егову част током месеца су били по узору на оне у октобру, када се сезона ових активности приближила кра?у. Martius ?е остао први месец римске календарске године можда све до 153. п. н. е., и неколико верских обреда у прво? половини месеца су првобитно биле прославе нове године. Чак и у касно? антици, римски мозаици ко?и су приказивали месеце понекад су и да?е постав?али прво март.

Март се код Срба, као и код неких словенских народа назива ?ош и БЛАГОВЕШТЕ?СКИ МЕСЕЦ, МАРТА, СУХИ, БРЕЗЕН и ЛЕТНИК, а у старосрпском и ДЕРИКОЖА; био ?е познат и као "Ветрени". Преко цркве су у српски народ ушли латински називи за месеце, а ?ихови гласовни ликови показу?у да су прошли кроз грчко посредство. Хрвати га назива?у ОЖУ?АК, Бугари и ЧИТЕМ, Словенци и СУШЕЦ слично старословенском и српском СУХИ, Чеси и Срби БРЕЗЕН, слично Укра?инцима БЕРЕЗЕН. Белоруси га зову САКАВ?К, а староруси ПРОТА??ИК.

Дан 1. март ?е у Руси?и започи?ао бро?ну годину до кра?а 15. века. Велика Британи?а и ?ене колони?е наставили су да користе 25. март до 1752. године, када су коначно усво?или грегори?ански календар (фискална година у УК настав?а да почи?е 6. априла, у почетку идентично 25. марту у бившем ?ули?анском календару). Многе друге културе, на пример у Ирану или Етиопи?и, ?ош увек славе почетак Нове године у марту.

Старе римске славе ко?е се славе у марту ук?учу?у Agonium Martiale, ко?и се слави 1. марта, 14. марта и 17. марта, Матронали?а, ко?а се слави 1. марта, ?унонали?а, ко?а се слави 7. марта, Еквири?а, ко?а се слави 14. марта, Мамурали?а, ко?а се слави 14. марта или 15. марта, Хилари?а 15. марта и затим до 22–28. марта, Арге?, празну?е се 16–17. марта, Либерали?а и Баханали?а, слави се 17. марта, Квинкватри?а, прослав?а се 19–23. марта, и Тубилустриум, празну?е се 23. марта. Ови датуми не одговара?у савременом грегори?анском календару.

Друга имена

На финском, месец се зове maaliskuu, за ко?и се веру?е да потиче од maallinen kuu. Ово послед?е значи зем?ани месец и може се односити на прву по?аву ?зем?е“ испод зимског снега. На укра?инском се месец зове березень/berezen?, што значи бреза, а на чешком b?ezen. Истори?ски називи за март ук?учу?у sаксонски Lentmonat, назван по мартовско? равнодневици и постепеном продужава?у дана, и евентуални име?ак Великог поста. Саси су март тако?е звали Rhed-monat или Hreth-monath (долази од ?ихове боги?е Редам/Рет), а Англи су га звали Hyld-monath.

На словеначком ?е традиционални назив su?ec, што значи месец када се зем?а дово?но осуши да ?е могу?е обра?ивати ?е. То име ?е први пут уписано 1466. године у шкоф?елошки рукопис. Кориш?ени су и други називи, на пример brezen и breznik, ?месец бреза“. Турска реч Mart ?е дата по имену бога Марса.

Мартовски симболи

Нарцис, цветни амблем марта

Аквамарин драго каме?е

Углачано крвно каме?е

• Мартовско родно каме?е ?е аквамарин и крвни камен. Ово каме?е симболизу?е храброст.
• Мартовски родни цвет ?е нарцис.
• Знаци зоди?ака за месец март су Рибе до приближно 20. марта и Ован од приближно 21. марта нада?е.

Верски календари

Хриш?ански празници

• Велики празници или црвено слово
• Срб?ак
• Жити?е Светих за Март

?евре?ски празници

• Пурим - 20. март 2011.

Истори?ски дога?а?и

• 1941. године во?ним ударом у Београду оборена Влада Кра?евине ?угослави?е ко?а ?е потписала приступа?е зем?е фашистичким силама.
• 1948. године отпочео сукоб ?угослави?е и Сов?етског Савеза.
• 1953. године умро ?осиф Висараонович ?угашвили Ста?ин, лидер Сов?етског Савеза.
• 1981. године на Косову избили велики протести Албанаца ко?и су угушени силом.
• 1989. године усво?ени амандмани на Устав Срби?е ко?и су покра?инама одузели елементе државности.
• 1991. године у Београду бруталном силом разби?ене прве опозиционе демонстраци?е против режима Слободана Милошеви?а.
• 1999. године отпочело НАТО бомбардова?е СР ?угослави?е.
• 2003. године уби?ен преми?ер Срби?е Зоран ?ин?и?.
• 2004. године на Косову се догодио велики погром над Србима.
• 2006. године у Хагу умро бивши ?угословенски и српски председник Слободан Милошеви?.

Литература

• Логос, Александар А. (2017). Путова?е мисли : увод у потрагу за истином. Београд. 
• Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (1997). Calendrical Calculations. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56474-8. Архивирано из оригинала 17. 10. 2002. г. Приступ?ено 07. 07. 2017.  with Online Calculator
• Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (2008). Calendrical Calculations. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521885409. 
• Birashk, Ahmad (1993). A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years. Mazda Publishers. ISBN 978-0-939214-95-2. 
• Richards, EG (1998). Mapping Time, the calendar and its history. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850413-9. 
• Doggett, LE (1992). ?Calendars”. Ур.: Seidelmann, P. Kenneth. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. University Science Books. ISBN 978-0-935702-68-2. Архивирано из оригинала 1. 4. 2004. г. 
• Aveni, Anthony F. (2000). Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures (reprint of 1990 original изд.). London: Tauris Parke. ISBN 978-1-86064-602-7. OCLC 45144264. 
• ?calendar”, American Heritage Dictionary (5th изд.), 2017 
• Bj?rnsson, árni (1995) [1977]. High Days and Holidays in Iceland. Reykjavík: Mál og menning. ISBN 978-9979-3-0802-7. OCLC 186511596. 
• Rose, Lynn E. (1999). Sun, Moon, and Sothis. Kronos Press. ISBN 978-0-917994-15-9. 
• Schuh, Dieter (1973). Untersuchungen zur Geschichte der Tibetischen Kalenderrechnung. Wiesbaden: Franz Steiner Verlag. OCLC 1150484. 
• Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar. Feldheim Publishers. ISBN 978-0-87306-398-2. 
• Zerubavel, Eviatar (1985). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-98165-9. 
• Fraser, Julius Thomas (1987). Time, the Familiar Stranger (illustrated изд.). Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN 978-0-87023-576-4. OCLC 15790499. 
• Whitrow, Gerald James (2003). What is Time?. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860781-6. OCLC 265440481. 
• C.K, Raju (2003). The Eleven Pictures of Time. SAGE Publications Pvt. Ltd. ISBN 978-0-7619-9624-8. 
• C.K, Raju (1994). Time: Towards a Consistent Theory. Springer. ISBN 978-0-7923-3103-2. 
• al-Biruni (1879). The Chronology of Ancient Nations, Chapter VII. C. Edward Sachau. London. 
• Belenkiy, Ari (2002). ?A Unique Feature of the Jewish Calendar – Dehiyot”. Culture and Cosmos. 6: 3—22. 
• Jonathan Ben-Dov (2008). Head of All Years: Astronomy and Calendars at Qumran in their Ancient Context. Leiden: Brill. 
• Blackburn, Bonnie; Leofranc Holford-Strevens (2000). The Oxford Companion to the Year: An Exploration of Calendar Customs and Time-reckoning. USA: Oxford University Press. 
• Burnaby, Sherrard Beaumont (1901). Elements of the Jewish and Muhammadan Calendars. London: George Bell and Sons. 
• Bushwick, Nathan (1989). Understanding the Jewish Calendar. New York/Jerusalem: Moznaim. ISBN 978-0-940118-17-1. 
• Feldman, William Moses (1978). Rabbinical Mathematics and Astronomy (3rd изд.). New York: Sepher-Hermon Press. 
• Poznanski, Samuel (1910). ?Calendar (Jewish), Encyclop?dia of Religion and Ethics”. 3. Edinburgh: T. & T. Clark: 117—124. 
• Reingold, Edward M.; Dershowitz, Nachum (2001). Calendrical Calculations: The Millennium Edition (2 изд.). Cambridge University Press. стр. 723–730. ISBN 978-0-521-77752-0. 
• Resnikoff, Louis A. (1943). Jewish Calendar Calculations. Scripta Mathematica. 9. стр. 191—195,274—277. 
• Schwartz, Eduard (1905). Christliche und jüdische Ostertafeln (Abhandlungen der k?niglichen Gesellschaft der Wissenschaften zu G?ttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii). Berlin. 
• Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100. Jerusalem/New York: Feldheim Publishers. 
• Stern, Sacha (2001). Calendar and Community: A History of the Jewish Calendar 2nd Century BCE to 10th Century CE. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-827034-8. 

Спо?аш?е везе

• Answers article on the seasons