我亲戚让坐开三轮车翻车死了，开三轮车的...

Фридрих Шилер
Фридрих Шилер
Лични подаци
Пуно име	?охан Кристоф Фридрих фон Шилер (нем. Johann Christoph Friedrich von Schiller)
Датум ро?е?а	(2025-08-07)10. новембар 1759.
Место ро?е?а	Марбах ам Некар,
Датум смрти	9. ма? 1805.(2025-08-07)?(45 год.)
Место смрти	Ва?мар,
Образова?е	Karlsschule Stuttgart, Универзитет Фридрих Шилер
Потпис

百度 银海女神号亚太航线将于2019年2月2日正式启航，这两大广受赞誉的奢华品牌还将联合打造多条以亚洲城市为主的邮轮航线。

Фридрих Шилер (нем. Friedrich Schiller; Марбах ам Некар, 10. новембар 1759 — Ва?мар, 9. ма? 1805) ?е био немачки песник, драматург, филозоф и историчар.

Биографи?а

Шилер ?е ро?ен 1759. у Марбаху на Некару. Отац му ?е био официр у во?сци Виртемберга. Нешто касни?е, око 1764, породица се преселила у Лорх где су живели до 1766. Дети?ство и младост ?е провео у релативном сиромаштву. Шилер ?е одрастао у веома религиозно? породици и провео ?е много времена у сво?о? младости студира?у?и Библи?у, што ?е касни?е имало утица?а на ?егово писа?е за позориште. Шилер ?е почео да студира право 1773, а 1775. медицину. Постао ?е во?ни доктор у Штутгарту. Анонимно ?е об?авио драму ?Разбо?ници“ 1781. Дело ?е доживело приличан успех на сво?о? преми?ери, нарочито код мла?е публике. Ме?утим, Шилер ?е услед револуционарних порука драме ухапшен и кратко време ?е провео у затвору, тако да ?е напустио посао у Штутгарту и прешао у Манха?м. Године 1783, радио ?е као библиотекар и добио уговор да ради као писац за позориште у Манха?му. Од 1783. се често селио (Ла?пциг, Дрезден, Ва?мар), а први пут се срео са Гетеом 1788. Кра?ем те године, добио ?е место професора истори?е и филозофи?е у ?ени. Писао ?е истори?ска дела. Имао ?е велике симпати?е за великана свога времена: Вилхелма фон Хумболта. Године 1790, оженио се Шарлотом фон Ленгенфелд. Нажалост, здравствено ста?е му се погоршало (вероватно од туберкулозе) и доде?ена му ?е пензи?а 1791. На Гетеов наговор, 1794, почео ?е да пише за сатиричне часописе. Револуционарна Француска му ?е 1792. дала француско држав?анство, због ?егових честих чланака против тирани?е. Године 1799, вратио се у Ва?мар где га ?е Гете усмерио да пише за позориште. Са ?им ?е основао ?Ва?марски театар“ ко?и се брзо наметнуо на позоришно? сцени Немачке, и допринео препороду драмског к?ижевног жанра. Шилер ?е живео у Ва?мару све до смрти. Добио ?е племи?ку титулу 1802. Умро ?е три године касни?е, у 46-о? години живота.

Од 1934, Универзитет у ?ени носи Шилерово име, док ?е у Срби?и ?една улица у Земуну названа по ?ему. Та улица носи ?егово име ?ош пре Другог светског рата.

К?ижевни знача?

Споменик Гетеу и Шилеру у Ва?мару

Знача? Шилерових дела ни?е очигледан за истраживача у XXI веку. ?егово дело ?е пуно реторике, и често веома осе?а?но.

Али теме ко?има се она баве, политичке, етичке или естетичке, знача?но су допринеле разво?у нових иде?а на кра?у XVIII века, и нарочито су допринеле разво?у романтизма. Шилер ?е био великан доба романтизма, и то више него Гете. ?егова филозофска дела су и да?е актуелна, пуна дубоких мисли, и много приступачни?а него теори?е ?еговог оми?еног узора и савременика, филозофа Канта.

Данас Шилерове представе нису често на програму позоришта. ?егови позоришни комади су полетни, представ?а?у ?уде и личности великог формата, и незаборавне ликове: Ви?ема Тела, кра?а Филипа II из ?Дон Карлоса“, Карла из ?Разбо?ника“, и многе друге. Био ?е изванредан у представ?а?у мужевних и па?еничких темперамената, док ?е женске ликове обично занемаривао.

Парадоксално ?е да ?е ова? велики романтичар у Немачку донео и дух класицизма, ко?а она до тада ни?е познавала. Превео ?е драму ?Федра“ Жана Расина, неке драме Еурипида, и приме?ивао у сво?им делима драмске методе по узору на класичне грчке трагеди?е.

Сво?им знача?ем у к?ижевности класицизма и романтизма, Шилер заузима централно место у немачко? и европско? к?ижевности.

Ме?у великим поштоваоцима Шилеровог дела су Досто?евски, Бетовен, ?узепе Верди и Томас Ман.

Насле?е и почасти

Литографски портрет из 1905, са натписом "Фриедрих фон Шилер" у знак призна?а ?еговог оплеме?ива?а 1802.

Прву ауторитативну Шилерову биографи?у написала ?е ?егова сна?а Каролина фон Волцоген 1830. године, Schillers Leben (Шилеров живот).

Ковчег ко?и ?е садржао оно што ?е наводно био Шилеров скелет донет ?е 1827. у Ва?марски во?водски трезор, место сахране ку?е Сакс-Ва?мар-А?зенах на истори?ском гроб?у Ва?мара, а касни?е и Гетеово почивалиште. Научници су 3. ма?а 2008. об?авили да су ДНК тестови показали да лоба?а овог скелета ни?е Шилерова и да ?е ?егова гробница сада празна. Физичка сличност изме?у ове лоба?е и посто?е?е посмртне маске, као и са портретима Шилера, навела ?е многе струч?аке да веру?у да ?е лоба?а Шилерова.

Немачко-америчка за?едница града ?у?орка донирала ?е бронзану скулптуру Шилера Централ парку 1859. То ?е била прва постав?ена скулптура Централног парка.

Шилеров парк у Колумбусу, Оха?о, назван ?е по Шилеру и центриран ?е око статуе налик на ?ега откако ?е покло?ена 1891. Током Првог светског рата, име парка ?е проме?ено у Вашингтон парк као одговор на антинемачке осе?а?е, али ?е вра?ено неколико година касни?е. То ?е примарни парк за ?ужну страну у насе?у ?ерман село.

Гугл ?е 10. новембра 2019. прославио ?егов 260. ро?ендан Гугл дудл логотипом.

Писа?е

Филозофски радови

Шилер ?е написао многе филозофске радове о етици и естетици. Он ?е синтетисао мисао Имануела Канта са миш?у немачког идеалистичког филозофа Карла Леонхарда Ра?нхолда. Он ?е разрадио концепт Кристофа Мартина Виланда о die sch?ne Seele (лепо? души), ?удском би?у чи?е су емоци?е образоване разумом, тако да Pflicht und Neigung (дужност и склоност) више нису у сукобу ?едно са другим; стога лепота, за Шилера, ни?е само естетско искуство, ве? и морално: Добро ?е лепо. Веза изме?у морала и естетике ?ав?а се и у Шилерово? контроверзно? песми ?Die G?tter Griechenlandes“ (Богови Грчке). Модерни научници сматра?у да ?богови“ у Шилерово? песми представ?а?у моралне и естетске вредности, ко?е ?е Шилер везао за паганизам и иде?у о зачарано? природи. У том погледу Шилерова естетска доктрина показу?е утица? хриш?анске теозофи?е.

Ме?у научницима посто?и општи консензус да има смисла мислити о Шилеру као о либералу, и он се често наводи као космополитски мислилац. Шилеров филозофски рад се посебно бавио пита?ем ?удске слободе, преокупаци?ом ко?а ?е водила и ?егова истори?ска истражива?а, као што су Тридесетогодиш?и рат и Холандска побуна, а затим ?е нашла пут и у ?еговим драмама: Валеншта?нова трилоги?а се тиче Тридесетогодиш?е рата, док Дон Карлос говори о побуни Холанди?е против Шпани?е. Шилер ?е написао два важна есе?а о пита?у узвишеног (das Erhabene), под насловима ?Vom Erhabenen“ и ?über das Erhabene“; ови есе?и се баве ?едним аспектом ?удске слободе — способнош?у да се пркоси сво?им животи?ским инстинктима, као што ?е нагон за самоодржа?ем, када се, на пример, неко во?но жртву?е за концептуалне идеале.

Дела

Поези?а

• Вече (1776)
• Осва?ач (1777)
• Елеги?а о смрти млади?а (1780)
• Ода радости (Ode an die Freude) (1785)
• Грчки богови (1789)
• Уметници (1789)
• Ибикови ждрали (1797) - балада
• * Речи илузи?е (1799)
• Касандра (1802)

Позориште

• Разбо?ници (Die R?uber) (1781)
• Фи?ескова завера у ?енови (Die Verschw?rung des Fiesco zu Genua) (1782)
• Сплетка и ?убав (Kabale und Liebe) (1783)
• Дон Карлос (1787)
• Алманах Муза (Musenalmanach) (1797)
• Валеншта?н (трилоги?а) (1799)
• Мари?а Ст?уарт (1800)
• немачки превод Магбета од Вили?ама Шекспира (1800)
• Девица Орлеанска (1801)
• Вереници из Месине (1803)
• Вилхелм Тел (Wilhelm Tell) (1804)

Есе?и

• О естетичком васпита?у човека (über die ?sthetische Erziehung des Menschen) (1795)
• Епиграми Ксени?е (за?едно са Гетеом) (1797)
• О односу животи?ске природе човека са ?еговим разумом (1777)
• О ?упкости и досто?анству (1793)
• О наивном и сентименталном песништву (1796)

Истори?ска дела

• Истори?а отпадништва у?еди?ене Низоземске (Geschichte des Abfalls der Vereinigten Niederlande von der spanischen Regierung) (1788)
• Истори?а Тридесетогодиш?ег рата, (Geschichte des drei?igj?hrigen Krieges) (1790)

Писма

• Писма Кернеру, Вилхелм фон Хумболту, Гетеу, итд.

Литература

• Lahnstein, Peter (?ануар 1984) [1981]. Schillers Leben. Frankfurt am Main: Fischer. ISBN 978-3-596-25621-1. 
• Engel, Manfred: "Schiller und wir – Ferne aus gro?er N?he". Oxford German Studies 37 (2008) 1: 37–49

Шилерови комплетни радови су об?ав?ени у следе?им изда?има:

• Historical-critical edition by K. Goedeke (17 volumes, Stuttgart, 1867–76)
• S?kular-Ausgabe edition by Von der Hellen (16 volumes, Stuttgart, 1904–05)
• historical-critical edition by Günther and Witkowski (20 volumes, Leipzig, 1909–10).

Друга знача?на изда?а су:

• the Hempel edition (1868–74)
• the Boxberger edition, in Kürschners National-Literatur (12 volumes, Berlin, 1882–91)
• the edition by Kutscher and Zisseler (15 parts, Berlin, 1908)
• the Horenausgabe (16 volumes, Munich, 1910, et. seq.)
• the edition of the Tempel Klassiker (13 volumes, Leipzig, 1910–11)
• Helios Klassiker (6 volumes, Leipzig, 1911).

Documents and other memorials of Schiller are in the Goethe- und Schiller-Archiv in Weimar.

Спо?аш?е везе

• 2005 ?Шилерова година? (?език: немачки)
• Мултимеди?а о Шилеру (?език: немачки)
• Шилеров институт (?език: енглески)
• Books by Friedrich Schiller at Project Gutenberg
• Фридрих Шилер на са?ту Internet Archive (?език: енглески)
• Фридрих Шилер на са?ту LibriVox (?език: енглески)
• Friedrich Schiller Chronology
• Letters upon the Education of Man
• Letters Upon The Aesthetic Education of Man in PDF Format at filepedia.org
• Schiller Monument in Schiller Park, German Village, Columbus, Ohio
• Pittsburgh Schiller 6–8 is a full school Classical Academy Magnet
• Mobile Schiller Mobile Java application containing 20 poems of Schiller
• Say it loud – it's Schiller and it's proud What relevance does Schiller have today? By George Steiner at signandsight.com
• Friedrich-Schiller University of Jena
• An Illustrated edition of Schiller's Aesthetic Letters, For Free Download
• Фридрих Шилер на веб-са?ту Find a Grave (?език: енглески)
• Friedrich Schiller на веб-са?ту IMDb (?език: енглески)