究竟是什么原因能让一款手机两分钟内被抢光？

Кра?евина Шведска Konungariket Sverige  (шведски)
Застава Грб
Крилатица: F?r Sverige i tiden1 (За Шведску, за сва времена)
Химна: Du gamla, Du fria (Ти древни, ти слободни)
Главни град	Стокхолм
Службени ?език	шведски
Владавина
Облик државе	уставна монархи?а
— Кра?	Карл XVI Густаф
— Преми?ер	Улф Кристерсон
— Председник Риксдага	Андреас Норлен
Истори?а
Оснива?е	сред?и век
Приступ у ЕУ	1. ?ануар 1995.
Географи?а
Површина	?
— укупно	450.295 km2?(55)
— вода (%)	8,88
Становништво	?
— 2024.	10.553.341?(89)
— густина	24 ст./km2?(206)
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2024
— укупно	763,589 млрд. $?(40)
— по становнику	71.730 $?(17)
ИХР (2022)	0,952?(5) — веома висок
Валута	шведска круна
— код валуте	SEK
Остале информаци?е
Временска зона	UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен	?.se?
Позивни бро?	+46
1 Мото кра?а Шведске

百度 动力系统，搭载EA211系列发动机，车型为TSI230，车型为TSI280，最大功率分别为116马力和150马力，峰值扭矩分别为200牛·米和250牛·米，均匹配7速双离合变速器，提供经济、标准、运动及个性化四种驾驶模式。

Шведска (швед. Sverige, слуша?^?), званично Кра?евина Шведска (швед. Konungariket Sverige, слуша?^?), норди?ска ?е зем?а у Скандинави?и, у северно? Европи. Граничи се са Норвешком на западу, Финском на североистоку. На ?угозападу Ересундски мост спа?а Шведску са Данском. Зем?у окружу?у мореуз Скагерак на ?угозападу, те Балтичко море и Ботни?ски залив на истоку. Главни град ?е Стокхолм, ко?и ?е и на?ве?и град Шведске.

Етимологи?а

Опште се слаже да назив за Шведску потиче од прото-индоевропског корена *s(w)e, што значи ?сопствени“, ко?и се односи на сопствено племе из племенског периода. Изворно шведско име, Sverige (сложеница од речи Svea и rike, први пут забележена у сродном Swēorice у Беовулфу), преводи се као ?кра?евство Шве?ана“, што ?е иск?учивало Гиц у Геталанду.

Истори?а

Главни чланак: Истори?а Шведске

Скандинавско полуострво насе?ава?у разни народи током каменог доба. Регион затим напреду?е доста споро. Шведска ?е први пут поменута у првом веку, када ?е римски историчар Тацит забележио да на источно? обали Свеаланда живе Свеви. Свеаланд ?е истори?ска реги?а по ко?о? ?е Шведска касни?е добила име. У ΙХ и Х веку шведски викинзи шире сво? утица? у балтичким државама и Руси?и. За разлику од норвешких и данских викинга, карактеристика шведских ?есте да су били ма?е ратоборни а више усредсре?ени на трговину и колонизаци?у.

Шведска ?е доживела христи?анизаци?у у ХΙΙ веку. У XIV веку, као и ве?ина других европских зема?а, била ?е пого?ена великом кугом, или Црном смр?у. У сред?ем веку проширу?е сво?е границе до Лапланда на северу и Финске. Финска до 1809. скоро 450 година припада Шведско?. 1389. године склоп?ена ?е Калмарска уни?а, ко?а ?е у?единила Шведску са Норвешком и Данском. Уни?а ?е на снази до 1521. када шведски кра? Густаф I после више ратова успева да формира самосталну државу, ко?а се сматра теме?ен модерне Шведске. Недуго после тога, исти кра? одбацу?е римокатолицизам и уводи Шведску у протестантску реформаци?у. Густаф I се сматра оцем шведске државе.

Шведско царство 1560—1815

Током XVII века Шведска расте да постане ?една од мо?ни?их европских сила, пошто кра? Густаф II Адолф успешно води државу кроз Тридесетогодиш?и рат. У Наполеонским ратовима, Шведска побе?у?е Данску. Као последица, 1814. Норвешка ?е приморана да формира уни?у са Шведском, у ко?о? ?е остала све до 1905. Шведска од 1814. готово ни?е учествовала ни у ?едном рату (о неутралности Шведске у Другом светском рату се расправ?а).

Током 1850-их, многи Шве?ани оста?у незапослени. Последице тога су сиромаштво, алкохолизам и масовна емиграци?а. Веру?е се да изме?у 1850. и 1910. године, више од милион Шве?ана напушта домовину и насе?ава С?еди?ене Америчке Државе.

Током 1960-их Шведска поста?е ?една од богати?их држава света, а и дан-данас се налази на врху што се тиче стандарда живота. 1995. учла?у?е се у Европску за?едницу, али 2003. шведски народ на референдуму бира да задржи сво?у валуту.

Географи?а

Главни чланак: Географи?а Шведске

Положа?

Мапа Шведске

Балтичко море и Ботни?ски залив на истоку Шведске ствара?у дугачку обалу, што утиче на климу. На западу, на граници са Норвешком налазе се Скандинавске планине. ?ужни делови Шведске се углавном састо?е од по?опривредних подруч?а, где ?е и густина насе?ености на?ве?а. Осталу територи?у углавном заузима?у шуме. Шведска ?е на?насе?ени?а зем?а северне Европе и тре?а по величини. Она се налази у источном делу Скандинавског полуострва. Граничи на западу са Норвешком, на североистоку са Финском. Шведска има површину од 449.964 km квадратних и око 8,9 милиона становника. Густина насе?ености ?е 20 становника по квадратном километру. Главни град ?е Стокхолм са око 1,5 милиона становника.

Ре?еф

У ?ужном делу зем?е налазе се наставци плодних низи?а Немачке и Данске ко?и се да?е простиру ка западу зем?е, док су на западу и северу зем?е Скандинавске планине.

Шведска се према више критери?ума, изме?у осталог и по морфолошким карактеристикама, може поделити на: Северну, Сред?у и ?ужну (Смоланд и Сконе) Шведску. ?Северна Шведска” обухвата око 60% целокупног државног простора. У морфогенетском смислу она ?е стара површ у чи?ем се ре?ефу могу издво?ити: на?више планинске голети, ф?елдови и тундре. Водени токови Северне Шведске, ко?и теку са планинских предела на западу ка Ботничком заливу, карактеристични су по великим падовима, многобро?ним водопадима и природним акумулационим басенима - ?езерима. Моренски бедеми представ?а?у глаци?алне облике ре?ефа у реги?и. Бедеми прате речне токове, а дуж ?их су подигнута села.

?Сред?а Шведска” обухвата пространу низи?у изме?у Скагерака и Категата, на западу и Балтичког мора, на истоку. За ?у се користи топоним ??езерска депреси?а”, по бро?ним ?езерима ко?а су зага?ена седиментима моренског матери?ала ледника и бро?ним рекама. Ре?еф ове реги?е ?е разноврстан. Могу се издво?ити заравни ко?е се спушта?у према Балтичком мору, мале изоловане низи?е и неправилно распростра?ени моренски бедеми.

??ужна Шведска” простире се ?ужно од ?езера Ветерн. Сачи?ава?у ?е области Смоланд и Сконе, а припада?у ?о? и острва Еланд и Готланд. ?ужна Шведска ?е претежно висораван 200 – 300 m надморске висине. Област ?Смоланд” ?е висораван прекривена моренским седиментима изме?у ко?их се налазе мала ?езера и тресетишта. ?Сконе” се простире на само 2,5% простора Шведске. Представ?а источни наставак Данске (наставак Селанда), а у морфометри?ском смислу ?е депреси?а чи?у подлогу представ?а?у силурске стене. Острво Еланд има у основи гранитне стене.

Клима

Сателитски снимак Шведске 19. фебруара 2003

Шведски клима ?е умерена. Клима у Шведско? ?е планинска, али и океанска. У ?ужним деловима зем?е клима ?е топли?а, а северно од Меларена ?е све хладни?а. Шведска има углавном благу климу. Зиме су хладне а лета свежа. С обзиром да се Шведска налази на северу, клима ?е релативно топла захва?у?у?и топлоти ко?а долази из Голфске стру?е.

На северу Шведске, где има високих планина, клима ?е углавном субарктичка, а на на?вишим врховима поларна.

Воде

Више од 8% укупне територи?е Шведске ?е покривено водом, с око 30 главних река и око 90 хи?ада ?езера, ук?учу?у?и и ?езеро Ванерн (5648 km2).

Реке

Реке су претежно планинске са водопадима и брзацима. Оне извиру у Скандинавском планинском ланцу и улива?у се у Ботнички залив или Балтичко море.

?езера

?езера има на?више у подруч?у изме?у Стокхолма и Гетеборга. Око 8% Шведске ?е покривено ?езерима.

Флора и фауна

Врста вегетаци?е ?е од тундре- области лиша?ева, маховина, закрж?алог грм?а, до густих четинарских шума. У шумама Шведске живе лос, ирвас, вапити, обични рис, вук, сова и друге врсте сисара и птица. Зем?а ?е богата рибом, као што су харинга и лосос .

Политика

Дом шведске скупштине - Риксдага

Шведска ?е уставна монархи?а са кра?ем Карлом XVI Густафом као шефом државе чи?а улога ?е махом церемони?ална и репрезентативна. Када ?е 1974. године Шведска влада издала Инструмент Владе, уставни закон ко?и опису?е државно уре?е?е Шведске, Шведски кра? ?е изгубио сву политичку мо?, а ?егова задуже?а свела су се на церемони?алне формалности, као што су отвара?е редовних седница Риксдага, прима?е страних амбасадора, прима?е страних шефова држава, као и државне посете у другим зем?ама. Тако?е, Шведски кра? председава седницама Савета за спо?не послове (швед. Utrikesn?mnden), као и састанцима са преми?ером и Владом.

Законодавна власт ?е доде?ена ?еднодомном парламенту–Риксдагу са 349 посланика. Избори се одржава?у сваке четири године на другу неде?у у септембру. Право гласа на парламентским изборима има?у гра?ани стари?и од 18 година. Законску иници?ативу могу поднети посланици Риксдага или Влада Шведске. Риксдаг тако?е поседу?е могу?ност да ме?а и доноси амандмане на Основне законе - уставне акте Шведске, са два гласа?а апсолутном ве?ином изме?у ко?их су парламентарни избори.

Извршна власт ?е поверена Влади Шведске (швед. Regeringen) састав?ена од преми?ера ко?ег постав?а председава?у?и Рикстага на основу гласа?а, и министара (швед. Statsr?d) ко?и су постав?ени од стране преми?ера. Влада Шведске ?е извршни орган власти, и за сво?е поступке одговара Риксдагу. ?единствена карактеристика државне службе у Шведско? ?е то да владине агенци?е одговара?у директно Влади, а не министарствима, како ?е то случа? у другим зем?ама, па министри има?у ма?е одговорности.

Судство у Шведско? ?е независно од Риксдага и Владе. Судови су поде?ени на опште судове, окружне судове, апелационе судове и Врховни суд.

Шведски устав

Главни чланак: Основни закони Шведске

Шведска као устав има четири уставна акта ко?и се колективно назива?у Основни закони Шведске. Они регулишу политичко уре?е?е Шведске делу?у?и на сличан начин као устави ве?ине других зема?а. Основни закони Шведске су:

• Инструмент Владе (швед. Regeringsformen) - На?важни?и основни закон ко?и регулише основне принципе политичког живота у Шведско?, као и основна права и слободе.
• Акт о слободи штампе (швед. Tryckfrihetsf?rordningen)
• Фундаментални закон о слободи изражава?а (швед. Yttrandefrihetsgrundlagen) ?е закон ко?и регулише слободу изражава?а у разним облицима меди?а (преко ради?а, телевизи?е и интернета и тако да?е...) осим у к?игама и часописима, што ?е регулисано актом о слободи штампе.
• Акт о сукцеси?и (швед. Successionsordningen) ?е ?едан од првих уставних аката у Шведско?. Акт о сукцеси?и регулише наследство на шведски престо. Шведска према овом акту следи пример апсолутне примогенитуре.

Во?ска

Главни чланак: Оружане снаге Шведске

Оружане снаге Шведске (швед. F?rsvarsmakten) главна ?е оружана сила Кра?евине Шведске и директно ?е подре?ена шведском министарству одбране. Главни задаци оружаних снага Шведске су обука во?ника за мировне операци?е у иностранству, као и припрема и одбрана зем?е у случа?у рата. Шведске оружане снаге су поде?ене у четири гране:

• Шведска арми?а
• Шведско ратно ваздухопловство
• Шведска морнарица
• Шведско домобранство

Церемони?алну титулу врховног команданта врши шведски кра?, док стварну врховну команду оружаним снагама врши Главнокоманду?у?и оружаних снага Шведске ко?и у?едно носи и на?ве?и официрски чин у шведско? во?сци.

До кра?а Хладног рата у Шведско? ?е било обавезано служе?е во?ног рока за све мушкарце. 1975. године бро? во?ника на служе?у обавезног во?ног рока био ?е 45.000 док ?е до 2003. године та? бро? опао на 15.000. 1. ?ула 2010. године укинута ?е обавеза служе?а во?ног рока, а послед?и кохорт во?них обавезника по претходном закону ?е завршио служе?е рока лета 2011. године. Од 2018. ?е поново уведено обавезно служе?е во?ног рока, са ?еднаком обавезом за мушкарце и жене. Обавеза важи за особе ро?ене 1999. године па нада?е и око 4.000 регрута из сваке генераци?е пролази основну во?ну обуку годиш?е.

По подацима од ма?а 2020. године, Шведска учеству?е у 14 ме?ународним во?ним акци?ама, пре свега у сарад?и са У?еди?еним наци?ама и Европском уни?ом. 177 припадника Оружаних снага Шведске налази се у иностранству. На?ве?е присуство Шведска има у Мали?у, а затим у Авганистану, на Сред?ем истоку, у ?ужно? Коре?и, Сомали?и, Централноафричко? Републици, Кашмиру, на Косову и Метохи?и и у Западно? Сахари. Подржава ?ош три акци?е У?еди?ених наци?а у ?емену, Демократско? Републици Конго, односно у ?ужном Судану.

Шведска ни?е чланица НАТО савеза, али има блиску сарад?у са овим во?ним савезом. Део ?е Партнерства за мир. Сара?у?е са НАТО снагама у операци?ама у Авганистану и на Косову и Метохи?и. Рани?е ?е учествовала у НАТО операци?ама у Босни и Херцеговини и у Либи?и.

Привреда

Поглед на Стари град, Стокхолм

Главни чланак: Привреда Шведске

Транспорт и комуникаци?е су од великог знача?а за Шведску, ради величине зем?е и разбацаности природних богатстава и популаци?е. Вековима, доминирало ?е бродарство, са Стокхолмом као главном луком на Балтику, касни?е Гетеборгом, као великом извозном луком, и низом лука на северу за извоз дрвета, руда и гвож?а. Изград?а мреже железничких пруга (у 19. веку), омогу?ила ?е транспорт руда из планинских рудника на северу.

Индустри?а

Богати извори железне руде, дрвета и хидроенерги?е, вешти инже?ери и радници, омогу?или су наглу индустри?ализаци?у, рани?е сиромашне и претежно на по?опривреду ори?ентисане Шведске. Ови ?уди су сво?им стрп?ивим и напорним радом као и зна?ем умели да искористе све оно што им ?е природа пружала. На?богати?и ресурси су црногоричне шуме, хидроенерги?а, руде железа, урана, и других минерала. Традиционално, тешка индустри?а (нпр. целулозе, папира, и црна металурги?а) има велико учеш?е у извозу Шведске. На индустри?ске производе отпада више од 80% укупног извоза. Велике ме?ународне компани?е као што су Ериксон, АББ, Електролукс, Волво и Саб-Скани?а, учеству?у са приближно 60% запослених у производ?и са преко 80% извоза индустри?ских производа. На производе ко?и се заснива?у на науци (нпр. фармацеутска индустри?а), отпада око 10% новостворене вредности у производ?и. Индустри?а електронских и телекомуникационих уре?а?а ?е послед?их година у огромном успону. Пред?ачи компани?а Ериксон, са на?савремени?ом производ?ом система рачунарске размене података, мобилне телефони?е и ласерских програма. Компани?а АББ, ко?а углавном производи генераторе и остала постро?е?а за пренос и дистрибуци?у електричне енерги?е, уре?а?е за аутоматске производне лини?е, роботику и опрему за савремене електрифициране пруге, сара?у?е са око 1.000 компани?а у око 140 зема?а света. Компани?а Гамбро се доказала у свету производ?ом веома квалитетних електронских уре?а?а за потребе медицине, као што су ди?ализатори, пе?с-ме?кери, респиратори и сл. У производ?и аутомобила и камиона, знача?не су компани?е Волво и Саб-Скани?а. У ово? области ?едино ?е ?апан напредовао брже од Шведске, а извоз ?е око 86% годиш?е производ?е (тешких камиона, аутобуса и аутомобила). Авионска индустри?а у Шведско? обухвата производ?у во?них и цивилних авиона. у производ?и учеству?у и остале компани?е попут Волвоа (мотори), Ериксон и Електролукс (електронска опрема), и компани?а Целзи?ус (завршни радови). Интензитет истражива?а и разво?а у Шведском производном сектору спада ме?у на?више у свету. Транспортна опрема, телекомуникациона опрема, фармацеутски производи и машине, учеству?у са 85% у укупним трошковима за истражива?е и разво? у производном сектору. Битно ?е напоменути, да ?е 85% градског становништва у односу на укупан бро?.

Рударство

Рудник цинка

Шведско? припада око 2% од укупне светске производ?е железне руде, ?едан ?е од на?ве?их извозника, а на?ве?и у Европи. У извозу бакра, олова и цинка, учеству?е са око 1%, 3,7% и 3,3%. Око 1% тржишне вредности целе индустри?ске производ?е отпада на рударство, ко?е запош?ава 0,5% од укупног бро?а запослених. Укупна производ?а железне руде, 1998. године, износила ?е 20,9 милиона тона, сулфидних руда ко?е садрже сумпор, бакар, олово, цинк, арсен, нешто ма?е сребра и злата, 24 милиона тона. Око 6 милиона тона креча, углавном за индустри?у цемента. На?ве?а налазишта железне руде налазе се неколико стотина километара северни?е од поларног круга (лапонска тундра). Кируна, са околним брдима Луосавара и Кирунавара, на?ве?е ?е налазисте, у коме су залихе око мили?арду тона руде, са 70% гвож?а (налазиште ?е површине 16000 km2). Кируна ?е средиште огромног налазишта, рударски град, чи?е 3/4 становника ради у рударству. 1998. године, у овом налазишту ископано ?е 14 милиона тона руде железа. Малмбергет, тако?е у Лапони?и (са производ?ом од 7 милиона тона 1998. године), ?е други по величини рудник железне руде у зем?и. Руда из ових налазишта транспорту?е се железницом, и извози преко лука Нарвик (у Норвешко?) и Лулеа (северни део Шведске обале, Ботнички залив, зими зале?ена). На?ве?и рудник бакра Аитик, тако?е се налази у ово? реги?и. У области Скелефтеа, ко?а се протеже од Болидена на истоку, до планинског ланца на западу, на?знача?ни?а су налазишта сулфидних руда (Лаисвал, на?ве?и извор оловне руде у Европи).

Енергетика

Основни извори енерги?е у Шведско? су нафта, хидро и нуклеарна енерги?а. Недостатак нафте ?е заме?ен енерги?ом из хидроелектрана и биогоривом. Електрична енерги?а од 1970. углавном се производи у нуклеарним централама и хидроелектранама.

Хидроенерги?а

На?ве?а постро?е?а за производ?у хидроенерги?е су на 9 река северне Шведске. На?искориш?ени?а река ?е Лулеелвен, са 15 хидроцентрала, и производ?ом од око 14,1 Twh, затим Индалселвен (7,5 Twh), Уме елв (5,4 Twh) и Онгерманаелвен (5,5 Twh). Влада Шведске ?е у сврху очува?а природних лепота ограничила и прописала строге услове за да??у изград?у хидроелектрана, односно неке реке (иначе са великим потенци?алом) потпуно заштитила. То су на?лепше реке, нерегулисане, са природним токовима, водопадима и брзацима, као сто су Винделелвен, Пите елв, Каликс елв и Торне елв.

Нуклеарна енерги?а

Први Шведски нуклеарни реактор пуштен ?е у рад 1972, а дванаести и послед?и 1985. године. Сви се налазе у ?ужном делу зем?е: Барсебек (два реактора, укупно 1.200 Mw), Оскарсхамн (три реактора, 2.210 Mw), Рингхалс (четири реактора, 3.550 Mw) и Форсмарк (три реактора, 3.095 Mw). Укупна годиш?а производ?а ?е око 74 Twh. Дотра?али делови реактора и нуклеарни отпад одлаже се на локаци?ама Оскарсхамн и Форсмарк, у камене пе?ине око 50 m испод површине мора. Ниво радиоактивности се редовно контролише. Током 1996. године, производ?а енерги?е кориш?е?ем биогорива (углавном тресета, брикета смоле и сл.), била ?е 87 Twh. Од енергената увози се нафта из зема?а ОПЕЦ-а 25%. Од укупних 19 милиона тона, 70% долази из северног мора, одн. Норвешке, као на?ве?ег снабдевача (13 милиона тона). Рафинери?е у Стокхолму и Гетеборгу углавном прера?у?у увезену нафту. Уга? се увози из 7 зема?а, од ко?их ?е По?ска на?знача?ни?и снабдевач (око 35%). Остале зем?е су САД, Аустрали?а, Руси?а, Венецуела, Канада и Естони?а. Природни гас у Шведску се увози из северног мора (Данска), око 870 m3, еквивалентно 9,4 Twh. Потрош?а природног гаса ?е око 2% укупне потрош?е енерги?е зем?е.

Административна подела

Главни чланак: Реги?е у Шведско?

Шведска ?е административно поде?ена у 21 реги?у. Свака реги?а има сво?у административну управу ко?у постав?а влада. Шведска се понекад дели и у истори?ске покра?ине, ко?их има 25.

Становништво

Главни чланак: Демографи?а Шведска

Типичне сеоске ку?е у Шведско?

Демографи?а Шведске (до 2008)

?ануара 2017. становништво шведске ?е превазишло 10 милиона становника. По резултатима пописа од 31.12.2019. становништво Шведске састав?а 10.327.589 милиона становника. У ?ужно? тре?ини зем?е живи на?ве?и део становништва.

После Другог светског рата Шведска ?е постала зем?а имиграци?е. Усе?е?е ?е воде?и фактор пораста становништва зем?е током послед?их децени?а. Данас ?е око 20% популаци?е ро?ено ван Шведске, а отприлике свака четврта особа има инострано порекло. По подацима из 2019. године, имиграната има пре свега из Сири?е, Ирака, Финске, бивше ?угослави?е, По?ске, Ирана, Авганистана, Сомали?е и Турске, у том редоследу. Имигранти са подруч?а бивше ?угослави?е бро?е преко 120.000 ?уди.

По подацима од 2019. године, Шведска ?е на осмом месту по ИХР на свету, са индексом од 0,937. У погледу по?единих компонената овог индекса, Шведска ?е на 12. месту по сред?ем ?удском веку (82,7 година), на 8. месту по очекивано? дужини школова?а (18,8 година), на 23. месту по сред?о? дужини школова?а (12.4 година) и на 17. месту по БДП-у (ПКМ) по глави становника (USD 47.955).

У Шведско? посебна брига се води о деци. Сва деца има?у место у забавишту, настава и к?иге у школи су бесплатне, за свако дете ?е осигуран деч?и додатак. Сви становници Шведске има?у здравствену помо? за незапослене, у пензи?у одлази се са 65 година живота (независно од пола).

Образова?е

Деца поха?а?у обавезно основно школова?е од 1. до 9. разреда. Сред?е образова?е тра?е три године и ученици га обично завршава?у са 18 или 19 година. Шведска има неколико универзитета, главни од ко?их су Универзитет у Упсали, Универзитет у Лунду, Универзитет у Гетеборгу, Универзитет у Стокхолму, Институт Каролинска, Кра?евски технолошки институт, Технолошки универзитет Чалмерс и Универзитет у Умеу.

Религи?а

На кра?у 2009, 52,8% Шве?ана ?е припадало Шведско? цркви (лутерани). Ова? бро? се сма?ивао за око ?едан проценат годиш?е током зад?е две декаде. Ме?утим, само око 2% чланова цркве редовно посе?у?е неде?не службе. Око 275.000 становника су евангелици, док су 100.000 православци, а 92.000 католици.

Резултати Евробарометар анкете из 2005. показу?у

• 23% Шве?ана ?е одговорило да ?они веру?у да посто?и бог“.
• 53% ?е одговорило да ?они веру?у да посто?и нека врста духа или животне силе“.
• 23% ?е одговорило да ?они веру?у да посто?и нека врста духа, бога, или животна силе“.

?език

Главни чланак: Шведски ?език

Дворац у области Скани?а

Службени ?език ?е шведски. Шведски ?език спада у групу германских ?езика, у подгрупу северногерманских ?езика. Сродан ?е пре свега са данским и норвешким. 2009. године донет ?е закон о статусу шведског ?езика као званичног, пре чега Шведска формално ни?е имала службени ?език ?език. Пре тога, Финска ?е била ?едина зем?а где ?е шведски био признат као званични ?език на државном нивоу (поред финског).

Шведска призна?е пет званичних ма?инских ?езика, на ко?има ?авне услуге мора?у бити приступне: фински, меанки?ели (у Финско? сматраним ди?алектом финског ?езика), сами, ромски и ?идиш. Ова? статус ти ?езици има?у због истори?ског присуства у Шведско?.

Велика ве?ина Шве?ана испод 60 година добро влада енглеским ?езиком.

Спо?аш?е везе

• www.visitsweden.com
• www.sweden.se
• www.thelocal.se
• Епархи?а Британско-Скандинавска, Стокхолм
• www.radiosweden.org
• www.sweden.gov.se
• www.historicalstatistics.com
• www.studyinsweden.info
• www.badley.info/history/sweden.country.year.index.html