调查：83.3%受访者期待进一步加强抗生素使用监管

За друга значе?а, погледа?те страницу Ирска (вишезначна одредница).

Република Ирска Poblacht na héireann  (ирски) Republic of Ireland  (енглески)
Застава Грб
Химна: Во?ничка песма (ир. Amhrán na bhFiann) (енгл. The Soldier's Song)
Главни град  (и на?ве?и)	Даблин 53° 20.65′ N 6° 16.05′ W
Службени ?език	ирски енглески
Владавина
— Председник	Ма?кл Хигинс
— Тишох	Са?мон Харис
— Потпредседник Владе	Михал Мартин
— Главни суди?а	Донал О'Донел
Законодавна власт	Ерахтас
— Гор?и дом	Шенад ерен
— До?и дом	До?л ерен
Истори?а
Независност	од У?еди?еног Кра?евства
— Проглаше?е	24. април 1916.
— Деклараци?а	21. ?ануар 1919.
— Англо-ирски споразум	6. децембар 1921.
— Устав из 1922.	6. децембар 1922.
— Устав из 1937.	29. децембар 1937.
— Републички акт	18. април 1949.
Географи?а
Површина	?
— укупно	70.273 km2?(118)
— вода (%)	2,0
Становништво	?
— 2024.	5.380.300?(122)
— 2022.	5.149.139
— густина	76,7 ст./km2
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2024.
— укупно	691,904 млрд. $?(40)
— по становнику	127.750 $?(3)
ИХР (2022)	0,950?(7) — веома висок
Валута	евро
— код валуте	EUR
Остале информаци?е
Временска зона	UTC +0 (WET) UTC +1 (WEST)
Интернет домен	?.ie?
Позивни бро?	+353

百度 上海四校校园开放日不考偏题怪题考什么？2018年3月25日17:45来源:看看新闻网　　原标题：四校校园开放日不考偏题怪题考什么？　　今天，上海中学、华东师大二附中、复旦附中、上海交大附中分别举行校园开放日活动。

Ирска (ир. éire, енгл. Ireland), званично Република Ирска (ир. Poblacht na héireann, енгл. Republic of Ireland), држава ?е у западно? Европи. Налази се на острву Ирска и састо?и се из 26 од 32 округа. Главни и на?ве?и град ?е Даблин, ко?и има преко 1,5 милиона становника. На копну се граничи само са Северном Ирском, ко?а ?е део У?еди?еног Кра?евства. Окружена ?е Атлантским океаном, односно Келтским морем на ?угу, пролазом Светог ?ор?а на ?угоистоку и Ирским морем на истоку.

Ирска Слободна Држава ?е настала са статусом доминиона 1922. године, након потписива?а Англо-ирског споразума. Године 1937. усво?ен ?е нови Устав, у коме ?е држава названа ?Ирска” и фактички ?е постала република, са изабраним председником. Званично ?е проглашена републиком 1949. године, према Закону о Републици Ирско? из 1948. Ирска ?е постала чланица У?еди?ених наци?а 1955. Придружила се Европским за?едницама, претходници Европске уни?е, 1973. Ни?е имала формалне односе са Северном Ирском током ве?ег дела 20. века, али 1980-их и током 1990-их владе У?еди?еног Кра?евства и Ирске су радиле са северноирским странкама на решава?у сукоба ко?и ?е постао познат као Нево?е. Од потписива?а Споразума на Велики петак 1998. године, владе Ирске и Северне Ирске су сара?ивале у бро?ним областима политике у оквиру Министарског савета Север/?уг ко?и ?е створен Споразумом.

Ирска ?е разви?ена зем?а са квалитетом живота ко?и се сврстава ме?у на?више на свету. Године 2021. Индекс хуманог разво?а сврстао ?е Ирску на шесто место. Тако?е се високо котира у области здравствене заштите, привредне слободе и слободе штампе. Чланица ?е ЕУ и ?едан од оснивача Савета Европе и Организаци?е за економску сарад?у и разво?. Влада Ирске следи политику во?не неутралности кроз несврстава?е ?ош од пре Другог светског рата, па сходно томе ни?е чланица НАТО, иако ?е чланица Партнерства за мир. Привреда Ирске ?е напредна, са ?едним од на?ве?их европских финанси?ских центара у средишту Даблина. Спада ме?у првих пет на?богати?их држава на свету.

Име

Држава ко?а ?е 1922. године чинила 26 од 32 ирска округа ?е била позната као Ирска Слободна Држава. Устав Ирске, усво?ен 1937, каже да се за име државе под?еднако користе називи на ирском (ир. éire) и енглеском ?езику (енгл. Ireland). Члан 2 закона Републике Ирске из 1948. године, каже ?овим се из?ав?у?е да ?е опис државе бити Република Ирска“. Закон из 1948. не имену?е државу као Република Ирска, ?ер би то било у супротности са уставом.

Влада У?еди?еног Кра?евства ?е користила назив на ирском ?езику без ди?акритика (ир. Eire), а од 1949. године назив Република Ирска, све до Белфастког споразума 1998. године од када користи само назив Ирска.

Поред наведених назива, у употреби су и називи ?Република“, ??ужна Ирска“ или ??уг“. У контексту ко?и користе ирски републиканци држава се често назива и ?Слободна Држава“ и ?26 округа“.

Истори?а

Главни чланак: Истори?а Републике Ирске

Келти су дошли до Ирске око 300. п. н. е. Контролисали су зем?у око 1.000 година и оставили културу и ?език ко?и ?е преживео до сад, посебно у Голве?у, Корку, Кери?у и Вотерфорду. Рим?ани, ко?и су осво?или Британи?у, никад нису стигли до Ирске. Ирска ?е примила хриш?анство изме?у тре?ег и петог века, као ?едина зем?а ко?а га ?е примила као веру на миро?убив начин.

Географи?а

Главни чланак: Географи?а Републике Ирске

Мапа Ирске

Острво Ирска се простире на 84.421 km2 од ко?их пет шестина припада Републици Ирско?, а остатак чини Северну Ирску. На западу се налази Атлантски океан, на североистоку Северни канал. На истоку се налази Ирско море ко?е се на ?угозападу спа?а са океаном преко Канала светог ?ор?а и Келтског мора. Западна обала Ирске се махом састо?и од стена, брда и ниских планина (на?виша тачка ?е Карунтухил (Carrauntoohill) на 1.041 m).

Положа?

Државе са ко?има се Република Ирска граничи су: У?еди?ено Кра?евство. Површина државе износи 70.274,147397 km2.

Клима

Западна обала Ирске

Клима Ирске ?е атлантска, с много влаге, великом облачности и мало сунчаних дана, нарочито у западним деловима, ко?и су под непосредним утица?ем сталних и снажних западних ветрова. Због тога та? део зем?е има ве?у количину годиш?их падавина (око 1500 mm) од источног (750 mm). На?више падавина има ?угозападни планински део – око 2500 mm. Због сталне влаге, и зато што нема суша ливаде су стално зелене, па ?е по томе Ирска и добила име зелено острво.

Локална умерена клима ?е нешто изме?ена услед Северноатлантске стру?е. Лета су ретко веома вру?а, али се температура зими не спушта често испод нуле. Падавине су врло честе, са чак до 275 кишних дана годиш?е у неким деловима зем?е.

Национални паркови

У Ирско? посто?и шест националних паркова:

Име	Основан	Величина (km2)	Слика
Национални парк Баликро?	1998.	117,79
Национални парк Бурен	1998.	110
Национални парк Гленвех	1984.	110
Национални парк Киларни	1932.	102,89
Национални парк Конемара	1980.	30
Национални парк Виклоу	1991.	205

Административна подела

Проблем Северне Ирске односно Шест округа

Северна Ирска, или Шест округа, како се ова територи?а зове на остатку острва, буду?и да се састо?и од шест, од укупно девет, округа покра?ине Алстер, настала ?е након преговора одржаних у Лондону о Подели Ирске 1921. године. Ова контроверзна одлука о подели острва и ствара?у ?ужне Слободне Државе Ирске и Северне Ирске довела ?е до Ирског гра?анског рата на ?ужном, католичком делу острва, док ?е претежно протестантски север био сагласан са новом поделом, ?ер ?е остао у саставу У?еди?еног Кра?евства. Углавном су католици остали незадово?ни поделом острва, тако да се неки сегменти друштва нису одрекли политичке и оружане борбе за поново у?еди?е?е острва у ?единствену државу ко?а би обухватала и све северне области (грофови?е):

• Фермана,
• Арма,
• Та?рон,
• Даун,
• Антрим
• Дери

сматра?у се делом Ирске, мада под британском окупаци?ом. Окрузи Каван, Монахан и Данегал, уз ве? поменуте, творе покра?ину Алстер. Уз Алстер, остале покра?ине ирског острва су:

• Манстер,
• Конот
• Ленстер.

Укупно на острву има 32 округа.

Становништво

Главни чланак: Демографи?а Републике Ирске

Република Ирска ?е држава ко?а ?е претежно насе?ена Ирцима. Ирци на?више говоре енглеским ?езиком, а главна религи?а ?е Римокатоличанство.

Према проц?ени становништва 2010. године, у Ирско? ?е живило 4.722.028 становника. Подаци о проц?ени:

• Мушкарци:2.358.054
• Жене:2.363.974
• Густина насе?ености:60,48 становника на km2
• Површина:70.273 km2

Према попису становништва из 2022. године, у Ирско? ?е живело 5.149.139 становника, што ?е пораст од 8% у односу на 2016. Према подацима из 2011, Ирска има на?ве?у стопу ра?а?а у Европско? Уни?и (16 ро?ених на 1.000 становника). Просечан бро? ро?ене деце по жени 2017. износио ?е 1,80, док ?е он у 1850. годнини износио 4,52. Просечан становник Ирске стар ?е 37,1 година.

Према подацима пописа из 2022, бро? неираца износио ?е 631.785, што ?е 8% више у односу на попис 2016, кад ?е та? бро? износио 535.475. На?више имиграната било ?е из По?ске (93.680), У?еди?еног Кра?евства (83.347), Инди?е (45.449), Румуни?е (43.323), Литвани?е (31.177) и Летони?е (27.338).

На?ве?и градови

Извор: Попис 2022.
	№	Град	Провинци?а	Популаци?а
Даблин Корк	1.	Даблин	Ленстер	1.263.219	Лимерик Голве?
	2.	Корк	Манстер	222.526
	3.	Лимерик	Манстер	102.287
	4.	Голве?	Конот	85.910
	5.	Вотерфорд	Манстер	60.079
	6.	Дрогеда	Ленстер	44.135
	7.	Дандалк	Ленстер	43.112
	8.	Свордс	Ленстер	40.776
	9.	Наван	Ленстер	33.886
	10.	Бре?	Ленстер	33.512

Главни градови су престоница, Даблин на источно? обали, Корк на ?ужно?, Голве? и Лимерик на западно? обали, и Вотерфорд на ?ужно? обали (види Градови у Ирско?).

?езици

Ирски ?език ?е национални ?език Републике Ирске и "примарни званични ?език". Иако доминантни?и, енглески ?е "секундарни званични ?език". Према попису становништва из 2016, око 40% популаци?е Р. Ирске (1,75 мил. становника) из?аснило се да зна?у да прича?у ирски ?език, али само око 74.000 становника Р. Ирске прича ирски код ку?е, на дневно? бази. Ирски се данас прича углавном само у руралним областима, на?више на сверозападу зем?е.

После енглеског, по?ски ?език се на?више говори код ку?е, на дневно? бази. Тако?е, део Ирских путника говори ?език Шелта, ко?и ?е мешавина ирског и енглеског ?езика. Ди?алекти шкотског ?езика се говоре од стране Алстераца у Донегалу.

Религи?а

Према попису из 2016, 78,3% становништва из?аш?авало се као католици, 4,2% као протестанти, 1,3% као православци, 1,3% као муслимани, док се 9,8% становништва из?аснило као атеисти.

Привреда

Главни чланак: Привреда Републике Ирске

Ирска економи?а пре 1980. године била ?е ?традиционално“ устро?ена и не нарочито успешна. Тада ?е Ирска знатно заоста?ала за У?еди?еним Кра?евством и осталом Западном Европом. У тадаш?о? ирско? економи?и по?опривреда ?е имала важни?у улогу. Од 1980. године долази до великих промена.

Данас ?е Ирска други светски на?ве?и извозник рачунарских програма. Готово тре?ина свих персоналних рачунара продатих у Европи произведена ?е у Ирско?, и то ве?ином у америчким фабрикама.

Упоре?у?у?и ниво разви?ености Ирске и У?еди?еног Кра?евства, види се да ?е Ирска, као традиционално неразви?ена, успела за 20-ак година да достигне У?еди?ено Кра?евство. На пример, Ирска ?е 1977. године имала 65% националног бруто дохотка по становнику У?еди?еног Кра?евства, а 2000. године та? бро? ?е износио чак 93%. ?едан други показате? наводи да ?е куповна мо? Ираца виша него код Шве?ана, Немаца, Француза, Британаца или Итали?ана.

Култура

Забава

• Корси (The Corrs), фолк-рок музичка група

Спорт

На?популарни?и спорт у Републици Ирско? ?е ирски фудбал. Популарни спортови у ово? зем?и су и харлинг, рагби, крикет, голф, бокс и ?аха?е ко?а. Ирац Бра?ан О’Дрискол ?е ?едан од на?бо?их рагбиста свих времена.

Види ?ош

• Ирска (острво)
• Северна Ирска

Литература

• L. Prakke; C. A. J. M. Kortmann; J. C. E. van den Brandhof (2004). Constitutional Law of 15 EU Member States. Deventer: Kluwer. стр. 429. ISBN 978-90-13-01255-2. ?Since 1937, Ireland has been a parliamentary republic, in which ministers appointed by the president depend on the confidence of parliament” 
• Smith, M.L.R (2002). Fighting for Ireland?: The Military Strategy of the Irish Republican Movement. Routledge. ISBN 978-1-134-71397-4. Приступ?ено 12. 02. 2015. 
• Acciano, Reuben (2005). Western Europe. Lonely Planet. ISBN 978-1-74059-927-6. Приступ?ено 12. 02. 2015. 

Спо?аш?е везе

• ?Портал РИ”. Архивирано из оригинала 08. 11. 2008. г. Приступ?ено 19. 07. 2009. 
• Председник РИ
• Преми?ер РИ
• Парламент РИ