车讯:或售45万起 曝国产奔驰新E级长轴版价格

Не поистове?ивати са регионом Централна Африка.

Централноафричка Република République Centrafricaine  (француски) K?d?r?sêse t? Bêafr?ka  (санго)
Застава Грб
Крилатица: Unité, Dignité, Travail (?единство, досто?анство, рад)
Химна: La Renaissance Ренесанса
Главни град	Банги
Службени ?език	француски и санго
Владавина
Председник	Фостен-Аршанж Туадера
Председник Владе	Феликс Молуа
Истори?а
Независност	Од Француске 13. августа 1960.
Географи?а
Површина	?
— укупно	622.984 km2?(43)
— вода (%)	0
Становништво	?
— 2013.	4.987.640?(121)
— густина	8,01 ст./km2
Привреда
Валута	ЦФА франак
Остале информаци?е
Временска зона	UTC +1
Интернет домен	?.cf?
Позивни бро?	+236

百度 2017年12月26日，中科招商正式从新三板摘牌。

Централноафричка Република (скр.?ЦАР; фр. République Centrafricaine) ?е држава у средиш?ем делу Африке. Граничи се са Чадом на северу, Суданом и ?ужним Суданом на истоку, Републиком Конго и Демократском Републиком Конго на ?угу и Камеруном на западу. Главни град ?е Банги.

Централноафричка Република покрива површину од око 620.000 km² (240.000 sq mi). Према подацима из 2016. године, имала ?е проце?ену популаци?у од око 4.6 милиона. Према подацима из 2022. године, Централноафричка Република ?е поприште гра?анског рата ко?и тра?е од 2012. године. Ве?и део Централноафричке Републике састо?и се од суданско-гвине?ских савана, али зем?а тако?е ук?учу?е сахело-суданску зону на северу и екватори?алну шумску зону на ?угу. Две тре?ине зем?е ?е у сливу реке Убанги (ко?а се улива у Конго), док преостала тре?ина лежи у сливу Чари?а, ко?и се улива у ?езеро Чад.

Оно што ?е данас Централноафричка Република било ?е насе?ено милени?умима; ме?утим, садаш?е границе зем?е успоставила ?е Француска, ко?а ?е владала зем?ом као колони?ом почевши од касног 19. века. Након стица?а независности од Француске 1960. године, Централноафричком Републиком ?е владао низ аутократских лидера, ук?учу?у?и неуспели покуша? монархи?е.

Упркос (или можда због, види проклетство ресурса) знача?ним налазиштима минерала и других ресурса, као што су резерве урани?ума, сирове нафте, злата, ди?аманата, кобалта, дрвета и хидроенерги?е, као и знача?них количина обрадивог зем?ишта, Централноафричка Република ?е ме?у десет на?сиромашни?их зема?а на свету, са на?нижим БДП по глави становника по паритету куповне мо?и у свету од 2017. године. Према подацима из 2019. године, према Индексу ?удског разво?а (HDI), зем?а ?е имала други на?нижи ниво ?удског разво?а (испред Нигера), на 188. месту од 189 зема?а. Зем?а ?е имала на?нижи индекс хуманог разво?а прилаго?ен не?еднакости (IHDI), рангира?у?и се на 150. месту од 150 зема?а. Централноафричка Република ?е тако?е проце?ена као на?нездрави?а зем?а, као и на?гора зем?а за живот младих.

Географи?а

Положа?

Централноафричка република ?е наци?а ко?а се налази у унутраш?ости афричког континента. Граничи се са Камеруном, Чадом, Суданом, ?ужним Суданом, Демократском Републиком Конго и Републиком Конго.

Геологи?а и ре?еф

Централноафричка република ?е широка, благо заталасана равница са сво?им засебним брдима. На?виши врх ?е Монт Нгаоуи на висини од 1.420 м.

Воде

Река Убанги-Ubangi, ко?а се тако?е пише и Oubangui, у свом гор?ем току представ?а границу изме?у Централноафричке Републике и Демократске Републике Конго у дужини од 560 км, као и Демократске Републике Конго и Републике Конго. Ubangi наста?е у?еди?е?ем (близу места Yakome ко?е се налази у ДР Конго, на граници са Централно афричком Републиком) река Бому (Mbomou) i Уеле (Welle), а затим тече на запад око 560 км. Од Банги?а тече ?угозападним правцем до места Zaboutou, одакле представ?а границу Демократске Републике Конго и Републике Конго. Укупна дужина реке Убанги са Уелеом ?е око 2.250 kм. ?егов сред?и проток у Банги?у се проце?у?е на 4.280 кубних метара у секунди. Од ма?а до децембра, када ?е кишна сезона, проток може да нарасте и до 14.000 кубних метара у секунди, док ?е у периоду сушне сезоне (фебруар-април) око 1.000 кубних метара у секунди.

У свом гор?ем току Убанги се дели на рукавце одво?ене издуженим острвима, док у да?ем току стене ствара?у брзаке, попут оних ко?и се могу видети у Банги?у. На?ве?а ?е притока реке Конго у ко?и се улива у селу Irebu, ко?е припада ДР Конго.

Клима

Клима Централноафричке Републике ?е углавном тропска, са влажном сезоном ко?а тра?е од ?уна до септембра у северним регионима зем?е, а од ма?а до октобра на ?угу. Током влажне сезоне, олу?е су скоро свакодневна по?ава, а рана ?утар?а магла ?е уобича?ена. Максимална годиш?а падавина ?е око 1.800 милиметара (71 инча) у гор?ем делу реги?е Убанги. Северне области су вру?е и влажне од фебруара до ма?а, али могу бити подвргнуте вру?ем, сувом и праш?авом ветру познатом као Харматан. ?ужни региони има?у екватори?алну климу, али су подвргнути дезертификаци?и, док су екстремни североисточни региони зем?е ве? пусти?а.

Истори?а

Француска ?е колонизовала ову територи?у кра?ем 19. века, и дала ?о? административно име Убанги-Шари (Oubangui-Chari). Током Другог светског рата, колони?а ?е дала допринос на страни савезника. Држава ?е постала независна 1. децембра 1958, под садаш?им именом. Независност ?е проглашена 13. августа 1960.

Државним ударом 1966, на власт ?е дошао официр Жан-Бедел Бокаса, ко?и ?е владао зем?ом до 1979. За цара Централноафричког царства (1976—1979) прогласио се 1977. ?егову власт су због интереса у трговини ураном и ди?амантима подржавале Француска и САД. До промене у ?иховом ставу дошло ?е када ?е Бокаса почео да сара?у?е са режимом у Либи?и. Године 1979. у Бангиу ?е дошло до сукоба са демонстрантима у коме ?е погинуло око 100 ?уди. То ?е била инспираци?а за државни преврат и збацива?е Бокасе са власти, у коме ?е активно учествовала Француска.

Накнадно су?е?е Бокаси (у одсуству), прогласило га ?е кривим за прогон, муче?е и убиства политичких противника, и масивно расипништво у ?едно? од на?сиромашни?их афричких држава. Посто?але су и гласине о Бокасином наводном канибализму.

И касни?а истори?а Централноафричке Републике била ?е обележена насилним преузима?има власти. На?зад ?е, 2005, на демократским изборима изабран садаш?и председник Франсоа Бозизе.

Становништво

Ову наци?у сачи?ава око 80 етничких група, свака са сво?им ?езиком. На?ве?е од ?их су Ба?а 33%, Банда 27%, Ман?иа 13% и Сара 10%. Верски, око 35% становништва припада домородачким верским групама, 25% су протестанти, 25% римокатолици, и 15% муслимани.

У?еди?ене наци?е проце?у?у да ?е 11% становништва у узрасту од 15 до 49 година заражено вирусом ХИВ-а.

Административна подела

Централноафричка Република ?е административно поде?ена на 16 префектура: Haut-Mbomou: административни центар Obo; Mbomou: административни центар Bangassou; Haute-Kotto: административни центар Bria; Vakaga: административни центар Birao; Bamingui-Bangoran: административни центар Ndele; Ouaka: административни центар Bambari; Basse Kotto: административни центар Mobaye; Komo: административни центар Sibut; Nana Gribizi: административни центар Kaga-Bandoro; Ouham: административни центар Bossangoa; Ombell M Poko:административни центар Bimbo Bangui; Lobaye: административни центар Mbaiki; Sangha-Mbaere: административни центар Nola; Mambere-Kadei: административни центар Berberati; Nana-Mambere: административни центар Bouar; Ouham Pende: административни центар Bozoum.

Привреда

Године 2007, просечни приход по становнику био ?е 350 америчких долара годиш?е. Добар део трговине по?опривредним производима се врши натурално и не улази у ову суму. По?опривреда представ?а 55% друштвеног производа. Главне културе су маниока, банане, кукуруз, кафа, памук и дуван.

Извоз ди?аманата представ?а 40-55% извозних прихода.

Централноафричка Република ?е данас политички нестабилна зем?а ко?а зависи од страног миротворног во?ног присуства, као и хуманитарне и економске помо?и из иностранства.

Литература

• Eur (2002). Africa South of the Sahara 2003. Taylor & Francis. ISBN 978-1-85743-131-5. 
• Kalck, Pierre (2004). Historical Dictionary of the Central African Republic. 
• McKenna, Amy (2011). The History of Central and Eastern Africa. The Rosen Publishing Group. ISBN 978-1615303229. 
• Balogh, Besenyo, Miletics, Vogel: La République Centrafricaine
• Doeden, Matt (2009). Central African Republic in Pictures. Twentyfirst Century Books. .
• Petringa, Maria (2006). Brazza, A Life for Africa. ISBN 978-1-4259-1198-0. .
• Titley, Brian (2002). Dark Age: The Political Odyssey of Emperor Bokassa. 
• Woodfrok, Jacqueline (2006). Culture and Customs of the Central African Republic. Greenwood Press. .

Спо?аш?е везе

• Country Profile from BBC News
• ?Central African Republic”. The World Factbook (2025 изд.). Central Intelligence Agency. 
• Central African Republic from UCB Libraries GovPubs
• Централноафричка Република на веб-са?ту Curlie (?език: енглески)
• Централноафричка Република (Викиатлас)
• Key Development Forecasts for the Central African Republic from International Futures
• Central African Republic news headline links from AllAfrica.com
• Central African Republic at Humanitarian and Development Partnership Team (HDPT)
• Johann Hari in Birao, Central African Republic. "Inside France's Secret War" from The Independent, 5 October 2007