薪泽奇（股票代码831424)新三板上市最新公告列表
| Полтава укр. Полтава | |
|---|---|
   ,_%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0._%D0%A4%D0%BE%D1%82%D0%BE_%D0%B2_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%85_%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%97%D0%BD%D1%81%D1%8C%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83.jpg)  Полтава | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Укра?ина |
| Област | Полтавска област |
| Основан | 1174. |
| Становништво | |
| Становништво | ? |
| — 2023. | 279.593 |
| — густина | 2.714,5 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 49° 35′ 22″ С; 34° 33′ 05″ И? / ?49.58951° С; 34.55135° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Површина | 103 km2 |
  Полтава Полтава на карти Укра?ине | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Олександр Мама? |
| Поштански бро? | 36000–36499 |
| Веб-са?т | |
| rada-poltava.gov.ua/ | |
Полтава (укр. Полтава) град ?е у Укра?ини, у Полтавско? области. Налази се на обали реке Ворскла. Према процени из 2022. у граду ?е живело 279.593 становника.
Истори?а
[уреди | уреди извор]?ош увек се не зна када ?е Полтава основана, иако не посто?е записи o граду пре 1174. из непознатих разлога, општинске власти су одлучиле да прославе 1100. годиш?ицу града 1999. godine. Насе?е ?е заиста старо, ?ер су археолози пронашли остатке насе?а из палеолита, као и остатке насе?а скитског племена.
Сред?и век
[уреди | уреди извор]Данаш?и назив града традиционално се везу?е за насе?е Лтава ко?е се поми?е у Ипати?ево? хроници 1174. године.[1][2] Према хроници, на Петровдан (12. ?ула) 1182. године, Игор Св?атославич ?е, гоне?и хорде куманских канова Кончака и Коби?ака, прешао реку Ворсклу код Лтаве и кренуо ка Пере?аславу), где ?е Игорова во?ска победила Кумане.[1] Током монголске инвази?е на Ки?евску Руси?у 1238–1239. многи градови сред?ег Д?епра су уништени, вероватно ук?учу?у?и Лтаву.[1]
Средином 14. века регион ?е био део Ки?евског во?водства, ко?е ?е било вазал Алгирдасово? Велико? кнежевини Литвани?и.[1] Према руском историчару Александру Ше?икову, област око данаш?е Полтаве била ?е део Куманског во?водства ко?е ?е припадало Мансуру, Мама?евом сину.[3] Ше?иков тако?е тврди да се Мансурско во?водство придружило Велико? кнежевини Литвани?и као придружена а не вазална држава, и да ?е у то време ве? посто?ао град Полтава.[3] Године 1399. Мансурова во?ска ?е помогла во?сци Великог во?воде Литвани?е у бици на реци Ворскли, док легенда каже да ?е после битке козак Мама? помогао Витолду да избегне смрт.[3]
Град се први пут поми?е под именом Полтава 1430. године.[1] Наводно ?е 1430. године литвански во?вода Витолд дао град, за?едно са Глинском (данас село у близини града Ромни?а) и Глиницом, Мурзи Олексу, ко?и ?е из Златне хорде прешао у Велику кнежевину Литвани?у.[1] Године 1430. Мурза Олекса ?е крштен као Александар Глински, ко?и ?е био родоначелник породице Глински.[1] Према Ше?инкову, Александра Глинског ?е 1390. године крстио Кипри?ан, митрополит ки?евски, ко?и ?е повратио титулу митрополита ки?евског и целе Руси?е (а не митрополита мале Руси?е и Литвани?е) и 6. марта 1390. тра?но преселио у Москву.[3]
Кримски кан Менгли Гира? ?е 1482. срушио Полтаву.[1]
Рани нови век
[уреди | уреди извор]Године 1537. Ографена Василивна Глинска (Ба?буза) прешла ?е Полтаву свом зету Михаилу Ивановичу Грибунову-Ба?бузи.[1]
Након Лублинске уни?е 1569. године, територи?а око Полтаве улази у састав По?ске круне. Године 1630. Полтава ?е припала по?ском магнату Бартоломе?у Обалковском.[1] Године 1641. ?е припала Александру Кони?ецпо?ском.[1] In Године 1646. Полтава ?е постала део Виш?ов?ецке Ординаци?е (велико има?е Виш?ов?ецких у левообално? Укра?ини са центром у Лубнину), ко?им ?е управ?ао русинско-по?ски магнат ?ереми?а Виш?ов?ецки (1612–1651).[1]
Године 1648. град ?е постао база истакнутог пука укра?инских Козака, и служио ?е као козачко упориште током устанка Богдана Хме?ницког.[1] Године 1650, у знак се?а?а на победу козачке во?ске над по?ском во?ском на реци Полтавки, митрополит ки?евски Силвестар Косов наредио ?е да се у Полтави осну?е манастир Воздвиже?е часног Крста у Полтави. Про?екат ?е финансирао велики бро? угледних мештана, ме?у ко?има су Мартин Пушкар, Иван Искра, Иван Крамар и многи други.[1]
Током Пере?аславског сабора 1654. године, полтавски градски делегати су се заклели на верност цару Москве, након чега ?е столник Андре? Спасите?ев стигао у Полтаву и забележио 1.335 становника ко?и су се заклели на верност.[1] Године 1658. Полтава ?е постала центар антивладине побуне ко?у ?е предводио Мартин Пушкар, ко?и ?е оспорио легитимност избора Ивана Виховског на место хетмана Запорошке во?ске.[1] Устанак ?е угушен уз помо? кримских Татара.[1]
По том пита?у бо?ар Васили? Борисович Шеремет?ев писао ?е Алексе?у I 8. ?уна 1658.: "… Черкаски [козачки] град Полтава ?е опустошен и спа?ен до теме?а и само ако Велики владар нареди да се поново изгради на татарско? Сокми (путу) Баке?евског пута и заштити многе сво?е суверене градове од татарских пустоше?а.".[1] Потписива?ем мира у Андрусову, град ?е коначно припао Руском царству, али ?е остао у саставу Козачког хетманата.
Град ?е страдао у Великом турском рату када ?е 1695. године Петро Иваненко подигао антимосковски устанак уз помо? кримских Татара, ко?и су опустошили локални манастир.[1] Исте године Полтавски пук ?е активно учествовао у Азовском походу ко?и су резултирали заузима?ем турске твр?аве Кизи-Кермен (данас град Берислав, Херсонска област).[1] Дана 8. ?ула (нови календар) или 27. ?уна (стари календар) 1709. одржана ?е битка код Полтаве у близини града током Великог северног рата. Битка се завршила одлучном победом Петра Великог над шведским снагама и имала ?е велики истори?ски знача? за Русе.[1] Године 1710. у граду и околини завладала ?е куга.[1] Средином 18. века Коломак шума код Полтаве постала ?е база ха?дамака (козачких параво?них група).[1]
До 1770. Полтава ?е имала неколико фабрика цигала, пуковског лекара и апотеку. Те исте године град ?е одржао четири са?ма.[1] Године 1775. постао ?е град Новороси?ске губерни?е, ко?у ?е чувала 8. чета Д?епарског штучког пука са седиштем у Кобе?аки.[1] Године 1775. Полтавски манастир Воздвиже?е часног Крста (рус. Крестовоздвиженский монастырь) постао ?е седиште епископа новостворене епархи?е слав?анско-херсонске. Ова велика нова епархи?а обухватала ?е зем?е Новороси?ске и Азовске губерни?е северно од Црног мора.[4][5]
Пошто ?е велики део тог подруч?а Руси?а тек недавно осво?ила од Османског царства, а велики бро? православних грчких досе?еника ?е био позван да се насели у региону, импери?ална влада ?е изабрала познатог грчког научника Евгени?а Вулгариса да председава новом епархи?ом. После ?еговог пензиониса?а 1779. године, заменио га ?е други грчки теолог Никифор Теотокис.[4][5]
Године 1779. град ?е основао Полтавску жупани?ску школу, ко?а ?е постала ?егова прва световна образовна установа.[1] Године 1787. Катарина Велика се зауставила у Полтави на путу са Крима, у прат?и Григори?а Потемкина, Александра Суворова и Михаила Кутузова.[1] У Полтави, 7. ?уна 1787. године, пред ?ош ?едан Руско-турски рат, Потемкин ?е добио титулу "принц од Тауриде", док ?е Суворов добио табакет са монограмом.[1] Године 1802. град ?е постао седиште новоосноване Полтавске губерни?е.[1] Становништво града 1802. године чинило ?е око 8.000 становника.[1] Исте године у Полтави ?е отворена болница са 20 кревета ко?у ?е финансирала влада.[1]
19. век
[уреди | уреди извор]
Дана 2. фебруара 1808. основана ?е Полтавска мушка гимнази?а.[1] Дана 20. ?уна 1808. године у град су позване око 54 породице занатли?а из немачких кнежевина ко?е су се населиле у новооснованом насе?у Слобода са око 50 ку?а.[1] Године 1810. у Полтави ?е живело 8.328 ?уди;[1] те исте године подигнуто ?е прво градско позориште.[1] У августу 1812. године, по наре?е?у Малоруског генерал-губернатора Лобанова-Ростовског, чувени укра?ински писац и државник Иван Кот?аревски формирао ?е 5. полтавски ко?ички козачки пук.[1]
До 1860. године Полтава ?е имала око 30.000 становника, окружну школу, гимнази?у, духовну академи?у, кадетски корпус, библиотеку и неколико школа. Године 1870. отворена ?е железничка станица, што ?е довело до брзог економског раста у региону. Ме?утим, до 1914. године становништво Полтаве (око 60.000) ?е углавном радило у малим предузе?има. Кра?ем 19. и почетком 20. века Полтава ?е постала важан културни центар, где су деловали многи представници укра?инског националног препорода.
20. век
[уреди | уреди извор]
Током дога?а?а 1917–1920, Полтава ?е била под влаш?у низа влада, ук?учу?у?и Централну Раду, Хетманат, Укра?инску Народну Републику, Бели покрет и бо?шевике. Након што ?е постала део Укра?инске ССР, Полтава ?е доживела убрзани индустри?ски раст, а ?ено становништво се пове?ало на 130.000 до 1939. године.
У Другом светском рату, нацистички Вермахт ?е окупирао Полтаву од кра?а октобра 1941. до 23. септембра 1943. године, када ?е поново заузет током черниговско-полтавске стратешке офанзиве у бици на Д?епру. Током нацистичке окупаци?е ?евре?ска популаци?а (9,9% укупне популаци?е 1939. године) била ?е затворена у гету пре него што ?е уби?ена током масовних погуб?е?а ко?е ?е извршила А?нзацгрупа и сахра?ена у масовним гробницама у том подруч?у.[6]
До лета 1944. Ваздухопловне снаге С?еди?ених Држава извеле су бро?не бомбардова?е нацистичке Немачке под називом Операци?а Франтик. Ваздухопловна база Полтава, као и авио-база Миргород, кориш?ене су као источне локаци?е за слета?е тешких бомбардера B-17 ко?и су учествовали у тим операци?ама.
Послератна обнова Полтаве настав?ена ?е 1950-их и 1960-их година. Град ?е постао важан центар во?ног образова?а у Сов?етском Савезу, где су се припремали ракетни и комуникациони официри, а ту су били смештени и тешки бомбардери Сов?етског ратног ваздухопловства.
Географи?а
[уреди | уреди извор]Клима
[уреди | уреди извор]Полтава има топло-лет?у умереноконтиненталну климу (Кепен: Dfb), са четири различита годиш?а доба, ?едан ?е од на?хладни?их градова у Укра?ини. Годиш?е падавине су прилично равномерно распоре?ене, са на?ве?ом концентраци?ом лети, а зими пада?у у облику снега.[7][8][9]
| Клима Полтава (1991–2020, екстреми 1948–данас) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показате? \ Месец | ?ан. | Феб. | Мар. | Апр. | Ма? | ?ун | ?ул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 11,1 (52) |
16,0 (60,8) |
22,4 (72,3) |
29,9 (85,8) |
34,2 (93,6) |
35,7 (96,3) |
39,0 (102,2) |
39,4 (102,9) |
35,2 (95,4) |
29,6 (85,3) |
20,0 (68) |
13,5 (56,3) |
39,4 (102,9) |
| Максимум, °C (°F) | ?1,7 (28,9) |
?0,3 (31,5) |
5,6 (42,1) |
15,1 (59,2) |
21,7 (71,1) |
25,2 (77,4) |
27,5 (81,5) |
27,1 (80,8) |
20,7 (69,3) |
12,9 (55,2) |
4,8 (40,6) |
?0,2 (31,6) |
13,2 (55,8) |
| Просек, °C (°F) | ?4,2 (24,4) |
?3,4 (25,9) |
1,7 (35,1) |
9,9 (49,8) |
16,0 (60,8) |
19,7 (67,5) |
21,7 (71,1) |
21,0 (69,8) |
15,2 (59,4) |
8,4 (47,1) |
1,9 (35,4) |
?2,6 (27,3) |
8,8 (47,8) |
| Минимум, °C (°F) | ?6,5 (20,3) |
?6,0 (21,2) |
?1,6 (29,1) |
5,2 (41,4) |
10,6 (51,1) |
14,6 (58,3) |
16,4 (61,5) |
15,5 (59,9) |
10,4 (50,7) |
4,8 (40,6) |
?0,4 (31,3) |
?4,7 (23,5) |
4,9 (40,8) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | ?32,2 (?26) |
?29,1 (?20,4) |
?22,8 (?9) |
?11,1 (12) |
?1,7 (28,9) |
3,0 (37,4) |
7,2 (45) |
2,8 (37) |
?3,0 (26,6) |
?11,1 (12) |
?21,5 (?6,7) |
?28,6 (?19,5) |
?32,2 (?26) |
| Количина падавина, mm (in) | 41,7 (1,642) |
34,6 (1,362) |
37,5 (1,476) |
39,3 (1,547) |
53,0 (2,087) |
72,7 (2,862) |
69,0 (2,717) |
42,9 (1,689) |
54,1 (2,13) |
50,7 (1,996) |
45,2 (1,78) |
41,8 (1,646) |
582,5 (22,933) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 8,6 | 7,5 | 7,8 | 7,1 | 7,8 | 9,0 | 7,7 | 5,6 | 6,6 | 6,1 | 7,7 | 8,5 | 90,0 |
| Релативна влажност, % | 85,9 | 82,5 | 76,4 | 64,8 | 61,3 | 67,2 | 66,7 | 63,1 | 70,5 | 77,4 | 85,9 | 86,6 | 74,0 |
| Сунчани сати — месечни просек | 68 | 76 | 132 | 183 | 266 | 293 | 301 | 285 | 215 | 144 | 59 | 42 | 2.064 |
| Извор #1: Pogoda.ru[10] | |||||||||||||
| Извор #2: Светска метеоролошка организаци?а (влажност и падавине 1981–2010; сунчани дани 1961–1990)[11][12] | |||||||||||||
Становништво
[уреди | уреди извор]Према процени, у граду ?е 2012. живело 297.589 становника.
| 1979. | 1989. | 2001. | 2012. |
|---|---|---|---|
| 278.931[13] | 314.740[13] | 317.998[13] | 297.589[13] |
Градска влада
[уреди | уреди извор]
Полтава ?е административни центар Полтавске области. Ме?утим, Полтава ?е град обласне подре?ености, тако да ?е директно подре?ен регионалним властима, а не регионално? администраци?и ко?а се налази у самом граду.
Влада Полтаве састо?и се од 50-чланог Градског ве?а Полтаве (укр. Полтавська М?ська рада) на чи?ем челу ?е секретар. Актуелни градоначелник града ?е Олександр Мама?, ко?и ?е положио заклетву 4. новембра 2010. након што ?е изабран са више од 61 одсто гласова.[14] Године 2015. поново ?е изабран за кандидата парти?е Савести Укра?ине са 62,9% у другом кругу избора за градоначелника.[15]
Територи?а Полтаве ?е поде?ена на 3 административна ре?она (округа):[16]
- Шевченков ре?он,[17][18] на ?угозападу са површином од 2.077 хектара и популаци?ом од 147.600 у 2005. То ?е углавном стамбена област и обухвата центар града.
- Ки?евски ре?он,[19] ?е на?ве?и по површини, ко?и обухвата 5.437 хектара, или 52,8% од укупног града ко?и се налази на северу и северозападу. ?егов попис 2005. године износио ?е 111.900. Ова? округ има велику индустри?ску зону.
- Поди?ски ре?он,[20] на истоку и ?угоистоку, у долини реке Ворскле, са површином од 2.988 хектара и популаци?ом од 53.700 2005. године.
Култура
[уреди | уреди извор]Центар старог града ?е полукружни неокласични трг са тосканским редом од ливеног гвож?а (1805–1811), подигнутим у знак се?а?а на стогодиш?ицу битке код Полтаве. Петар Велики ?е славио сво?у победу у Спасите?ево? цркви, а то дрвено светилиште из 17. века паж?иво ?е очувано до данас. Петокуполна градска катедрала, посве?ена Воздвиже?у часног Крста, врхунски ?е споменик козачког барока, подигнута изме?у 1699. и 1709. године. У целини, катедрала представ?а ?единство ко?е чак ни неокласични звоник ни?е успео да поквари. ?ош ?една барокна црква, посве?ена Успе?у Пресвете Богородице, срушена ?е 1934. и обнов?ена 1990-их.
Мала планета 2983 Полтава ко?у ?е 1981. открио сов?етски астроном Никола? Черних названа ?е по овом граду.[21]
Спорт
[уреди | уреди извор]На?популарни?и спорт ?е фудбал. У граду се налазе два професионална фудбалска тима: ФК Ворскла Полтава ко?а наступа у Преми?ер лиги Укра?ине у фудбалу и ФК Полтава ко?а наступа у Друго? лиги. У Полтави посто?е 3 стадиона: стадион Бутовски Ворскла (главни градски стадион), стадион Динамо се налази у центру града и стадион Локомотива ко?и се налази у Поди?ском ре?ону.
Познати становници
[уреди | уреди извор]
- Верка Серд?учка – укра?инска певачица
- Со?а Делоне – укра?инско-француска уметница, суоснивач уметничког покрета Орфизам, познат по употреби ?аких бо?а и геометри?ских облика
- Никола? Гого? – писац
- Анатоли? Луначарски – руски марксистички револуционар и први сов?етски народни комесар просвете одговоран за културу и образова?е
- Микола Лисенко – Композитор, оснивач прве укра?инске школе класичне музике
- Иван Паск?евич – укра?ински во?сково?а у руско? служби
- Симон Пет?ура – укра?ински политичар и државник, во?а укра?инске борбе за независност након Руске револуци?е 1917.
- Григори? Сковорода – укра?ински песник, филозоф и композитор
- Па?си?е Величковски – православни монах и теолог познат по промовиса?у старецизма
Саобра?а?
[уреди | уреди извор]
Транспортна инфраструктура Полтаве састо?и се од две главне железничке станице са железничким везама са Ки?евом, Харковом и Кременчугом. Лини?а Полтава-Ки?ев ?е електрификована и користи ?е Полтава Експрес. Електрификаци?а лини?е Полтава-Харков ?е завршена у августу 2008. године.[22]
Автовокзал служи као градска аутобуска станица. Аутобуси за локалне општинске лини?е полазе са ?АЦ-2“ (аутостаница бр. 2 Шевченковом улицом) и ?АЦ-3“ (улица Зинкивска). Локални општински аутобуси ста?у дуж Шевченкове улице. Маршрутке опслужу?у подруч?а где редован аутобуски приступ ни?е доступан, ме?утим, оне су у приватном власништву и скуп?е су у односу на градске аутобусе. Поред ?их, троле?буска мрежа од 10 рута од 72,6 километара пролази кроз град. На трасама града иде више од 50 троле?буса.
Полтаву тако?е опслужу?е ме?ународни аеродром, ко?и се налази ван граница града у близини села Ивашки. Ме?ународни аутопут М03, ко?и повезу?е Полтаву са Ки?евом и Харковом, пролази кроз ?ужну перифери?у града. Посто?и и регионални аутопут П-17 ко?и прелази Полтаву и повезу?е ?е са Кременчуком и Суми?ем.[23]
Образова?е
[уреди | уреди извор]Полтава ?е одувек била ?едан од на?важни?их научних и образовних центара у Укра?ини. Главни универзитети и институци?е високог образова?а ук?учу?у следе?е:
- Полтавски национални педагошки универзитет В. Г. Короленко
- Национални универзитет "?ури? Кондрат?ук Полтавска политехника"
- Полтавска аграрна државна академи?а
- Полтавски државни медицински универзитет као Полтавски медицински и стоматолошки универзитет 2021. године Укра?инска медицинска стоматолошка академи?а (УМСА) проме?ена ?е у Полтавски државни медицински универзитет (ПСМУ)
- Полтавски универзитет економи?е и трговине
- Полтавски во?ни институт веза
- Полтавски правни институт Националног правног универзитета ?арослав Мудри?
- Полтавски огранак Државне академи?е за статистику, регион и ревизи?а Државном комитету за статистику Укра?ине
Астрономи?а
- Полтавска гравиметри?ска опсерватори?а (ПГО) се налази мало северни?е од центра града (улица М?асо?едов 27–29). ?егов главни правци рада су мере?е ротаци?е Зем?е, вари?аци?е географске ширине (приме?у?у?и посматра?а зенитних звезда, посматра?а лунарне окултаци?е и друго)
- Осматрачка станица ПГО у руралном подруч?у, неких 20 км источно дуж аутопута М03-Е40. Ту се налази и радиотелескоп УРАН-2 (укр. УРАН-2)
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Велико Трново, Бугарска (1963)
Филдерштат, Немачка- Ла?нфелден-Ехтердинген
- Остфилдерн, Немачка
Ирондикво?т, САД
Кристи?анстад, Шведска
Галери?а
[уреди | уреди извор]-
Зграда Племи?ке скупштине -
Државна управна зграда (Руско царство) -
Црква Спаса -
Полтавско позориште музике и драме -
?Гранд хотел“ трговца Гинзбурга -
Обелиск у част Ивана Кот?аревског -
Вила Бахматског у маварском стилу -
Крестовоздвиженски манастир -
Традиционални укра?ински бунар, "криница -
Бивша зграда Регионалне управе -
Национални технички универзитет -
Масовна гробница руских во?ника (погинулих у бици код Полтаве) -
Главна пешачка улица -
-
Округли трг у центру Полтаве
.JPG)
,.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ? е ж з и ? к л ? м н ? о п р с т ? у ф х ц ч ? ш аа аб ав аг ад а? Poltava: chronicles of the most important events. "History of Poltava" website.
- ^ Antipovich, G., Buryak, Voloskov, V., others. Poltava: a book for tourists. Ed.2. "Prapor". Kharkiv, 1989.
- ^ а б в г Duchy of the Mamai's descendants. Zarusskiy.org. 29 June 2008
- ^ а б Евгений Булгарис (Eugenios Voulgaris's biography)
- ^ а б Никифор Феотоки (Nikephoros Theotoki's biography)
- ^ ?The Untold Stories. The Murder Sites of the Jews in the Occupied Territories of the Former USSR”. yadvashem.org. Архивирано из оригинала 07. 12. 2021. г. Приступ?ено 18. 6. 2017.
- ^ ?Poltava, Ukraine K?ppen Climate Classification (Weatherbase)”. Weatherbase. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ ?Climate in Poltava, Ukraine”. Worlddata.info (на ?езику: енглески). Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ ?Climate Poltava Oblast: Temperature, climate graph, Climate table for Poltava Oblast - Climate-Data.org”. en.climate-data.org. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ Погода и Климат – Климат Полтава [Weather and Climate – The Climate of Poltava] (на ?езику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). Приступ?ено 29. 10. 2021.
- ^ ?World Meteorological Organization Climate Normals for 1981–2010”. World Meteorological Organization. Архивирано из оригинала 17. 7. 2021. г. Приступ?ено 17. 7. 2021.
- ^ ?Poltava Climate Normals 1961–1990”. World Meteorological Organization. Архивирано из оригинала 19. 7. 2021. г. Приступ?ено 18. 7. 2021.
- ^ а б в г ?UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступ?ено 10. 11. 2012.
- ^ ?Oleksandr Mamay won at the elections for the mayor of Poltava” (на ?езику: укра?ински). Dzerkalo Tyzhnya. 6. 11. 2010. Архивирано из оригинала 23. 8. 2011. г. Приступ?ено 14. 5. 2011.
- ^ Mamai reelected as Poltava mayor – election commission, Interfax-Ukraine (16 November 2015)
- ^ ?Poltavska Oblast, city of Poltava (raion councils of the cities)” (на ?езику: укра?ински). Verkhovna Rada. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступ?ено 4. 1. 2009.
- ^ ?Official resource.” (на ?езику: укра?ински). Oktiabrskyi Raion Council of Poltava. 2008. Архивирано из оригинала 2. 12. 2008. г. Приступ?ено 3. 1. 2009.
- ^ ?Information of the Oktiabrskyi Raion of Poltava” (на ?езику: укра?ински). Poltava City Council. 2007. Архивирано из оригинала 5. 4. 2009. г. Приступ?ено 3. 1. 2009.
- ^ ?Information of the Kyivskyi Raion of Poltava” (на ?езику: укра?ински). Poltava City Council. 2007. Архивирано из оригинала 5. 4. 2009. г. Приступ?ено 3. 1. 2009.
- ^ ?Information of the Leninskyi Raion of Poltava” (на ?езику: укра?ински). Poltava City Council. 2007. Архивирано из оригинала 5. 4. 2009. г. Приступ?ено 3. 1. 2009.
- ^ Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of Minor Planet Names (5th изд.). New York: Springer Verlag. стр. 246. ISBN 3-540-00238-3.
- ^ ?Poltava-Kharkiv rail line” (на ?езику: руски). Приступ?ено 21. 9. 2008.
- ^ Poltava – Plan. Kyiv Army-Cartographic Fabric.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Градска управа Полтаве Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (25. септембар 2009)
- ?Official website” (на ?езику: укра?ински). Poltava City Council. Архивирано из оригинала 25. 09. 2009. г. Приступ?ено 10. 09. 2010.
- ?News” (на ?езику: укра?ински). Poltava Oblast State Administration. Архивирано из оригинала 20. 01. 2021. г. Приступ?ено 05. 05. 2022.
- ?Poltava Istoricheskaya5” (на ?езику: руски). poltavahistory.inf.ua.
- ?Main” (на ?езику: руски). Transport of Poltava (unofficial project). Архивирано из оригинала 17. 12. 2008. г. Приступ?ено 14. 5. 2011.
- ?Photos of Poltava” (на ?езику: руски). Архивирано из оригинала 09. 04. 2017. г. Приступ?ено 05. 05. 2022.
- The murder of the Jews of Poltava Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (7. децембар 2021) during World War II, at Yad Vashem website.
| Ме?ународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
