次新股两极分化 资金追逐新经济标的

Каиро арап. ???????
Каиро
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Египат
Губерни?а	Каиро
Становништво
Становништво	?
— 2018.	10.100.166
— густина	19.129,1 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	30° 03′ 13″ С; 31° 14′ 13″ И
Временска зона	UTC+2
Апс. висина	23 m
Површина	528 km2
Каиро Каиро на карти Египта
Остали подаци
Градоначелник	Атеф Абд Ел Хамид
Позивни бро?	02
Веб-са?т
www.cairo.gov.eg

百度 长城已经错失在俄罗斯的发展良机，兜兜转转始终蒙圈找不到正确道路，未来只能寄希望于大规模工厂建成之后，理顺生产营销网络体系，再战俄罗斯车市，但如果长城无法调整其企业文化，还将在俄罗斯碰壁声明：本文系凤凰汽车独家稿件，版权所有，未经允许严禁转载。

Каиро (арап. ??????? [al-Qāhirah]) главни ?е и на?ве?и град Египта. Налази се у гувернорату Каиро. Према процени из 2018. у граду ?е живело 10.100.166 становника. У широ? области има отприлике 21,3 милиона становника и по томе ?е тринаести град по величини у свету.

Док ?е Каиро званично име града, у локалном говору се он обично назива именом саме државе Миср (арап. ???? [Mi?r]) на локалном ди?алекту се изговара Маср (егип. арап. ???? [Ma?r]). Име Каиро значи ?она? ко?и потчи?ава / она? ко?и савладава”. Ово име ?е дато због тога што су многе во?ске кроз истори?у покушале осво?ити град и биле уништене од стране ?егових браните?а, или су стране во?ске биле уништене од бораца посланих из Каира (Монголи, крсташи и Османли?е су примери).

Градско метрополитанско подруч?е ?е на?ве?е на Сред?ем истоку и у Арапском свету, и 15. по величини у свету. Оно ?е повезано за античким Египтом, пошто су познати Гиза комплекс пирамида и древни град Мемфис лоцирани у ово? географско? области. Смештен у близини делте Нила, модерни Каиро ?е основан 969. године током Фатимидске династи?е. Зем?иште ко?е улази у састав садаш?ег града ?е било место древних националних престоница чи?и остаци су и да?е вид?иви у деловима Старог Каира. Каиро ?е дуго био центар регионалног политичког и културног живота. Он се назива ?градом са хи?аду минарета” због садаш?е превласти исламске архитектуре. Каиро се сматра светским градом са ?Бета +” класификаци?ом према GaWC.

Каиро има ?едну од на?стари?их и на?ве?их филмских и музичких индустри?а у арапском свету, као и другу по величини на свету институци?у вишег образова?а, универзитет Ал-Азхар. Многи ме?ународни меди?и, бизниси, и организаци?е има?у регионална седишта у граду; Арапска лига ?е имала сво?е седиште у Каиру током на?ве?ег дела свог посто?а?а.

Са популаци?ом од 6,76 милиона распростртом на 453 km2, Каиро ?е далеко на?ве?и град у Египту. Додатних 9,5 милиона становника живи у близини града. Каиро, попут многих других мега градова, болу?е од високих нивоа зага?е?а и саобра?а?а. Каирски метро ?е ?едан од два метроа у Африци (други ?е у Алжиру). Он се рангира ме?у петнаест на?прометни?их на свету, са више од ?едне мили?арде путничких вож?и годиш?е. Привреда Каира ?е била рангирана као прва на Сред?ем истоку 2005. године, и 43. глобално на Foreign Policy 2010 глобалном индексу градова.

Географи?а

Каиро ?е смештен на обалама и острвима Нила у северном Египту, мало ?ужни?е од места где река напушта сво?у пусти?ом оивичену долину и гд?е се грана у три рукавца започи?у?и делту Нила.

На?стари?и део града ?е на источно? страни реке. Модерни део се постепено шири западно окружу?у?и зелене површине долине Нила. Западни делови су сагра?ени по узору на Париз у доба Исмаила Величанственог, са широким булеварима, парковима и отвореним просторима. На?стари?и део на истоку ?е потпуна супротност. Растао ?е насумично вековима пун уских закрчених стаза. Док западним Каиром доминира?у зграде владе и државне зграде у модерном стилу, источни део ?е испу?ен стотинама старих ?ами?а ко?е служе као ори?ентири. Обилно употреб?ава?е воде из Нила омогу?ило ?е граду да се шири ка истоку, да?е у пусти?у. Мостови повезу?у Каиро са острвима Гезира и Рода на ко?има су смештене многе владине зграде и многе ку?е владиних службеника. Мостови се тако?е пружа?у преко Нила повезу?у?и град са предгра?има Гиза и Имбабах. На?дужи мост у Каиру, али и читаво? Африци ?е Мост 6. октобра дугачак 22 km ко?и спа?а средиште града са ваздушном луком.

Египатски музе?

Западно од Гизе, у пусти?и, ?е део древне некрополе Мемфис, на платоу Гизе, са сво?е три велике пирамиде, од ко?их ?е ?една Кеопсова пирамида (?едина остала од седам древних светских чуда). Око 18 km ?ужно од Каира ?е см?ештен стари град Мемфис ко?и се граничи са некрополом Сакара.

Клима

Клима Каиро
Показате? \ Месец	.?ан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Ма?.	.?ун.	.?ул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	31 (88)	34,2 (93,6)	37,9 (100,2)	43,2 (109,8)	47,8 (118)	46,4 (115,5)	42,6 (108,7)	43,4 (110,1)	43,7 (110,7)	41 (106)	37,4 (99,3)	30,2 (86,4)	47,8 (118)
Максимум, °C (°F)	18,9 (66)	20,4 (68,7)	23,5 (74,3)	28,3 (82,9)	32 (90)	33,9 (93)	34,7 (94,5)	34,2 (93,6)	32,6 (90,7)	29,2 (84,6)	24,8 (76,6)	20,3 (68,5)	27,7 (81,9)
Просек, °C (°F)	13,6 (56,5)	14,9 (58,8)	16,9 (62,4)	21,2 (70,2)	24,5 (76,1)	27,3 (81,1)	27,6 (81,7)	27,4 (81,3)	26 (79)	23,3 (73,9)	18,9 (66)	15 (59)	21,38 (70,5)
Минимум, °C (°F)	9 (48)	9,7 (49,5)	11,6 (52,9)	14,6 (58,3)	17,7 (63,9)	20,1 (68,2)	22 (72)	22,1 (71,8)	20,5 (68,9)	17,4 (63,3)	14,1 (57,4)	10,4 (50,7)	15,8 (60,4)
Апсолутни минимум, °C (°F)	1,2 (34,2)	3,6 (38,5)	5 (41)	7,6 (45,7)	12,3 (54,1)	16 (61)	18,2 (64,8)	19 (66)	14,5 (58,1)	12,3 (54,1)	5,2 (41,4)	3 (37)	1,2 (34,2)
Количина падавина, mm (in)	5 (0,2)	3,8 (0,15)	3,8 (0,15)	1,1 (0,043)	0,5 (0,02)	0,1 (0,004)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	0,7 (0,028)	3,8 (0,15)	5,9 (0,232)	24,7 (0,972)
Дани са падавинама (≥ 0.01 mm)	3,5	2,7	1,9	0,9	0,5	0,1	0	0	0	0,5	1,3	2,8	14,2
Релативна влажност, %	59	54	53	47	46	49	58	61	60	60	61	61	56
Сунчани сати — месечни просек	213	234	269	291	324	357	363	351	311	292	248	198	3.451
Извор #1: Светска метеоролошка организаци?а (УН) (1971—2000), NOAA за податке о влажности
Извор #2: Дански метеоролошки институт за податке о осунчаности (1931—1960)

Истори?а

Оснива?е и рани период

Тренутна локаци?а града ?е рани?е била непогодна због уда?ености Нила ?ер град се са те да?ине ни?е могао снабдевати водом из реке. По?е ли се мало на ?уг наилази се на рушевине Мемфиса ко?и ?е основан 3100 година п. н. е. и био ?е главни град древног Египта. Основао га ?е Менес од Таниса након што ?е у?единио кра?евства Гор?ег и До?ег Египта. Главним градом ?е касни?е постао Хелиополис, затим Теба на ?угу, а на кра?у под династи?ом Птолеме? (Александри?а) доби?а статус главног града.

Прво насе?е на локаци?и данаш?ег Каира била ?е Римска твр?ава, звана твр?ава Вабилон, сагра?ена око 150-е године п. н. е. близу насе?а Вабилон-у-Египту ко?е ?е лежало на старом египатском каналу ко?и ?е повезивао Нил са Црвеним морем.

Мали град, састав?ен претежно од коптских хриш?ана, растао ?е око твр?аве.

Арапски осва?ачи, предво?ени во?ом по имену Амр Ибн-ел-Ас заузима?у твр?аву 642. године и постав?а?у сво?у посаду у ?у. Арапско шаторско насе?е око твр?аве познато као Ал-Фустат поста?е временом стална база арапских снага у Египту, под династи?ама Уме?ида и Абасида, а у ?ему ?е сагра?ена прва ?ами?а у Африци.

Полако насе?е ?е прерастало у прави град. Северноафричка шиитска династи?а Фатимиде заузима Египат 972. године и гради нови град, Al-Mansureya, северно од старог насе?а. ?ихов во?а Ал-Муез Ледин-Еллах ме?а име града у Каиро (Al-Qahirah — Марс на арапском) због Марса ко?и се уздизао на небу тога дана када ?е град основан. ?ами?а Ал-Азхар ?е сагра?ена исте године, за?едно са прате?им свеучилиштом ко?и ?е направио Каиро центром уче?а и филозофи?е онога доба. Школа и данас представ?а на?ве?и центар студи?а Ислама у свету. Фатимиди су осво?или Каиро средином 1100-их година. Саладин ?е да?е проширио град, ук?учу?у?и и град?у ?егове масивне твр?аве.

Пустоше?е Багдада 1258. године пове?ало ?е знача? Каира и он поста?е воде?и интелектуални и уметнички центар Блиског истока. Град ?е заузело Османско царство 1517. године под Селимом, али за владаре су поставили вазалну династи?у Мамелука.

Ера модернизаци?е

Мапа Каира из 1888

Наполеон ?е осво?ио Египат 1797. године, а мамелучки владари су му предали Каиро. Након што ?е ?егова флота уништена 1798. године у заливу Абоукир, Наполеон ?е напустио зем?у и као заповедника оставио генерала Калбера. Калбер ?е уби?ен 1800. године, а трогодиш?а француска окупаци?а ни?е оставила тра?ни?их последица нити довела до знача?ни?их промена.

Први нагов?ешта?и модернизаци?е десили су се под владаром Мехметом Али?ем ко?и ?е железницом повезао Каиро и Александри?у године 1851. Знача?ни?е пром?ене се, ме?утим, нису десиле до режима Исмаил-паше када ?е, 1863. године, прав?е?е Суецког канала довело изв?естан бро? запад?ака у зем?у.

Мапа Каира из 1933

Године 1867, Исмаил ?е посетио Париз због Св?етске изложбе. Ту ?е видио нове архитектонске облике, и одлучио да поново сагради Каиро по европском принципу. Град?у ?е финансирао из фонда у ко?и се сливао новац од пове?ане трговине памуком. Надао се да ?е поновну изград?у завршити до 1869. године, када ?е требало да због отвара?а Суецког канала у Египат до?у бро?ни угледни гости са Запада.

Ипак ради?е него да поново изгради Каиро Исмаил ?е одлучио да сагради потпуно нови део града, да?е низ обалу, у запад?ачком стилу. Про?екат ?е пов?ерен Али-паши Мубараку, а осмислио га ?е француски планер Пиерре Гранд. Нова област луксузних вила и станова ?е била конструисана.

Популаци?а се експлозивно уве?ала од 374.000 становника (1882) до 1.312.000 становника године 1937.

Модерни Каиро

Панорама Каира 1950-их

Каиро ?е остао на?важни?и египатски град за време британске владавине а и посли?е. У 20. веку ?е ви?ен велики разво? и раст града, како су се?аци напуштали фарме и долазили у град у потрази за послом у фабрикама метрополе. Посебан терет за град су чиниле избеглице из ратова са Израелом. Велики део популаци?е са Сина?а и градова око Суецког канала, дошао ?е у Каиро изме?у 1967. и 1978. године.

Данас ?е Каиро на?насе?ени?и афрички град, и културни центар арапског света.

?ош од деветнаестог века Каиро ?е постао туристички центар, и ?уди из ци?елог света долазили су да виде споменике и предмете древног Египта, нарочито пирамиде. Донесен ?е закон ко?им се забра?у?е извоз ових блага, што значи да ?е Египатски музе? у Каиру ?едино м?есто где многи предмети могу бити ви?ени.

Становништво

Према процени, у граду ?е 2008. живело 7.947.121 становника.

Крета?е бро?а становника

1986.	1996.	2006.
6.068.695	6.789.479	7.786.640

Привреда

Саобра?а?

Каиро ?е чвориште 5000 km дуге египатске железнице. Станица Рамзес у централном Каиру повезу?е главну лини?у ?ужног дела железнице ко?а иде долином Нила и покрива Ас?ут, Луксор и Асуан, са различитим лини?ама ко?е се лепезасто шире подруч?ем До?ег Египта и покрива?у главне градове региона делте ук?учу?у?и Александри?у, Исмаили?у и Порт Саид. Друга главна станица смештена ?е 10 km ?ужни?е, у Гизи.

Каирске улице су закрчене саобра?а?ем. Каирски метро систем ?е модеран и ефикасан. Каирски метро ?е ?едини потпуно довршени и функционални метро у Африци. Две лини?е покрива?у 62 km, а планира?у се ?ош четири нове лини?е.

Прва трамва?ска лини?а у Каиру изгра?ена ?е 1898. године. То ?е била прва лини?а ?авног транспорта, ко?а ?е ишла правцем север-?уг, у Каиру. Ишла ?е преко Кхали? Мисра, древног канала ко?и води до Црвеног мора. Трамва?ска мрежа ?е зад?их година ве?им делом размонтирана, а пар лини?а ?е остало оперативно изван северних предгра?а, око Хелиополиса.

Каиро ?е смештен на обалама и острвима Нила у северном Египту, мало ?ужни?е од места где река напушта сво?у пусти?ом оивичену долину и где се грана у три рукавца започи?у?и делту Нила.

Знаменитости

Исламски Каиро ???????
Светска баштина Унеска
Место	До?и Египат, Каиро, Египатски кедиват, Египатски султанат, Египатски пашалук, Египат
Координате	30° 02′ 40″ С; 31° 14′ 09″ И
Површина	528 km2 (5,68×109 sq ft)
Критери?уми	Културно добро: i, v, vi
Упис	1979. (3. заседа?е) (-1976. седница)
Веб-са?т	www.cairo.gov.eg

Стари Каиро ?е м?есто коптског насе?а, византског утвр?е?а Вавилон и првих египатских престолница, Ал-Аскара и Фустата, ко?и су данас уклоп?ени у град Каиро. У граду се налазе бро?ни споменици као што су:

• Висе?а црква (Ел Муалака) или Православна коптска црква Свете Девице Мари?е из 3. века ?е ?една од на?стари?их цркава у Египту, а налазила се изнад улаза у Вавилонско утвр?е?е, због чега су ?е назвали ?висе?а”. Обнов?ена ?е у 11. и 19. веку, али ?е сачувана ?ена византска унутраш?ост из 7. века.
• Вавилонско утвр?е?е се налази на источно? обали Нила на почетку ?егове делте, на спо?у с фараонским каналом ко?и ?у ?е спа?ао с Црвеним морем, а изградили су ?е Византинци 525. године. Унутар ?ених зидина, ко?е налику?у на Теодози?еве зидине у Константинопо?у, налази се шест коптских цркава, конвикт и Коптски музе? из 1910. године ко?и има на?ве?у колекци?у коптских хриш?анских предмета на свету.
• ?ами?а Амр ибн ал-Аса (арапски: ???? ???? ?? ?????) или Амрова ?ами?а из 642. године ?е на?стари?а ?ами?а у Африци, изгра?ена на месту шатора генерала Амра, ко?и ?е осво?ио Египат, у новоосновано? престолници Египта, Фустату. Захва?у?у?и многим обновама током векова мало ?е остало од изворне гра?евине, али ?е велика исламска знаменитост и туристичка атракци?а.
• Синагога Бен Езра (хебр. ??? ???? ?? ????, арапски: ???? ?? ????) ?е изгра?ена 882. године на месту где ?е према преда?и прона?ен Мо?си?е као беба. У ?о? ?е у 19. веку откривена вредна колекци?а хебре?ских тектова, тзв. ?Каирска Гениза” ко?а се данас налази у бро?ним светским библиотекама.

Исламски Каиро

Главни чланак: Исламски Каиро

Исламски Каиро ?е средиш?и део Каира ко?и ?е знаменит по сво?им истори?ским гра?евинама у исламском стилу, а ко?им доминира Каирска цитадела. Оне су под овим називом уписане на Унесков списак места светске баштине у Африци ?ош 1979. године

Од исламских споменика на?знаменити?и су: оме?идска ?ами?а Амр ибн ал-Аса, абасидски универзитет уз ?ами?у Азхар, фатимидски минарети изнад улаза у град Баб Зувели?а. Ибн Тулунова ?ами?а, ?ами?а Ал-Хакима, Салдинова Каирска цитадела, мамелучке ?ами?е султана Хасана и Ал-Рифа.

• 
  Унутраш?ост висе?е цркве (3—7. век)
• 
  Остаци утвр?е?а Вавилон (552.)
• 
  Улаз у Амрову ?ами?у (642.)
• 
  ?ами?а Ал-Азхар (970.)
• 
  Ал-Хакимова ?ами?а (990-ih)
• 
  Саладинова цитадела (1176.3.)
• 
  ?ами?а султана Хасана и Ал-Рифа
• 
  ?ами?а Мухамеда Али?а унутар цитаделе (1830.8.)

Партнерски градови

• Франкфурт на Ма?ни
• Аман
• Бе?рут
• Истанбул
• ?у?орк
• Х?устон
• Отава
• Пекинг
• Си'ан
• Токио
• Сеул
• Штутгарт
• Барселона
• Минск
• Москва
• Сара?ево
• Исфахан
• Гренобл
• ?еда
• Буенос А?рес
• Мексико Сити
• Картум
• Алжир
• Дамаск
• Казабланка
• Лагос
• Париз
• Тбилиси
• Багдад

Литература

• Abu-Lughod, Janet (1965). ?Tale of Two Cities: The Origins of Modern Cairo. Comparative Studies in Society and History”. 7 (4). Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISSN 0010-4175. S2CID 145607590. doi:10.1017/S0010417500003819. 
• Afaf Lutfi Sayyid-Marsot (1984). Egypt in the Reign of Muhammad Ali (illustrated, reprint изд.). Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-28968-9. 
• Beattie, Andrew (2005). Cairo: A Cultural History (illustrated изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517893-7. 
• Butler, Alfred J. (2008). The Arab Conquest of Egypt—And the Last Thirty Years of the Roman Dominion. Portland, Ore: Butler Press. ISBN 978-1-4437-2783-9. 
• Behrens-Abouseif, Doris (1992). Islamic Architecture in Cairo (2nd изд.). Brill. ISBN 978-90-04-09626-4. 
• Byrne, Joseph Patrick (2004). The Black Death (illustrated, annotated изд.). Westport, Conn.: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32492-5. 
• Collins, Robert O. (2002). The Nile (illustrated изд.). New Haven, Conn.: Yale University Press. ISBN 978-0-300-09764-1. 
• Daly, M. W.; Petry, Carl F. (1998). The Cambridge History of Egypt: Islamic Egypt, 640–1517. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-47137-4. 
• Glassé, Cyril; Smith, Huston (2003). The New Encyclopedia of Islam (2nd revised изд.). Singapore: Tien Wah Press. ISBN 978-0-7591-0190-6. 
• Golia, Maria (2004). Cairo: city of sand. Reaktion Books. ISBN 978-1-86189-187-7. 
• Hawass, Zahi A.; Brock, Lyla Pinch (2003). Egyptology at the Dawn of the Twenty-First Century: Archaeology (2nd изд.). Cairo: American University in Cairo. ISBN 978-977-424-674-6. 
• Hourani, Albert Habib; Khoury, Philip Shukry; Wilson, Mary Christina (2004). The Modern Middle East: A Reader (2nd изд.). London: I.B. Tauris. ISBN 978-1-86064-963-9. 
• ?nalc?k, Halil; Faroqhi, Suraiya; Quataert, Donald; McGowan, Bruce; Pamuk, Sevket (1997). An Economic and Social History of the Ottoman Empire (illustrated, reprinted изд.). Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-57455-6. 
• McGregor, Andrew James (2006). A Military History of Modern Egypt: From the Ottoman Conquest to the Ramadan War. Westport, Conn.: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-98601-8. 
• Meri, Josef W.; Bacharach, Jere L. (2006). Medieval Islamic Civilization: An Encyclopedia. New York: Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-96692-4. 
• Raymond, André (2000). Cairo. Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-00316-3. 
• Sanders, Paula (2008). Creating Medieval Cairo: Empire, Religion, and Architectural Preservation in Nineteenth-Century Egypt. Cairo: American University in Cairo. ISBN 978-977-416-095-0. 
• Shillington, Kevin (2005). Encyclopedia of African History. New York: Taylor & Francis. ISBN 978-1-57958-453-5. 
• Shoshan, Boaz (2002). David Morgan, ур. Popular Culture in Medieval Cairo. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-89429-6. 
• Sicker, Martin (2001). The Islamic World in Decline: From the Treaty of Karlowitz to the Disintegration of the Ottoman Empire (illustrated изд.). Westport, Conn.: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-96891-5. 
• Winter, Michael (1992). Egyptian Society Under Ottoman Rule, 1517—1798. London: Routledge. ISBN 978-0-415-02403-7. 
• Winter, Michael (2004). Egyptian Society Under Ottoman Rule, 1517—1798. London: Routledge. ISBN 978-0-203-16923-0. 
• Nezar AlSayyad. (2011). Cairo: Histories of a City. Harvard University Press. ; Explores 12 defining moments in the city's architectural history
• Cooper, Artemis (1995). Cairo in the War, 1939—1945. Hamish Hamilton, 1989 / Penguin Book. ISBN 978-0-14-024781-7.  (Pbk)
• André Raymond, Cairo, trans. Willard Wood. Harvard University Press, 2000.
• Rodenbeck, Max (1998). Cairo– the City Victorious. Picador. ISBN 978-0-330-33709-0.  (Hbk). ISBN 978-0-330-33710-6 (Pbk)
• Wahba, Magdi (1990). ?Cairo Memories”. Ур.: Derek Hopwood. Studies in Arab History: The Antonius Lectures, 1978—87. London: Macmillan Press. 
• ?Rescuing Cairo's Lost Heritage”. Islamica Magazine (15). 2006. Архивирано из оригинала 2. 4. 2007. г. Приступ?ено 6. 12. 2006. 
• Peter Theroux, Cairo: Clamorous heart of Egypt National Geographic Magazine April 1993
• Cynthia Myntti (2003). Paris Along the Nile: Architecture in Cairo from the Belle Epoque. American University in Cairo Press. .
• Cairo's belle époque architects 1900—1950, by Samir Raafat.
• Antonine Selim Nahas, one of city's major belle époque (1900—1950) architects.
• Nagib Mahfooz novels, all tell great stories about Cairo's deep conflicts.
• Paulina B. Lewicka (2011). Food and Foodways of Medieval Cairenes: Aspects of Life in an Islamic Metropolis of the Eastern Mediterranean. Leiden, Brill. .
• J?rg Armbruster, Suleman Taufiq (Eds.) ?????? ??????? (MYCAI — My Cairo Mein Kairo). Stuttgart. 2014. ISBN 978-3-9809887-8-0. , text by different authors, photos by Barbara Armbruster and Hala Elkoussy, edition esefeld & traub.

Спо?аш?е везе

• Званични веб-са?т