荆江航道整治工程通过竣工验收 3000吨级驳船组成...

Напади 11. септембра 2001.
Део тероризма у САД и Рата против тероризма
Гор?и ред: Куле близнаки?е Св?етског трговинског центра у пламену 2. ред, сли?ева на десно: Срушено од?е?е?е Пентагона; Лет 175 се заби?а у 2. кулу СТЦ-а 3. ред, сли?ева на десно: Ватрогасац тражи помо? на локаци?и СТЦ-а; Прона?ен мотор Лета 93 До?и ред: Удар лета 77 на Пентагон заби?ежен са три узастопна кадра видео-надзором
Место	Менхетн, ?у?орк, САД; Округ Арлингтон, Вир?ини?а, САД; Стоуникрик Тауншип код Шанксвила, Пенсилвани?а, САД
Датум	Уторак, 11. септембар 2001. (2025-08-06) 8:46 — 10:28 сати (EDT)
Мета	Св?етски трговински центар (AA 11 и UA 175) Пентагон (AA 77) Капитол или Би?ела Ку?а (UA 93; д?елимично успешно скрета?е са ци?а)
Тип напада	отмице ваздухоплова самоубилачки напади масовно убиство исламски тероризам
Уби?ено	2.996 (2.977 жртава + 19 терориста Ал Каиде)
Ра?ено	25.000
Починиоци	Осама бин Ладен А?ман ел Завахири Ал Каида (вид?ети ?ош: одговорност и отмичари)
Учесници	19

百度 至于如何在各级国家队、职业联赛、青少年足球中开展健康文化教育，中国足协将会有具体的措施。

Напади 11. септембра 2001. били су низ од четири координисана терористичка напада вахабистичке исламистичке терористичке групе Ал Каида на САД ко?и су се догодили у уторак 11. септембра 2001. године.

Четири комерци?ална авиона калифорни?ског типа, ко?и су полет?ели са три различита аеродрома на с?евероистоку САД, отело ?е током лета 19 терориста Ал Каиде, ко?и су извели нападе у три групе по пет и ?едно? групи од четири особе. Лет 11 Американ ерла?нса улетио ?е у с?еверни тора? Св?етског трговинског центра на до?ем Менхетну у 8:46; седамнаест минута касни?е у 9:03, ?ужни тора? СТЦ-а погодио ?е лет 175 ?уна?тед ерла?нса. Об?е куле од 110 спратова урушиле су се за 1 сат и 42 минута, што ?е довело до урушава?а осталих структура СТЦ-а, ук?учу?у?и Св?етски трговински центар 7, и знача?ног оште?е?а околних зграда. Тре?и лет, лет 77 Американ ерла?нса, ко?и ?е полет?ео са ме?ународног аеродрома Далес, отет ?е изнад Оха?а, а у 9:37 ?е пао на западну страну Пентагона (главни штаб Министарства одбране САД) у округ Арлингтон у Вир?ини?и, што ?е узроковало д?елимично урушава?е зграде. Четврти лет, лет 93 ?уна?тед ерла?нса, летио ?е у правцу Вашингтона; авион се срушио у по?е у близини анксвила у Пенсилвани?и у 10:03, након што су путници ушли у кабину и борили се са отмичарима за контролу. Истражите?и су утврдили да ?е ци? лета 93 била или Би?ела ку?а или зграда Капитола.

Одмах након напада, сум?а ?е брзо пала на Ал Каиду. С?еди?ене Државе званично су одговориле покрета?е Рата против тероризма и инвази?ом на Авганистан ради свргава?а талибана, ко?и се нису сложили са захт?евом САД да прот?ера?у Ал Каиду из Авганистана и изруче лидера Ал Каиде Осаму бин Ладена. Многе зем?е по?ачале су сво?е антитерористичко законодавство и прошириле овлаш?е?а органа за спрово?е?е закона и обав?ешта?них служби да спри?ече терористичке нападе. Иако ?е Бин Ладен у почетку негирао било какву уми?ешаност, формалну одговорност за нападе преузео ?е 2004. године. Ал Каида и Бин Ладен су као мотиве навели америчку подршку Израелу, присуство америчких трупа у Сауди?ско? Араби?и и санкци?е Ираку. Након што ?е скоро децени?у изб?егавао хапше?е, Бин Ладен ?е лоциран у Пакистану 2011. гд?е ?е уби?ен током америчке во?не раци?е.

Уништава?е СТЦ-а и оближ?е инфраструктуре озби?но ?е наштетило економи?и ?у?орка и довело до глобалне економске рецеси?е. Амерички и канадски цивилни ваздушни простори били су затворени до 13. септембра, док ?е трговина на Вол стриту била прекинута до 17. септембра. Усли?едила су многа затвара?а, евакуаци?е и отказива?а из поштова?а или страха од да??их напада. Чиш?е?е локаци?е СТЦ-а завршено ?е у ма?у 2002, а Пентагон ?е поправ?ен у року од годину дана. Напади су резултирали са 2.977 смртних случа?ева, преко 25.000 поври?е?ених и знача?ним дугорочним пос?едицама по здрав?е, поред на?ма?е 10 мили?арди долара у инфраструктури и матери?ално? штети. То ?е и да?е на?смртоносни?и терористички напад у истори?и чов?ечанства и ?едини на?смртоносни?и инцидент за ватрогасце и службенике за спрово?е?е закона у истори?и САД, са 340 и 72 уби?ена

Изград?а Св?етског трговинског центра 1 почела ?е у новембру 2006, а зграда ?е отворена у новембру 2014. године. Изгра?ени су бро?ни мемори?али, ук?учу?у?и Национални мемори?ал и музе? 11. септембра у ?у?орку, Мемори?ал Пентагон у округу Арлингтон у Вир?ини?и и Национални мемори?ал лета 93 на м?есту несре?е у Пенсилвани?и.

У овим нападима су страдала и два Србина: Владимир Томашеви? и Бо?ан Кости?.

Позадина

Ал Каида

Види ?ош: Ал Каида, ?ихад и вахабизам

Пори?екло Ал Каиде може се пратити све до 1979, када ?е Сов?етски Савез извршио инвази?у на Авганистан. Осама бин Ладен ?е дошао у Авганистан и учествовао у организова?у арапских му?ахедина у борби против Сов?ета. Под во?ством А?мана ел Завахири?а, Бин Ладен ?е постао радикални?и. Сво?у прву фатву Осама ?е издао 1996, у ко?о? ?е позвао америчке трупе да напусте Сауди?ску Араби?у.

У друго? фатви из 1998, Бин Ладен ?е представио сво?е прим?едбе на америчку спо?ну политику у односу на Израел, као и на наставак присуства америчких трупа у Сауди?ско? Араби?и након Заливског рата. Бин Ладен ?е исламским текстовима подстицао муслимане да напада?у Американце, док се наведене жалбе не пониште. Муслимански правници ?кроз исламску истори?у ?едногласно су се слагали да ?е ?ихад по?единачна дужност, ако непри?ате? уништи муслиманске зем?е”, говорио ?е Бин Ладен.

Осама бин Ладен

Осама бин Ладен 1997. или 1998. године.

Бин Ладен ?е оркестрирао нападе. У почетку ?е негирао уми?ешаност, али ?е касни?е одустао од сво?их лажних из?ава. Ал ?азира, катарска телевизи?а, емитовала ?е ?егову из?аву 16. септембра 2001: ?Наглашавам да нисам извршио ова? чин, за ко?и се чини да су га извршили по?единци са властитом мотиваци?ом”. У новембру 2001. америчке снаге су пронашле видео-касету из уништене ку?е у ?алалабаду у Авганистану. На снимку се види Бин Ладен како разговара са Хилидом ел Харби?ем и призна?е да зна за нападе. Други видео-запис Бин Ладена об?ав?ен ?е 27. децембра 2001. године. У том запису говори:

Постало ?е ?асно да Запад уопште, а посебно Америка, има?у неизрециву мрж?у према исламу… То ?е крсташка мрж?а. Тероризам против Америке заслужу?е сваку похвалу ?ер ?е то био одговор на неправду, чи?и ?е ци? био присилити Америку да прекине сво?у подршку Израелу, ко?и уби?а наш народ… Кажемо да ?е кра? С?еди?ених Држава предсто?е?и, било да су Бин Ладен или ?егови с?едбеници живи или мртви, ?ер дошло до бу?е?а муслиманског умета (народа)… Важно ?е погодити привреду (С?еди?ених Држава), ко?а ?е основа ?ене во?не мо?и… Ако ?е привреда пого?ена, забрину?е се.

Ипак ни?е признао одговорност за нападе.

Непосредно при?е америчких предс?едничких избора 2004, Бин Ладен ?е сним?еном из?авом ?авно признао уми?ешаност Ал Каиде у нападе на С?еди?ене Државе. Признао ?е сво?у непосредну везу с нападима и као разлог изво?е?а навео ?е:

Борили смо се против вас ?ер смо слободни… и желимо да вратимо слободу нашем народу. Док ви подривате нашу сигурност, ми подривамо вашу.

Бин Ладен ?е рекао да ?е лично упутио сво?е с?едбенике у напад на Св?етски трговински центар и Пентагон. ?ош ?едан видео-снимак ко?и ?е добила Ал ?азира у септембру 2006. приказу?е Бин Ладена са Рамзи?ем ибн ел Шибом, као и са два отмичара, Хамзом ел Гамди?ем и Ваилом ел Шехри?ем, док се припрема?у за напад. САД никада нису званично подигле оптужницу против Бин Ладена за нападе 11. септембра, али он ?е био на списку ФБИ-?а на?тражени?их за бомбашке нападе на америчке амбасаде у Дер ес Саламу у Танзани?и и На?роби?у у Кени?и. Након десетогодиш?е потраге, амерички предс?едник Барак Обама об?авио ?е да су Бин Ладена убиле америчке специ?алне снаге у ?еговом комплексу у Аботабаду у Пакистану 1. ма?а 2011. године.

Халид Ше?к Мухамед

Халид Ше?к Мухамед након зароб?ава?а 2003. године.

Египатски новинар телевизи?е Ал ?азира ?орси Фуда изви?естио ?е да ?е у априлу 2002. Халид Ше?к Мухамед признао сво?у уми?ешаност у нападе, за?едно са Рамзи?ем ибн ел Шибом. Изв?ешта? Комиси?е за 11. септембар из 2004. утврдио ?е да ?е непри?ате?ство према САД ко?е ?е ос?етио Мухамед, главни архитекта напада 11. септембра, проистекло из ?еговог ?насилног неслага?а са америчком спо?ном политиком ко?а фаворизу?е Израел”. Мухамед ?е тако?е био сав?етник и финанси?ер бомбашког напада на СТЦ 1993. и у?ак Рамзи?а ?усуфа, воде?ег бомбаша у том нападу.

Мухамед ?е ухапшен 1. марта 2003. у Равалпинди у Пакистану ухапсили пакистански службеници безб?едности у сарад?и са Ци?ом. Био ?е у више та?них затвора Ци?е и у заливу Гвантанамо, гд?е ?е испитиван и мучен методама ко?е ук?учу?у вотербординг. Током америчких саслуша?а у заливу Гвантанамо у марту 2007, Мухамед ?е поново признао одговорност за нападе, рекавши да ?е ?одговоран за операци?у 11. септембра од А до Ш” и да ?егова из?ава ни?е дата под принудом.

У писму ко?е су Мухамедови адвокати представили окружном суду на Менхетну 26. ?ула 2019. показало се да ?е заинтересован да св?едочи о улози Сауди?ске Араби?е у нападима 11. септембра и помогне жртвама и породицама жртава 11. септембра у зам?ену за то да САД не траже смртну казну против ?ега. ?е?мс Криндлер, ?едан од адвоката жртава, поставио ?е пита?е о корисности Мухамеда.

Остали припадници Ал Каиде

У ?Зами?ени за св?едоче?е Халида Ше?ка Мухамеда” са су?е?а Закари?асу Мусауи?у, пет особа ?е идентификовано као потпуно св?есно дета?а операци?е. То су били Осама бин Ладен, Халид Ше?к Мухамед, Рамзи ибн ел Шиб, Абу Тураб ел Урдуни и Мухамед Атеф.

Национални суд Шпани?е ?е 26. септембра 2005. осудио Абу ел Дахдаха на 27 година затвора због зав?ере у нападима 11. септембра и припадности терористичко? организаци?и Ал Каида. У исто ври?еме, ?ош 17 припадника Ал Каиде осу?ено ?е на казна од 6 до 11 година. Шпански суд ?е 16. фебруара 2006. сма?ио казну Дахдаху на 12 година, ?ер ?е сматрао да ?егово учеш?е у зав?ери ни?е доказано.

Мусауи, за кога су неки првобитно сум?али да ?е могао бити двадесети отмичар, осу?ен ?е 2006. због ма?е улоге у зав?ери врше?а терористичких д?ела и ваздушног пиратства. У САД ?е осу?ен на доживотни затвор без условног отпуста. Мунир ел Мотасадек, сарадник отмичара из Хамбурга, служио ?е 15 година у ?емачко? због сво?е улоге помагача отмичарима у припреми за нападе. Пуштен ?е у октобру 2018. и депортован ?е у Мароко.

Хамбуршка ?ели?а у ?емачко? ук?учивала ?е радикалне исламисте ко?и су на кра?у постали к?учни оперативци у нападима 11. септембра. Мухамед Ата, Марван ел Шехи, Зи?ад ?арах, Рамзи ибн ел Шиб и Саид Баха?и били су припадници Ал Каидине Хамбуршке ?ели?е.

Мотиви

Бин Ладенова об?ава ?ихада против САД и фатва из 1998. ко?у су потписали Бин Ладен и други, позива?у?и на уби?а?е Американаца, истражите?и сматра?у доказом ?егове мотиваци?е. У Бин Ладеновом ?Писму Америци” из новембра 2002, он изричито наводи да мотиви Ал Каиде за нападе ук?учу?у:

• подршка С?еди?ених Америчких Држава Израелу
• подршка ?нападима на муслимане” у Сомали?и
• подршка Филипинцима против муслимана у Моро сукобу
• подршка израелско? ?агреси?и” над муслиманима у Либану
• подршка руским ?злочинима над муслиманима” у Чечени?и
• проамеричке владе на Блиском истоку (ко?е се ?понаша?у као ваши агенти”) супротстав?ене муслиманским интересима
• подршка инди?ском ?уг?етава?у муслимана” у Кашмиру
• присуство америчких трупа у Сауди?ско? Араби?и
• санкци?е против Ирака

Након напада, Бин Ладен и Ел Завахири об?авили су додатне видео-касете и аудио-записе, а у неким су понов?ени разлози напада. Дви?е посебно важне публикаци?е биле су Бин Ладеново ?Писмо Америци” из 2002. и Бин Ладенова видео-касета из 2004. године.

Бин Ладен ?е интерпретирао исламског посланика Мухамеда у смислу да ?е забранио ?стално присуство кафира у Араби?и”. Бин Ладен ?е 1996. издао фатву у ко?о? ?е позвао америчке трупе да напусте Сауди?ску Араби?у. У интерв?уу из децембра 1999. Бин Ладен ?е рекао да ос?е?а да су Американци ?преблизу Меки” и сматрао ?е то провокаци?ом за читав муслимански сви?ет. ?една анализа самоубилачког тероризма показала ?е да без америчких трупа у Сауди?ско? Араби?и, Ал Каида в?ероватно не би могла приморати ?уде да извршава?у самоубилачке миси?е.

У фатви из 1998. Ал Каида ?е идентификовала санкци?е против Ирака као разлог за уби?а?е Американаца, осу?у?у?и ?дуготра?ну блокаду” ме?у осталим акци?ама ко?е представ?а?у об?аву рата ?Алаху, ?еговом посланику и муслиманима”. Фатвом ?е одре?ена ?пресуда по ко?о? ?е убиство Американаца и ?ихових савезника — цивилних и во?них — по?единачна дужност сваког муслимана ко?и то може учити у било ко?о? зем?у у ко?о? ?е то могу?е, како би ослободили ?ами?у Ел Аксу и Свету ?ами?у у Меки из ?иховог стиска и како би се ?ихове во?ске иселиле из свих исламских зема?а, поражене и неспособне да угрозе ни?едног муслимана”.

Бин Ладен ?е током 2004. тврдио да му ?е иде?а о уништава?у кула први пут пала на памет 1982, када ?е био св?едок израелског бомбардова?а високих стамбених зграда током Либанског рата. По?едини аналитичари тако?е су тврдили да ?е америчка подршка Израелу ?едан од мотива за нападе. Бин Ладен ?е поново повезао нападе 11. септембра са америчком подршком Израелу 2004. и 2010, иако ?е ве?ина писма изражавала Бин Ладенов презир према предс?еднику Бушу и Бин Ладенову наду ?е САД ?нестати и банкротирати”.

Предложени су и другим мотиви поред оних ко?е су навели Бин Ладен и Ал Каида. Неки аутори су предложили ?пониже?е” ко?е ?е произашло из заоста?а?а исламског сви?ета за западним сви?етом — та разлика ?е постала нарочито вид?ива трендом глобализаци?е и же?и да изазову САД у шири рат против исламског сви?ета у нади да ?е мотивисати више савезника да подрже Ал Каиду. Слично, други су тврдили да ?е 11. септембар био стратешки потез са ци?ем да изазову САД у рат ко?и би подстакао панисламску револуци?у.

Планира?е

Карта ко?а приказу?е нападе на СТЦ (авиони нису сразм?ерно приказани).

Напад ?е осмислио Халид Ше?к Мухамед, ко?и га ?е први пут представио Осами бин Ладену 1996. године. У то ври?еме, Бин Ладен и Ал Каида су били у транзиционом периоду, тек што су се из Судана преселили назад у Авганистан. Бомбашки напади на америчке амбасаде у Кени?и и Танзани?и 1998. и Бин Ладенова фатва из фебруара исте године означили су прекретницу у терористичко? операци?и Ал Каиде.

Кра?ем 1998. и почетком 1999, Бин Ладен ?е дао одобре?е Мухамеду да настави са организова?ем зав?ере. Мухамед, Бин Ладен и Мухамед Атеф, Бин Ладенов зам?еник, одржали су низ састанака почетком 1999. године. Атеф ?е пружио оперативну подршку, ук?учу?у?и одабир мете и помага?е организова?а путова?а за отмичаре. Бин Ладен ?е одбио Мухамеда, одбацу?у?и потенци?алне ци?еве као што ?е ?у Ес Банк Тауер у Лос Ан?елесу у Калифорни?и, због недостатка времена.

Ди?аграм ко?и приказу?е нападе на СТЦ.

Бин Ладен ?е пружао во?ство и финанси?ску подршку и био ?е ук?учен у одабир учесника. У почетку ?е одабрао Навафа ел Хазми?а и Халида ел Михдара, обо?ицу искусних ?ихадиста ко?и су се борили у Босни и Херцеговини. Хамзи и Михдар стигли су у САД средином ?ануара 2000. године. Почетком 2000, Хамзи и Михдар су поха?али часове лете?а у Сан Ди?егу у Калифорни?и, али су обо?ица слабог говорили енглески, лоше се показали на часовима лете?а и на кра?у су послужили као секундарни (?миши?ни”) отмичари.

Кра?ем 1999. група мушкараца из Хамбурга у ?емачко? допутовала ?е у Авганистан; у групи су били Мухамед Ата, Марван ел Шехи, Зи?ад ?арах и Рамзи ибн ел Шиб. Бин Ладен ?е одбрао ове ?уде ?ер су образовани, говорили су енглеске и имали су искуство живота на Западу. Нови регрути су рутински пров?еравани за посебне в?ештине, а во?е Ал Каиде су пос?едично открили да Хани Хан?ур ве? има дозволу комерци?алног пилота. Мухамед ?е касни?е рекао да ?е помагао отмичарима да се уклопе тако што их ?е научио како да наручу?у храну у ресторанима и облаче од?е?у са Запада.

Хан?ур ?е у Сан Ди?его стигао 8. децембра 2000, придружу?у?и се Хазми?у. Убрзо су отишли у Аризону, гд?е ?е Хан?ур прошао осв?ежава?у?у обуку. Марван ?е стигао кра?ем ма?а 2000, док ?е Ата стигао 3. ?уна 2000, а ?арах 27. ?уна 2000. године. Ел Шиб се неколико пута при?ав?ивао за издава?е визе за САД, али ?е као ?еменац одби?ен због забринутости да ?е прекорачити тра?а?е визе. Он ?е остао у Хамбургу, пружа?у?и координаци?у изме?у Ата и Мухамеда. Сва три члана Хамбуршке ?ели?е прошла су обуку пилота у ?ужно? Флориди у Хафмен ави?аци?и.

У про?е?е 2001. секундарни отмичари су почели пристизати у САД. У ?улу 2001. Ата се састао са Ел Шибом у Шпани?и, гд?е су координисали дета?е зав?ере, ук?учу?у?и и коначни одабир мете. Ел Шиб ?е тако?е изразио же?у Бин Ладена да се напади изведу што ?е при?е могу?е. Неки од отмичара су добили пасоше од корумпираних сауди?ских званичника ко?и су били чланови породице или су користили лажне пасоше за улазак.

Посто?и иде?а да су отмичари одабрали 11. септембар (9/11) као датум напада због сличности са 9-1-1, телефонским бро?ем за при?ав?ива?е хитних случа?ева у САД. Ме?утим, Лоуренс Ра?т сматра да су отмичари одабрали ?ер ?е 11. септембра 1683. по?ски кра? започео битку ко?а ?е одбацила муслиманску во?ску Османског царства, ко?а ?е покушавала заузети Беч. За Осаму бин Ладена ово ?е био датум када ?е Запад стекао изв?есну доминаци?у над исламом, а нападом на ова? датум се надао да ?е направити корак у исламу ?поб?едивши” у рату за мо? и утица? широм сви?ета.

Рани?и обав?ешта?ни подаци

Кра?ем 1999, сарадник Ал Каиде Валид ибн Аташ (?Халад”) контактирао ?е Михдара, рекавши му да се на?у у Куала Лумпуру у Малези?и; Хамзи и Абу Бара ел ?емени су тако?е требали присуствовати. Национална сигурносна агенци?а ?е пресрела телефонски позив у коме се поми?е састанак, Михдар и име ?Наваф” (Хазми). Иако се агенци?а плашила да би се могло десити нешто злокобно, али ни?е преузела да?е рад?е. Сауди?ска обав?ешта?на служба ?е ве? обави?естила Ци?у о статусу Михдара и Хазми?а као припадника Ал Каиде, а Ци?ин тим ?е провалио у Михдарову хотелску собу у Дубаи?у и открио да Михдар има америчку визу. Иако ?е посебна од?е?е?е Ци?е, кодног назива Alec Station, упозорило обав?ешта?на агенци?е широм сви?ета на ову чи?еницу, ове податке ни?е поди?елила са ФБИ-ом. Посебно од?е?е?е, обав?ешта?на агенци?а Малези?е, посматрао ?е састанак дво?ице припадника Ал Каиде 5. ?ануара 2000. и обави?естио Ци?у да Михдар, Хазми и Халад лете за Бангкок, али Ци?а никада ни?е о томе обави?естила друге агенци?е, ни?е тражила Сте?т департменту да постави Михдара на сво? списак пра?е?а. Веза ФБИ са Alec Station тражила ?е дозволу да обави?ести ФБИ о састанку, али му ?е речено да то ни?е ствар ФБИ-?а.

Кра?ем ?уна, високи званични за борбу против тероризма Ричард Кларк и директор Ци?е ?ор? Тенет били су ?ув?ерени да ?е до?и до великог низа напада”, иако ?е Ци?а в?еровала да ?е напади в?ероватно догодити у Сауди?ско? Араби?и и Израелу. Почетком ?ула, Кларк ?е ставио дома?е агенци?е у ста?е ?потпуне приправности”, рекавши им: ?Нешто заиста спектакуларно ?е се догодити овд?е. Ускоро”. Затражио ?е од ФБИ-а и Сте?т департмента да упозоре амбасаде и полици?ске управе, а министарство одбране да пре?е на ?ста?е при?ет?е делта”. Кларк ?е касни?е написао: ?Негд?е у Ци?и посто?ала ?е информаци?а да су дво?ица познатих терориста Ал Каиде дошла у С?еди?ене Државе. Негд?е у ФБИ-у било ?е информаци?а да су се чудне ствари дешавала у летачким школама у С?еди?еним Државама… Имали су посебне податке о по?единим терористима из ко?их се могло зак?учити шта ?е се догодити. Ништа од тих информаци?а ни?е стигло до мене или у Би?елу ку?у”.

Том Вилшир, агент Ци?е распоре?ен у од?е?е?е за ме?ународни тероризам ФБИ-?а, послао ?е 13. ?ула поруку свом надре?еном у Центру за противтероризма (ЦПТ) Ци?е траже?и дозволу да обави?ести ФБИ да ?е Хазми у зем?и и да Михдар има америчку визу. Ци?а никада ни?е одговорила.

Истог дана, Маргарет ?илеспи, аналитичарки ФБИ-?а ко?а ?е радила у ЦПТ, речено ?е да прегледа матери?ал о састанку у Малези?и. Ни?е ?о? речено за присуство учесника у САД. Ци?а ?е ?илеспи?ево? дала надзорне фотографи?е Мидхара и Хазми?а са састанка како би их показала противтерористичком од?е?е?у ФБИ, али ?о? нису рекли знача? тих фотографи?а. База података Интерлинк обави?естила ?у ?е да не ди?ели обав?ешта?не матери?але о састанку са криминалистичарима. Када су им показане фотографи?е, ФБИ-?у ?е скра?нуто више дета?а о ?иховом знача?у, а нису дати ни подаци о датуму ро?е?а и бро?а пасоша Михдара. Кра?ем августа 2001. ?илеспи?ева ?е рекла Служби за имиграци?у и натурализаци?у, Сте?т департменту, Царинско? служби и ФБИ-?у да поставе Хазми?а и Михдара на ?ихове спискове за пра?е?е, али ?е ФБИ-у било забра?ено да користи криминалне агенте у потрази за дво?цем, што ?е ометало ?ихове напоре.

Тако?е у ?улу, агент ФБИ-?а из Феникса послао ?е поруку с?едишту ФБИ-?а, Alec Station и агентима ФБИ-?а у ?у?орку упозорава?у?и их на ?могу?ност координисаног напора Осаме бин Ладена да поша?е студенте у САД како би поха?али универзитете и факултете цивилног ваздухопловства”. Агент Кен Вили?амс истакао ?е да ?е потребна интерв?уисати све руководиоце летачких школа и да се идентифику?у сви арапски студенти ко?и траже летачку обуку. У ?улу, ?ордан ?е упозорио САД да Ал Каида планира напад на САД: ?м?есецима касни?е”, ?ордан ?е обави?естио САД да ?е кодни назив напада ?Велико в?енча?е” (енгл. The Big Wedding) и да се у ?ему поми?у авиони.

Предс?еднички дневни изв?ешта? Ци?е од 6. августа, означен као ?само за предс?едника”, носио на наслов ?Бин Ладен одлучан да нападне САД”. У би?ешци се напоми?е да информаци?е ФБИ-?а ?указу?у на обрасце сум?ивих активности у ово? зем?и у складу са припремама за отмице или друге врсте напада”.

Средином августа, ?една школа лете?а у Минесоти упозорила ?е ФБИ на Закари?а Мусави?а, ко?и ?е постав?ао ?сум?ива пита?а”. ФБИ ?е открио да се Мусави радикал ко?и ?е путовао у Пакистан, а СИН га ?е ухапсила због прекораче?а ?егове француске визе. ФБИ ?е одбио ?ихов захт?ев да му претраже лаптоп због недостатка в?ероватног разлога.

Неусп?еси у разм?ени обав?ешта?них података приписани су политикама Министарства правде из 1995. ко?е су ограничавале разм?ену обав?ешта?них података, у комбинаци?и са неспремнош?у Ци?е и НСА да откри?у ?ос?ет?иве изворе и методе”, као што су прислушкивани телефони. Св?едоче?и пред Комиси?ом за 11. септембар у априлу 2004, тадаш?и државни тулац ?он Ашкрофт подс?етио ?е да ?е ?на?ве?и по?единачни структурни узрок проблема од 11. септембра био зид ко?и ?е одва?ао или раздва?ао криминалне истражите?е и обав?ешта?не агенте”. Кларк ?е тако?е написао: ?Било ?е пропуста у томе што организаци?а ни?е усп?ела да до?е до информаци?а у право ври?еме на правом м?есту”.

Напади

Пута?е лета четири авиона.

Рано у?утро 11. септембра 2001, 19 отмичара преузело ?е контролу над четири комерци?ална авиона (два Боинга 757 и два Боинга 767) на путу за Калифорни?у (три од ?их су кренули на ме?ународни аеродром у Лос Ан?елесу, а ?едан на ме?ународни аердором у Сан Франциску) након поли?ета?а са ме?ународног аеродрома Логан у Бостону у држави Масачусетс, ме?ународног аеродрома ?уарк Либерти у ?уарку у држави ?у ?ерзи и ме?ународног аеродрома Вошингтон Далес у окрузима Лаудон и Ферфакс у држави Вир?ини?а. Велики авиони са дугим летовима од обале до обале су одабрани за отмицу због ве?е количине горива у ?има.

Четири лета су била:

• Лет 11 Американ ерла?нса: авион Боинг 767, полетио са аеродрома Лога у 7.59 часова у правцу Лос Ан?елеса са 11 чланова посаде и 76 путника, не ук?учу?у?и пет отмичара. Отмичари су ударили авионом на с?еверну фасаду С?еверне куле Св?етског трговинског центра у ?у?орку у 8.46 часова.
• Лет 175 ?уна?тед ерла?нса: авион Боинг 767, полетио са аеродрома Логан у 8.14 часова у правцу Лос Ан?елеса са 9 чланова посаде и 51 путником, не ук?учу?у?и пет отмичара. Отмичари су ударили авионом у ?ужну фасаду ?ужне куле Св?етског трговинског центра у ?у?орку у 9.03 часова.
• Лет 77 Американ ерла?нса: авион Боинг 757, полетио са аеродрома Вошингтон Дулес у 8.20 часова у правцу Лос Ан?елеса са 6 чланова посаде и 53 путника, не ук?учу?у?и пет отмичара. Отмичари су ударили авионом у западну фасаду Пентагона у окрузу Арлингтон у држави Вир?ини?а у 9.37 часова.
• Лет 93 ?уна?тед ерла?нса: авион Боинг 757, полетио са аеродрома ?уарк у 8.42 часова у правцу са 7 чланова посаде и 33 путника, не ук?учу?у?и четири отмичара. Док су путници покушавали да савлада?у отмичаре, авион се срушио на по?е у Стоуникрик Тауншипу у држави Пенсилвани?а у 10.03 часова.

Меди?ска покривеност ?е била опсежна током напада и пос?едица, а почела ?е неколико тренутака након првог удара у Св?етски трговински центар.

Оператор	Бр. лета	Тип авиона	Ври?еме поласка*	Ври?еме удара*	Полетио са	На путу до	М?есто удара	Жртве (Ни?е било прежив?елих из летова)
								Посада	Путници?	Тло§	Отмичари	Укупно?
Американ ерла?нс	11	Боинг 767-223ER	7.59 ч	8.46 ч	Ме?ународни аеродром Логан	Ме?ународни аеродром Лос Ан?елес	С?еверна кула Св?етског трговинског центра	11	76	2.606	5	2.763
?уна?тед ерла?нс	175	Боинг 767–222	8.14 ч	9.03 ч	Ме?ународни аеродром Логан	Ме?ународни аеродром Лос Ан?елес	?ужна кула Св?етског трговинског центра	9	51		5
Американ ерла?нс	77	Боинг 757–223	8.20 ч	9.37 ч	Ме?ународни аеродром Вошингтон Дулес	Ме?ународни аеродром Лос Ан?елес	Западни зид Пентагона	6	53	125	5	189
?уна?тед ерла?нс	93	Боинг 757–222	8.42 ч	10.03 ч	Ме?ународни аеродром ?уарок Либерти	Ме?ународни аеродром Сан Франциско	По?е код Стоникрик Тауншипа код Шанксвила	7	33	0	4	44
Укупно								33	213	2.731	19	2.996

* С?еверноамеричка источна временска зона (UTC-04:00)
^? Иск?учу?у?и отмичаре
^§ Ук?учу?у?и раднике хитних служби
^? Ук?учу?у?и отмичаре

Четири удара

Урушава?е кула вид?ело се преко ри?еке Хадсон у ?у ?ерзи?у.

У 8.46 часова пет отмичара срушило ?е лет 11 Американ ерла?нса на с?еверну фасаду С?еверног тор?а Св?етског трговинског центра (СТЦ 1). У 9.03 часова, других пет отмичара срушило ?е лет 175 ?уна?тед ерла?нса на ?ужну фасаду ?ужног тор?а (СТЦ 2). Пет отмичара ?е срушило лет 77 Американ ерла?нса на Пентагон у 9.37 часова. Четврти лет, лет 93 ?уна?тед ерла?нса срушио се у близини Шенксвила у Пенсилвани?и, ?угоисточно од Питсбурга, у 10.03 часова након што су путници покушали да савлада?у отмичаре. В?еру?е се да ?е ци? лет 93 био или Капитол или Би?ела ку?а. Снимач гласа у пилотско? кабини лета 93 открио ?е да су посада и путници покушали да преузму контролу над авионом од отмичара, након што су преко телефонских позива сазнали да су лето 11, 77 и 175 тог ?утра ударили у зграде. Када ?е постало очигледно да би путници могли да преузму контролу, отмичари су окренули авион и нам?ерно га срушили.

Одговорност

Милитантна исламистичка група Ал Каида, ко?а ?е ве? била умешана у неколико пре?аш?их напада на америчке ци?еве, поздравила ?е нападе и ?егове во?е и тиме инсинуирала сво?у умешаност у инцидент. Осама бин Ладен ?е претходно об?авио рат против САД, а 1998. ?е об?авио фатву позива?у?и све муслимане на уби?а?е америчких цивила. Кратко након напада, влада САД ?е об?авила да су Ал Каида и Осама бин Ладен главни осум?ичени за нападе.

У првом ?авном одговору Осаме бин Ладена, об?ав?еног 16. септембра 2001, он каже: ?Наглашавам да ?а нисам извео ове нападе ко?и изгледа?у као да су их починиле особе ко?е су имале сво?у мотиваци?у.“ Из?ава ?е била об?ав?ена на катарско? сателитско? телевизи?и, Ал ?азира. Ово порица?е ?е тако?е об?ав?ено на америчким меди?ским мрежама и широм света.

Осама бин Ладен

Према америчким во?ним изворима, у новембру 2001. америчке снаге су откриле видео-касету у уништено? ку?и у ?алалабаду у Авганистану ко?а ?е показала Осама бин Ладена у разговору са Халид ал-Харби?ем. На том снимку, Осама наводно призна?е да ?е знао да ?е бити напада мада се сум?а у исправност превода. Снимак ?е емитован на разним меди?ским програмима у децембру 2001. У видео-снимку из 2004. године бин Ладен изгледа као да ?е прихватио потпуну одговорност за нападе 11. септембра.

Национална комиси?а за терористичке нападе на САД, тако?е позната као Комиси?а 911 ?е издала сво? извешта? 22. ?ула 2004. године у ко?ем зак?учу?е да су напади смиш?ени и изведени од стране оперативаца Ал Каиде. Комиси?а ?е известила да, иако ?е Ирак био контактиран (за?едно са неколико других блиско-источних и афричких зема?а), ни?е утвр?ена никаква колабораци?а изме?у Ирака и Ал Каиде у вези напада 11. септембра. Комиси?а ?е тако?е известила да су организатори потрошили изме?у 400.000 и 500.000 долара на имплементаци?у плана напада али и да специфични извори тог новца ?ош нису откривени. До данас ни?е подигнута ни ?една оптужница за колабораци?у са нападима.

Мотив

Напади 11. септембра су били у складу са кампа?ом Ал Каиде против САД ко?а се пре тога манифестовала ?иховом умешанош?у у неколико напада на америчке ци?еве као нпр. напади на америчке амбасаде у Кени?и и Танзани?и 1998. године и напад на амерички ратни брод Коул у ?емену 2000. године. 1998. године ?е Бин Ладен А?ман ел Завахри, Абу ?асир Рифаи Ахмад Тах, Шаик Мир Хамзах и Фазлур Рахмана? издали су наредбу (фетва), ко?а наводи неколико мотива за борбу против САД. На специфичан начин наредба ?е описала и оптужила да САД:

• искориш?ава и обезвре?у?е ресурсе Араби?ског полуострва,
• води политику во?а у тим зем?ама,
• подржава диктаторске режиме и монархи?е на блиском истоку а са тим тлачи ?ено становништво,
• одржава во?не базе и инсталаци?е на араби?ском полуострву у намери да прети оближ?им муслиманским зем?ама,
• има намере да сво?им присуством направи поделе ме?у муслиманским државама политички их слабе?и,
• подржава Израел и жели да одврати ме?ународну паж?у од (и тактички одржи) окупаци?е Палестине,
• представ?а предоминантно хриш?анску државу и с тим ?еретичну и исламофобичну.

Рат у заливу и санкциониса?е и бомбардова?е Ирака од стране САД су 1998. приказани као докази ових оптужби. Поред негодова?а просечних муслимана, наредба (фетва) се користи исламским текстовима да оправда агресивне потезе против америчких во?них и цивилних ци?ева док се наведене оптужбе не преокрену. Напади 11. септембра се сматра?у ?едним од таквих потеза.

Године 2004, у сво?о? из?ави прихвата?а одговорности за нападе, Бин Ладен ?е тако?е рекао да ?е мотиваци?а за нападе била и ?вра?а?е слободе нашем народу“, ?каж?ава?е агресора“, и ?наноше?е економске штете САД“. Навео ?е да ?е дугорочни ци? ове ?егове борбе да ?САД искрвари до тачке банкрота“.

Бушова администраци?а тврди да ?е Ал Каида мотивисана мрж?ом према слободи и демократи?и. Обе стране приказу?у борбу као окрша? добра и зла. Неки су нагласили да коментари Ал Каиде и методе ко?има се користе показу?у да ?е Ал Каида мотивисана да наметне тирани?ски светски поредак заснован на интерпретаци?и ислама те организаци?е.

Ма?ина оповргава зак?учак да ?е Ал Каида одговорна за нападе на?чеш?е наводе?и ЦИА и Мосад као починиоце. Други опет, иако прихвата?у Ал Каидину одговорност, тврде да су чланови америчке владе прикрили неке информаци?е о нападима и у та?ности их санкционишу. У оба случа?а претпостав?а се да ?е мотиваци?а да се створи разлог за америчку во?ну експанзи?у на Блиском истоку са кра??им ци?ем да се реализу?у ци?еви САД ко?и су били наведени изнад.

Последице напада

Поглед на СТЦ и Кип слободе

Разрушени део Пентагона

Након напада свет ?е схватио да се треба бо?ати терориста. Америка ?е била потресена нападом и во?а Ал Каиде Осама Бин Ладен ?е постао на?тражени?и светски злочинац, a Ал Каида ?е постала на?ве?а терористичка организаци?а на сви?ету.

Ме?ународна реакци?а

Главни чланак: Рат против тероризма

Напади су имали огромне последице на светску политику. Напади су били осу?ени широм света а око месец дана касни?е САД ?е повела коалици?у ме?ународних снага у Авганистан у потрагу за снагама Ал Каиде. Пакистан се одлучно придружио САД у борби против Осаме бин Ладена и Ал Каиде. Посудио ?е америчким трупама низ во?них аеродрома и база за ?ихов напад на Авганистан. Пакистан ?е ухапсио преко 600 наводних чланова Ал Каиде и предао их у руке САД.

Многе државе су увеле строге антитерористичке законе и преузеле кораке да пресеку финансира?е тероризма ук?учу?у?и и замрзава?е банковних рачуна ко?и су били под сум?ом да се користе у финансира?у тероризма. Полици?ске и детективске агенци?е су побо?шале коопераци?у у ци?у да се осум?ичени терористи ухапсе те да се разби?у осум?ичене терористичке ?ели?е широм света. Ова? процес ?е био изузетно контроверзан пошто су неке рестрикци?е државним органима укло?ене а што ?е довело до тога да се одре?ена гра?анска права сматра?у оште?еним. Контроверза ?е наглашена у септембру 2004. кад ?е ?усуфу Исламу (певачу ко?и ?е рани?е носио име Ке?т Стивенс), познатом по свом миротворном раду, забра?ен улаз у САД након чега ?е касни?е био депортован назад у У?еди?ено Кра?евство. Избацива?е ?усуфа Ислама из САД ?е довело до жалбе од стране британског министра за спо?не послове америчком државном секретару Колину Пауелу ко?и ?е након тога наредио истрагу о рестрикци?ама ко?е су постав?ене за особе ко?е улазе у САД.

Одговор ?авности у САД

Напади су тако?е имали тренутни и велики ефекат на становништво САД. Захвалност према униформисаним радницима ?авне сигурности, првенствено према ватрогасцима, се опширно ширила што због драме ризика ко?и су преузели на себе на лицу места то и због великог бро?а жртава ко?е су саме ватрогасне и полици?ске ?единице претрпеле. Бро? жртава радника хитне помо?и ?е био непревази?ен. Тадаш?и градоначелник ?у?орка Рудолф ?ули?ани ?е играо проминентну улогу у дога?а?у за шта ?е 2001. године био проглашен личнош?у године магазина Та?м. У то време имао ?е виши ре?тинг од председника ?ор?а Буша.

Било ?е неколико знача?них реакци?а ?авности у САД на нападе. ?една реакци?а ?е била пове?а?е патриотизма и истица?а застава ко?е се ни?е видело од Другог светског рата. Тако?е ?е дошло и до непревази?еног нивоа поштова?а, саосе?а?а и див?е?а према ?у?орку и ?у?орчанима од стране осталих делова САД.

Неки су критиковали ову реакци?у наглашава?у?и да нису сви ко?и су погинули били ?у?орчани (нпр. путници у авиону). Ипак, ?у?орк ?е очигледно сносио на?тежи ударац напада и носи?е ?ош дуго година ожи?ке од тог дана. Донаци?е крви су биле несразмерно велике у седмицама након 11. септембра. Према извешта?у Журнала америчког медицинског удруже?а ко?и ?е об?ав?ен 7. ма?а 2003. донаци?е крви у седмицама након напада 11. септембра 2001. су биле знатно ве?е него у истим седмицама прошле 2000. године (2,5 пута ве?е у прво? седмици и 1,3—1,4 пута ве?е од друге до четврте седмице након напада).

Догодило се и неколико инцидената злостав?а?а и криминалних напада против особа блискоисточног порекла и других ко?и су изгледали као да су тог порекла, нарочито према Сикима. Балбир Синг Сод, ?е био ?една од жртава овог осветништва пошто ?е устре?ен 15. септембра 2001. године.

Економи?а после напада

Напади су нанели знача?не економске последице у САД и у свету. ?у?оршка берза ни?е била отворена 11. септембра и остала ?е затворена до 17. септембра. Зграда ?у?оршке берзе ни?е била оште?ена у нападима али фирме - чланице берзе као и муштери?е и тржишта нису могли да комуницира?у са берзом због велике штете нанесене комуникаци?ском и телефонском систему чи?е ?е зграда била недалеко од СТЦ-а. Кад се берза поново отворила 17. септембра 2001. након на?дуже паузе од Велике депреси?е из 1929. године индекс основних деоница берзе ?е претрпео на?ве?и пад у истори?и у ?едном дану. Америчке деонице су изгубиле 1,2 трилиона (1.200 мили?арди) долара у вредности само у ?едно? седмици. До 2005. године улице ко?е прилазе берзи (Вол стрит) су ?ош увек биле забарикадиране и жестоко обезбе?ене.

Након напада ваздушни простор САД ?е био затворен неколико дана а авио-транспорт се знатно сма?ио и након поновног отвара?а ваздушног простора. До 2005. године америчка авио-индустри?а се ?ош увек ни?е потпуно опоравила и тек неколицина их послу?е добро.

Сви солитери у САД су били евакуисани недуго након напада ук?учу?у?и и солитере у Лос Ан?елесу где се саобра?а? свео на минимум као никад пре у том граду. Главни пословни кварт у Лос Ан?елесу ?е био готово сасвим празан пошто су ве?ина пословница биле затворене.

Спасава?е, опоравак и компензаци?а

Директно спасава?е и опоравак од напада ?е тра?ао месецима. Требало ?е неколико неде?а само да би се угасили пожари ко?и су ?ош горели у рушевинама СТЦ-а, а рашчиш?ава?е ?е тра?ало све до ма?а 2002. године. Отворени су многи фондови ко?и су помагали жртвама напада, а финанси?ска помо? фамили?ама жртава ?ош увек тра?е.

Потенци?ални здравствени ефекти

Посто?е научне шпекулаци?е да излага?е разним токсичким производима и зага?ивачима ваздуха око солитера након руше?а СТЦ-а има негативне ефекте на разво? неро?ене деце (фетус). Због могу?е нанесене штете касни?е су испитана деца чи?е су ма?ке биле трудне за време напада а ко?е су живеле или радиле у непосредно? близини СТЦ-а. Научници ове анализе проучавали су децу користе?и психолошка тестира?а сваке године и разговарали су са ма?кама сваких 6 месеци. Ци? студи?е ?е био да се утврди да ли посто?и знатна разлика у разво?у и здравственом напретку деце чи?е су ма?ке биле изложене у поре?е?у са оном децом чи?е ма?ке нису биле изложене рушевинама СТЦ-а.

Руше?е Светског трговинског центра

При диза?нира?у СТЦ солитера кра?ем 1960-их година било ?е узето у обзир да посто?и могу?ност да путнички авион удари у зграду. Зграде су биле диза?ниране и направ?ене како би издржале ова? удар. Удар авиона 2001. године ?е показао да ?е зграда СТЦ-а ипак издржала удар како ?е била диза?нирана при чему ?е нагиб солитера досезао и до 1 метар. Ипак, при диза?нира?у ни?е било узето у обзир или ?едноставно ни?е посто?ала технологи?а ко?ом би се основне потпорне компоненте солитера могле заштитити од топлоте ватре настале сагорева?ем авионског горива. Иако ?е основна противпожарна заштита посто?ала, она ?е била недово?на да заштити те компоненте или угаси пожаре такве жестине. Генерално ?е прихва?ена чи?еница да ?е накнадни руше?е облакодера проузрокован топ?е?ем челика потпорних елемената.

Рушевине на месту колапса СТЦ-а

Ипак било ?е пуно шпекулаци?а о стабилности солитера СТЦ-а након удара, а разлози руше?а су ?ош увек предмет дискуси?а изме?у инжи?ера статике и архитеката, као и ме?у релевантним америчким државним агенци?ама. Диза?н СТЦ-а ?е ук?учио неколико основних иноваци?а град?е ко?е су га начиниле необичним у поре?е?у са пре?аш?им и многим касни?им солитерима. Иако ?е кинетичка енерги?а и ватра настала од удара била без преседана у истори?и гра?евинских катастрофа, неки инжи?ери тврде да се са традиционални?ом град?ом солитера (као што су ?у?оршки Емпа?ер сте?т билдинг и малези?ски Петронас тор?еви) могло пуно бо?е про?и, т?. да се солитери не би срушили. Ако су ове теори?е истините, супервисоки солитери ко?и су изгра?ени на принципу СТЦ-а (као нпр. Сирс солитер и центар ?он Хенкок у Чикагу) би били врло ра?иви. Други опет тврде супротно.

Федералну истрагу о техничко? и противпожарно? безбедности зграда, а у вези са руше?ем СТЦ солитера и седме зграде СТЦ-а (седма зграда СТЦ-а се срушила у касно послеподне 11. септембра 2001. године) обавила ?е институци?а америчког Министарства трговине: Национални институт за стандардизаци?у и технологи?у. Ци? ове истраге, ко?а ?е завршена 6. априла 2005. године, ?е био да истражи конструкци?у зграде, матери?але ко?и су били кориш?ени и техничке услове ко?и су допринели СТЦ катастрофи. Истрага ?е требало да служи следе?им мерама:

Акци?е спасава?а

• побо?ша?у начина диза?нира?а, изград?е, одржава?а и кориш?е?а зграда;
• побо?ша?у у кориш?е?у алата и пружа?у радних директива радницима у горе наведеним струкама;
• ревизи?и у гра?евинским законима, стандардима и методама;
• побо?ша?у ?авне сигурности.

У званичном извешта?у инжи?ера зак?учено ?е да се руше?е СТЦ солитера догодило због низа дога?а?а: удар авиона ?е оштетио ве?и бро? спо?них потпорних компонената зграда и скинуо ?е пожарни заштитник са великог бро?а других потпорних елемената. Експлози?а авиона и гориво су запалили садржа?е зграде у и око спратова ко?и су били ударени, што ?е ослабило по?единачне потпорне елементе. Када ?е ве?и бро? по?единачних потпорних елемената попустио и престао радити отпочела ?е ланчана реакци?а ко?ом су спратне плоче почеле пропадати према доле при чему ?е свака плоча при паду уништавала спратну плочу испод.

Према неким утисцима многи ?уди су сматрали да ?е зграде требало да се сруше падом на страну. Ово неразумева?е ста?а ?е изазвало многе спекулаци?е да ?е нека врста контролисаног руше?а била употреб?ена. Ипак за изузетно високе зграде управо супротно ?е логично об?аш?е?е: да би се зграда срушила на страну било ?е потребно да се дово?ан бро? подних плоча одво?и од спо?них потпорних стубова. Ово се могло делимично видети како су одре?ени спо??и делови солитера заиста пали на страну како су подови пропадали а потпорни стубови се постепено одлеп?ивали од остатка гра?евине.

Зак?учак ?е донесен да ?е због искрив?е?а у хоризонталним челичним гредама дошло до одва?а?а греда од вертикалних челичних стубова. Искрив?ива?е ?е проузроковало да се подни матери?ал сруши према доле пове?ава?у?и оптере?еност на спратовима испод. Кад се спрат у потпуности срушио отпочела ?е ланчана реакци?а у ко?о? су спратови при паду одсецали везе спратова од вертикалних компонената, пове?ава?у?и тежину и брзину компонената при руше?у.

Укратко, две инстинктивне претпоставке посматрача и разумева?е како предмети обично пада?у су проузроковале да ненавикнуто око посматрача зак?учи да ?е начин на ко?и су се солитери срушили пуно слични?и тзв. “контролисаном руше?у“ т?. ка претпоставци да су солитери срушени намерно и независно од удара авиона са тре?е стране. Ова? зак?учак се доноси ?ер су се солитери срушили вертикално са ма?ом брзином пада?а него што би об?екат у слободном паду имао а при чему ?е сваки под спрата накратко пружао отпор. Ипак неке особе настав?а?у да подржава?у и веру?у у теори?у “контролисаног руше?а“.

Спекулаци?е и теори?е завере

Главни чланак: Теори?е зав?ере о 11. септембру

Било ?е пуно спекулаци?а у вези планира?а и изврше?а напада. Анализа ?авног м?е?а ?е 30. августа 2004. године об?авила да половина становништва (49,3%) града ?у?орка и око 41% становништва државе ?у?орк веру?е да су неки од америчких државника унапред знали да су напади планирани на или око 11. септембра 2001. и да свесно нису преузели ништа око тога. Посто?е приче да су се десили телефонски позиви и упозоре?а чак неколико седмица пре напада ко?и нису били озби?но схва?ени. Неке теори?е узима?у председниково понаша?е за време напада као доказ ових тврд?и, док неки тврде да ни?едан авион ни?е ударио у зграду Пентагона. Кра?ем децени?е, веома су популарне теори?е, по ко?има ?е у зградама ?СТЦ“ тако?е био подметнут експлозив, као и оне да авиони уопште нису били комерци?ални, ве? во?ни са закаченим бомбама; чак и да први про?ектил, заправо, ни?е био авион, ве? крстаре?а ракета.

20. отмичар

27 чланова Ал Каиде су покушали да у?у у САД и да се придруже нападима 11. септембра. На кра?у само 19 их ?е учествовало. Остали потенци?ални отмичари се обично назива?у именом ?20. отмичар“.

Рамзи Биналшиб ?е имао намеру да учеству?е у нападима али му ?е неколико пута одби?ена виза за улазак у САД. Мухамед ал-Кахтани, држав?анин Сауди?ске Араби?е, ?е тако?е планирао да се придружи отмичарима али му ?е америчка имиграциона власт на ме?ународном аеродрому Орландо забранила улазак у августу 2001. године. Касни?е ?е ухапшен у Авганистану и зароб?ен у америчком во?ном затвору званом Камп Икс-зрака у Гвантанаму на Куби. Закариас Мусави ?е наводно био замена за Зиада ?араха, ко?и ?е у ?едном моменту запретио да ?е се пову?и из плана због несугласица ме?у нападачима. Планови да се Мусави ук?учи нису никад довршени ?ер ?е хи?ерархи?а Ал Каиде имала сум?е у ?егову поузданост. Ипак у априлу 2005. Мусави ?е признао кривицу о припадности Ал Каиди. Године 2006. ?е осу?ен на доживотну затворску казну.

Остали припадници Ал Каиде ко?и су покушали али нису успели да се придруже нападима су Саид ел Гамади, Мушахид ел Хамлан, Закараи?ах Есабар, Али Абдул Азиз Али и Тавфиг бин Аташ. Према извешта?у Комиси?е 911, Халид Ше?к Мухамед, творац плана о нападу, хтео ?е да уклони бар ?едног члана из операци?е, Халид ел Михдхара, али Осама бин Ладен га ?е надгласао.

Види ?ош

• Тероризам
• Ал Каида
• Осама бин Ладен
• Рат против тероризма
• ?уна?тед ерла?нс, лет 93

Литература

• ?Chapter 1.1: 'We Have Some Planes': Inside the Four Flights” (PDF). 9/11 Commission Report (Извешта?). National Commission on Terrorist Attacks Upon the United States. 2004. Приступ?ено 18. 3. 2016. 
• Alavosius, Mark P.; Rodriquez, Nischal J. (2005). ?Unity of Purpose/Unity of effort: Private-Sector Preparedness in Times of Terror”. Disaster Prevention & Management. 14 (5): 666. ISSN 0965-3562. doi:10.1108/09653560510634098. 
• ?American Airlines Flight 77 FDR Report” (PDF). National Transportation Safety Board. 31. 1. 2002. Приступ?ено 3. 9. 2011. 
• Averill, Jason D. (2005). Final Reports of the Federal Building and Fire Investigation of the World Trade Center Disaster (PDF) (Извешта?). National Institute of Standards and Technology (NIST). Архивирано из оригинала (PDF) 9. 5. 2009. г. Приступ?ено 2. 9. 2011. 
• Bergen, Peter L. (2001). Holy War, Inc.: Inside the Secret World of Osama Bin Laden. Simon and Schuster. ISBN 978-0-7432-3467-2. Приступ?ено 18. 3. 2016. 
• Bergen, Peter (2006). The Osama Bin Laden I Know: An Oral History of Al Qaeda's Leader. Simon and Schuster. ISBN 978-0-7432-9592-5. Приступ?ено 18. 3. 2016. 
• Berner, Brad (2007). The World According to Al Qaeda. Peacock Books. ISBN 978-81-248-0114-7. Приступ?ено 18. 3. 2016. 
• Clarke, Richard (2004). Against All Enemies: Inside America's War on Terror. New York: Free Press. ISBN 978-0-7432-6024-4. 
• Dwyer, Jim; Flynn, Kevin (2005). 102 Minutes. Times Books. ISBN 978-0-8050-7682-0. Приступ?ено 18. 3. 2016. 
• Final Report on the Collapse of World Trade Center Building 7 (PDF) (Извешта?). National Institute of Standards and Technology. новембар 2008. Приступ?ено 11. 4. 2012. 
• ?Flight Path Study – American Airlines Flight 77” (PDF). National Transportation Safety Board. 19. 2. 2002. Приступ?ено 3. 9. 2011. 
• Fouda, Yosri; Fielding, Nick (2004). Masterminds of Terror: The Truth Behind the Most Devastating Terrorist Attack the World Has Ever Seen. Arcade Publishing. ISBN 978-1-55970-717-6. Приступ?ено 18. 3. 2016. 
• Goldberg, Alfred; et al. (2007). Pentagon 9/11. Washington, D.C.: Government Printing Office. ISBN 978-0-16-078328-9. Приступ?ено 18. 3. 2016. 
• Gunaratna, Ronan (2002). Inside Al Qaeda: global network of terror. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-12692-2. 
• Holmes, Stephen (2006). ?Al Qaeda, September 11, 2001”. Ур.: Diego Gambetta. Making sense of suicide missions. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-929797-9. Приступ?ено 18. 3. 2016. 
• Ibrahim, Raymond; bin Laden, Osama (2007). The Al Qaeda reader. Random House Digital, Inc. ISBN 978-0-385-51655-6. Приступ?ено 18. 3. 2016. 
• Javorsek II, Daniel; Rose, John; Marshall, Christopher; Leitner, Peter (5. 8. 2015). ?A Formal Risk-Effectiveness Analysis Proposal for the Compartmentalized Intelligence Security Structure”. International Journal of Intelligence and CounterIntelligence. 28 (4): 734—61. S2CID 152911592. doi:10.1080/08850607.2015.1051830. 
• Jessee, Devin (2006). ?Tactical Means, Strategic Ends: Al Qaeda's Use of Denial and Deception” (PDF). International Journal of Intelligence and CounterIntelligence. 18 (3): 367—88. S2CID 144349098. doi:10.1080/09546550600751941. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 11. 2021. г. Приступ?ено 27. 08. 2021. 
• Kelley, Christopher (2006). Executing the Constitution: putting the president back into the Constitution. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-6727-5. Приступ?ено 18. 3. 2016. 
• Keppel, Gilles; Milelli, Jean-Pierre; Ghazaleh, Pascale (2008). Al Qaeda in its own words. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-02804-3. Приступ?ено 18. 3. 2016. 
• Lawrence, Bruce (2005). Messages to the world: the statements of Osama Bin Laden. Verso. ISBN 978-1-84467-045-1. Приступ?ено 29. 3. 2014. 
• Martin, Gus (2011). The SAGE Encyclopedia of Terrorism, Second Edition. Sage. ISBN 978-1-4129-8017-3. Приступ?ено 18. 3. 2016. 
• McDermott, Terry (2005). Perfect Soldiers: The 9/11 Hijackers. HarperCollins. стр. 191—92. ISBN 978-0-06-058470-2. 
• ?McKinsey Report”. FDNY / McKinsey & Company. 9. 8. 2002. Архивирано из оригинала 3. 6. 2010. г. Приступ?ено 25. 9. 2011. 
• Mearsheimer, John J. (2007). The Israel Lobby and U.S. Foreign Policy. Macmillan. ISBN 978-0-374-17772-0. 
• Murdico, Suzanne (2003). Osama Bin Laden. Rosen Publishing Group. ISBN 978-0-8239-4467-5. 
• ?The Pentagon Building Performance Report” (PDF). American Society of Civil Engineers (ASCE). ?ануар 2003. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 7. 2011. г. Приступ?ено 3. 9. 2011. 
• Summers, Anthony; Swan, Robbyn (2011). The Eleventh Day: The Full Story of 9/11 and Osama Bin Laden. New York: Ballantine Books. ISBN 978-1-4000-6659-9. Приступ?ено 18. 3. 2016. 
• Sunder, Shyam S. (2005). Final Report on the Collapse of the World Trade Center Towers. National Institute of Standards and Technology (NIST). Приступ?ено 2. 9. 2011. 
• ?World Trade Center Building Performance Study – Bankers Trust Building” (PDF). FEMA. ма? 2002. Приступ?ено 12. 7. 2007. 
• ?World Trade Center Building Performance Study – Peripheral Buildings” (PDF). FEMA. ма? 2002. Приступ?ено 3. 9. 2011. 
• ?World Trade Center Building Performance Study” (PDF). Ch. 5 WTC 7 – section 5.5.4. Federal Emergency Management Agency. 2002. Приступ?ено 2. 9. 2011. 
• Wright, Lawrence (2006). The Looming Tower: Al-Qaeda and the Road to 9/11. Knopf. ISBN 978-0-375-41486-2. 
• Yitzhak, Ronen (2016). ?The War Against Terrorism and For Stability of the Hashemite Regime: Jordanian Intelligence Challenges in the 21st Century”. International Journal of Intelligence and CounterIntelligence. 29 (2): 213—35. S2CID 155138286. doi:10.1080/08850607.2016.1121038. 

Додатна литература

• The 9/11 Commission Report: Final Report of the National Commission on Terrorist Attacks Upon the United States. National Commission on Terrorist Attacks. Cosimo, Inc. 30. 7. 2010. ISBN 978-1-61640-219-8. 
• Atkins, Stephen E (2011). The 9/11 Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 978-1-59884-921-9. 
• Bolton, M. Kent (2006). U.S. National Security and Foreign Policymaking After 9/11: Present at the Re-creation. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-5900-4. 
• Caraley, Demetrios (2002). September 11, terrorist attacks, and U.S. foreign policy. Academy of Political Science. ISBN 978-1-884853-01-2. 
• Chernick, Howard (2005). Resilient city: the economic impact of 9/11. Russell Sage Foundation. ISBN 978-0-87154-170-3. 
• Damico, Amy M; Quay, Sara E. (2010). September 11 in Popular Culture: A Guide. Greenwood. ISBN 978-0-313-35505-9. 
• Hampton, Wilborn (2003). September 11, 2001: attack on New York City. Candlewick Press. ISBN 978-0-7636-1949-7. 
• Langley, Andrew (2006). September 11: Attack on America. Compass Point Books. ISBN 978-0-7565-1620-8. 
• Neria, Yuval; Gross, Raz; Marshall, Randall D.; Susser, Ezra S. (2006). 9/11: mental health in the wake of terrorist attacks. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83191-8. 
• Ryan, Allan A. (2015). The 9/11 Terror Cases: Constitutional Challenges in the War against Al Qaeda. University Press of Kansas. ISBN 9780700621323. 
• Strasser, Steven; Whitney, Craig R; United States. Congress. Senate. Select Committee on Intelligence, National Commission on Terrorist Attacks upon the United States (2004). The 9/11 investigations: staff reports of the 9/11 Commission: excerpts from the House–Senate joint inquiry report on 9/11: testimony from fourteen key witnesses, including Richard Clarke, George Tenet, and Condoleezza Rice. PublicAffairs. ISBN 978-1-58648-279-4. 

Спо?аш?е везе

• Национална комиси?а за терористичке нападе на САД Званични веб-са?т Комиси?е
• ?Списак жртава”. Архивирано из оригинала 27. 07. 2013. г. CS1 одржава?е: Неподобан URL (веза)
• Документарни про?екат 11. септембар 2001. из Конгресне библиотеке САД, Memory.loc.gov
• 11. септембар 2001. веб-архива Конгресне библиотеке САД, Минерва
• Архива националне сигурности
• Дигитална архива 11. септембра: Чува?е истори?е 11. септембра 2001, из Центра за истори?у и нове меди?е и Америчког про?екта друштвене истори?е/Центра за меди?е и уче?е

Мултимеди?а

• Архива телевизи?ски ви?ести
• CNN.com
• ?С?е?а?е на 11. септембар”. Архивирано из оригинала 28. 08. 2011. г. CS1 одржава?е: Неподобан URL (веза)
• ?Time.com”. Архивирано из оригинала 10. 04. 2012. г. 
• ?Снимци екрана”. Архивирано из оригинала 16. 09. 2001. г. 
• ?Насловне стране новина”. Архивирано из оригинала 19. 03. 2015. г. CS1 одржава?е: Неподобан URL (веза)