贵州省政府任免一批国家工作人员 汤向前任国资委主任

Монтреал фр. Montréal, енгл. Montreal
Колаж градских знаменитости Монтреала
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Канада
Покра?ина	Квебек
Основан	1832.
Становништво
Становништво	?
— 2021.	1.762.949
— густина	4.828,28 ст./km2
Агломераци?а (2006)	3.635.571
Географске карактеристике
Координате	45° 30′ 29″ С; 73° 33′ 18″ З
Апс. висина	0-234 m
Површина	365,13 km2
Монтреал Монтреал на карти Канаде
Остали подаци
Градоначелник	Ма?кл Еплбаум
Поштански бро?	H
Позивни бро?	514, 438, и 450, 579 (шира зона)
Веб-са?т
www.ville.montreal.qc.ca

百度 　　10个省直管县（市）中，有4个县（市）进行了生态支偿，金额由高到低依次是：巩义12万元、汝州12万元、兰考4万元、永城市4万元、有3个县（市）获得了生态得补，金额依次是：长垣2万元、邓州2万元、鹿邑2万元。

Монтреал (фр. Montréal, енгл. Montreal) ?е други по величини град у Канади и на?ве?и град провинци?е Квебек. Према резултатима пописа 2011. у граду ?е живело 1.649.519 становника, а на ширем подруч?у града 3.635.571 (2006). Монтреал се налази у ?угозападном делу Квебека, око 275 km ?угозападно од града Квебека, 167 km источно од главног града Отаве. Град се налази на острву Монтреал, изме?у река Сен Лорен и Отава.

На простору данаш?ег Монтреала живели су Ирокези, када ?е до ?их 1535. године стигао француски истраживач Жак Карт?е. Прва европска насеобина на месту данаш?ег Монтреала подигнута ?е 1642. Француски досе?еници су ?е назвали Вил Мари де Монреал. Уследила ?е брза колонизаци?а као последица трговине крзном. Британске снаге су заузеле град 1760. ко?и ?е 1763, са осталим деловима Нове Француске, постао део Британске Северне Америке. Монтреал ?е био главни град Канаде од 1844. до 1849.

Данас ?е Монтреал ?една од главних канадских лука и ?ен на?важни?и културни центар. Монтреал ?е незванична франкофонска престоница Северне Америке и после Париза на?ве?и франкофони град у свету. У граду су 1976. одржане Лет?е олимпи?ске игре 1976.

Географи?а и положа?

Марше Бонсекур у ?есен.

Монтреал се налази на ?угозападу покра?ине Квебек, приближно 275 km ?ужно од града Квебек, седишта покра?ине, и 167 km источно од Отаве, главног града Канаде.

Град Монтреал покрива на?ве?и део острва Монтреал на уш?у реке Отаве у реку Сен Лорен. Монтреалска лука лежи на ?едном кра?у реке Сен Лорен, ко?а повезу?е Велика ?езера и Атлантски океан. Северно од Монтреала протиче река Рив?ер де Прери.

Источне падине брега Мон Роа?ал

Град ?е добио име по на?познати?о? географског одлици острва, брду Мон Роа?ал (Mont Réal на сред?овековном француском, односно фр. Mont Royal на савременом француском), чи?и ?е на?виши врх Колин де ла Кроа (232 m). Друга два врха су Колин де Утремон (или Маунт Мари, у кварту Утремон) висок 211 m и врх Вестмаунт висок 201 m. Брдо ?е део ланца Монтережи?ских брда (Монтери?и?ских на енглеском) смештених изме?у Лоренсових и Апалачких планина.

Монтреал ?е центар монтреалског метрополиса, а граничи се са градовима Лавал на северу, Лонго?, Сен Ламбер, Бросар и другим општинама на ?угу, Репенти?и на истоку и општинама Вест А?ланда на западу. Англофоне општине Вестмаунт, Монтреал Запад, Хампстед, Кот Сен Лик, Мон Роа?ал и франкофона енклава Монтреал Исток у потпуности су окружене градом Монтреалом.

Мон Роа?ал

Даброво ?езеро на Мон Роа?алу.

На брду изнад града ?е парк Мон Роа?ал, ?една од на?ве?их зелених површина у Монтреалу. Парк, чи?и ?е ве?и део пошум?ен, про?ектовао ?е Фредерик Ло Олмстед, (диза?нер ?у?оршког Сентрал парка), а отворен ?е 1876.

У парку су два видиковаца, од ко?и ?е познати?и Конд?арон, са ког се пружа поглед на центар Монтреала. У парку ?е и мало вештачко Даброво ?езеро, затим кратке ски-стазе, врт са статуама, Смитова ку?а и музе? Жорж-Ет?ена Карт?еа. У парка се одржава?у спортске, туристичке и културне активности. Ту се налази вештачко ?езеро Дабарско ?езеро (Монтреал).

На планини се налазе два велика гроб?а, Нотр Дам де Неж (основано 1854) и Мон Роа?ал (1852). Гроб?е Мон Роа?ал, са површином од 67 ha, смештено ?е на северно? падини планине Мон Роа?ал, у општина Утремон. Гроб?е Нотр Дам де Неж ?е много ве?е, франкоканадско и католичко. На ?ему ?е сахра?ено преко 900.000 ?уди.

На гроб?у Мон Роа?ал има 162.000 гробова и на ?ему су сахра?ени многи познати Кана?ани. У делу за ратне ветеране сахра?ено ?е и неколико во?ника, носиоца на?вишег во?ног одликова?а Велике Британи?е, Виктори?иног крста. На гроб?у ?е 1901. отворен први крематори?ум у Канади.

Први крст на брду ?е поставио оснивач града Пол Шомеде де Мезонев као испу?е?е завета ко?е ?е дао Богородици када ?у ?е молио да престане велика поплава. Данас се на врху брда истиче освет?ени крст, висок 31,4 m, ко?и ?е 1924. године поставило Удруже?е светог ?ована Крстите?а. Крст ?е данас у власништву града. Крст ?е освет?ен светлоцрвеном, плавом или ?убичастом бо?ом (?убичаста светлост се користи само као знак жалости у периоду од смрти ?едног папе и до избора другог).

Панорама Монтреала сним?ена са Мон Роа?ала.

Клима

Поглед на Монтреал из ваздуха током зиме

Монтреал лежи на граници неколико климатских региона. Клима Монтреала се обично класифику?е као влажна континентална или влажна бореална клима (Кепенова класификаци?а климата Dfb).

Падавине су обилне са просечним снежним падавинама од 2,175 mm годиш?е (на?више зими). Просечна количина кише износи годиш?е 763,8 mm. Лето ?е на?влажни?е доба у години, али тако?е и на?сунчани?е.

На?хладни?и месец у години ?е ?ануар са максималном дневном температуром од -5,7 °C, а просечна минимална ?е ?14,7 °C. На?топли?и месец ?е ?ул са просечном максималном температуром од 26,2 °C. На?нижа икада забележена температура била ?е ?37,8 °C (15. ?ануара 1957), а на?виша икада забележена температура износила ?е 37,6 °C (1. августа 1975). Лети ?е честа велика влажност ваздуха, па ?е због тога суб?ективни осе?а? температуре буде ?ош виши. У проле?е и ?есен, просечна месечна количина падавина износи изме?у 55 mm и 94 mm. Снежне падавине у проле?е и ?есен су нормална по?ава. Тако?е, касни топли таласи као и михо?ска лета су редовне одлике климе Монтреала.

Клима Монтреала
Показате? \ Месец	.?ан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Ма?.	.?ун.	.?ул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	13,9 (57)	15,0 (59)	25,6 (78,1)	30,0 (86)	33,9 (93)	35,0 (95)	36,6 (97,9)	37,6 (99,7)	33,5 (92,3)	28,3 (82,9)	21,7 (71,1)	18,0 (64,4)	37,6 (99,7)
Сред?и максимум, °C (°F)	?5,8 (21,6)	?4,2 (24,4)	2,0 (35,6)	10,7 (51,3)	18,5 (65,3)	23,4 (74,1)	26,2 (79,2)	24,6 (76,3)	19,8 (67,6)	13,0 (55,4)	5,2 (41,4)	?2,9 (26,8)	10,9 (51,6)
Просек, °C (°F)	?10,3 (13,5)	?8,8 (16,2)	?2,4 (27,7)	5,7 (42,3)	12,9 (55,2)	18,0 (64,4)	20,8 (69,4)	19,4 (66,9)	14,5 (58,1)	8,3 (46,9)	1,6 (34,9)	?6,9 (19,6)	6,1 (43)
Сред?и минимум, °C (°F)	?14,9 (5,2)	?13,5 (7,7)	?6,9 (19,6)	0,6 (33,1)	7,3 (45,1)	12,5 (54,5)	15,4 (59,7)	14,1 (57,4)	9,3 (48,7)	3,6 (38,5)	?2,0 (28,4)	?11,0 (12,2)	1,2 (34,2)
Апсолутни минимум, °C (°F)	?37,8 (?36)	?33,9 (?29)	?29,4 (?20,9)	?15,0 (5)	?4,4 (24,1)	0,7 (33,3)	6,1 (43)	3,3 (37,9)	?2,2 (28)	?7,2 (19)	?19,4 (?2,9)	?32,4 (?26,3)	?37,8 (?36)
Количина падавина, mm (in)	63,3 (24,92)	56,4 (22,2)	67,6 (26,61)	74,8 (29,45)	68,3 (26,89)	82,5 (32,48)	85,6 (33,7)	100,3 (39,49)	86,5 (34,06)	75,4 (29,69)	93,4 (36,77)	85,6 (33,7)	939,7 (369,96)
Извор: World Climate, Погода и Климат

Истори?а

Дрворез Хочелаге (настао изме?у 1556. и 1606. по записима Жака Карти?еа

Археолошки налази показу?у да су различити номадски народи живели на острву Монтреал, на?ма?е 2.000 година пре доласка Европ?ана. Ирокези су основали село Хочелага у поднож?у Кра?евског брега. Француски истраживач Жак Карти?е ?е посетио Хочелагу 2. октобра 1535, присво?ивши долину реке Сен Лорен за Француску. Он ?е проценио да ?е у селу живело ?преко хи?аду“ становника.

Седамдесет година касни?е, француски истраживач Сам?уел де Шамплен ?е известио да су Ирокези и ?ихова насе?а потпуно нестали из долине Сен Лорена, вероватно због ме?уплеменских ратова, болести ко?е су донели Европ?ани и одсе?ава?а. Шамплен ?е 1611. године основао станицу за трговину крзном на острву Монтреал, на месту на почетку названом Ла плас Ро?ал фр. La Place Royale, на уш?у реке Пети Рив?ер фр. Petite Rivijere у Сен Лорен, на месту где се данас налази музе? Поан а Кали?ер фр. Pointe-à-Callière. Године 1639, Жером ле Р?ер се ла Доверз?ер?е добио титулу господара острва Монтреал.

Са овлаш?е?ем католичког друштва Госпе од Монтреала фр. Société Notre-Dame de Montréal, мисионари Пол Шомеде де Месонев, Жана Манс и неколико француских колониста ?е оновало миси?у за покрштава?е староседеоца Вил Мари 17. ма?а 1642. Године 1644. Мансова ?е основала прву болницу у Северно? Америци северно од Мексика. Пол Шомеде де Месонев ?е био оснивач и први гувернер колони?е, а католичка часна сестра Маргарита Буржoa ?е оснивала прве школе у Ново? Француско?.

Преда?а Монтреала Британцима 1760.

Вил Мари ?е постао центар за трговину крзном и базу за да?е француско истражива?е у Северно? Америци. Дрвени зидови изгра?ени су 1725. године. Упркос врло ?аком зем?отресу 7. септембра 1732, град се наставио разви?ати, а утвр?ен ?е око 1740. године. Град ?е остао у француским рукама све до 8. септембра 1760, када ?е во?вода де Леви био приси?ен да град преда британско? во?сци под командом лорда ?ефри?а Амхерста.

Године 1759, у Монтреалу ?е живело више од 5.000 становника. Након британског осва?а?а 1760, Монтреал ?е ?ош увек личио на француске градове с ве?инским француским становништвом, али су богато гра?анство на?ве?им делом чинили Енглези. Иако ?е на?ве?и део становништва говорио француским ?езиком, на?ве?и део новина, плаката и школова?е били су на енглеском.

Монтреал ?е регистрован као град у 1832. Иако су град потресале честе епидеми?е и велики пожари, у Монтреалу се снажно развила индустри?а и трговина ко?ом ?е на?ве?им делом управ?ало енглеско гра?анство. Град ?е, као и остатак покра?ине, погодила побуна 1837. Отвара?е Лашинског канала омогу?ио ?е бродовима да заоби?у непловне Лашинске брзаке, а изград?а моста Виктори?а ?е успоставила Монтреал као главни железнички чвор. До 1860-их Монтреал ?е био на?ве?и град Британске Северне Америке и неоспорно привредно и културно средиште Канаде.

Улица светог Доминика из 1866.

Монтреал ?е био главни град провинци?е Канаде од 1844. до 1849, али ?е изгубио сво? статус када ?е група тори?еваца запалила зграду Парламента у знак протеста због усва?а?а Закона о штети због побуне, ко?им би се вратила права француском становништву. У овом пожару ко?и се проширио и до националне библиотеке, уништени су бро?ни истори?ски списи Нове Француске.

После Првог светског рата, политика прохибици?е у САД претворила ?е Монтреал у ра? за Американце ко?и су тражили алкохолна пи?а. Незапосленост ?е остала висока у граду, а била ?е погоршана крахом берзе 1929. и Великом депреси?ом.

Током Другог светског рата, градоначелник Камили?ен Уд ?е протестовавао против регрутаци?е и позвао ?е Монтреалце да се упишу у регистар свих мушкараца и жена савезне владе. Влада га ?е због непослушности затворила у логор до 1944. када ?е била приморана да уведе обавезно служе?е во?ног рока.

До 1951. године бро? становника Монтреала ?е премашио милион ?уди. Канал Сен Лорен, ко?и ?е отворен 1959. године, омогу?ава бродовима да заоби?у Монтреал, што ?е временом означило и кра? економске доминаци?е града у Канади. Ме?утим, током 1960-их Монтреал ?е доживео континуирани раст, изград?ом на?виших небодера у Канади, нових саобра?а?ница и Монтреалског метроа, ?едног од првих такве врсте у читаво? Северно? Америци.

Градска ку?а Монтреала

Следе?е децени?е ?е на?авила период далекосежних соци?алних и политичких промена, ко?е су у велико? мери проистекле због забринутости франко-канадске ве?ине о очува?у сво?е културе и ?езика, с обзиром на традиционалну превласт на англо-канадске ма?ине у пословном свету. Октобарска криза и победа суверенистичке Квебечке парти?е, проузроковала ?е одлазак многих фирми и ?уди из града. Године 1976. Монтреал ?е био дома?ин Лет?их олимпи?ских игара.

Током 1980-их и раних 1990-их, Монтреал ?е имао спори?у стопу привредног раста од многих других великих канадских градова. До кра?а 1990-их, ме?утим, економска клима у Монтреалу почела ?е да се побо?шава.

Монтреал ?е спо?ен са 27 околних општина на острву Монтреал 1. ?ануара 2002. Спа?а?ем ?е створен ?единствен град Монтреал ко?и ?е покривао цело острво Монтреал. Ова? потез ?е ме?утим био веома непопуларан поготово ме?у становницима ве?ински англофоних делова града, па ?е неколико бивших општина, са укупно 13% становништва острва, гласало да напусти тек у?еди?ени град у одво?еним референдумима у ?уну 2004. Одва?а?е ?е извршено 1. ?ануара 2006, чиме ?е на острву остало 15 општина, ук?учу?у?и град Монтреал као засебну административну ?единицу.

Општине

Град Монтреал се састо?и од 19 великих општина ко?е се да?е деле на ма?е квартове. Општина Монтреала су Аентсик-Карт?евил, Анжу, Кот де Неж Нотр Дам де Грас, Лашин, Ласал, Ле Плато Мон Роа?ал, ?угоисток, Л'Ил Бизар Сент Женев?ев, Мерс?е-Ошлага-Мезонев, Монтреал-Север, Утремон, П?ерфон-Роксборо, Рив?ер де Прери Поент о Трембл, Розмон-Ла Пти-Патри, Сен Лоран, Сен Ленар, Верден, Вил Мари и Вилре-Сен Мишел-Парк-Екстансион.

Општина са на?више квартова ?е Вил Мари, ко?а обухвата центар града, истори?ски дистрикт Стари Монтреал, Кинеска четврт, хомосексуалну четврт, Латински кварт, недавно гентрификоване Кварт?ер интернасионал и Сите Мултимеди?а, као и Кварт?ер де Спектакл ко?и ?е транутно у изград?и. Остали квартови од интереса у општини су луксузни Голден сквер ма?л у поднож?у Кра?евског брега и Шонеси вили? односно Кварт?ер Конкорди?а ко?е су дом хи?адама студената Универзитета Конкорди?а. Кварт тако?е обухвата ве?и део парка Мон Роа?ал, острво Света ?елена, као и Богородичино острво.

У општини Плато Мон Роа?ал традиционално живе припадници франкофоне радничке класе. На?ве?и кварт ?е Плато, ко?и тако?е пролази кроз процес знача?не гентрификаци?е, а истражива?е из 2001. ?е означило ова? кварт као на?креативни?и у Канади пошто 8% ?еговог становништва чине уметници. Кварт Ма?л енд у северозападном делу града ?е током истори?е био врло мултикултуралан део града. Макгил гето се налази у кра??ем ?угозападном делу општине, a ?егово име ?е изведено из чи?енице да ?е дом хи?адама студената Универзитета Макгил.

У општини ?угоисток ?е била смештена ве?ина индустри?е кра?ем 19. и почетком 20. века. Овде се налазе ирски раднички квартови Грифинтаун, Гус вили? и Поан Сен Шарл као и сиромашни?и квартови Сен Анри и Мала Бурго?а.

Остали знача?ни квартови Монтреала су мултикултурални Нотр-дам де Грас и Кот де Неж у општини Кот де Неж - Нотр-дам део Грас, Мала Итали?а у општини Розмон - Ла Пти Патри и Ошлага-Мезонев, ко?а ?е дом монтреалском Олимпи?ском стадиону у општини Мерси?е - Ошлага - Мезонев.

Становништво

Према резултатима пописа становништва из 2011. у граду ?е живело 1.649.519 становника, што ?е за 1,8% више у односу на попис из 2006. када ?е регистровано 1.620.693 жите?а.

Демографи?а

2006.	2011.	2016.	2021.
1.620.693	1.649.519	1.704.694	1.762.949

Попису становништва из 2006. град Монтреал ?е имао 1.620.693 становника. У широ? области Монтреала ?е према попису из 2006. живео 3.635.571 становник, а према попису из 2001. 3.451.027 становника, што представ?а раст становништва од +1,05% годиш?е изме?у 2001. и 2006. По попису из 2006, деце до 14 година старости било ?е 621.695, што чини 17,1% становништва, док ?е бро? становника изнад 65 година старости износио 495.685 или 13,6% од укупног становништва. Становници европских етничких група чине на?ве?и скуп етничких група у Монтреалу, и углавном су француског, ирског, итали?анског и британског порекла.

Религи?а

У Монтреалу се налази српска православна црква посве?ена Свето? Тро?ици ко?а опслужу?е око 5000 Срба присутних у овом граду. Саму цркву ?е у име Српске православне цркве откупио Димитри?е Пивнички, познати неурохирург и отац касни?е прве даме Канаде Милице Пивнички.

Архитектура

Богородичина црква у Старом Монтреалу

Више од века и по, Монтреал ?е био индустри?ски и финанси?ски центар Канаде. Различите врсте зграда, ук?учу?у?и фабрике, силосе, магацине, млинове, као и рафинери?е, данас представ?а?у насле?е од истори?ског и архитектонског знача?а, посебно у центру града и у области старе луке.

Данас посто?е и многе истори?ске зграде у Старом Монтреалу ко?е су и да?е у свом изворном облику: Богородичина црква, пи?аца Bonsecours, као и импресивно седиште свих главних канадских банака на Улици светог ?акова из 19. века. Оратори?ум светог ?осифа (завршен 1934), главна зграда Универзитета у Монтреалу ко?у ?е про?ектовао Ернест Корми?е у стилу арт дека, пословна зграда Place Ville-Marie, контроверзни Олимпи?ски стадион и околне структуре, само су од неких знача?них примера архитектуре 20. века.

Насе?е Хабитат 67

Пави?они диза?нирани за Светску изложбу 1967, популарно познат као Експо 67, садржи широки спектар архитектонских про?еката. Иако су ве?ина пави?она биле само привремене структуре, неколико преосталих структуре су постале знаменитости Монтреала, ук?учу?у?и некадаш?и амерички пави?он геодетску куполу, ко?а ?е данас музе? Монтреалска биосфера, као апартманско насе?е Хабитат 67 ко?и ?е про?ектовао Моше Сафди.

Монтреалски метро ?е испу?ен оби?ем ?авних радова неких од на?ве?их имена у квебечке културе. Диза?н и украси сваке станице у система метроа су ?единствени.

Монтреал ?е 2006. проглашен за Унесков град диза?на, ?едним од три престонице диза?на у свету (друге две су Берлин и Буенос А?рес).

Култура

Монтреал се сматра културном престоницом Квебека, и уопште целе франкофонске Северне Америке. Град ?е средиште Канаде што се тиче телевизи?ске продукци?е, позоришта, филма, издаваштва и меди?а на француском ?езику.

Фестивали и дога?а?а

Там-тамс де Мон Роа?ал, фестивал буб?ара

Фестивал у ботаничко? башти

У Монтреалу се годиш?е одржава велики бро? фестивала, од ко?их се ве?ина одви?а ?ети. Неки од на?познати?их су Монтреалски ме?ународни фестивал ?еза, Фестивал француске музике и фестивал Само за смех. За време ?ез фестивала, многе улице у центру града затворене су за саобра?а?, те се на ?има одви?а?у бро?не бесплатне представе. Уз музичке, овде се одржава?у и многи филмски фестивали. Због бро?них активности ко?е нуди, многи сматра?у Монтреал на?бо?им градом за разоноду у Канади.

Tam-tams du mont Royal ?е дога?а?е ко?е се спонтано организу?е лети сваке сунчане неде?е, а обухвата бро?не ме?укултурне и музичке сусрете, а иначе га обележава?у буб?ари по коме фестивал и носи и?е. Ово окуп?а?е на Мон Роа?алу ?е врло популарно ме?у младима.

Музе?и и позориште

Градски уметнички центар ?е Place des Arts ко?и ?е културни комплекс у ко?ем се налази Музе? савремене уметности, те неколико казалишта. Овде ?е и седиште Монтреалске опере и Монтреалског симфони?ског оркестра.

Ме?у многим музе?има у граду важно ?е споменути Истори?ски и археолошки музе?, Музе? уметности и Музе? фестивала Само за смех. Од многих позоришта у граду, ме?у познати?им су Театар Сен Дени, Театар Ридо Верт и Театар новог света.

Споменици

Споменик Жоржу Ет?ену Карт?еу

Споменици ко?и се налазе широм града, односе се обично посебно на франкофону или англофону за?едницу града. Друштву Богородице ?е подигнут ?е обелиск на тргу ?увил. Главном градском оснивачу, Полу Шомеду де Мезоневу, подигнут ?е споменик на Тргу во?ске, Плас д'Арме.

У граду се налазе и дви?е очуване ку?е познатих француских истраживача, Антоана Ломеа, ко?и ?е основао град Детроит (САД), те Робера де ла Сала, истраживача Мисисипи?а. ?една од важни?их истори?ских локаци?а у граду ?е и музе? у дворцу Рамезо.

Раздоб?е британске власти оби?ежено ?е Нелсоновим стубом. Та? споменик, ко?и се налази на тргу Жака Карт?еа, ?е ?едан од на?контроверзни?их споменика у граду буду?и да га многи сматра?у симболом британског импери?ализма. Уз ?ега сличну контроверзу носи и кип кра?ице Виктори?а, Виктори?е на тргу Виктори?а. Споменик Жоржу Ет?ену Карт?еу, ?едном од оснивача канадске конфедераци?е, налази се на уласку у Мон Роа?ал.

Буду?и да ?е католицизам дио идентитета франкофоне за?еднице, овд?е се налази и одре?ени бро? религи?ских споменика. Ла Пи?ета из 1855, ко?а се налази у истоименом маузоле?у на гроб?у Нотр дам де Неж, направ?ена ?е по узору на Микелан?елову Пи?ету у базилици Светог Петра у Ватикану.

Зелене површине

У граду се налази неколико стотина паркова и осталих зелених површина. На?важни?а и на?познати?а зелена површина у Монтреалу ?е парк Мон Роа?ал. Ова? парк ?е 1876. диза?нирао амерички пе?зажни архитект Фредерик Ло Олмстед ко?и ?е диза?нирао и Сентрал парк у ?у?орку. Парк Мон Роа?ал има површину од око 2 km2. Остале важни?е зелене површине у Монтреалу су:

Источна страна Мон Роа?ала

?езеро у парку Лафонтен

• Важни?и паркови :
  • Парк Мон Роа?ал (1,90 km2)
  • Парк Жан Драпо (2,09 km2)
  • Парк Рене Левек (0,14 km2)
  • Природни комплекс Сан Мишел (1,92 km2)
• Важни?и урбани паркови :
  • Парк де Рапид (0,30 km2)
  • Парк Жари (0,36 km2)
  • Променада Белрив (0,22 km2)
  • Парк Лафонтен (0,36 km2)
  • Парк Ангри?он (0,97 km2)
  • Парк Мезонев (0,63 km2)
• Паркови природе :
  • Кап Сам Жак (2,88 km2)
  • Ил де ла Визитас?он (0,34 km2)
  • Поан о Прери (2,61 km2)
  • Ил Бизар (2,01 km2)
  • Боаз де Ли?ес (1,59 km2)
  • Ансе а л’Орме (0,88 km2)

Партнерски градови

• Алжир – 1999
• Амстердам
• Биршеба
• Брисел
• Букурешт
• Бусан – 2000
• Казабланка
• Хано?– 1997
• Хирошима – 1998
• Лион – 1979
• Манагва
• Манила – 2005
• Милано – 1996
• Мока – 2006
• Париз – 2006
• Порт о Пренс – 1995
• Рим
• Сан Салвадор – 2001
• Шанга? – 1985
• ?ереван – 1998

Литература

• Bowen, Arabella; Watson, John Shandy (2004). The Rough Guide to Montréal. Rough Guides. стр. 272. ISBN 978-1-84353-195-1. 
• Fishman, Joshua A.; Conrad, Andrew W.; Alma Rubal-Lopez (1996). Post-imperial English: Status Change in Former British and American Colonies, 1940-1990. Walter de Gruyter. стр. 206. ISBN 978-3-11-014754-4. 
• Bates, Christina; Dodd, Dianne Elizabeth; Rousseau, Nicole (2005). On All Frontiers: Four Centuries of Canadian Nursing. University of Ottawa Press. стр. 57. ISBN 978-0-7766-0591-3. 
• Marsan, Jean-Claude (1990). Montreal in evolution. An historical analysis of the development of Montreal's architecture. Montréal, Qc: Les éditions de l'Homme. 
• Tremblay, Roland (2006). The Saint Lawrence Iroquoians. Corn People. Montréal, Qc: Les éditions de l'Homme.