最高法报告系列访谈之五：充分发挥知识产权司法保护主导作用
| Датум и време по УТ-у еквиноци?а и солстици?а на Зем?и[1] | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| дога?а? | равнодневица | солстици? | равнодневица | солстици? | ||||
| месец | март | ?ун | септембар | децембар | ||||
| година | ||||||||
| дан | време | дан | време | дан | време | дан | време | |
| 2010. | 20. | 17:32 | 21. | 11:28 | 23. | 03:09 | 21. | 23:38 |
| 2011. | 20. | 23:21 | 21. | 17:16 | 23. | 09:04 | 22. | 05:30 |
| 2012. | 20. | 05:14 | 20. | 23:09 | 22. | 14:49 | 21. | 11:12 |
| 2013. | 20. | 11:02 | 21. | 05:04 | 22. | 20:44 | 21. | 17:11 |
| 2014. | 20. | 16:57 | 21. | 10:51 | 23. | 02:29 | 21. | 23:03 |
| 2015. | 20. | 22:45 | 21. | 16:38 | 23. | 08:20 | 22. | 04:48 |
| 2016. | 20. | 04:30 | 20. | 22:34 | 22. | 14:21 | 21. | 10:44 |
| 2017. | 20. | 10:28 | 21. | 04:24 | 22. | 20:02 | 21. | 16:28 |
| 2018. | 20. | 16:15 | 21. | 10:07 | 23. | 01:54 | 21. | 22:23 |
| 2019. | 20. | 21:58 | 21. | 15:54 | 23. | 07:50 | 22. | 04:19 |
| 2020. | 20. | 03:50 | 20. | 21:44 | 22. | 13:31 | 21. | 10:02 |
| 2021. | 20. | 09:37 | 21. | 03:32 | 22. | 19:21 | 21. | 15:59 |
Равнодневица или еквиноци? (лат. aequinoctium: ?еднаконо??е) дан ?е када но? и обданица ?еднако тра?у.[2][3] Посто?е две равнодневице: проле?на и ?есе?а. Проле?на равнодневица ?е, углавном, 20. марта и означава почетак проле?а на северно? хемисфери, а ?есен на ?ужно?. ?есе?а равнодневица ?е на?чеш?е 22. септембра и означава почетак ?есени на северно?, а проле?а на ?ужно? хемисфери. Датум равнодневица може да осцилу?е ?едан дан у зависности од године. Разлог ?е што тропска година тра?е шест сати дуже од непреступне календарске године. Тачан датум равнодневнице ?е дан када Сунце буде у гама (проле?на равнодневица), односно у омега тачки (?есе?а равнодневица), то ?ест када пресече небески екватор при свом крета?у по еклиптици.
Сунце на свом привидном крета?у по еклиптици пролази кроз проле?ну тачку у тренутку про?е?не равнодневице и ?есе?у тачку у тренутку ?есе?е равнодневице. Тада ?е дневни лук ?еднак но?ном, те обданица и но? тра?у по 12 сати. Проле?на и ?есе?а тачка нема?у сталан положа? ме?у звездама, ве? се годиш?е помичу за 50,25" усусрет Сунцу (прецеси?а равнодневица). Разлог ?е прецеси?а Зем?ине осе. Због помака, Сунчева година (тропска година) ?е кра?а за 20 минута од звездане (сидеричке) године.[4] За време равнодневице смерови изласка и заласка Сунца су на?ближи тачним смеровима истока и запада, а у тренутку равнодневице Сунчеви зраци обас?ава?у Зем?ин екватор под правим углом. Тра?а?е дана и но?и износи приближно 12 сати, али због делова?а Зем?ине атмосфере ни?е потпуно ?еднако. Од 2008. до 2101. године, пролетна равнодневница пада 19. или чеш?е 20. марта.[5]
Пролетна тачка ?е ?едно од два пресецишта небеског екватора и еклиптике, где Сунце у привидном годиш?ем крета?у прелази с ?ужне на северну небеску хемисферу, што се догоди око 21. марта. Тада ?е астрономски почетак проле?а. Због Зем?ине прецеси?е и нутаци?е, проле?а тачка непрестано се помиче ме?у звездама и данас се налази у сазвеж?у Риба, а носи знак Овна, ?ер ?е у доба када ?е данаш?и знак стандардизован била у том сазвеж?у. За време Платонове године проле?на тачка опише пуни круг по еклиптици.[6]
?есе?а тачка ?е ?едно од два пресецишта еклиптике и небеског екватора, у ко?ем Сунце у привидном годиш?ем крета?у са северне небеске хемисфере прелази на ?ужну, што се догоди око 23. септембра. Тада ?е астрономски почетак ?есени. Због Зем?ине прецеси?е и нутаци?е, ?есе?а тачка непрестано се помиче ме?у звездама и данас се налази у сазвеж?у Девица, а носи знак Ваге, ?ер ?е у доба када ?е данаш?и знак стандардизиран била у том сазвеж?у.[7]
Утица? Зем?ине пута?е на климу
[уреди | уреди извор]При обилаже?у Сунца, ос Зем?ине врт?е заузима сасвим одре?ен положа?. Она ни?е нормална на раван крета?а, ве? ?е од нормале откло?е?а за 23,44° (нагиб осе). За ?еднаки угао, угао приклона или инклинаци?е, нагнут ?е и екватор према равни крета?а (еклиптика). Та? нагиб осе Зем?ине врт?е доводи до последица ко?е су од велике важности за човечанство, до промене годиш?их доба. Смер ко?им се Зем?а кре?е око Сунца исти ?е као и смер врт?е. Зем?а обилази око Сунца као што се закре?е десни ви?ак, ко?и напреду?е на северну страну.
Еклиптика
[уреди | уреди извор]Непосредне астрономске последице Зем?иног обиласка око Сунца (револуци?е Зем?е) ?есу привидно крета?е Сунца (годиш?е крета?е Сунца) и годиш?а промена но?ног неба. Проматра?у?и Сунце, про?ицира се у неко подруч?е неба (небеска сфера); на пример 23. септембра Сунце се види у сазвеж?у Девице. Спо?ница повучена од Зем?е до Сунца према небеско? сфери стално се закре?е у току нашег крета?а. Слика Сунца на небу ?непрестано бежи”, и то тако?е у смислу врт?е десног ви?ка. Кружница ко?ом се Сунце привидно кре?е ме?у звездама зове се еклиптика. Крета?е Сунца одви?а се еклиптиком од запада према истоку, што ?е управо супротно смеру дневног крета?а небеске сфере. Крета?е Сунца ме?у звездама ?е оптичка варка, настала посматра?ем Сунца с покретне Зем?е. Сазвеж?а кроз ко?а Сунце на та? начин ?пролази” зову се сазвеж?има зоди?ака или животи?ског по?аса. Како пуни угао (360°) има отприлике исто толико ступ?ева колико у година има дана, Сунце ?е еклиптиком у ?едном дану прелазити око 1°.
Сунце се кре?е ме?у звездама ко?е се налазе на дневно? страни небеске сфере, али то ?егово релативно помица?е се не запажа директно. Зато се на но?но? страни види да се звезде сме?у?у из дана у дан, од месеца до месеца. Ме?а се вид?иво подруч?е но?ног неба. Буду?и да се спо?ница од Сунца до Зем?е према небеско? сфери закре?е на исток, ново звездано подруч?е ниче на источном обзору. Зак?учу?е се да се годиш?е крета?е неба одви?а од истока према западу, исто као и дневно крета?е неба, а супротно од годиш?ег крета?а Сунца ме?у звездама.[8]
Годиш?а доба
[уреди | уреди извор]С обзиром на положа? Зем?иног екватора према смеру Сунчевих зрака, разлику?у се у току године 4 важна тренутка, а то су почеци годиш?их доба. За датуме почетака годиш?их доба условно се узима: проле?е 21. марта, лето 21. ?уна, ?есен 23. септембра и зима 21. децембра, ?ер том правилном изменом на?чеш?е и започи?у годиш?а доба. У тим важним тренуцима Сунце ?е про?ектовано у 4 главне тачке еклиптике: проле?ну, лет?у, ?есе?у и зимску тачку. Ако се посматра?у из положа?а Сунца, запази?е се да су оне размакнуте за прави угао.
Однос Зем?е и Сунца 21. марта и 23. септембра ?е такав да тих дана смер лини?е ко?и спа?а центар Зем?е с центром Сунца пролази тачно уздуж равни екватора, док ?е Зем?ина оса врт?е нормална на ту спо?ницу. Сунчеви зраци пада?у стога нормално на сва места ко?а се налазе на Зем?ином екватору. Друкчи?е речено, на местима са зем?описном ширином 0°, Сунце ?е се у гор?о? кулминаци?и на?и у зениту. На Зем?иним половима, где ?е зем?описна ширина +90° или -90°, Сунце ?е ?лежати” на обзору. Обас?ана су места свих зем?описних ширина. Тих датума Сунце ?е пресе?и небески екватор. Почетком проле?а, 21. марта, Сунце ?е про?и проле?ном тачком ? ко?а се налази у сазвеж?у Овна. Почетком ?есени, 23. септембра, Сунце ?е про?и ?есе?ом тачком ? ко?а се налази у сазвеж?у Ваге. У оба тренутка дужина дана и но?и ?еднака ?е на цело? Зем?и, те се ти дани назива?у равнодневице или еквиноци?и.
После почетка проле?а, Зем?а путу?е око Сунца тако да ?о? ?е подруч?е Северног пола све више окренуто Сунцу. Дана 21. ?уна, када Сунце пролази кроз лет?у тачку ?' ко?а се налази у сазвеж?у Рака, Сунчеви зраци обас?ава?у цели северни ледени по?ас и Сунце ?е тамо изнад обзора. Паралела на северно? зем?описно? ширини 66° 33′ 39″ С читав ?е дан обас?ана Сунцем. Она се назива северном поларницом (поларни круг). Истог тренутка Сунчеви зраци пада?у нормално на места северне зем?описне ширине 23° 26′ 21″ С, те ?е у тим местима Сунце у току дана про?и кроз зенит. Северни?е од тих места Сунце никада не може про?и кроз зенит. Паралела на северно? зем?описно? ширини 23° 26′ 21″ С зове се северна или Ракова обратница. На свом ?путу” према северу Сунце ?е ?застало”, те ?е после тог датума обас?авати вертикално места са зем?описним ширинама ма?им од 23° 26′ 21″ С. То ?е разлог зашто се први дан лета назива лет?им сунцоста?ем или солстици?ем. До тог дана Сунце се небеском сфером уда?авало од екватора, а после тог дана му се приближава.
С доласком у ?есе?у тачку, Сунце ?е тло на екватору поновно обас?авати под правим углом. С да?им путова?ем Зем?е по стази Сунце првог дана зиме, 21. децембра, привидно стиже у зимску тачку ? ко?а се налази у сазвеж?у ?арца. Сада ?е ста?е на Зем?ино? ?ужно? хемисфери потпуно ?еднако ста?у ко?е ?е првог дана лета владало на северно?. То ?е зимски сунцоста?. Сунце пролази кроз зенит кроз места ?ужне зем?описне ширине 23° 26′ 21″ ?, а паралела се назива ?ужном или ?арчевом обратницом. На ?ужном полу ?е тада висина Сунца 23,5° изнад обзора. Сва места ?ужне зем?описне ширине 66° 33′ 39″ ?, ?едан су читав дан обас?ана Сунцем; ту ?е ?ужна поларница. ?ужни?а места обас?ана су и више од ?едног дана. На самом ?ужном полу расвета тра?е половину године.
Годиш?и циклус завршава с повратком Сунца у проле?ну тачку. То ?е циклус промене годиш?их доба или сезона, назван тропска или Сунчева година. Пра?е?е периода измене годиш?их доба било ?е ?едним од на?важни?их практичких задатака астрономи?е у прошлости, због важности ко?у та измена има у ?удско? делатности. Стога ?е ве? врло рано и у по?единачним, ме?усобно одво?еним цивилизаци?ама, постигнута висока тачност одре?ива?а тра?а?а године. Тропска или Сунчева година ?е ?еднака 365 d 5 h 48 min 46 s или 365,24219 дана.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ameri?ka mornari?ka zvjezdarnica (10. lipnja 2010.). "Earth's Seasons: Equinoxes, Solstices, Perihelion, and Aphelion, 2000-2020" Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (22. август 2014)
- ^ ?Equinoxes”. Astronomical Information Center. United States Naval Observatory. 14. 6. 2019. Архивирано из оригинала 25. 5. 2019. г. Приступ?ено 9. 7. 2019. ?On the day of an equinox, the geometric center of the Sun's disk crosses the equator, and this point is above the horizon for 12 hours everywhere on the Earth. However, the Sun is not simply a geometric point. Sunrise is defined as the instant when the leading edge of the Sun's disk becomes visible on the horizon, whereas sunset is the instant when the trailing edge of the disk disappears below the horizon. These are the moments of first and last direct sunlight. At these times the center of the disk is below the horizon. Furthermore, atmospheric refraction causes the Sun's disk to appear higher in the sky than it would if the Earth had no atmosphere. Thus, in the morning the upper edge of the disk is visible for several minutes before the geometric edge of the disk reaches the horizon. Similarly, in the evening the upper edge of the disk disappears several minutes after the geometric disk has passed below the horizon. The times of sunrise and sunset in almanacs are calculated for the normal atmospheric refraction of 34 minutes of arc and a semidiameter of 16 minutes of arc for the disk. Therefore, at the tabulated time the geometric center of the Sun is actually 50 minutes of arc below a regular and unobstructed horizon for an observer on the surface of the Earth in a level region”
- ^ ?ESRL Global Monitoring Division - Global Radiation Group”. NOAA. www.esrl.noaa.gov (на ?езику: енглески). U.S. Department of Commerce. Приступ?ено 9. 7. 2019.
- ^ Ekvinokcij ili ravnodnevica,[1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krle?a, www.enciklopedija.hr, 2014.
- ^ ?Nadnevci proljetne ravnodnevnice”. Архивирано из оригинала 15. 07. 2014. г. Приступ?ено 25. 04. 2021.
- ^ proljetna to?ka, [2] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krle?a, www.enciklopedija.hr, 2014.
- ^ jesenska to?ka, [3] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krle?a, www.enciklopedija.hr, 2014.
- ^ Vladis Vujnovi? : "Astronomija", ?kolska knjiga, 1989.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]
- ?Day and Night World Map (night and day map on equinox)”.
- ?Calculation of Length of Day (Formulas and Graphs)”.
- ?Equinoctial Points”. The Nuttall Encyclop?dia.
- ?Table of times of spring Equinox for a thousand years: 1452–2547”.
- Gray, Meghan; Merrifield, Michael. Haran, Brady, ур. ?Solstice and Equinox”. Sixty Symbols. University of Nottingham.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
