反正就是美!《择天记》曝卷轴海报和情感mv
Хенри V Ланкастер | |
---|---|
Хенри V Ланкастер | |
Лични подаци | |
Датум ро?е?а | 16. септембар 1387. |
Место ро?е?а | Монмут, Велс, Енглеска |
Датум смрти | 31. август 1422.34 год.) ?( |
Место смрти | Дворац Венсен, Француска |
Гроб | Вестминстерска опати?а, Лондон |
Породица | |
Супружник | Катарина од Валоа |
Потомство | Хенри VI Ланкастер |
Родите?и | Хенри IV Мери Бохун |
Династи?а | Ланкастер |
Кра? Енглеске | |
Период | 20. март 1413 — 31. август 1422. |
Претходник | Хенри IV Ланкастер |
Наследник | Хенри VI Ланкастер |
Хенри V или Хенрик V (16. септембар 1387 — 31. август 1422) ?е био енглески кра? из ку?е Ланкастер од 1413. до 1422. године.[1] Током ?егове власти наставио се Стогодиш?и рат. Успео ?е у?единити круне Енглеске и Француске, тако да ?е ?егов син био за?еднички кра? Енглеске и Француске.
Анализе Хенри?еве владавине су различите. Чак су га и савремени француски хроничари навелико хвалили због ?егове личне побожности, храбрости и во?ничке гени?алности, али због ?еговог повремено окрутног темперамента и недостатка фокуса на унутраш?е послове постао ?е предмет неких критика.[2] Без обзира на то, ?егова милитаристичка насто?а?а током Стогодиш?ег рата створила су снажан осе?а? енглеског национализма и поставила позорницу за успон Енглеске, а затим и Британи?е до истакнутости као доминантне глобалне силе.[3]
Младост
[уреди | уреди извор]Хенри ?е ро?ен у кули изнад капи?е замка Монмут у Велсу, и из тог разлога ?е понекад називан Хенри?ем од Монмута.[4] Он ?е био син Хенри?а од Болингброка (касни?е Хенри?а IV Енглеске) и Мари?е де Бохун. Ро?ак ?еговог оца био ?е влада?у?и енглески монарх, кра? Ричард II. Хенри?ев деда по оцу био ?е утица?ни ?он од Гонта, син кра?а Едварда III. Пошто ни?е био близу лини?е насле?ива?а престола, Хенри?ев датум ро?е?а ни?е био званично документован, а дуги низ година ?е било спорно да ли ?е ро?ен 1386. или 1387. године.[5] Ме?утим, записи показу?у да ?е ?егов мла?и брат Томас ро?ен у ?есен 1387. и да су ?егови родите?и били у Монмуту 1386. године, али не и 1387. године.[6] Сада ?е прихва?ено да ?е ро?ен 16. септембра 1386.[7][8][9][13]
Владавина
[уреди | уреди извор]Рани подухвати
[уреди | уреди извор]Ве? са 16 година командовао ?е енглеским снагама против разних побу?еника. У ?едно? такво? бици био ?е изузетно тешко ра?ен. Потрошио ?е доста времена у слама?у побуне у Велсу под водством Овена Глиндвира.
Улога у власти и конфликт са болесним Хенри?ем IV
[уреди | уреди извор]?егов отац Хенрик IV био ?е доста болестан, тако да Хенрик V преузима од ?ануара 1410. контролу над влаш?у за?едно са сво?им стричевима Хенри?ем и Томасом Бофортом, ко?и су били синови ?она Ганта.
Води битно различиту унутраш?у и спо?аш?у политику од свог оца, тако да га Хенрик IV избацу?е у новембру 1411. из кра?евског савета. Сва?а ?е била политичке природе, иако ?е могу?е да су и стричеви насто?али елиминисати противника. Осим тога био ?е противник кентербери?ском надбискупу Томасу Арунделу, па су се прого?ени Лоларди охрабрили. Ме?утим кад ?е постао кра? ни?е испунио ?ихова очекива?а.
Круниса?е за кра?а
[уреди | уреди извор]Поста?е кра? 21. марта 1413, а крунисан ?е 9. априла 1413. године. Главни проблеми током ?егове власти су били успостав?а?е мира на унутраш?ем плану, заце?ива?е црквене шизме и повратак енглеског престижа у Европи.
Унутраш?а политика
[уреди | уреди извор]Хенрик V одмах да?е свима до зна?а да ?е владати као кра? у?еди?ене зем?е и зато опрашта старе грехове и спорове. Свима вра?а ?ихове титуле или има?а, ко?а су им претходно била узета. На?ве?и дома?и проблем ?е било незадово?ство Лоларда, али ту ?е показао чврстину на самом почетку, тако да касни?е ни?е имао проблема.
Посто?ала ?е и ?една велика завера, ко?ом су побу?еници у ?улу 1415. насто?али поставити сина Ричарда II за кра?а.

Поново рат са Француском
[уреди | уреди извор]У Француско? ?е тра?ао гра?ански рат у доба умно болесног кра?а Карла VI Лудог. Обе стране у том сукобу обра?але су се Хенри?у V моле?и од ?ега помо? и обе?ава?у?и му делове Француске. Хенрик V улази у рат у Француско? под изговором да ?е Карло VI Луди помагао Овену Глиндвиру у Велсу.
?една од страна у гра?анском рату у Француско?, породица Арма?ак, понудила ?е Хенри?у V границе из 1369, дакле границе пре успешних похода Карла V Мудрог. Хенрик V ни?е пристао, него ?е тражио границе из 13. века. Искрцао се 13. августа 1415. у северно? Француско? и ту ?е дуго опседао луку Харфлер. После тога у бици код Азенкура 1415. Хенрик V постиже бри?антну победу над Французима. Енглези су победили са 3 до 6 пута ма?е во?ника.
Вешта дипломати?а и поново осва?а?е Норманди?е после 200 година
[уреди | уреди извор]Успешном дипломати?ом осигурао ?е да ?енов?анска флота више не помаже Француску, а успео ?е да отклони опасност и од Сигисмунда, цара Светог римског царства.
Током 1416. енглеске снаге побе?у?у у ?едно? копнено? и ?едно? поморско? бици. Добро се во?но и дипломатски припремио за велики поход 1417. на Норманди?у, давни сан свих енглеских кра?ева. Норманди?у су Енглези изгубили 200 година пре тога. На?пре ?е заузео до?у Норманди?у и тиме одсекао Руан од Париза. Руан ?е ставио под опсаду. Ма?сторски ?е потпиривао Французе ?едне против других. Француска ?е била парализована сталним сукобом изме?у породице Арма?ак и ?ована II Бургунди?ског.
У ?ануару 1419. пао ?е Руан и тиме ?е пала цела Норманди?а у енглеске руке. ?ован II од Бургунди?е ни?е био отворени енглески савезник, али ништа ни?е учинио да спречи пад Руана у Норманди?и. Ве? августа 1419. Енглези су се налазили кра? зидина Париза. ?ован II од Бургунди?е ?е владао Паризом, а присталице престолонаследника Карла VII Победника уби?а?у га на превару 10. септембра 1419. године.
Французи су се налазили у тешком положа?у. И да?е су губили битке. Ни?е било друге него да се преда?у Енглезима.
Хенрик V поста?е регент Француске и насле?у?е француску круну
[уреди | уреди извор]Уговором у Тро?у 1420. Хенрик V прихва?ен ?е од Француза као регент и наследник француске круне. То ?е потвр?ено ?еговим браком са Катарином Валоа, ?ерком кра?а Карла VI Лудог. У исто време законитог наследника Карла VII Победника лишава?у права на круну. Француска скупштина ?е потврдила та? уговор.
Хенрик V умире 1422, само два месеца пре Карла VI Лудог. После смрти Карла VI Лудог, Хенрик VI поста?е кра? Енглеске и Француске.
Консолидаци?а мо?и
[уреди | уреди извор]Успео ?е уговором у Кентербери?у утрти пут према оконча?у велике западне шизме, током ко?е су ?едне државе Европе признавале ?едног папу, а друге другог. Изабран ?е папа Мартин V и тиме преста?е раздоб?е антипапа.
Вештом дипломати?ом отклонио ?е Сигисмунда од Француске. Као дипломатски вешт световно ?е предводио зем?е западног хриш?анства, па ?е почео планирати нови крсташки поход. Рана смрт га ?е спречила у том науму.
?егов идеал ?е био кра? Артур, а ?егове послед?е речи су наводно биле да жели изградити зидине ?ерусалима. ?егова политика ?е предви?ала чврсту централистичку власт потпомогнуту парламентом, црквену реформу на конзервативним лини?ама, привредни разво? и одржа?е националног престижа.
Био ?е први кра? ко?и ?е спознао прави знача? енглеске морнарице.
Шекспир ?е написао драму Хенри V.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]Преци Хенри?а V Ланкастера | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ross, C. (28. 7. 1999). ?Henry V, king of England”. Encyclop?dia Britannica.
- ^ Ross 1999.
- ^ Hastings, Adrian (1997). The Construction of Nationhood: Ethnicity, Religion and Nationalism. Cambridge University Press. стр. 47. ISBN 9780521625449.
- ^ Allmand, C. (23. 9. 2010). ?Henry V (1386–1422)”. Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/12952. (Subscription or UK public library membership required.)
- ^ Allmand, C. (1992). Henry V. English Monarchs series (new изд.). Yale University Press (об?ав?ено 1997). стр. 7—8. ISBN 978-0-300-07369-0.
- ^ Mortimer, I. (2007). The Fears of Henry IV: The Life of England's Self-Made King. London: Jonathan Cape. стр. 371—372. ISBN 978-0-224-07300-4..
- ^ Curry, A. (2013). ?The Making of a Prince: The Finances of 'the young lord Henry', 1386–1400”. Ур.: Gwilym Dodd. Henry V: New Interpretations. York Medieval Press. стр. 11. ISBN 978-1-903153-46-8.
- ^ Mortimer 2007, стр. 371.
- ^ Allmand 2010.
- ^ Richardson, R. (2011). Kimball G. Everingham, ур. Plantagenet Ancestry. 2 (2nd изд.). Salt Lake City. стр. 364 n. 231.
- ^ Allmand 1992, стр. 7–8.
- ^ Mortimer 2007, стр. 371.
- ^ Several combinations of 9 August 16 September, and the years 1386 and 1387 frequently feature as birth dates. 16 September appears in Henry V's birth record found in Prologus in Cronica Regina (printed by Hearne), which states that he was born in the feast of St. Edith. Another document, located at John Rylands Library (French MS 54), gives the specific date of 16 September 1386. The only early authority which places his birth in August is Memorials of Henry V (ed. Cole, p. 64: "natus in Augusto fueras"); the date 9 August is first given by Paolo Giovio, but seems to be a misprint for his coronation date (9 April). The only other evidence for a birth in August would be a statement that he was in his 36th year (aged 35) when he died.[10] This would place Henry V's birth in September 1386 or August 1387.[11] Since Henry's household was at Monmouth in 1386 but not in 1387, and a specific date is given for 1386, the date of 16 September 1386 is now regarded as the correct one.[12]
Литература
[уреди | уреди извор]- Encyclopedia Britannica.
- Уда?цов, А. Д.; Космински, ?. А.; Ва?ншта?н, О. Л. (1950). Истори?а сред?ег века I. Београд.
- Allmand, C. (2013) [1968]. Henry V. Association Pamphlets, General Series. 68 (revised изд.). London: Historical Association.
- Cowper, Marcus (10. 9. 2010). Henry V. Command. 8. Illustrated by Graham Turner. Osprey Publishing. ISBN 978-1-84908-370-6.
- Curry, A. Henry V: From Playboy Prince to Warrior King.
- Dockray, Keith (2001). Warrior King: The Life of Henry V. Tempus Publishing. ISBN 978-0-7524-3046-1.
- Earle, Peter (1972). The Life and Times of Henry V. London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-297-99428-2.
- Hutchinson, Harold Frederick (1967). Henry V: A Biography. London: Eyre & Spottiswoode.
Kingsford, C. (1891). ?Henry V”. Ур.: Lee, Sidney. Речник националне биографи?е. 26. London: Smith, Elder & Co.
- Kingsford, C., ур. (1911) [1513]. The First English Life of King Henry the Fifth. Oxford: Clarendon Press. hdl:2027/yale.39002004659539.
- Mortimer, I. (2009). 1415: Henry V's Year of Glory. London: The Bodley Head. ISBN 978-0-224-07992-1.
- Muir Wilson, I. M. U. (1922). ?Henry V of England in France, 1415–1422”. The Scottish Historical Review. 20 (77): 34—48. JSTOR 25519493.
- Pollard, A.J. (3. 2. 2014). Henry V. Stroud: The History Press. ISBN 978-0-7524-9763-1.
- Ripley, G.; Dana, C., ур. (1879). ?Henry V”. American Cyclop?dia. 8 (2nd изд.). New York: D. Appleton & Company. стр. 644–646.
- Seward, D. (1987). Henry V as Warlord. Harmondsworth.
- Wylie, J.H.; Waugh, W.T. (1914—1929). The Reign of Henry V. Cambridge University Press.
- Henry V (biography), Archontology, Приступ?ено 28. 11. 2009
- ?Henry V”, BBC
- Henry V (official website), UK: British Monarchy.
- ?Henry V Biography”, Who2
- Fernandez-Armesto, Felipe (17. 2. 2011), ?The Myth of Henry V”, BBC
- Tyler, J Endell, Henry of Monmouth: Memoirs of Henry the Fifth, Project Gutenberg.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Хенри V Ланкастер на веб-са?ту WorldCat (?език: енглески)
- BBC Radio 4 Great Lives on Henry V – listen online: ?Henry V”, BBC Radio 4, Great Lives