网友开发淘宝剁手守护平台 可一键清空女友购物

Когур?о, Пекче и Сила ??(Baekje), ??(Silla), ???(Goguryeo) Три кра?евине
Три кра?евине у 5. веку, на врхунцу мо?и кра?евства Когур?о.
Географи?а
Континент		Ази?а
Реги?а		источна Ази?а
Зем?а		Коре?а
Друштво
Службени ?език		коре?ски
Религи?а		будизам
Политика
Облик државе		монархи?а
Истори?а
— Оснива?е		57. п. н. е.
— Укида?е		668. н.е.
Зем?е претходнице и наследнице
Претходнице:		Наследнице:
	Кочосон	У?еди?ена Сила
	Династи?а Хан

Три кра?евине у 5. веку, на врхунцу мо?и кра?евства Кокур?о

百度 多名北京大学学生发现后通过淘宝网平台按假证、假章、假标签、学业作弊类违规类型投诉该商品，但平台告知其举报的商品经核实符合平台销售规则，举报不成立。

Три кра?евине (енгл. Three Kingdoms of Korea, коре?. ????) означава период коре?ске истори?е од 57. п. н. е. до 668. н.е, када су Коре?ским полуострвом владале кра?евине Пекче (енгл. Baekje, коре?. ??, 百濟), Сила (енгл. Silla, коре?. ??, 新羅), и Когур?о (енгл. Goguryeo, коре?. ???, 高句麗). Когур?о ?е касни?е прозван Кор?о (енгл. Goryeo, коре?. ??, 高麗), од чега ?е настало модерно име Коре?а. У исто време пото?ало ?е око 78 племенских државица у ?ужном делу Коре?ског полуострва, и ве?е државе Ок?о, Бу?о и Донг?е у северном делу Коре?е и Ман?ури?и.

Кра?евине Пекче и Сила доминирале су ?ужном половином Коре?ског полуострва и острвом Че?у (Тамна), док ?е Кокур?о владао северном половином Коре?е, полуострвом ?аодонг и половином Ман?ури?е. Пекче и Кор?о деле оснивачки мит, ко?и ?е на?вероватни?е пореклом из државе Бу?о. Период пре формира?а кра?евина често се назива Пред-Три кра?евине (енгл. Proto–Three Kingdoms period).

У 7. веку (668) кра?евство Сила ?е у савезу са Кином династи?е Танг у?единило Коре?ско полуострво по први пут у истори?и, створивши прву у?еди?ену коре?ску наци?у. После пада Пекче и Кокур?о-а, династи?а Танг ?е накратко окупирала делове Коре?ског полуострва, али ?е кинеска во?ска 676. протерана из Коре?е у рату Силе и Танга (670-676). Наредни период познат ?е као У?еди?ена Сила или Касни?а Сила (668–935).

Кра?ем 7. века, Го од Балхе, бивши генерал Когур?о-а, основао ?е државу Балхе (698–926) на рани?о? територи?и Кокур?о-а, победивши династи?у Танг у бици код Тианменлинга (698).

Главни извор за ова? период ?е К?ига Ве?а (кин: 魏書, оде?ак Источни варвари - 東夷傳) из Анала Три кра?евства (енгл. Records of the Three Kingdoms) у Кини.

Истори?а

Кнежевина Чосон, прва коре?ска држава, и поред двогодиш?ег отпора (109-107. п. н. е.) подлегла ?е велико? (50.000 ?уди) и добро организовано? во?сци кинеског цара Куанг Ву-ти?а (Kuang Wu-ti) из династи?е Хан. Територи?у кнежевине Чосон Куанг Ву-ти ?е поделио у четири округа, на чи?е чело ?е поставио Кинезе, али контрола Кине над осво?еном Коре?ом временом ?е ослабила. Средином 1. века била ?е само номинална, и у Коре?и се у то време разви?а?у три кра?евине: на?пре Когур?о (Kogury?) на северозападу, а потом Пекче (Paekche) у долини реке Хана, и Сила (Silla) на ?угоистоку полуострва. Иако независне, биле су под ?аким утица?ем Кине. ?ихово друштвено уре?е?е било ?е у прелазно? етапи-од робовласничког ка феудалном друштву. Организаци?а во?ске, наоружа?е и тактика били су везани непосредно за разво? кинеске во?ске. Кра?евине су непрестано ме?усобно ратовале и кра?евина Сила, осла?а?у?и се на мо?ну кинеску династи?у Танг, победила ?е 668. у то? борби, али ?е Кина наметнула сво?у власт читаво? Коре?и. Кра?евина Сила кра?ем 7. века у?единила ?е Коре?у под сво?ом влаш?у у борби против кинеске доминаци?е, и Кина ?е 735. приморана да се одрекне власти над Коре?ом. У?еди?ена (Касни?а) Сила владала ?е читавом Коре?ом пуних 200 година.

Литература

• Best, J.W. (2003). ?Buddhism and polity in early sixth-century Paekche”. Korean Studies. 26 (2): 165—215. JSTOR 23719761. doi:10.1353/ks.2004.0001. 
• Lee, K. (1984) [1979]. A New History of Korea. Tr. by E.W. Wagner & E.J. Schulz. Seoul: Ilchogak. стр. 518. ISBN 9780674615762. 
• Na, H.L. (2003). ?Ideology and religion in ancient Korea”. Korea Journal. 43 (4): 10—29. Архивирано из оригинала 14. 6. 2011. г. 
• Nelson, Sarah M. (1993). The archaeology of Korea. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521407830. 
• Pearson, R; Lee, J.W.; Koh, W.Y.; Underhill, A. (1989). ?Social ranking in the Kingdom of Old Silla, Korea: Analysis of burials”. Journal of Anthropological Archaeology. 8 (1): 1—50. doi:10.1016/0278-4165(89)90005-6. Scopus: 2-s2.0-38249024295. 
• Beckwith, Christopher I. (2007). Koguryo: The Language of Japan's Continental Relatives: An Introduction to the Historical-Comparative Study of the Japanese-Koguryoic Languages, with a Preliminary Description of Archaic Northeastern Middle Chinese (Second изд.). BRILL. ISBN 978-90-474-2028-6. 
• Mohan, Pankaj (2011), ?Contending Perspectives on Koguryo: A Fresh Look at China's Northeast Project”, The Dong Gook Sa Hak, 50: 53—93 .
• Pozzi, Alessandra; Janhunen, Juha Antero; Weiers, Michael, ур. (2006). Tumen Jalafun Jecen Aku: Manchu Studies in Honour of Giovanni Stary. 20 of Tunguso Sibirica. Giovanni Stary (Contributor). Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3447053785. Приступ?ено 1. 4. 2013. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Yoon, Hwy-tak (2004), ?China's Northeast Project: Defensive or Offensive Strategy?” (PDF), East Asian Review, 16 (4): 99—121, Архивирано из оригинала (PDF) 2025-08-05. г., Приступ?ено 2025-08-05 .
• Asmolov, V. Konstantin. (1992). The System of Military Activity of Koguryo, Korea Journal, v. 32.2, 103–116, 1992.
• Beckwith, Christopher I. (август 2003), ?Ancient Koguryo, Old Koguryo, and the Relationship of Japanese to Korean” (PDF), 13th Japanese/Korean Linguistics Conference, Michigan State University, Приступ?ено 2025-08-05 CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Byeon, Tae-seop (1999). 韓國史通論 (Outline of Korean history), 4th ed. Unknown Publisher. ISBN 978-89-445-9101-3. 
• Byington, Mark (2002), ?The Creation of an Ancient Minority Nationality: Koguryo in Chinese Historiography” (PDF), Embracing the Other: The Interaction of Korean and Foreign Cultures: Proceedings of the 1st World Congress of Korean Studies, III, Songnam, Republic of Korea: The Academy of Korean Studies, Архивирано из оригинала (PDF) 07. 07. 2022. г., Приступ?ено 08. 07. 2023 
• Byington, Mark (2003). A History of the Puyo State, its People, and its Legacy (PhD). Havard University. 
• Byington, Mark (2004b), The War of Words Between South Korea and China Over An Ancient Kingdom: Why Both Sides Are Misguided, History News Network (WWW), Архивирано из оригинала 2025-08-05. г. 
• Chase, Thomas (2011), ?Nationalism on the Net: Online discussion of Goguryeo history in China and South Korea” (PDF), China Information, 25 (1): 61—82, S2CID 143964634, doi:10.1177/0920203X10394111, Архивирано из оригинала (PDF) 2025-08-05. г. 
• Lee, Peter H. (1992), Sourcebook of Korean Civilization 1, Columbia University Press 
• Rhee, Song nai (1992) Secondary State Formation: The Case of Koguryo State. In Aikens, C. Melvin (1992). Pacific northeast Asia in prehistory: hunter-fisher-gatherers, farmers, and sociopolitical elites. WSU Press. ISBN 978-0-87422-092-6. 
• Sun, Jinji (1986), Zhongguo Gaogoulishi yanjiu kaifang fanrong de liunian (Six Years of Opening and Prosperity of Koguryo History Research), Heilongjiang People's Publishing House 
• Unknown Author, Korea, 1-500AD, Metropolitan Museum 
• Unknown Author, Koguryo, Britannica Encyclopedia, Архивирано из оригинала 2025-08-05. г. 
• Unknown Author (2005), ?Korea”, Columbia Encyclopedia, Bartleby.com, Приступ?ено 2025-08-05 
• ScienceView, Cultural Development of the Three Kingdoms, ScienceView (WWW), Архивирано из оригинала 2025-08-05. г. 
• Wang, Zhenping (2013), Tang China in Multi-Polar Asia: A History of Diplomacy and War, University of Hawaii Press 
• Xiong, Victor (2008), Historical Dictionary of Medieval China, United States of America: Scarecrow Press, Inc., ISBN 978-0810860537 

Спо?аш?е везе

• Three Kingdoms Period - Ancient History Encyclopedia
• Korea's Three Kingdoms