快递“实名制”遇重重阻力：收寄件人担心信息泄露

Република Суринам Republiek Suriname  (холандски) Ripoliku Sranan / Ripoliku fu Sranan  (сранан тонго)
Застава Грб
Крилатица: Правда, побожност, вера (лат. Justitia, pietas, fides) (хол. Gerechtigheid, vroomheid, vertrouwen)
Химна: Боже буди уз наш Суринам (хол. God zij met ons Suriname)
Главни град  (и на?ве?и)	Парамарибо
Службени ?език	холандски
Владавина
Облик државе	Председничка република
— Председник	?енифер Симонс
— Потпредседник	Грегори Русланд
Истори?а
Ствара?е	?
— Колони?а Суринам	1667—1954.
— Конститутивна зем?а Кра?евине Холанди?е	15. децембар 1954.
— Независност	25. новембар 1975.
— Актуелни устав	30. септембар 1987.
Географи?а
Површина	?
— укупно	163.821 km2?(90)
— вода (%)	1,1
Становништво	?
— 2016.	558.368?(166)
— 2012.	541.638
— густина	3,41 ст./km2?(231)
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2017
— укупно	$7,961 мили?арди
— по становнику	$13.934
ИХР (2015)	0,725?(97) — висок
Валута	Суринамски долар (SRD)
— стоти део валуте	?100 центи?
Остале информаци?е
Временска зона	UTC ?3
Интернет домен	?.sr?
Позивни бро?	+597

百度 周恩来同志青年时代曾经写下这样的寄语：愿相会于中华腾飞世界时。

Суринам (хол. Suriname), или званично Република Суринам (хол. Republiek Suriname), независна ?е држава смештена у североисточном делу ?ужне Америке у географско-политичко? реги?и познато? као Гва?ане. Налази се у источном делу Гва?анске висоравни на обали Атлантског океана, и граничи се са француским прекоморским департманом Гва?аном на истоку, Републиком Гва?аном на западу и Бразилом на ?угу. Са површином нешто ма?ом од 164.000 km2 и популаци?ом од свега 560.000 становника Суринам ?е на?ма?а ?ужноамеричка зем?а. Држава ?е административно поде?ена на десет округа, ве?ина становништва живи у уском приобалном по?асу уз обалу, а главни и на?ве?и град у зем?и ?е Парамарибо.

Пре доласка европских истраживача почетком XVI века на подруч?у данаш?ег Суринама живела су бро?на домородачка племена, а на?раширени?и су били припадници номадских етничких група Аравака и Калина. Европски колонизатори оснивали су широм зем?е бро?не плантаже на ко?има су углавном радили афрички робови и пороб?ено локално становништво. У периоду 1667—1954. Суринам ?е посто?ао као холандска колони?а, а тек 1954. доби?а званичан статус конститутивне зем?е Кра?евине Холанди?е. Суринам ?е постао независан 25. новембра 1975. године. Устро?ен ?е као унитарна парламентарна република.

Иако се географски налази у континенталном делу ?ужне Америке, културолошки гледано Суринам ?е више карипска зем?а и пуноправни ?е члан Карипске за?еднице држава (CARICOM). Службени ?език ?е холандски, а ?ош пет ?езика има званичан статус на националном нивоу, изме?у осталих то су и енглески и ?авански ?език. Суринам ?е ?едина независна држава поред Холанди?е у ко?о? ве?ина становништва говори холандским ?езиком.

Суринам ?е пуноправни члан бро?них ме?ународних организаци?а попут У?еди?ених наци?а, Организаци?е исламске сарад?е, Уни?е ?ужноамеричких наци?а, Организаци?е америчких држава, Покрета несврстаних, Ме?ународног монетарног фонда, Холандске ?езичке уни?е и других.

Етимологи?а

Корен савременог назива зем?е вероватно води порекло од ?едног од племена етничке групе Та?на?и ко?и су насе?авали подруч?е савременог Суринама пре доласка Европ?ана, а ко?и су себе називали Суринен. Први британски досе?еници ко?и су на том подруч?у формирали колони?у Маршалс Крик преузели су та? назив и модификовали га на садаш?и облик Суринам. Име зем?е у српски ?език ?е дошло управо преко енглеског ?езика.

У изворном холандском изговору име државе се изговара као Суринама (?syri?na?m?).

Географи?а

Положа? Суринама у ?ужноамеричко? реги?и

Република Суринам се налази у североисточном делу ?ужноамеричког континента и у целости лежи на подруч?у Гва?анске висоравни. Са површином од 163.821 km2 Суринам ?е територи?ално на?ма?а суверене држава на континенту, а територи?ално су ма?и ?едино Француска Гва?ана и Фолкландска Острва. По величини територи?е налази се на 90. месту у свету (рачуна?у?и само независне државе), а поре?е?а ради Суринам ?е двоструко ве?и од Срби?е. Копнени део зем?е чини око 156.000 km2, док око 7.820 km2 чине водене површине (око 1,1% од укупне површине зем?е). На?ве?и део зем?е налази се на подруч?у изме?у 1° и 6° северне географске ширине и 54° и 58° западне географске дужине. Географско средиште зем?е налази се на координатама 4° 00′ N 56° 00′ W.

Суринам се граничи са три државе, а укупна дужина државних граница ?е 1.703 km. На?дужа ?е западна граница са Републиком Гва?аном и ?ена дужина ?е око 600 km, на ?угу ?е граница са Бразилом (дужина границе ?е 593 km), а на истоку са Француском, односно са ?еним прекоморским департманом Француском Ги?аном (дужина 510 km). На северу Суринам излази на обале Атлантског океана, а дужина ?егове обале ?е 386 km. У саставу Суринама налазе се и територи?алне воде на уда?ености од 12 наутичких ми?а од обале (22,2 km), док се ексклузивна економска зона протеже до 200 наутичких ми?а од обале (370,4 km).

?угозападни део Гва?ане, односно ?угозападни део Суринама, подруч?е познато као област Тигри (око 15.000 km2) ?е предмет територи?алног спора изме?у две државе ко?и датира ?ош од 1840. године. Подруч?е ?е од 1969. под де факто контролом Републике Гва?ане иако га де ?уре власти Суринама сматра?у саставним делом те зем?е. Спор око поморске границе са Гва?аном решен ?е на Ме?ународном суду за арбитражу, а у складу са ?Пове?ом У?еди?ених наци?а о праву на мору” ко?и су обе зем?е потписале, а спор ?е званично решен 20. септембра 2007. године. Предмет спора ?е и ?угоисточни део границе са Француском Гва?аном.

Геологи?а и ре?еф

Топографска мапа Суринама са спорним подруч?има

?ули?анатоп ?е на?виша планина у зем?и са висином од 1.286 m изнад нивоа мора. Смештена на штиту Ги?ана, зем?а може да се подели у две главне географске реги?е. Северни, низи?ски приобални део (отприлике изнад лини?е Албина-Паранам-Вагенинген) ?е култивисан, и ве?ина популаци?е живи овде. ?ужни део се састо?и од тропских кишних шума и ретко насе?ених савана дуж границе са Бразилом.

Клима

Налази се изме?у два до пет степени северно од екватора, Суринам има веома топлу тропску климу и температуре не варира?у пуно у току године. Година има две кишне сезоне, од априла до августа и од новембра до фебруара. Тако?е има и две суве сезоне, од августа до новембра и од фебруара до априла.

Воде

хидролошка мапа

Истори?а

Бивша Холанди?ска колони?а Суринам у ?ужно? Америци, северно од Бразила добила ?е независност 1975. године. На основу устава ко?и ?е поништен 1980. године био ?е Суринам парламентарна република.

Суринам су открили 1499. године шпански морепловци Алонсо де Охеда, Америго Веспучи и Хуан де ла Коста али га нису населили иако га ?е Шпани?а 1594. године присво?ила остао ?е и нада?е ненаста?ен. У прво? половини 17. века су ?егову колонизаци?у покушали да направе Холан?ани, Британци и Французи. Прво тра?но насе?е су 1651. године основао ?е Енглез Х?у Вилафби и право на то насе?е му ?е потврдио 1662. године енглески кра? Чарлс I. Насе?е су оснажили и ?евре?ски колонисти. 1667. године колони?у су добили Холан?ани као замену за ?Нови Амстердам“ (данаш?и ?у?орк). Године 1683. настало ?е друштво Суринам ко?е ?е разви?ало робовласничко плантажерску привреду. Бечки конгрес ?е потврдио Суринам као холандску крунску колони?у. Све до укида?а ропства 1863. године, у колони?и су радили робови из Африке, Кине, Индонези?е и Инди?е. Суринам ?е добио самосталност 1975. године и проглашена ?е република.

Влада министарског председника Хенка Арона прокламовала ?е политику несврстава?а. После во?ног преврата 1980. године преузела ?е владу осмочлана во?ничка група. Покуша? да се оспори ова влада ?е пропао. После поништава?а устава и после проглаше?а ванредног ста?а 1982. године глава државе ?е постао пуковник Деси Баутерсе. Суринам ?е требао да постане соци?алистичка држава.

Почетком 1983. године укинула ?е Холанди?а сваку помо? Суринаму ко?а ?е чинила ?едну тре?ину ?егових прихода. У фебруару 1983. године именована ?е влада са Еролом Алибуксом. Влада ?е почела да преговара са Бразилом ко?и ?е обе?авао велику помо? и у привреди и во?ну помо?. Године 1986. почео ?е устанак под во?ством Рони?а Брусви?ка ко?и ?е прерастао у гра?ански рат. Становништво ?е добило нови устав и на слободним изборима изабран ?е председник Рамсевак Шанкар. ?ега ?е ускоро заменио ?охан Краг, а 1991. године народно ве?е ?е изабрало за председника Роналда Венети?ана.

Парламент Суринама ?е ?ула 2010. на функци?у председника изабрао бившег во?ног диктатора, Деси Баутерсеа.

Становништво

Око 37% становништва чине Инди?ци (Хиндустанци)-, потомци емиграната ко?и су отишли из Инди?е у 19. веку. Креолци чине 31% становништва. Они су мешавина беле и црне расе, а ?аванци из бивше колони?е Низоземске чине 15% популаци?е у Суринаму. Маронци - потомци одбеглих афричких робова чине 10% становништва. Остатак становништва чине ве?ином Кинези, Европ?ани и Бразилци.

На?заступ?ени?е вере у Суринаму су хриш?анство (48,4%), хиндуизам (22,3%) и ислам (13,9%). На?заступ?ени?и ?език ?е холандски, али се доста користе и матични ?езици. У Холанди?и живи велики бро? Суринамаца.

Разво? становништва изме?у 1961. и 2003.

На?ве?и градови

Главни чланак: Списак градова у Суринаму

Политика

Устав Суринама ?е донет 1987. године. Народна скупштина се састо?и од 51 представника. Парламентарни избори у Суринаму се одржава?у сваких пет година. Правни систем Суринама ?е преузет од Холанди?е. Суринам ?е пуноправни члан Карипске за?еднице.

Суринам ?е прва држава ко?а ?е опозвала призна?е независности самопроглашене такозване Републике Косово.

Административна подела

Суринам ?е административно поде?ен на округе или дистрикте (хол. distrikten) ко?и се у садаш?им границама налазе од 1980. године. Административну поделу зем?е на ма?е самоуправне ?единице први су увели Холан?ани, а први званичан акт ко?им ?е зем?а поде?ена на 8 реги?а и два округа донесен ?е 8. октобра 1834. године. Током 1927. извршена ?е реконструкци?а административног апарата и зем?а ?е поде?ена на 7 округа. У наредним година са ве?им или ма?им модификаци?ама ме?а се распоред и границе округа, а у садаш?ем облику егзистира?у од 1980. године. На челу сваког округа налази се комесар ког на ту функци?у имену?е директно председник државе.

Сваки округ ?е да?е поде?ен на ?ресорте” (хол. ressorten), тре?естепене нивое локалне самоуправе ко?и су на?слични?и општинама. Сваки ресорт чини главно насе?е и неколико ма?их оближ?их насе?а. На челу сваког ресорта налази се ве?е чи?и чланови се бира?у на директним изборима на мандат од пет година. Целокупна територи?а Суринама ?е данас поде?ена на 62 ресорта.

Административни окрузи Суринама

Административни ресорти Суринама

Окрузи Суринама

Пол. на мапи	Округ	Админ. центар	Површина km2	Површина у %	Становника 2012.	Становника у %	Гус. нас ст/km2
	Округ Парамарибо	Парамарибо	182	0,1	240.924	44,5	1.323,8
	Ваника	Лелидорп	443	0,3	118.222	21,8	266,9
	Никери	Ниув Никери	5.353	3,3	34.233	6,3	6,4
	Корони	Тотнес	3.902	2,4	3.391	0,6	0,9
	Сарамака	Гронинген	3.636	2,2	17.480	3,2	4,8
	Комева?не	Ниув Амстердам	2.353	1,4	31.420	5,8	13,4
	Пара	Онвервахт	5.393	3,3	24.700	4,6	4,6
	Марова?не	Албина	4.627	2,8	18.294	3,4	4,0
	Бракопондо	Бракопондо	7.364	4,5	15.909	2,9	2,2
	Сипаливини	нема	130.567	79,7	37.065	6,8	0,3
	Република Суринам	Парамарибо	163.820	100	541.638	100	3,3

Привреда

Суринам ?е по?опривредна зем?а у разво?у. Знача?ни за привреду зем?е су копови сировина су боксита и с тим у и вези производ?а алумини?ума. Вади се и нафта. 80% електричне енерги?е доби?а се из водених електрана. Ве?ину подруч?а покрива?у шуме (92% и то шуме што ?е на?више на свету). За по?опривреду ?е важна производ?а риже , банана, цитруса и кокосових ораха, ше?ерне трске, а важно ?е и сточарство (узга?а?е говеда и перади) и риболов.

У Суринаму посто?е две авио-компани?е и два аеродрома. Саобра?а? се врши или авионом или углавном пешке. Не посто?и никаква же?езничка мрежа. У зем?и ?е мало саобра?а?них путева.

Спорт

Руд Гулит, Франк Ра?кард и Кларенс Седорф су звезде европског фудбала порекло са Суринама.

Литература

• Baynes, Thomas Spencer (1888). Encyclop?dia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, and General Literature, Volume XI (Ninth Edition—Popular Reprint изд.). ?In 1614, the states of Holland granted to any Dutch citizen a four years' monopoly of any harbour or place of commerce which he might discover in that region (Guiana). The first settlement, however, in Suriname (in 1630) was made by an Englishman, whose name is still preserved by Marshall's Creek.” 

Спо?аш?е везе

• ?Влада Републике Суринам”. Архивирано из оригинала 16. 09. 2008. г. 
• ?Шефови државе и чланови кабинета”. Архивирано из оригинала 13. 08. 2011. г. 
• ?Суринам”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2019. г.  информаци?е у The World Factbook
• ?Информаци?е за независног путника”. Архивирано из оригинала 07. 11. 2009. г. 
• ?Суринам”. Архивирано из оригинала 07. 06. 2008. г.  на UCB Libraries GovPubs
• ?Суринамски ?езици - речник”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2010. г. CS1 одржава?е: Неподобан URL (веза)