京津冀将联合保护边界长城 修复中保留战争痕迹
| Слушне кошчице | |
|---|---|
 Слушне кошчице | |
| Дета?и | |
| Називи и ознаке | |
| Латински назив | Ossicula auditus |
| MeSH | D004429 |
| TA98 | A02.1.17.001 |
| TA2 | 880 |
| FMA | 52750 |
| Анатомска терминологи?а | |
Слушне кошчице (лат. ossicula auditus, ossicula auditoria) сачи?ава?у механички систем преноса вибраци?а са бубне опне ува на овални прозор ко?и се налази на супротно? страни унутраш?ег ува, свих кичме?ака, са изузетком риба Звук се кроз та? систем преноси у облику вибраци?а кошчица. Слушне кошчица ?ав?а?у се еволутивно први пут у водоземаца у облику ?единствене кошчице или узенги?е (стапеса). Код сисара, током еволуци?е додате су ?ош два слушних кошчица, чеки? и накова?.[1]
Ембриологи?а
[уреди | уреди извор]Слушне кошчице наста?у из мезенхима првог и другог шкржног лука. Глава и врат чеки?а, тело и кратки крак наков?а наста?у из првог шкржног лука. Дршка чеки?а и дуги крак наков?а наста?у из другог шкржног лука, а базална плоча узенги?е има двоструко порекло. Ма?и део наста?е од другог лука, а ве?и део од капсуле лавиринта (лат. lamina stapedialis).
Слушне кошчице се прво запажа?у у пето? неде?и интраутериног живота, а у петом месецу има?у величину као код одраслих, када и почи?е ?ихово окоштава?е (осификаци?а). Осификаци?а наков?а и чеки?а се одви?а паралелно, а у двадесетпето? неде?и накова? и чеки? су осификовани са изузетком дисталног окра?ка дршке чеки?а. Ова? касни разво? дршке чеки?а може бити узрокован хипоплази?ом или аплази?ом.[2]
Функци?а слушних кошчица
[уреди | уреди извор]
b Чеки? (Malleus)
c Накова? (Incus)
d Узенги?а или стремен (Stapes)
e Сред?е уво (Auris media)
.jpg)
1 Чеки? (Malleus)
2 Накова? (Incus)
2' Лентикуларни наставак наков?а Processus lenticularis (incudis)
3 Узенги?а или стремен (Stapes)
4 Бубна опна (Membrana tympani)
5 Овални прозор ('Fenestra ovalis)
6 Миши? затезач бубне опнеMusculus tensor tympani
7 Стремени миши? Musculus stapedius
Звук се кроз систем слушних кошчица преноси у облику ?ихових вибраци?а. Унутраш?е уво испу?ено ?е течнош?у. Када сред?е уво не би посто?ало и када би звук из спо??е средине директно деловао на мембрану иза ко?е ?е течност унутраш?ег ува, разлика у импедансама ваздуха и течности учинила би пренос звучне енерги?е из спо?аш?е средине до сензора веоме неефикасним.
Зато се сматра да систем кошчица сред?ег ува има важну функци?у трансформатора акустичке импедансе прилаго?ава?у?и у извесно? мери импедансу ваздушне средине на импедансу течности. Основа функци?е слушних кошчица заснована ?е на на томе како су оне ме?усобно повезане (узглоб?ене), што омогу?ава да делу?у као систем полуге. Прва кошчица у ланцу ?е чеки?. Он ?е спо?ена са средином бубне опне и за?едно са ?ом покре?е се око осе на ободу бубне опне. Крета?е чеки?а се преноси на накова?, ко?и ?е другим кра?ем везан на стремен. Преносни однос тог полужног система ?е промен?ив, и кре?е се изме?у 1,3:1 и 3:1, али се коначно прилаго?е?е (велики звучни притисак у течности унутраш?ег уха) постиже захва?у?у?и односу површина овалног прозорчи?а и површине бубне опне ко?и износи од 3:80 мм2. Тиме се механичка сила пове?ава изме?у 35 и 80 пута. Тако можемо ре?и да релативно велико помера?е (осцилаци?а) бубне опне, на кошчице делу?е малом силом ко?а се трансформише у ве?у силу ко?а малим ходом кошчица делу?е на овални прозор или улазни део унутраш?ег ува.
Живот на зем?и еволуирао ?е у релативно? тишини ко?а ?е владала у природи, све до индустри?ске револуци?е. Тада су се у човековом окруже?у по?авиле околности у ко?има ?е чуло слуха изложено ?аким звучним побудама. Временски период ко?и ?е протекао од тада сувише ?е кратак да би донео битне промене у еволуци?и човечи?ег организма. Због тога уво током еволуци?е ни?е добило неку природну заштиту против прекомерног звучног надража?а, као што то на пример има чуло вида (очни капци).
?едини заштитни механизам ко?и човечи?и организам поседу?е за борбу против прекомерних звукова налази се у преносном систему сред?ег ува. Посто?е две ефекта ко?а делу?у у том смислу:
- Инерци?а слушних кошчица
- Раздешава?е ?иховог преносног система
Мада су слушне кошчице веома лагане (чеки? и накова? око 20 мг, узенги?а 2-4 мг) ?ихова инерци?а представ?а одре?ену заштиту од наглог де?ства звучних вибраци?а (нпр пуц?а).
Раздешава?е преносног система кошчица наста?е под де?ством повратне спреге из можданих центара и назива се акустички рефлекс. Реализу?е се одговара?у?им реакци?ама миши?а ко?и контролише помера?е кошчица. Акустички рефлекс има коначну брзину реагова?а ко?а зависи од нивоа звучне побуде. Време тог реагова?а ?е у интервалу 0,1 -0,3 с. Ова? механизам делу?е при звучним побудама ко?е су сво?им нивоом изнад 65-70 дБ и ?егов ефекат приближно линеарно расте са порастом побуде. Максимално слаб?е?е звука делова?ем акустичког рефлекса ?е око 20 дБ.
Анатоми?а
[уреди | уреди извор]Чеки?
[уреди | уреди извор]
Чеки? (лат. malleus) ?е прва слушна кошчица у ланцу од три слушне кошчице у сред?ем уву, ко?а служи за пренос звучних вибраци?а са бубне опне на накова?. Прва слушна кошчица, ?е тешка 23 мг, и дугачка 6 мм. Држак чеки?а ?е спо?ен с буб?и?ем, а глава чеки?а ?е преко седласте површине узглоб?ена са наков?ем. Како ?е ?едним кра?ем чеки? спо?ена са средином бубне опне он се са ?ом за?едно покре?е услед звучних осцилаци?а у слушном каналу.
Анатомски гледано главни делови чеки?а су:
- глава (лат. caput malllei)
- врат (лат. collum malllei), ко?и се налази испод главе чеки?а
- држак чеки?а (лат. manubrium malllei), ко?и ?е смештен на до?ем делу чеки?а.
Са чеки?а полазе два наставка:
- Спо?ни наставак (лат. processus lateralis) ко?и иде пут спо?а, и на буб?и?у ствара избочину, или проминенци?у (лат. prominentia mallearis).
- Пред?и наставак (лат. processus anterior) ко?и иде према напред.
Накова?
[уреди | уреди извор]
Накова? (лат. incus) ?е друга слушна кошчица у ланцу од три слушне кошчице у сред?ем уву, ко?а служи за пренос звучних вибраци?а са чеки?а на узенги?у или стремен. Друга слушна кошчица тешка ?е 27 мг, а дугачка 7 мм.
Анатомски гледано главни делови наков?а су:
- Тело или труп наков?а (лат. corpus incudis)
- Два крака: дуги и кратки.
Кратки крак наков?а (лат. crus breve) усмерен ?е према напред, док се дуги крак наков?а (лат. crus longum) завршава лентикуларним наставком (лат. processus lenticularis) ко?им ?е узглоб?ена са главицом узенги?е или стремена.
Узенги?а
[уреди | уреди извор]
Узенги?а или стремен (лат. stapes) ?е на?ма?а кост у телу човека и тре?а на?ма?а слушна кошчица у ланцу од три слушне кошчице у сред?ем уву, ко?а служи за пренос звучних вибраци?а са наков?а на овални прозор сред?ег ува, а преко ?ега и до унутраш?ег ува. Тешка ?е 2,5 мг, а дугачка 4 мм.
Анатомски гледано главни делови узенги?е су:
- Главе стремена (лат. caput stapdius),
- Пред?и крак узенги?е (лат. crus anterius)
- Зад?и крак узенги?е (лат. crus posterius)
- База узенги?е (лат. basis stapdius).
Главица ?е узглоб?ена са наков?ем, а базом узенги?е затворен ?е овални прозорчи? према унутраш?ем уву.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Grafik zur Entwicklung der Kiefergelenke und ihren Derivaten”. Архивирано из оригинала 25. 02. 2014. г. Приступ?ено 22. 01. 2015.
- ^ ?eri?, D. i Ja?ovi?, A. Otolo?ka morfologija i radiolo?ka dijagnostika oboljenja srednjeg uva. 1996. Medicinski fakultet. Beograd.
Литература
[уреди | уреди извор]- Guyton, Arthur. Medicinska fiziologija. Beograd - Zagreb: Medicinska knjiga, 1981.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
