2015年嵊泗县“美好生活.全民乐和节”活动正式启动
| Р?уносуке Акутагава | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Чокодо Шу?ин[1] |
| Датум ро?е?а | 1. март 1892. |
| Место ро?е?а | Токио, ?апанско царство |
| Датум смрти | 24. ?ул 1927.?(35 год.) |
| Место смрти | Токио, ?апанско царство |
| Образова?е | Универзитет у Токи?у |
| Породица | |
| Деца | 3 (ук?учу?у?и ?асуши Акутагава) |
| К?ижевни рад | |
| Период | Модернизам[2] |
| Жанр | Ирационална фантастика[3] |
| На?важни?а дела | У жбуну Нос Рашомон |
Р?уносуке Акутагава (?ап. 芥川 龍之介) био ?е ?апански к?ижевник из периода Таишо.[4] Сматра се зачетником ?апанских кратких прича. По ?ему се од 1935. године доде?у?е Награда Акутагава за изузетне доприносе ?апанско? к?ижевности.[5] Преминуо ?е од последица предозира?а барбиталом.
Рани живот
[уреди | уреди извор]Р?уносуке Акутагава ?е ро?ен у Ирифуну, К?обаши, град Токио (данаш?и Акаши, Чуо, Токио), као на?стари?и син бизнисмена Тошизоа Нихаре и ?егове жене Фуку. ?егова породица ?е поседовала постро?е?е за прераду млека.[6] ?егова ма?ка ?е оболела од менталне болести убрзо након ?еговог ро?е?а, те га ?е усво?ио и одга?ао у?ак по ма?ци, Дошо Акутагава, од кога ?е добио презиме Акутагава. Од малих ногу се интересовао за класичну кинеску к?ижевност, као и за дела Мори?а Ога?а и Нацуме Сосеки?а.
Уписао се у Прву сред?у школу 1910. и развио односе са друговима из разреда као што су Кан Кикучи, Куме Масао, ?узо ?амамото и Цучи?а Бунме?, ко?и ?е сви касни?е постати писци. Почео ?е да пише након што ?е почео да поха?а на Токи?ски Импери?ални универзитет (сада Универзитет у Токи?у) 1913. године, где ?е студирао енглеску к?ижевност. Док ?е ?ош био студент, предложио ?е брак при?ате?ици из дети?ства ?а?ои ?ошиди, али ?егова усво?ите?ска породица ни?е одобрила за?едницу. Године 1916, верио се са Фуми Цукамото, ко?ом се оженио 1918. Имали су тро?е деце: Хироши Акутагава (1920–1981) ?е био глумац, Такаши Акутагава (1922–1945) ?е уби?ен као студент-регрут у Бурми, а ?асуши Акутагава (1925–1989) ?е био композитор.
Након дипломира?а, Акутагава ?е накратко предавао у Морнаричко? школи у ?окосуки, Канагава, као инструктор енглеског ?езика, пре него што ?е одлучио да се посвети писа?у са пуним радним временом.
К?ижевна кари?ера
[уреди | уреди извор]
Године 1914, Акутагава и ?егови бивши другови из сред?е школе оживели су к?ижевни часопис Шиншичо (?Нови токови мисли“), где су об?авили преводе Вили?ама Батлера ?е?тса и Анатола Франса за?едно са делима ко?а су сами написали. Акутагава ?е следе?е године об?авио сво?у другу приповетку ?Рашомон“ у к?ижевном часопису Теикоку Бунгаку (?Импери?ална к?ижевност“), док ?е ?ош био студент. Рад?у, засновану на причи из дванаестог века, Акутагавини при?ате?и нису добро прихватили, ве? су ?е жестоко критиковали. Без обзира на то, Акутагава ?е скупио храброст да посети свог идола, Нацуме Сосеки?а, децембра 1915. за Сосеки?еве неде?не к?ижевне кругове. У новембру ?е дело об?авио у к?ижевном часопису Теикоку Монгаку.[1] Почетком 1916, об?авио ?е дело ?Хана“ (?Нос“, 1916), ко?а ?е добило похвале од Сосеки?а и пружило Акутагави први укус славе.[7]
Тако?е ?е у то време Акутагава почео да пише хаику под хаиго (псеудонимом) Гаки. Акутагава ?е затим произвео сери?у кратких прича смештених у хеиан, едо или рани меи?и периоде у ?апану. Ове приче су реинтерпретирале класична дела и истори?ске инциденте. Примери ових прича су: Гесаку занма? (?Упи?ен писмима“, 1917)[8] и Карено-шо (?Пабирче?е са осушеног по?а“, 1918), ?игоку хен (?Паклени екран“, 1918); Хок?онин но ши (?Смрт хриш?анина“, 1918) и Бутока? (?Бал“, 1920). Акутагава ?е био снажан противник натурализма. Об?авио ?е дела Микан (?Мандарине”, 1919) и Аки (??есен”, 1920) ко?а има?у модерни?е поставке.
Године 1921, Акутагава ?е прекинуо сво?у списате?ску кари?еру да би провео четири месеца у Кини, као извештач за Осашки Ма?ничи Шинбун. Путова?е ?е било стресно и боловао ?е од разних болести од ко?их му се здрав?е никада ни?е опоравило. Убрзо по повратку об?авио ?е ?абу но нака (?У га?у”, 1922). Током путова?а, Акутагава ?е посетио бро?не градове ?угоисточне Кине, ук?учу?у?и Нанкинг, Шанга?, Ханг?оу и Су?оу. Пре путова?а написао ?е приповетку ?Христ из Нанкинга“; о кинеско? хриш?анско? за?едници; према ?егово? сопствено? маштовито? визи?и Нанкинга, под утица?ем класичне кинеске к?ижевности.[9]
Утица?и
[уреди | уреди извор]Акутагавине приче су биле под утица?ем ?еговог увере?а да к?ижевна пракса треба да буде универзална и да може да спо?и западне и ?апанске културе. Иде?а се може видети у начину на ко?и ?е Акутагава користио посто?е?а дела из различитих култура и временских периода и било препису?е причу са модерним сензибилитетом или ствара нове приче користе?и иде?е из више извора. Култура и формира?е културног идентитета ?е тако?е главна тема у неколико ?егових дела. У овим причама, он истражу?е формира?е културног идентитета током периода истори?е у ко?има ?е ?апан био на?отворени?и за спо?не утица?е. Пример за то ?е ?егова прича Хок?онин но Ши (?Мученик”, 1918) ко?а ?е смештена у рани мисионарски период.
Приказ жена у Акутагавиним причама углавном ?е обликован утица?ем три жене ко?е су се понашале као ?егове ма?чинске фигуре. На?знача?ни?а ?е била ?егова биолошка ма?ка Фуку, у погледу ко?е се бринуо да ?е наследити ?ено лудило.[10] Иако ?е Акутагава одво?ен из Фуку осам месеци након ?еговог ро?е?а,[10] он се снажно поистоветио са ?ом и веровао ?е да ?е живот бесмислен ако би у било ком тренутку могао да полуди. ?егова тетка Фуки ?е играла на?истакнути?у улогу у ?еговом одраста?у, контролишу?и ве?и део Акутагавиног живота, као и захтева?у?и много ?егове паж?е, посебно како ?е старила. Жене ко?е се по?ав?у?у у Акутагавиним причама, слично као и ?егове ма?чинске фигуре, биле су углавном написане као доминантне, агресивне, преварантске и себичне. Насупрот томе, мушкарци су често представ?ани као жртве таквих жена.
Касни?и живот
[уреди | уреди извор]
Завршну фазу Акутагавине к?ижевне кари?ере обележило ?е погорша?е ?еговог физичког и менталног здрав?а. Велики део ?еговог рада у овом периоду ?е изразито аутобиографски, делимично са текстом преузетим директно из ?егових дневника. ?егови радови током овог периода ук?учу?у Да?до?и Шинсуке но хансеи (?Рани живот Да?до?и Шинсука“, 1925) и Тенкибо (?Регистар смрти“, 1926).
У то време, Акутагава ?е имао високо популаразован спор са ?уни?иром Танизаки?ем око важности структуре у односу на лиризам у причама. Акутагава ?е тврдио да ?е структура (како ?е прича испричана) важни?а од садржа?а или заплета приче, док ?е Танизаки тврдио супротно.
Акутагавина послед?а дела ук?учу?у Капа (1927), сатиру засновану на истоименом створе?у из ?апанског фолклора, Хагурума (?Врте?и зупчаници” или ?Зупчани точкови”, 1927), Ару ахо но исшо (?Живот будале” или ?Живот ?едног глупог човека”) и Бунгеитеки на, амари ни бунгеитеки на (?К?ижевно, превише к?ижевно”, 1927).
Пред кра? свог живота, Акутагава ?е патио од визуелних халуцинаци?а и анксиозности због страха да ?е наследио ментални пореме?а? сво?е ма?ке. Године 1927, преживео ?е покуша? самоубиства, за?едно са при?ате?ем сво?е супруге. Касни?е ?е преминуо од самоубиства након што ?е узео превелику дозу веронала, ко?и му ?е дао Мокичи Са?то 24. ?ула исте године. У свом тестаменту ?е написао да осе?а ?не?асну несигурност“ (ぼんやりした不安) у погледу буду?ности.[11] Имао ?е 35 година.[12]
Насле?е и адаптаци?е
[уреди | уреди извор]Током свог кратког живота, Акутагава ?е написао 150 кратких прича.[13] Део ?их ?е адаптиран у друге меди?е. Чувени филм Акире Куросаве из 1950. године Рашомон препричава Акутагавин У га?у бамбуса, са насловом и кадровским сценама смештеним у Рашомон капи?и преузетим из Акутагавиног Рашомона.[14] Укра?инска композиторка Виктори?а Полева написала ?е балет Гагаку (1994), заснован на Акутагавином Пакленом екрану. ?апански композитор Ма?ако Кубо написао ?е оперу под насловом Рашомон, засновану на Акутагавино? причи. Немачка верзи?а ?е преми?ерно приказана у Грацу, Аустри?а 1996. године, а ?апанска верзи?а у Токи?у 2002. године. Централни концепт приче (т?. сукоб?ени прикази истих дога?а?а са различитих тачака гледишта, без ?дефинитивног“) ушла ?е у приповеда?е као прихва?ен троп.
Године 1930, Тацуо Хори, писац, ко?и ?е себе видео као Акутагавиног ученика, об?авио ?е сво?у приповетку ?Сеи казоку” (дословно ?Света породица”), ко?а ?е написана под утиском Акутагавине смрти[15] и чак ?е дат помен на мртвог ментора у облику преминулог лика Куки?а.[16] Године 1935, Акутагавин доживотни при?ате? Кан Кикучи установио ?е к?ижевну награду за обе?ава?у?е нове писце, Акутагавину награду, у ?егову част.
Године 2020, NHK ?е продуковао и емитовао филм Странац у Шанга?у. У ?ему се приказу?е Акутагавино време као извештача у граду, а у главно? улози ?е Р?ухе?а Мацуда.[17]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б 戸部原, 文三 (2015). 一冊で名作がわかる 芥川龍之介（KKロングセラーズ）. PHP研究所. ISBN 978-4-8454-0785-9.
- ^ ?Akutagawa Ryunosuke and the Taisho Modernists”. aboutjapan.japansociety.org. About Japan.
- ^ ?The Weird: An Introduction”. Weird Fiction Review. 6. 5. 2012.
- ^ ?Akutagawa Ryūnosuke | Japanese author | Britannica”. www.britannica.com (на ?езику: енглески). Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ ?Akutagawa Ryūnosuke | Modernist writer, Short stories, Novels | Britannica”. www.britannica.com (на ?езику: енглески). Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ Ueda, Masaaki (2009). Konsaisu nihon jinmei jiten. Hideo Tsuda, Keiji Nagahara, Shōichi Fujii, Akira Fujiwara. Sanseidō. стр. 19. ISBN 978-4-385-15801-3. OCLC 290447626.
- ^ Keene, Donald (1984). Dawn to the West: Japanese Literature of the Modern Era. New York: Holt, Rinehart and Winston. стр. 558–562. ISBN 978-0-03-062814-6.
- ^ The American Asian Review (на ?езику: енглески). Institute of Asian Studies, St. John's University. 1985. стр. 84.
- ^ 関口, 安義 (2007). 世界文学としての芥川龍之介. Tokyo: 新日本出版社. стр. 223. ISBN 9784406050470.
- ^ а б Tsuruta, Kinya (1999). ?The Defeat of Rationality and the Triumph of Mother "Chaos": Akutagawa Ryūnosuke's Journey”. Japan Review (11): 75—94. ISSN 0915-0986. JSTOR 25791036.
- ^ ?芥川龍之介 或旧友へ送る手記”. www.aozora.gr.jp.
- ^ ?JAPAN: Gulliver in a Kimono”. Time. 25. 8. 1947. Архивирано из оригинала 22. 6. 2023. г.
- ^ Peace, David (27. 3. 2018). ?There'd be dragons”. The Times Literary Supplement. Приступ?ено 4. 3. 2019.
- ^ Arita, Eriko, "Ryunosuke Akutagawa in focus", Japan Times, 18 March 2012, p. 8.
- ^ ?堀辰雄 (Hori Tatsuo)”. Kotobank (на ?езику: ?апански). Приступ?ено 3. 9. 2021.
- ^ Watanabe, Kakuji (1960). Japanische Meister der Erz?hlung (на ?езику: немачки). Bremen: Walter Dorn Verlag.
- ^ World-Japan, Nhk (2025-08-07). ?A Stranger in Shanghai, Dramatic Film that Captures Tumult of 1920's Shanghai, Makes International Broadcast Premiere on NHK WORLD-JAPAN December 27, 28”. GlobeNewswire News Room (Саопште?е). Приступ?ено 2025-08-07.
Литература
[уреди | уреди извор]- Keene, Donald. Dawn to the West. Columbia University Press; (1998). ISBN 0-231-11435-4
- Ueda, Makoto. Modern Japanese Writers and the Nature of Literature. Stanford University Press (1971). ISBN 0-8047-0904-1
- Rashomon and Seventeen Other Stories - the Chronology Chapter, Trans. Jay Rubin. Penguin Classics (2007). ISBN 978-0-14-303984-6
- Nakada, Masatoshi. Akutagawa Ryunosuke: Shosetsuka to haijin. Kanae Shobo (2000). ISBN 4-907846-03-7
- Shibata, Takaji. Akutagawa Ryunosuke to Eibungaku. Yashio Shuppansha (1993). ISBN 4-89650-091-1
- Takeuchi, Hiroshi. Akutagawa Ryunosuke no keiei goroku. PHP Kenkyujo (1983). ISBN 4-569-21026-0
- Tomoda, Etsuo. Shoki Akutagawa Ryunosuke ron. Kanrin Shobo (1984). ISBN 4-906424-49-X
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]
- Р?уносуке Акутагава на са?ту LibriVox (?език: енглески)
- Р?уносуке Акутагава на са?ту Internet Archive (?език: енглески)
- Ryunosuke Akutagawa на са?ту Про?екат Гутенберг (?език: енглески)
- Short works in English translation (from Asymptote (journal)).
- Short stories in English translation (from The Yale Review).
- Akutagawa Ryunosuke on aozora.gr.jp (complete texts with furigana)
- Akutagawa Ryunosuke on Amazon Kindle Store (Japanese texts with furigana)
- Literary Figures from Kamakura
- Ryunosuke Akutagawa's grave
- Petri Liukkonen. "Ryūnosuke Akutagawa". Books and Writers
- Rashomon and Seventeen Other Stories
- J'Lit | Authors : Ryunosuke Akutagawa | Books from Japan Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (5. август 2017)
| Ме?ународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| ?уди | |
| Остале | |
