全国游泳冠军赛 孙杨收获个人自由泳“全满贯”

百度 公司认为，2018年全球石油市场逐步趋向平衡，国际油价可能仍将维持中低位震荡运行，中国经济发展保持稳定增长，GDP预期增长%左右，油气消费需求总体上仍保持增长态势，随着油气体制改革的实施和一带一路建设的深入推进，资源来源和油气合作将更加多元，成品油消费税管理等规范性法律法规的出台，将营造更加公平的市场环境，公司认为，上述消息将有利于石油销售市场。

Реброноше Временски распон: Шаблон:Geo range
"Ctenophorae"
Научна класификаци?а
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Потцарство:	Eumetazoa
Тип:	Ctenophora Eschscholtz, 1829
Типска врста
Mnemiopsis leidyi
Classes
Tentaculata Nuda ?Scleroctenophora

Реброноше (Ctenophora) ?е тип на??едноставни?их еуметазоа ко?и се за?едно са типом жар?ака сврстава у групу дуп?ара. Свих 90, до данас описаних врста, су маринске и воде на?чеш?е планктонски и пелашки начин живота, а веома мали бро? врста живи пузе?и по морском дну (бентос). Велики бро? ктенофора има?у способност луминисценци?е. Има их у свим морима и океанима, а на?заступ?ени?е су у умереним регионима.

Према желатинозном, прозрачном телу веома личе на медузе само што ?е ?ихово тело биради?ално симетрично и нема жарне ?ели?е. Назив су реброноше добиле према органима за крета?е ко?и су у виду меридионалних трака ко?е се пружа?у дуж читавог тела. На тим тракама се налазе низови плочица ко?е носе треп?е (цили?е) и има?у изглед чеш?ева. Плочице наста?у стапа?ем треп?и ?ели?а епидермиса. Покрети плочица почи?у на кра?у супротном од оног ко?и садржи усни отвор и у виду таласа се преносе читавим телом. На та? начин омогу?ено ?е да се животи?а кре?е устима напред.

Гра?а

Тело им ?е различитог облика, звонасто, тракасто или мешколико и на ?ему се разлику?у две стране:

• орална (до?а) на ко?о? ?е усни отвор ко?и се настав?а у систем гастроваскуларних канала;
• аборална (гор?а) на ко?о? се налази удуб?е?е обложено треп?астим епителом у коме ?е смештен чулни орган.

Тентакуле (ручице) нису постав?ене око усног отвора ве? се налазе бочно на телу. Веома су дугачке и разгранате и на ?има се налазе посебне леп?иве ?ели?е или колобласте (coloblaste) ко?е омогу?ава?у хвата?е плена.

Телесни зид обави?а гастроваскуларну дуп?у и изгра?ен ?е од два ?ели?ска и ?едног не?ели?ског сло?а:

• епидермиса, спо?аш?ег сло?а ?ели?а ко?и може да буде синцици?елан или да има ?ели?ску гра?у; у ?ему се налазе:
  • жлездане ?ели?е
  • пигментске ?ели?е ко?е да?у бо?у телу;
  • чулне ?ели?е
  • нервне ?ели?е концентрисане у виду нервног плексуса око усног отвора и испод низова плочица са треп?ама
• ендодермиса, унутраш?ег сло?а ?ели?а, ко?и, осим ждрела, обави?а гастроваскуларни систем па се често назива и гастродермис;
• мезогле?е ?е дебели не?ели?ски сло? желатинозне масе у ко?о? су разбацане многобро?не ?ели?е:
  • амебоидне ?ели?е
  • миши?на влакна постала од амебоидних ?ели?а.

Гастроваскуларни систем састо?и се од делова ко?и се настав?а?у ?едан на други:

• усног отвора ко?и се налази на орално? страни тела
• ждрело, ко?е ?е у облику дугачке, уздужне, сп?оштене цеви и обложено ?е треп?астим епидермисом;
• ?ед?ак се настав?а на ждрело и веома ?е кратко;
• желудац од кога полазе канали ко?има се храна разноси ка свим деловима тела.

Хране се другим животи?ама и варе?е почи?е у гастроваскуларно? дуп?и, а завршава се у ?ели?ама ендодермиса у ко?има се врши и апсорпци?а сварених компоненти. Реброноше нема?у скелет, респираторне као ни органе за излучива?е.

Размножава?е и разви?е

Реброноше су хермафродитни организми. Мушке полне жлезде образу?у се са ?едне, а женске на друго? страни меридионалних канала, а за?едничко им ?е то да обе врсте наста?у од ендодерма. Полне ?ели?е се ослоба?а?у из жлезда и могу да се оплоде у самом телу или у морско? води. После опло?е?а почи?е бразда?е ко?е ?е детерминисано. Гаструлаци?а се код на?ве?ег бро?а врста реброноша врши инвагинаци?ом, после чега наста?е ларва цидипид (cydippid).

Класификаци?а

критери?уми за класификаци?у реброноша су следе?и:

• присуство или одсуство тентакула
• облик тела
• облик низова плочица са треп?ама.

Према тим критери?умима тип реброноша дели се на две класе:

1. Tentaculata ко?е поседу?у тентакуле; ова класа обухвата редове:

• Cydippida — на?примитивни?е реброноше са типичним особинама тог типа животи?а; има?у пар тентакула са ?ели?ама колобластама; представници овог реда су:
  • Hormiphora plumosa, ко?а живи у ?адранском и Средоземном мору:
  • Euchlora интересантна по томе што садржи жарне ?ели?е.
• Lobata, ко?е на орално? страни има?у два велика реж?а и 4 набора са жлебовима у ко?има се налазе тентакуле за исхрану; на?познати?и представник овог реда ?е:
  • Mnemiopsis
• Cestida, има?у тело тракастог облика дужине и преко 1 m; дуж тела се пружа четири низа закрж?алих плочица са треп?ама помо?у ко?их се кре?у таласастим покретима; представник ?е:
  • венерин по?ас (Cestus veneris);
• Platyctenea, тело им ?е сп?оштено у орално-аборалном правцу и на адултном стади?уму без треп?астих плочица ?ер слабо покретне, пузе?е животи?е; представници су:
  • род Coeloplana, и
  • род Ctenoplana.

2. Nuda ко?е су без тентакула; припада им ред:

• Beroida, чи?е ?е тло ?а?астог или звонастог облика са великим усним отвором и ждрелом; представник ?е:
  • род Beroe

Литература

• Доге?, В, А: Зоологи?а бескичме?ака, Научна к?ига, Београд, 1971.
• Круни?, М: Зоологи?а инвертебрата 1, Научна к?ига, Београд, 1977.
• Круни?, М: Зоологи?а инвертебрата 2, Научна к?ига, Београд, 1979.
• Крсти?, ?: Човек и микроби, Драгани?, Београд, 2003.
• Маричек, магдалена, ?урчи?, Б, Радови?, И: Специ?ална зоологи?а, Научна к?ига, Београд, 1986.
• Матоничкин, И, Хабди?а, И, Примц - Хабди?а, Б: Бескра?еш?аци - билоги?а нижих авертебрата, Школска к?ига, Загреб, 1998.
• Marcon, E, Mongini, M: Све животи?е света, ИРО Вук Кара?и?, Београд, 1986.
• Петров, И: Сакуп?а?е, препарова?е и чува?е инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
• Радови?, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функци?а, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
• Рата?ац, Ружица: Зоологи?а за студенте По?опривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
• Библиотека Планета Зем?а и живот на ?о?: Човек и животи?ски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.

Спо?аш?е везе

• Bionet ?kola Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (5. септембар 2008)
• Washington State University