口臭的原因和治疗方法 找对引起口臭的原因才有
Но?а? | |
|---|---|
 Црква Св. Петра и Павла | |
| Административни подаци | |
| Држава | Срби?а |
| Аутономна покра?ина | Во?водина |
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Сремска Митровица |
| Становништво | |
| — 2022. |  1626 |
| — густина | 68/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 55′ 23″ С; 19° 33′ 14″ И? / ?44.923° С; 19.554° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 78 m |
| Површина | 31,4 km2 |
.svg)  Но?а? Но?а? на карти Срби?е | |
| Остали подаци | |
| Поштански бро? | 22203 |
| Позивни бро? | 022 |
| Регистарска ознака | SM |
Но?а? ?е место у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Географски припада Мачви. Наводи се да носи назив од заборав?еног турског града Но?а? из 16. века ко?и ?е изгра?ен на рушевинама сред?овековног града Мачва.[1][2] Према попису из 2022. било ?е 1626 становника.[3][4]
Географи?а
[уреди | уреди извор]
Географски гледано, насе?е се налази у северном делу Мачве, док административно припада аутономно? покра?ини Во?водина.
Природни резерват Засавица ?едним делом припада атарском подруч?у Но?а?а. Ова? резерват ?е мочварно подруч?е са поплавним ливадама и шумама површине 1825 хектара, данас познато по дабровима.
Област северне Мачве ?е равничарско-мочварног карактера, погодан за ратарство и повртарство.
Преко државног пута 20, северно, директно ?е повезан са европским путем Е70, док ?е ?ужно повезан са граничним прелазом Бадовинци.
Истори?а
[уреди | уреди извор]Праистори?а
[уреди | уреди извор]Локалитети старчевачке културе ко?а ?е временски опреде?ена од 5300. до 4400. године пре нове ере, на подруч?у Но?а?а, су Ведрило, Црквина 2 и Мацина ?ива. Карактеристика овог периода били су радови на мелиораци?и зем?ишта и по?ава зем?орад?е. После старчевачке културе почи?у се ?ав?ати насе?а винчанске културе (4400. - 3200. п.н.е) где ?е, поред зем?орад?е, на?важни?е занима?е становника било сточарство о чему сведочи ве?и бро? на?ених кости?у животи?а - овце, козе, говечета, сви?е и пса. Тако?е, лов и риболов су били знача?на грана привре?ива?а. На?ве?и део прона?ених ?удских фигура од испечене зем?е представ?а жену ко?о? се приписивао божански знача?. Називи Винча културе прона?ених на подруч?у Но?а?а су: Пресека и Купусна Греда. Називи налазишта гвозденог доба ?есу Скеновача и Ливаде.[5]
Римско доба
[уреди | уреди извор]Од око 300. п. н. е. када су Рим?ани кренули са осва?а?ем области, на подруч?у Но?а?а живели су Скордисци и Илири ко?и су коначно покрени после великог устанка у периоду од 9. до 6. п. н. е. Покорена племена више никада нису дигла устанак, а сво? ?език и обича?е су убрзо заборавили. Становништво се почело интезивно бавити зем?орад?ом у периоду од 1. века, да би врхунац по?опривредне производ?е био у 3. веку. Ово се огледало у ница?у насе?а широм Мачве. Насе?а су била зем?орадничког карактера типа данаш?их салаша. Оваква насе?а су Рим?ани називали Вила рустика и такви локалитети су откривени на подруч?у Но?а?а: Црквина, Ши?акови?, Црквина-Лесковац, Црквина 2, и Бу?ак. Некропола се налази на локалитету Ливаде. Око 374. године Мачва ?е настрадала под на?ездном племена са севера. Тада ?е ве?ина вила у Мачви уништена.[5]
Сред?и век
[уреди | уреди извор]?едан од на?тамни?их периода у истори?и Мачве ?е време од сеобе народа до 9. века због великог недостатка истори?ских извора.
Сред?овековни град Мачва води порекло од ма?арске твр?аве Мачо чи?и на?рани?и запис долази из 13. века. Твр?ава се временом развила у град по коме ?е цела околна област добила име. Током сред?ег века градом су владали: Источно римско царство, Кра?евина Угарска и Сред?овековна Срби?а. Са Турским осва?а?ем град ?е разорен.[2]
Нови век
[уреди | уреди извор]Након успостав?а?а Зворничког сан?ака, Турци су саградили четири нова града на реци Сави: Нови, Шабац, Брчко и Но?а? ради комуникаци?е са западним зема?ама и успостав?а?а упоришта за да?а осва?а?а у периоду изме?у 1521. и 1548. Турски град Но?а? ?е вероватно настао на теме?има сред?овековног града Мачве.[1]
"Нема писаних извора ко?и би прецизно лоцирали град и трг Мачву. ... Траса римског пута паралелног са Дрином била ?е кориш?ена у сред?ем веку, повезивала ?е рударска места с обе стране Дрине са Митровицом, где ?е дуго било боравиште Дубровачких трговаца. Река се прелазила код Старог Но?а?а, ко?и ?е био на обали Саве и тако ?е уцртаван у старим картама. У 16. веку Но?а? ?е био скела са приходима ко?и су давани у закуп, некад посебно, некад за?едно са Митровицом".[2]
Током наредних векова, аустри?ско-турски ратови су довели до униште?а града Но?а?а као и промене структуре становништва услед сеоба. Од средине 17. века до средине 20. века на?ве?и бро? досе?еника чини становништво из Херцеговине, Црне Горе и Босне.[6]
Галери?а
[уреди | уреди извор]-
Спомен-чесма -
Зграда школе -
Споменик -
Црква Св. Петра и Павла
Демографи?а
[уреди | уреди извор]У насе?у Но?а? живи 1626 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,9 код мушкараца и 42,0 код жена). У насе?у има 676 дома?инстава, а просечан бро? чланова по дома?инству ?е 3,14.
Ово насе?е ?е великим делом насе?ено Србима (према попису из 2002. године), а у послед?а три пописа, приме?ен ?е пад у бро?у становника.
| Година | Бро? |
|---|---|
| 1931. | 2.274 |
| 1948. | 2.424 |
| 1953. | 2.479 |
| 1961. | 2.443 |
| 1971. | 2.338 |
| 1981. | 2.323 |
| 1991. | 2.237 |
| 2002. | 2.120 |
| 2011. | 1.866 |
| 2022. | 1.626 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Бро? дома?инстава | 492 | 528 | 579 | 603 | 636 | 617 | 676 |
| Бро? чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Бро? дома?инстава | 117 | 149 | 144 | 134 | 77 | 37 | 15 | 2 | 1 | 0 | 3,14 |
| Пол | Укупно | Неоже?ен/Неудата | Оже?ен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 900 | 256 | 568 | 44 | 31 | 1 |
| Женски | 913 | 155 | 571 | 163 | 24 | 0 |
| УКУПНО | 1.813 | 411 | 1.139 | 207 | 55 | 1 |
| Пол | Укупно | По?опривреда, лов и шумарство | Рибарство | Ва?е?е руде и камена | Прера?ивачка индустри?а |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 558 | 329 | 0 | 0 | 123 |
| Женски | 292 | 192 | 0 | 0 | 27 |
| Укупно | 850 | 521 | 0 | 0 | 150 |
| Пол | Производ?а и снабдева?е | Гра?евинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобра?а?, складиште?е и везе |
| Мушки | 4 | 25 | 21 | 2 | 16 |
| Женски | 1 | 1 | 13 | 0 | 3 |
| Укупно | 5 | 26 | 34 | 2 | 19 |
| Пол | Финанси?ско посредова?е | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образова?е | Здравствени и соци?ални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 17 | 8 | 4 |
| Женски | 2 | 2 | 7 | 14 | 28 |
| Укупно | 2 | 3 | 24 | 22 | 32 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна дома?инства | Екстеритори?алне организаци?е и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 6 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| Укупно | 3 | 0 | 0 | 7 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Хан?и?, Адем. 1960. Град Шабац и ?егова нахи?а у прво? половини XVI ви?ека. У Чланци и гра?а за културну истори?у Босне 4.[1]
- ^ а б в М. ?иркови?, Сима, Прилози за к?ижевност, истори?у и фолклор, к?ига LXXIV, свеска 1-4, Зем?а Мачва и град Мачва. 2008. [2] Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (7. ?ануар 2022)
- ^ ?POPIS 2022 - excel tabele | O POPISU STANOVNI?TVA”. popis2022.stat.gov.rs. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ а б Uporedni pregled broja stanovnika 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. i 2011. : podaci po naseljima = Comparative overview of the number of population in 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 and 2011 : data by settlements. Republi?ki Zavod za Statistiku Srbije.<Belgrad>. Beograd. 2014. ISBN 978-86-6161-109-4. OCLC 881358320.
- ^ а б Vasiljevi?, Milivoje (1996). Ma?va : istorija, stanovni?tvo. Bogati?: JP PTT Saobra?aja Srbija. ISBN 86-7038-010-2. OCLC 163180617.
- ^ Gr?i?, Mirko; Gr?i?, Ljiljana (2017). ?Influence of Historical Migrations on the Settlements and Origin of Population in the Ma?va Region (Western Serbia)”. Herald. 7 (19). doi:10.7251/HER1915081G.
- ^ Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. марта 1931. године, к?ига 1. [3] Београд: Кра?евина ?угослави?а - Општа државна статистика, 1937.
- ^ ?К?ига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насе?има. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ ?К?ига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насе?има. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Мапе, аеродроми и временска ситуаци?а локаци?а (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насе?а на мапи (Mapquest)
 | ||
