《中国好声音》被起诉商标侵权 带来严重影响

За друга значе?а, погледа?те страницу Мери Ст?уарт (вишезначна одредница).

Мери Ст?уарт
Мери Ст?уарт
Лични подаци
Датум ро?е?а	(2025-08-06)8. децембар 1542.
Место ро?е?а	Лилинхтов, Кра?евина Шкотска
Датум смрти	8. фебруар 1587.(2025-08-06)?(44 год.)
Место смрти	Нортпонтшир, Кра?евина Енглеска
Гроб	Вестминстерска опати?а
Породица
Супружник	Франсоа II Валоа, Хенри Ст?уарт, ?е?мс Хепберн, 4. гроф од Ботвела
Потомство	?е?мс I Ст?уарт
Родите?и	?е?мс V од Шкотске Мари?а од Гиза
Династи?а	Ст?уарт
кра?ица Шкотске (1542—1567) и кра?ица Француске (1559—1560)
Претходник	?е?мс V од Шкотске
Наследник	?е?мс I Ст?уарт
Потпис

百度 2月27日下午，三变科技召开终止重大资产重组投资者说明会。

Мери Ст?уарт или Мари?а Ст?уарт, односно Мери I од Шкотске (енгл. Mary I of Scotland; децембра 1542 — 8. фебруар 1587) ?е била шкотска кра?ица од 14. децембра 1542. до 24. ?ула 1567. године и жена француског кра?а Франсоа II, а самим тим и кра?ица Француске од ?ула 1559. до децембра 1560. године. Мери ?е била ?едина преживела и законита наследница ?е?мса V кра?а Шкотске. Када ?е имала само 6 дана ?ен отац ?е умро и она ?е наследила трон, а девет месеци касни?е ?е и крунисана. Ве?и део свог дети?ства ?е провела у Француско? док су Шкотском владали различити регенти. Године 1558. удала се за принца Франсоу ко?и ?е годину дана касни?е постати кра? Француске као Франсоа II. Ме?утим, Франсоа II ?е био слабог здрав?а те ?е тако након више од годину дана владавине преминуо, а Мери ?е постала удовица. Након тога Мери се вратила у Шкотску и преузела управ?а?е државом 1561. године. Четири године касни?е удала се за свог ро?ака Хенри?а Ст?уарта 1565. ?ихов брак се окончао несре?но. Фебруара 1567. кра?ичина резиденци?а ?е била уништена у ?едно? експлози?и, а Хенри ?е након тога на?ен мртав у башти.

?е?мс Хепберн, гроф од Ботвела, био ?е главни осум?ичени за Хенри?еву смрт, ме?утим, ослобо?ен ?е оптужби априла 1567. године. Месец дана пошто ?е ослобо?ен оптужби, оженио се Мари?ом што ?е изазвало негодова?е народа. То ?е резултовало збацива?ем Мари?е и ?ено затвара?е у дворац Лохлевен. Мари?а ?е 24. ?ула 1567. године била прину?ена да абдицира у корист свог ?едногодиш?ег сина, ко?ег ?е добила са Хенри?ем, ?е?мса. Пошто ?е безуспешно покушала да поново преузме власт, побегла ?е у Енглеску код сво?е ро?аке кра?ице Елизабете I.

Рано дети?ство

Мари?а Ст?уарт ?е ро?ена у палати Линлитгоу 7. или 8. децембра 1542. године. Родите?и су ?о? били кра? ?е?мс V и ?егова кра?ица, Мари?а од Гиза, ко?а ?е водила порекло од мо?не француске во?водске породице. Умиру?и кра? ?е био дубоко разочаран кад су му донели вест о ро?е?у женског детета, а не мушког наследника. Веровао ?е да ?е то пропаст Ст?уарта и кра? ?ихове владавине над Шкотском.

Популарна прича, ко?у ?е први забележио ?он Нокс, каже да ?е ?е?мс, када ?е на самрти чуо да му ?е жена родила ?ерку, са жа?е?ем узвикнуо: ?Кренуо ?е са дево?ком и дружи?е се са дево?ком!“ ?егова ку?а Ст?уарта стекла ?е трон Шкотске у 14. веку уда?ом Мар?ори Брус, ?ерке Роберта Бруса, за Волтера Ст?уарта, 6. Високог управника Шкотске. Круна ?е дошла у ?егову породицу преко жене, и би?е изгуб?ена од ?егове породице преко жене. Ова легендарна из?ава се остварила много касни?е – не преко Мари?е, ве? преко ?ене пра-праунуке Ане, кра?ице Велике Британи?е.

Шестодневна беба постала ?е владарка Шкотске након очеве смрти у тридесето? години живота. Одлучено ?е да ?е Мари?ина ма?ка владати као регент у ?ено име. У ?улу 1543. године договорено ?е да ?е се Мари?а, кад одрасте, удати за принца Едварда, дуго очекиваног сина енглеског кра?а Хенри?а VIII и ?егове тре?е супруге, ?е?н Симор. Мари?ина ма?ка се снажно противила овом браку. Два месеца се сакривала у замку Стирлинг, где су се вршиле припреме за Мари?ину крунидбу.

Деветомесечна Мари?а ?е крунисана као кра?ица Шкота у замку Стирлинг, 9. септембра 1543. године.

Договор да се Мари?а уда за Едварда распуштен ?е недуго након ?ене крунидбе. Шкоти нису подржавали заруке, посебно због сум?ивих Хенри?евих захтева за старате?ство над Мари?ом. Хенри ?е тако?е тражио од Шкота да прекину традиционалну али?ансу са Француском, с ко?ом Енглеска никада ни?е била у добрим односима. Бо?е?и се побуне народа, Парламент ?е прекинуо заруке кра?ем 1543. године. Хенри VIII ?е затим годинама силом покушавао да отме Мари?у, започи?у?и сукобе са Шкотском у ко?има ?е изгуб?ено много живота и новца. Мари?а од Гизе ?е сакривала к?ер у та?ним ода?ама замка Стирлинг док ?е енглеска во?ска покушавала да заузме Единбург. Сукоби су тра?али до ?уна 1551. године, када Шкотско? у помо? стигла Француска.

Одраста?е у Француско?

Како би се одужили Француско? за ову помо?, Шкоти су се сложили да се Мари?а заручи за дофена Франсоу, сина француског кра?а Анри?а II. Сада заручена, Мари?а ?е 1548. године, као петогодиш?а дево?чица, послата на француски двор за?едно са властитом групом двор?ана, где ?е требало да проведе тринаест година под старате?ством кра?а. Анри II ?о? ?е пружио животне услове попут ?егових к?ерки, и захтевао ?е да ?е третира?у као суверена. Она ?е уживала велику популарност ме?у члановима утица?не ма?чине породице.

Пошто ?е склоп?ен брачни уговор, петогодиш?а Мери ?е послата у Француску да проведе наредних тринаест година на француском двору. Француска флота ко?у ?е послао Хенри II, ко?ом ?е командовао Николас де Вилега?он, испловила ?е са Мери из Дамбартона 7. августа 1548. и стигла неде?у дана или више касни?е у Роскоф или Сен-Пол-де-Леон у Брета?и. Мери ?е била у прат?и сопствених двор?ана, ук?учу?у?и два ванбрачна полубрата, и ?четири Мери“ (четири дево?чице ?ених година, све по имену Мери), ко?е су биле ?ерке неких од на?племенити?их породица у Шкотско?: Беатон, Сетон, Флеминг и Ливингстон. ?енет, леди Флеминг, ко?а ?е била ма?ка Мери Флеминг и полусестра ?е?мса V, постав?ена ?е за гувернанту. Када ?е леди Флеминг напустила Француску 1551. године, наследила ?у ?е француска гувернанта Франсоаз де Пароа.

Мари?а I ?е с мужем користила титулу: Франсоа и Мари?а, милош?у Божи?ом, кра? и кра?ица Француске, Шкотске, Енглеске и Ирске

Живахна, лепа и паметна (према савременим извешта?има), Мери ?е имала обе?ава?у?е дети?ство. На француском двору била ?е оми?ена код свих, осим код супруге Хенри?а II, Катарине Медичи. Мери ?е научила да свира лауту и девичанке, била ?е вешта у писа?у прозе, поези?и, ?аха?у, соколству и шива?у, и учила ?е француски, итали?ански, латински, шпански и грчки, поред свог матер?ег шкотског . ?ехан Поли, баладин, научио ?у ?е да игра. ?ена буду?а сна?а, Елизабета од Валоа, постала ?е блиска при?ате?ица на ко?у ?е Мери ?задржала носталгична се?а?а у касни?ем животу“. Мерина бака по ма?ци, Антоанета де Бурбон, била ?е ?ош ?едан велики утица? на ?ено дети?ство и деловала ?е као ?едан од ?ених главних саветника.

На портретима Мари?е се види да ?е имала малу главу овалног облика, дуг, грациозан врат, светло кесте?асту косу, сме?е сме?е очи, испод тешко спуштених капака и фино закрив?ене обрве, глатку бледу кожу, високо чело и правилне, чврсте карактеристике. Сматрана ?е лепим дететом, а касни?е, као женом, запа?у?у?е привлачном. У неком тренутку у дети?ству или дети?ству, добила ?е мале боги?е, али то ни?е оставило траг на ?еним цртама лица.

Мери ?е била елоквентна. Тако?е ?е била висока по стандардима из 16. века (180 cm); док ?е син и наследник Хенри?а II, Франсис, муцао и био необично низак. Хенри ?е прокоментарисао: ?Од првог дана када су се упознали, мо? син и она су се добро слагали као да се позна?у дуго времена“. Дана 4. априла 1558, Мери ?е потписала та?ни споразум ко?им ?е Шкотско? и ?ено право на Енглеску завештала француску круну ако умре без потомства. Двадесет дана касни?е, удала се за дофена у Нотр Даму, а он ?е постао супруга кра?а Шкотске.

Анри II ?е умро 10. ?ула 1559. године, па ?е Мари?а са седамнаест година постала француска кра?ица као супруга новог кра?а, Франсое II.

Право на енглески трон

Године 1558. умрла ?е Мери I Т?удор. Анри II ?е охрабривао сво?у сна?у да преузме енглески кра?евски грб и прогласи се кра?ицом, пошто ?е и он, као и ве?ина католичког света, Елизабету сматрао незаконитом кра?ицом на основу ?ене илегитимности. ?ихове наде су пале у воду, буду?и да ?е ве?инско протестантско становништво Елизабету признало за законитог монарха. Елизабета, ме?утим, ни?е имала деце, па ?е Мари?а постала ?ена претпостав?ена наследница по примогенитури, као на?стари?а унука у мушко? лини?и Елизабетине тетке Маргарете:

Хенри VII Т?удор → Маргарита Т?удор → ?е?мс V од Шкотске → Мери I од Шкотске

Иако католицима ни?е забра?ено право на трон све до 1701. године, Хенри VIII ?е у сво?о? опоруци изричито забранио Ст?уартима насле?ива?е енглеске круне. Према ?егово? опоруци, са ко?ом се тада сложио и парламент, трон би, уколико ни?едно од ?егове деце не остави потомка, требало да наследе деца ?егове мла?е сестре Мери. Французи су били преокупирани унутраш?им проблемима са дома?им протестантима да би помогли Мери у инвази?и на Енглеску.

Мари?а титулу француске кра?ице ни?е држала дуго; Франсоа II ?е умро 5. децембра 1560. године, остав?а?у?и трон своме брату, Шарлу IX, а Мари?ина свекрва, Катарина Медичи, ?е постала Шарлов регент. Дана 6. ?ула, након смрти Мари?ине ма?ке, Француска ?е Споразумом из Единбурга признала Елизабету I за закониту владарку Енглеске. Седамнаестогодиш?а Мари?а, ?ош увек у Француско?, ?е то и да?е одби?ала.

У Шкотско? ?е мо? протестантских лордова конгрегаци?е расла на рачун Мерине ма?ке, ко?а ?е задржала ефективну контролу само уз помо? француских трупа. Почетком 1560. године протестантски лордови су позвали енглеске трупе у Шкотску у покуша?у да обезбеде протестантизам. Хугенотски устанак у Француско?, Амбоашки метеж, онемогу?ио ?е Французима да поша?у да?у подршку. Уместо тога, бра?а Гиз су послала амбасадоре да преговара?у о нагодби. ?еданаестог ?уна 1560. умрла ?е ?ихова сестра, Мари?ина ма?ка, па ?е пита?е буду?их француско-шкотских односа било гору?е. Према условима Единбуршког уговора, ко?и су Мари?ини представници потписали 6. ?ула 1560, Француска и Енглеска су се обавезале да ?е пову?и трупе из Шкотске. Француска ?е признала Елизабетино право да влада Енглеском, али седамнаестогодиш?а Мери, ко?а ?е ?ош увек била у Француско? и туговала за сво?ом ма?ком, одбила ?е да ратифику?е уговор.

Повратак у Шкотску

Кра? Фрацис II умро ?е 5. децембра 1560. од инфекци?е сред?ег уха ко?а ?е довела до апсцеса у ?еговом мозгу. Мари?а ?е била утучена. ?ена свекрва, Катарина Медичи, постала ?е регент за десетогодиш?ег брата поко?ног кра?а Шарлa IX Валоа, ко?и ?е наследио француски престо. Мери се вратила у Шкотску девет месеци касни?е, стигавши у Ле?т 19. августа 1561. Пошто ?е живела у Француско? од сво?е пете године, Мери ?е имала мало директног искуства о опасно? и сложено? политичко? ситуаци?и у Шкотско?.

Као побожну католки?у, многи ?ени поданици, као и енглеска кра?ица, гледали су ?е са сум?ом. Шкотска ?е била растрзана изме?у католичких и протестантских фракци?а. Мари?ин ванбрачни полубрат, гроф од Мора?а, био ?е во?а протестаната. Протестантски реформатор ?он Нокс ?е проповедао против Мери, осу?у?у?и ?е зато што ?е слушала мису, плесала и облачила се превише слободно. Позвала га ?е у сво?е присуство да му приговори, али ни?е успела. Касни?е га ?е оптужила за изда?у, али ?е ослобо?ен и пуштен.

На изнена?е?е и ужас католичке стране, Мери ?е толерисала новоуспостав?ену протестантску власт и задржала свог полубрата Мора?а као свог главног саветника. ?ен та?ни савет од 16 ?уди, именован 6. септембра 1561, задржао ?е оне ко?и су ве? били на државним функци?ама. Ве?ом су доминирале протестантске во?е из реформационе кризе 1559–1560: грофови од Аргила, Гленкерна и Мора?а. Само четири саветника су били католици: грофови од Атхола, Ерол, Монтроуз и Хантли, ко?и ?е био лорд канцелар.

Историчарка ?ени Вормалд сматрала ?е ово изванредним и сугерисала ?е да ?е Мари?ин неуспех да имену?е савет ко?и ?е накло?ен католичким и француским интересима био показате? ?ене усредсре?ености на енглески трон, због унутраш?их проблема Шкотске. Чак и ?едан знача?ан касни?и додатак савету, лорд Рутвен у децембру 1563, био ?е ?ош ?едан протестант кога Мери лично ни?е волела. Тиме ?е признавала недостатак ефективне во?не мо?и пред протестантским лордовима, док ?е тако?е следила политику ко?а ?е о?ачала ?ене везе са Енглеском. Удружила се са Мора?ем у униште?у воде?ег шкотског католичког магната, лорда Хантли?а, 1562. године, након што ?е он повео побуну против ?е у шкотским брдима.

Мери ?е послала Вили?ама Ме?тланда из Летингтона као амбасадора на енглески суд да представи Мери као претпостав?еног наследника енглеског престола. Елизабета ?е одбила да имену?е потенци?алног наследника, плаше?и се да би то изазвало заверу да ?е замене са именованим наследником. Ме?утим, уверила ?е Ме?тланда да не позна?е бо?ег кандидата за престо од Мери. Кра?ем 1561. и почетком 1562. године, договорено ?е да се две кра?ице састану у Енглеско? у ?орку или Нотингему у августу или септембру 1562. У ?улу ?е Елизабет послала сер Хенри?а Сидне?а да откаже Мерину посету због гра?анског рата у Француско?.

Мери се тада фоксурирала на проналаже?е новог мужа из кра?евске породице Европе. Када ?е ?ен у?ак, кардинал од Лорене, започео преговоре са надво?водом Карлом од Аустри?е без ?еног пристанка, она се ?утито успротивила и преговори су пропали. ?ен покуша? да преговара о браку са Дон Карлосом, ментално нестабилним наследником шпанског кра?а Филипа II, Филип ?е одбио. Елизабет ?е покушала да неутралише Мери предложивши ?о? да се уда за енглеског протестанта Роберта Дадли?а, 1. грофа од Лестера. Дадли ?е био зет сер Хенри?а Сидне?а и ми?еник енглеске кра?ице, коме ?е Елизабет веровала и мислила да може да контролише. Послала ?е амбасадора, Томаса Рендолфа, да каже Мери да ?е Елизабета, ако се уда за енглеског племи?а, ?пре?и на инквизици?у ?еног права и титуле да буде наша следе?а ро?ака и наследница“. Предлог ни?е био ништаван, не само зато што намеравани младоже?а ни?е био во?ан.

Насупрот томе, француски песник на Мари?ином двору, П?ер де Боскосел де Шастелар, очигледно ?е био опседнут Мери. Почетком 1563. откривен ?е током безбедносне претраге сакривен испод ?еног кревета, очигледно планира?у?и да ?е изненади када буде сама и да ?о? из?ави сво?у ?убав. Мери ?е била ужаснута и протерала га ?е из Шкотске. Игнорисао ?е указ. Два дана касни?е, силом ?е ушао у ?ену собу док се спремала да се скине. Реаговала ?е са бесом и страхом. Када ?е Мораи утрчала у собу након што ?е чула ?ене вапа?е за помо?, повикала ?е: "Заби? сво? бодеж у зликовца!" Мораи ?е то одбио. Шастелар ?е су?ен за изда?у и обезглав?ен. Ме?тланд ?е тврдио да ?е Шастеларова страст била лажна и да ?е била део завере Хугенота да дискредиту?е Мери нарушава?ем ?ене репутаци?е.

Живот у Енглеско? и смрт

Откако ?е дошла у Енглеску, Мери ?е представ?ала прет?у Елизабети. Велик бро? католика у Енглеско? ?е сматрао да Мери има право на енглески престо на коме се у том тренутку налазио протестант (Елизабета). То ?е био разлог због ко?ег ?е Елизабета затварала Мери по различитим замковима централне Енглеске више од осамнаест година. Године 1586. Мери ?е ухапшена под сум?ом да ?е учествовала у Бабингтоново? завери. Суд ?у ?е прогласио кривом и осудио ?е на смрт, одсеца?ем главе. Погуб?е?е ?е извршено фебруара 1587. године, а остало ?е забележено да ?е Мери умрла мученички ?ер ?е ?елат морао два пута да ?е удари секиром како би ?о? одво?ио главу од тела.

Често се меша са енглеском кра?ицом Мери I Т?удор (Крвавом Мери), другом женом Филипа II од Шпани?е, ко?а ?е живела у прво? половини 16. века.

Породично стабло

Преци Мери Ст?уарт

16. ?е?мс II од Шкотске 8. ?е?мс III од Шкотске 17. Мари?а Гелдерландска 4. ?е?мс IV од Шкотске 18. Кристи?ан I Дански 9. Маргарета од Данске, кра?ица Шкотске 19. Дороте?а од Бранденбурга 2. ?е?мс V од Шкотске 20. Едмунд Т?удор 10. Хенри VII Т?удор 21. Маргарет Бофорт, грофица од Ричмонда и Дарби?а 5. Маргарита Т?удор 22. Едвард IV ?орк 11. Елизабета од ?орка 23. Елизабета Вудвил 1. Мери Ст?уарт 24. Frederick II, Count of Vaudémont 12. René II, Duke of Lorraine 25. Yolande of Anjou 6. Клод од Гиза 26. Адолф, во?вода од Гелдерса 13. Филипа Гелдерландска 27. Catharine of Bourbon 3. Мари?а од Гиза 28. John II, Count of Vend?me 14. Франсоа, гроф Вендома 29. Isabelle de Beauveau 7. Антоанета Бурбонска 30. Peter II, Count of Saint-Pol 15. Marie de Luxembourg 31. Маргарита Саво?ска

Литература

• Bain, Joseph, ур. (1900). Calendar State Papers, Scotland: Volume II. Edinburgh: General Register Office (Scotland). 
• Bingham, Caroline (1995). Darnley: A Life of Henry Stuart, Lord Darnley, Consort of Mary Queen of Scots. London: Constable. ISBN 978-0-09-472530-0. 
• Boyd, William K., ур. (1915). Calendar of State Papers, Scotland: Volume IX. Glasgow: General Register Office (Scotland). 
• Clifford, Arthur, ур. (1809). The State Papers and Letters of Sir Ralph Sadler. Edinburgh: Archibald Constable and Co. 
• Donaldson, Gordon (1974). Mary, Queen of Scots. London: English Universities Press. ISBN 978-0-340-12383-6. 
• Fraser, Antonia (1994) [1969]. Mary Queen of Scots. London: Weidenfeld and Nicolson. ISBN 978-0-297-17773-9. 
• Greig, Elaine Finnie (2004). ?Stewart, Henry, duke of Albany [Lord Darnley] (1545/6–1567)”. Oxford Dictionary of National Biography. 1. Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/26473. Приступ?ено 3. 3. 2012.  (subscription or UK public library membership required)
• Guy, John (2004). "My Heart is my Own": The Life of Mary Queen of Scots. London: Fourth Estate. ISBN 978-1-84115-753-5. 
• Lewis, Jayne Elizabeth (1999). The Trial of Mary Queen of Scots: A Brief History with Documents. Boston: Bedford/St. Martin's. ISBN 978-0-312-21815-7. 
• McInnes, Charles T., ур. (1970). Accounts of the Lord High Treasurer of Scotland Volume 12. Edinburgh: General Register Office (Scotland). 
• Weir, Alison (2008) [2003]. Mary, Queen of Scots and the Murder of Lord Darnley. London: Random House. ISBN 978-0-09-952707-7. 
• Williams, Neville (1964). Thomas Howard, Fourth Duke of Norfolk. London: Barrie & Rockliff. 
• Wormald, Jenny (1988). Mary, Queen of Scots. London: George Philip. ISBN 978-0-540-01131-5. 
• Bath, Michael (2008). Emblems for a Queen: The Needlework of Mary Queen of Scots. London: Archetype Publications. ISBN 978-1-904982-36-4. 
• Labanov, A. I. (Prince Lobanov-Rostovsky) (1844). Lettres et Memoires de Marie, Reine d'Ecosse. London: Charles Dolman. 
• Marshall, Rosalind (2006). Queen Mary's Women: Female Relatives, Servants, Friends and Enemies of Mary, Queen of Scots. Edinburgh: John Donald. ISBN 978-0-85976-667-8. 
• Marshall, Rosalind (2013). Mary, Queen of Scots. Edinburgh: National Museums of Scotland. ISBN 978-1-905267-78-1. 
• Read, Conyers (1909). The Bardon Papers: Documents relating to the imprisonment and trial of Mary, Queen of Scots. London: Camden Series. 
• Swain, Margaret (1973). The Needlework of Mary Queen of Scots. New York: Van Nostrand Reinhold. ISBN 978-0-442-29962-0. 
• Warnicke, Retha M. (2006). Mary Queen of Scots. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-29182-8. 
• Wilkinson, Alexander S. (2004). Mary Queen of Scots and French Public Opinion, 1542–1600. Basingstoke: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-28615-3. doi:10.1057/9780230286153. 

Додатна литература

• Bath, Michael (2008). Emblems for a Queen: The Needlework of Mary Queen of Scots. London: Archetype Publications. ISBN 978-1-904982-36-4. 
• Labanov, A. I. (Prince Lobanov-Rostovsky) (1844). Lettres et Mémoires de Marie, Reine d'Ecosse. London: Charles Dolman. 
• Marshall, Rosalind (2006). Queen Mary's Women: Female Relatives, Servants, Friends and Enemies of Mary, Queen of Scots. Edinburgh: John Donald. ISBN 978-0-85976-667-8. 
• Marshall, Rosalind (2013). Mary, Queen of Scots. Edinburgh: National Museums of Scotland. ISBN 978-1-905267-78-1. 
• Merriman, Marcus (2000). The Rough Wooings: Mary Queen of Scots 1542–1551. East Linton: Tuckwell Press. ISBN 978-1-862-32090-1. 
• Read, Conyers (1909). The Bardon Papers: Documents relating to the imprisonment and trial of Mary, Queen of Scots. London: Camden Series. 
• Swain, Margaret (1973). The Needlework of Mary Queen of Scots. New York: Van Nostrand Reinhold. ISBN 978-0-442-29962-0. 
• Wilkinson, Alexander S. (2004). Mary Queen of Scots and French Public Opinion, 1542–1600. Basingstoke: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-28615-3. doi:10.1057/9780230286153. 

Спо?аш?е везе

• Мери Ст?уарт на са?ту NPG (?език: енглески)