银监会10天发7文 这5类人的“钱袋子”受影响！

Сони?ева видео-камера

百度 据了解，此次广场舞展示活动是为了贯彻落实国家提出的广泛开展全民健身活动，加快推进体育强国建设、坚定文化自信推到文化繁荣，此次活动还丰富了椰城人民的文化生活，为广大的广场舞爱好者搭建参与、学习、交流、互动的平台。

Видео-камера ?е камера ко?а служи за снима?е видео-матери?ала, односно покретних слика. Иници?ално ?е разви?ена иск?учиво за телевизи?ске потребе али се данас користи у многе друге сврхе. Шта више постале су део уре?а?а ко?и се превасходно праве за друге намене као што ?е мобилни телефон.

Истори?а

Склопива Union камера

Прва видео-камера разви?ене ?е 1930-их година и користио ?у ?е BBS током експерименталног емитова?а. Ова камера ?е била базирана на електромеханички диск. Ову врсту камере ве? 1940-их година заменила ?е у поптуности електрична видео-камера базирана на катодно? цеви. Оваква врста камере остала ?е популарна и широко кориш?ена све до 1980-их година. Тада на сцену ступа?у камере ко?е базира?у на фото осет?ивим чиповима пре свега CCD-?евима, ко?е су и данас актуелне. Оне су елиминисале пуно проблема ко?их ?е било код катодних цеви и дале могу?ност разво?у дигиталне телевизи?е. Цена видео-камера ?е разво?ем све више опадала тако да ?е данас немогу?е замислити и дома?инство без неке врсте видео-камере.

Основа за полупроводничке сензоре слике ?е метал-оксид-полупроводник (МОС) технологи?а, ко?а потиче од проналаска МОСФЕТ-а (МОС транзистор са ефектом по?а) у Беловом лаборатори?ама 1959. године. Ово ?е довело до разво?а полупроводничких сензора слике, ук?учу?у?и CCD и касни?е CMOS сензор са активним пикселима. Први полупроводнички сензор слике био ?е уре?а? са спрегнутим наелектриса?има, исмиш?ен у Беловим лаборатори?ама 1969, заснован на МОС кондензаторско? технологи?и. NMOS сензор активних пиксела ?е касни?е осмиш?ен у предузе?у Олимпус 1985. године, што ?е довело до разво?а CMOS сензора активних пиксела у лаборатори?и за млазни погон агенци?е NASA 1993. године.

Практичне дигиталне видео камере су тако?е омогу?ене напретком у видео компреси?и, због непрактично високих захтева за мемори?ом и пропусним опсегом за некомпримовани видео. На?важни?и алгоритам компреси?е у овом погледу ?е дискретна косинусна трансформаци?а (DCT), техника компреси?е са губицима ко?а ?е први пут предложена 1972. године. Практичне дигиталне видео камере су омогу?ене стандардима видео компреси?е заснованим на DCT-у, ук?учу?у?и стандарде за видео кодира?е H.26x и MPEG уведене од 1988. нада?е.

Врсте

Посто?е више врста видео-камера и то зависно пре свега од намене као и же?еног квалитета сним?еног видеа.

• Професионалне видео-камере се користе пре свега у ТВ продукционим центрима као и при снима?у филмова. Ове камере нуде екстремно фина подешава?а самих карактеристика видео-сигнала. Често ?е и сама контрола камера одво?ена од главе камере и налази се обично у режи?и. Овим се постиже да се ве?и бро? камера у?едначи по квалитету и другим параметрима слике. Овде посто?е ?ош фини?е поделе на:
  • Студи?ске камере су наме?ене за снима?е у ТВ студи?има. На?чеш?е су фиксиране за покретне носаче (триподе) ко?има управ?а камерман. Тако?е ове камере се монтира?у и на дизалице код снима?а специ?алних покретних сцена.
  • Мобилне камере су наме?ене снима?у на терену. Ове камере се на?чеш?е носе на раменима и неопходно ?е да им?у погодан визир како би камерман могао ?едним оком да гледа снима?е а другим да контролише сво?е покрете. Често овакве камере има?у додатну опрему ко?ом се камера причврш?у?е за камермана, али у употреби су и дизалице а у нови?е време и мали хеликоптери са да?инским управ?а?ем
• Камкодери су врста камере ко?а поред главе за снима?е у себи ук?учу?е и видео-рекордер или други уре?а? за снима?е видеа. И оне се широко користе у ТВ продукци?и пре свега за снима?е на терену, снима?е ку?них филмова и слично. Уместо магнетних трака као меди?ум за снима?е видео-садржа?а све више у употреби су различите врсте дискова али и других врста мемори?а.
• Камере за надзор се пре свега користе као безбедносне камере и за надзор об?еката
• Све више су у употреби дигиталне видео-камере ко?е дирекнто конверту?у сигнал у дигитални излаз. Овакве камере су често врло мале и ма?е и од камера за надзор. Ове камере се користе као рачунарске веб камере али су и делови других уре?а?а као што ?е мобилни телефон.

Посто?е и друге поделе видео-камера. ?една од основних ?е подела на SD и HD камере зависно од видео-резолуци?е ко?у снима?у.

Меди?и за снима?е

Рани видео ни?е могао бити директно сним?ен. Први донекле успешан покуша? директног снима?а видеа одвио се 1927. са Фоновизионом заснованом на диску ?она Логи?а Бе?рда. Дискови нису могли да се репродуку?у са тадаш?ом технологи?ом, иако ?е касни?и напредак омогу?ио да се видео поврати током 1980-их. Први експерименти са употребом траке за снима?е видео сигнала десили су се 1951. године. Први комерци?ално пуштен систем била ?е Квадруплекс видео трака ко?у ?е произвео Ампекс 1956. године. Две године касни?е Ампекс ?е представио систем са способнош?у снима?а видеа у бо?и. Први системи за снима?е диза?нирани да буду мобилни (и стога употреб?иви ван студи?а) били су Портапак системи почевши од Сони ДВ-2400 1967. године. The first recording systems designed to be mobile (and thus usable outside the studio) were the Portapak systems starting with the Sony DV-2400 in 1967. Након тога ?е 1981. уследио систем Бетакам где ?е касетофон угра?ен у камеру формира?у?и камкордер.

Носачи об?ектива

Док неке видео камере има?у угра?ена сочива, друге користе замен?ива сочива повезана преко низа носача. Неке попут Панависион ПВ и Ари ПЛ су диза?ниране да буду филмске камере, док друге као што су Канон ЕФ и Сони Е потичу из фотографи?е. Да?и сет носача као што ?е С-посто?е посто?и за апликаци?е као што ?е CCTV.

Галери?а

• 
  Студи?ска камера
• 
  Фиксна спо?на камера
• 
  Мобилна камера за снима?е на терену
• 
  На?нови?е "лете?е" камере
• 
  Камера за видео-надзор
• 
  Ку?ни камкодер
• 
  Салон камера Goldmann Tischler
• 
  Салон камера G?rlitz
• 
  Склопива камера Unicum
• 
  Linhof Technika III
• 
  Преносива Morley's Students

Литература

• Ascher, Steven; Pincus, Edward (2007). The Filmmaker's Handbook: A Comprehensive Guide for the Digital Age (3 изд.). New York: Penguin Group. ISBN 978-0-452-28678-8. 
• Frizot, Michel (?ануар 1998). ?Light machines: On the threshold of invention”. Ур.: Michel Frizot. A New History of Photography. Koln, Germany: Konemann. ISBN 978-3-8290-1328-4. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Gernsheim, Helmut (1986). A Concise History of Photography (3 изд.). Mineola, New York: Dover Publications, Inc. ISBN 978-0-486-25128-8. 
• Hirsch, Robert (2000). Seizing the Light: A History of Photography. New York: McGraw-Hill Companies, Inc. ISBN 978-0-697-14361-7. 
• Hitchcock, Susan Tyler (20. 9. 2011). Hitchcock, Susan Tyler, ур. National Geographic complete photography. Washington, D.C.: National Geographic Society. ISBN 978-1-4351-3968-8. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Johnson, William S.; Rice, Mark; Williams, Carla (2005). Therese Mulligan; David Wooters, ур. A History of Photography. Los Angeles, California: Taschen America. ISBN 978-3-8228-4777-0. 
• Spira, S.F.; Lothrop, Easton S. Jr.; Spira, Jonathan B. (2001). The History of Photography as Seen Through the Spira Collection. New York: Aperture. ISBN 978-0-89381-953-8. 
• Starl, Timm (?ануар 1998). ?A New World of Pictures: The Daguerreotype”. Ур.: Michel Frizot. A New History of Photography. Koln, Germany: Konemann. ISBN 978-3-8290-1328-4. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Wenczel, Norma (2007). ?Part I – Introducing an Instrument” (PDF). Ур.: Wolfgang Lefèvre. The Optical Camera Obscura II Images and Texts. Inside the Camera Obscura – Optics and Art under the Spell of the Projected Image. Max Planck Institute for the History of Science. стр. 13—30. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 4. 2012. г. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Spira, S. F. The History of Photography as Seen through the Spira Collection. New York: Aperture, 2001. ISBN 0-89381-953-0.
• Antonetto, Marco: "Rectaflex – The Magic Reflex". Nassa Watch Gallery, 2002. ISBN 88-87161-01-1
• Siede, Caroline (23. 8. 2018). ?Maybe the war between digital and film isn't a war at all”. AV Club. Архивирано из оригинала 13. 05. 2021. г. Приступ?ено 14. 1. 2019. ?In 2017, 92 percent of films were shot on digital.” CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Filip, Tegsdedt. ?DSLR Feature Film List”. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступ?ено 27. 5. 2011. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• ?Sound of My Voice (2011) - IMDb”. IMDb. 
• 'The Avengers' Made Use of Canon dSLRs for POV Action Shots, Steves Digicams
• Canon Highlights Use of EOS DSLRs in “Marvel’s The Avengers”, The-Digital-Picture.com

Спо?аш?е везе

• Меди?и везани за чланак Видео-камера на Викимеди?ино? остави