【全美爆发大规模反枪支暴力游行】南加州上万人愤怒游行 呼吁控枪
| Аутономна покра?ина Богенвил Ток писин: Otonomos Region bilong Bogenvil | |
|---|---|
 Застава
 Грб
| |
Химна: ?Мо? Богенвил” | |
.svg) | |
| Матична држава |  Папуа Нова Гвине?а |
| Административни центар | Бука |
| На?ве?и град | Арава |
| Службени ?език | Нема |
| Владавина | |
| Облик власти | Аутономна покра?ина |
| — Председник Покра?ине | Ишмаел Тороама |
| — Потпредседник Покра?ине | Патрик Нисира |
| Истори?а | |
| | |
| — Аутономи?а | 25. ?ун 2002. |
| — Изгласана независност | 7. децембар 2019. |
| Географи?а | |
| Површина | |
| — укупно | 9 384 км2 |
| Становништво | |
| — 2011. | 249 358 |
| — густина | 26,57 ст./км2 |
| Привреда | |
| Остале информаци?е | |
| Временска зона | UTC +11 |
Богенвил (Ток писин: Bogenvil[1][2]), понекад називан погрешним именом Бугенвил, званично Аутономна покра?ина Богенвил[3] (Ток писин: Otonomos Region bilong Bogenvil), ?е аутономна покра?ина у Папуи Ново? Гвине?и. На?ве?е острво ?е острво Богенвил, док регион тако?е обухвата острво Бука и низ околних острва и атола. Привремени главни град ?е Бука иако се он сматра привременим, а главни град ?е се вероватно преселити ускоро. ?една од потенци?алих локаци?а ?е Арава, претходна престоница ко?а ?е оште?ена током гра?анског рата.
Проце?ено ?е да ?е 2011. покра?ина имала популаци?у од 250.000 ?уди. Лингва франка Боганвила ?е креолски ?език ток писин, док се говоре и разни аустронежански и неаустронежански ?езици. Покра?ина обухвата неколико полинези?ских кра?ева где се говоре и полинези?ски ?езици. Географски, острва Боганвил и Бука су део архипелага Соломонских острва, али су политички одво?ена од независне државе Соломонских острва. Истори?ски гледано, регион ?е био познат као Северни Соломони.
Богенвил ?е прву пут насе?ен од око 27.000 г.п.н.е. Током колони?алног периода регион ?е био окупиран и под управом Немачке, Аустрали?е, ?апана и С?еди?ених Држава у различитим периодима. Назив региона потиче од француског адмирала Лу?а Антоана де Бугенвила,[4] ко?и га ?е открио 1768. године.
Богенвилски сепаратизам датира из 1960-их, а Република Северног Соломона ?е проглашена непосредно пре независности Папуе Нове Гвине?е 1975. године; наредне године ?е подведена у састав Папуе Нове Гвине?е. Сукоб око рудника Пангуна постао ?е главни покретач гра?анског рата у Богенвилу (1988—1998), ко?и ?е резултирао смр?у до 20.000 ?уди. Мировни споразум ?е резултирао ствара?ем аутономне боганвилске владе у саставу Папуе Нове Гвине?е.
Кра?ем 2019. одржан ?е необавезу?у?и референдум о независности или ве?о? аутономи?и као део Папуе Нове Гвине?е. На референдуму ?е 98,31% гласача подржало независност, док ?е 1,69% гласало за доби?а?е проширене аутономи?е унутар Папуе Нове Гвине?е. Као резултат референдума, регионалне власти намерава?у да постану независне до 2027.[5]
Истори?а
[уреди | уреди извор]
Праистори?а
[уреди | уреди извор]Богенвил ?е насе?ен ?удима на?ма?е 29.000 година, према доказима доби?еним из пе?ине Килу на острву Бука.[6] До пре око 10.000 година, током послед?ег глаци?алног максимума, реги?а ?е посто?ала као ?едно острво названо Велики Богенвил, ко?е се простирало од северног врха острва Бука до острва Нгела северно од Гвадалканала.[7]
Први становници Богенвила били су Аустрало-Меланежани ко?и су вероватно стигли на северне Соломоне са Бизмарковог архипелага.[8] Пре око 3000 година, аустронези?ски народи су донели сво?у лапита културу на острва,[9] уводе?и грнчари?у, по?опривреду и припитом?ене животи?е као што су сви?е, пси и кокошке.[10] И аустронези?ски и неаустронези?ски ?езици се говоре на острвима до данас, ме?утим дошло ?е до меша?а ме?у популаци?ама до те мере да културне и генетске разлике више нису у корелаци?и са ?езиком.[11]
Колони?ална истори?а
[уреди | уреди извор]
Први Европ?ани ко?и су угледали данаш?и Богенвил су били холандски истраживачи Вилем Шоутен и ?е?коб ле Мер, ко?и су 1616. године видели атол Таку и острво Нисан. Британски морнарички официр Филип Картерет видео ?е острво Бука 1767. године и тако?е ?е посетио острво ко?е данас носи име по ?ему. 1768, француски адмирал Лу? Антоан де Бугенвил ?е пловио дуж источне обале на?ве?ег острва покра?ине ко?е сада носи ?егово име.[9]
Немачко царство, ко?е ?е ве? започело операци?е у Ново? Гвине?и, анектирало ?е данаш?и Богенвил 1886. године, након договора са У?еди?еним Кра?евством да поделе архипелаг Соломонских острва изме?у себе.[12] Касни?е те године успостав?ен ?е немачки протекторат над северним острвима, а протекторат Британских Соломонских острва ни?е успостав?ен све до 1893. године[13] Првобитна граница изме?у две територи?е била ?е много ?ужни?е, па су острва Лауру (Чо?сол), Санта Изабел, Онтонг ?авом, острвима Шортленд и део Флоридских острва били у Немачком делу. Тренутна граница изме?у Папуе Нове Гвине?е и Соломонових острва произилази из Тро?не конвенци?е из 1899. године, према ко?о? су та острва уступ?ена У?еди?еном Кра?евству.[14]
Немачка Соломонова острва су била под управом Немачке Нове Гвине?е, иако су биле потребне скоро две децени?е да се успостави административно присуство Немаца. Немачко? управно? станици на Киети, основано? 1905. године, ?е претходила ?е миси?а Сестри мисионарки Мари?иног друштва, ко?е су ве?ину острв?ана превеле у католичанство. [15] Прва потпуно комерци?ална плантажа основана ?е 1908. године, али немачка анекси?а ?е имала мали економски утица?.[16]
Аустрали?ске поморске и во?не експедиционе снаге заузеле су Богенвил у децембру 1914, као део окупаци?е Немачке Нове Гвине?е. Верса?ским споразумом из 1919, бивша колони?а ?е став?ена под управу Лиге народа, под управом Аустрали?а као део Територи?е Нове Гвине?е. Цивилна администраци?а ?е успостав?ена 1920. године, након чега су немачки држав?ани депортовани и ?ихова имовина експроприсана.[17] Одре?ени бро? казнених експедици?а одржан ?е и током немачке и аустрали?ске администраци?е, у оквиру програма ?пацификаци?е”. Колони?ални период ?е увео знача?не промене у културу острв?ана.[18]
1942 године, ?апанско царство врши инвази?у Богенвила обезбедили базу за подршку операци?ама на другим местима у ?угозападном Пацифику. Контаинвази?а савезничких трупа резултирала ?е великим губицима, почевши од 1943. године, а пуна контрола над острвима ни?е поново успостав?ена све до 1945. године. Након рата, аустрали?ска влада ук?учила ?е Богенвил и остатак мандата у територи?у Папуе и Нове Гвине?е, непосредног претходника данаш?е државе Папуе Нове Гвине?е.
Модерна истори?а
[уреди | уреди извор]Папуа Нова Гвине?а ?е стекла независност од Аустрали?е 1975. године. Како ?е Богенвил богат бакром и златом, компани?а Bougainville Copper Limited, подружница компани?е Rio Tinto ?е почетком 1970-их отворила рудник. Спорови становника региона са компани?ом око штетних утица?а на животну средину, ма?ак финанси?ских бенефици?а и негативних друштвених промена ко?е ?е донео рудник довели су до локалног ожив?ава?а сецесионистичког покрета ко?и ?е био неактиван. Активисти су прогласили независност Богенвила (Републике Северних Соломона) 1975. и 1990. године, али оба пута су владине снаге потиснуле сепаратисте.[тражи се извор]
Гра?ански рат
[уреди | уреди извор]Године 1988. Револуционарна арми?а Богенвила (РАБ) ?е знача?но пове?ала сво?е активности. Преми?ер Папуе Нове Гвине?е сер Реби Намалиу ?е наредио Одбрамбеним снагама Папуе Нове Гвине?е (ОСПНГ) да угуше побуну, а сукоб ?е ескалирао у гра?ански рат. ОСПНГ се повукао са сталних позици?а на Богенвилу 1990. године, али ?е наставио сво?е во?не акци?е. Конфликт се водио изме?у трупа ко?е су се бориле за независност као и ло?алисте и ОСПНГ. Проце?ено ?е да ?е рат однео изме?у 15.000 и 20.000 живота.[19][20]
Године 1996, преми?ер сер ?улиус Чан направио ?е контроверзан потез да ангажу?е Sandline International, приватну во?ну компани?у ко?а ?е рани?е била ук?учена у снабдева?е пла?еника у гра?анском рату у Си?ери Леоне, да угуше побуну.
Мировни споразум и аутономи?а
[уреди | уреди извор]
Богенвилски сукоб ?е окончан 1997. године, након преговора уз посредова?е Новог Зеланда. Мировни споразум ?е зак?учен 2000. године и за?едно са разоружа?ем, предви?ао ?е успостав?а?е аутономне владе Богенвила. Странке су се договориле да се у буду?ности одржи референдум о томе да ли острво треба да постане политички независно.[21]
Дана 25. ?ула 2005. во?а побу?еника Франсис Она ?е умро након кратке болести. Бивши геодет компани?е Bougainville Copper Limited, био ?е била к?учна фигура у сецесионистичком сукобу и одбио ?е да се званично придружи мировним преговорима.[тражи се извор]
Аустрали?а ?е 2015. на?авила да ?е по први пут успоставити дипломатско представништво у Богенвилу.[22] Године 2016. су ти планови отказани с обзиром да Аустрали?а ни?е добила одобре?е папуанске владе.[23]
Географи?а
[уреди | уреди извор]Покра?ина Богенвил заузима север Соломонског архипелага. Острво Богенвил ?е на?ве?е острво ове групе. Граница изме?у Папуе Нове Гвине?е и Соломонових Острва лежи ?ужно у средини деветокилометарског мореуза ко?и га одва?а од Шортлендских острва. Соломонско острво Чо?сол ?е 30 km ?ужни?е.[тражи се извор]
Острво Бука ?е северно од Богенвила, одво?ено танким мореузом. Регион ук?учу?е друга ма?е или више уда?ена острва и атоле:
- Зелена острва са главним острвом Нисан ;
- Острва Картерет;
- Атол Таку;
- Атол Нукуману;
- Острва Нугури?а, ко?а су полинези?ска ексклава.
Територи?а чини архипелаг у Тихом океану ко?и има површину од 9384 квадратних километара.[тражи се извор]
Влада и политика
[уреди | уреди извор]Избори за прву аутономну владу одржани су у ма?у и ?уну 2005. године; ?озеф Кабуи, лидер покрета за независност, изабран ?е за председника. Преминуо ?е на функци?и 6. ?уна 2008. године. Након избора за попу?ава?е преосталог мандата, ?он Момис ?е 2010. године изабран за председника на петогодиш?и мандат. Он подржава аутономи?у у оквиру односа са националном владом Папуе Нове Гвине?е.[тражи се извор]
Устав Богенвила прецизира да се аутономна влада Богенвила састо?и од три гране:[24]
- Извршна власт: председник Аутономне покра?ине Богенвил ко?им председава Извршни савет Богенвила .
- Законодавна власт: Представнички дом Богенвила (39 изабраних чланова и два члана по службено? дужности).
- Судски: судови у Богенвилу ук?учу?у?и Врховни суд и Виши суд.
Главни град ?е Бука, ко?и ?е постао центар власти након што ?е Арава оште?ена током гра?анског рата у Богенвилу. Статус Буке се сматра привременим, а Влада ?ош увек одлучу?е о локаци?и сталне престонице.[25]
Референдум о независности 2019.
[уреди | уреди извор]Председник ?он Момис ?е 2013. потврдио да ?е Богенвил одржати необавезу?у?и референдум о независности 2019.[26] Владе Богенвила и Папуе Нове Гвине?е одржале су двонеде?ни референдумски период ко?и ?е почео 23. новембра 2019. и затворен 7. децембра 2019. године, што ?е послед?и корак у Богенвилском мировном споразуму.[27] Референдумско пита?е ?е било избор изме?у ве?е аутономи?е унутар Папуе Нове Гвине?е или пуне независности. Преко 98% важе?их гласачких листи?а ?е дато за независност, док ?е излазност била 87,59%.[28][29]
Ишмаел Тороама, бивши во?а побу?еника, изабран ?е за председника Богенвила 23. септембра 2020.[30]
Преговори изме?у Папуе Нове Гвине?е и Богенвила почели су 17. ма?а 2021:[31] док ?е Тороама из?авио да жели да Богенвил постане независан до ?уна 2025, преми?ер Папуе Нове Гвине?е ?е?мс Марапе ?е упозорио да не треба да се постав?а одре?ени временски рок.[32][33] 7. ?ула 2021. об?ав?ено ?е да ?е Богенвил постати независан на?касни?е до кра?а 2027.[34][35]
Окрузи и области локалне самоуправе
[уреди | уреди извор]
Покра?ина ?е поде?ена на три округа, ко?и су да?е поде?ени на области локалне самоуправе (ОЛС). За потребе пописа, ОЛС су поде?ене на оде?е?а, а оне на пописне ?единице.[36]
| Округ | Главни град округа | Назив ОЛС-а |
|---|---|---|
| Централни богенвилски округ | Арава-Киета | Арава Рурал |
| Вакунаи Рурал | ||
| Северни богенвилски округ | Бука | Атол Рурал |
| Бука Рурал | ||
| Кунуа Рурал | ||
| Нисан Рурал | ||
| Селау-Сир Рурал | ||
| Тинпуц Рурал | ||
| ?ужни богенвилски округ | Буин | Бана Рурал |
| Буин Рурал | ||
| Сива? Рурал | ||
| Торокина Рурал |
Демографи?а
[уреди | уреди извор]Религи?а
[уреди | уреди извор]Велика ве?ина становника Богенвила су хриш?ани, а проце?у?е се да ?е 70% римокатолика, а знача?на ма?ина припада У?еди?ено? протестантско? цркви Папуе Нове Гвине?е основане 1968. Католичка црква има сво?у бискупи?у у региону (Богенвилска бискупи?а или Dioecesis Buganvillensis).[37] Саборна и главна црква посве?ена ?е Успе?у Пресвете Богородице, ко?а се налази на острву Бука. Некада ?е то била црква Светог Архангела Михаила у бившо? миси?и Туби?ана. У покра?ини посто?е укупно 33 католичке жупе и ?една миси?а.[38]
?езици
[уреди | уреди извор]За општу комуникаци?у ве?ина богенвиловаца користи Ток писин као лингву франку, а у приморским областима, Ток писин често уче деца у дво?езичном окруже?у.[тражи се извор] Устав Богенвила, написан на енглеском, не прецизира службени ?език, али позива да се уставна литература преведе на Ток писин и на што више локалних ?езика, истовремено подстичу?и ?разво?, очува?е и обога?ива?е свих богенвилских ?езика”.[39] Посто?и много аутохтоних ?езика у аутономно? покра?ини Богенвил, ко?и припада?у трома ?езичким породицама. Ни?едан од ?езика не говори више од 20% становништва, а ве?и ?езици као што су Насиои, Корокоро Мотуна, Тереи и Халиа су поде?ени на ди?алекте ко?и нису увек ме?усобно разум?иви.[тражи се извор]
?езици на северном кра?у острва Богенвил, а и неки раштркани по обали, припада?у аустронези?ско? породици. ?езици северно-централног и ?ужног дела острва припада?у северно-богенвилским и ?ужно-богенвилским породицама.[тражи се извор] На?распростра?ени?и аустронези?ски ?език ?е Хали?а и ?егови ди?алекти, ко?и се говоре на острву Бука и полуострву Селау у северном Богенвилу. Остали аустронези?ски ?езици ук?учу?у Нехан, Петатс, Солос, Сапоса (Таиоф), Хахон и Тинпуц, ко?и се сви говоре у северно? четврти Богенвила, Буки и на околним острвима. Ови ?езици су блиско повезани. Банони и Торау су аустронези?ски ?езици ко?и нису блиско повезани са претходнима и говоре се у приобалним областима централног и ?ужног Богенвила. На оближ?ем атолу Таку се говори полинези?ски ?език, Таку.[40]
Папуански ?езици су присутни само на главном острву Богенвила. То ук?учу?е Ротокас, ?език са веома малим инвентаром фонема, Еиво, Тереи, Кериака, Насиои (Киета), Наговиси, Сиваи (Мотуна), Баитси (понекад се сматра ди?алектом Сиваи), Уисаи и неколико других. Они чине две ?езичке породице, Северно-богенвилски и ?ужно-богенвилски.[тражи се извор]
Економи?а
[уреди | уреди извор]
Мали проценат привреде региона ?е од рударства. На?ве?и удео у економскм расту долази од по?опривреде и аквакултуре. Биодиверзитет региона, ко?и ?е ?едан од на?важни?их у Океани?и, озби?но ?е угрожен рударским активностима. Рударске активности изазвале су многе гра?анске немире у региону више пута.[када?] ] Влада Папуе Нове Гвине?е ?е у ?ануару 2018. увела моратори?ум на ?едан рудник, у покуша?у да смири гра?анске немире против рударства у региону.[41]
Богенвил ?е од 1972. до 1989. имао ?едан од на?ве?их отворених рудника бакра на свету, Pangunamine, ко?и ?е дуги низ година чинио велики део бруто националног производа Папуе Нове Гвине?е. Рудником ?е управ?ала аустрали?ска компани?а Bougainville Copper, подружница британско-аустралске рударске компани?е Rio Tinto, ко?а ?е имала ве?инску контролу над компани?ом. Држава Папуа Нова Гвине?а (ПНГ) има 19,1% удела у Bougainville Copper-у.[тражи се извор]
Као резултат гра?анског рата и затвара?а рудника под присилом побу?еника, државни приходи Папуе Нове Гвине?е су пали за 20%. Неки се нада?у евентуалном поновном отвара?у рудника Пангуна. Преговори о поновном отвара?у рудника Пангуна почели су почетком марта 2006. разговорима изме?у бившег министра рударства ПНГ Сема Акоитаи?а и корпораци?е Рио Тинто у Лондону. Неки представници зем?опоседника у области Пангуна у више наврата су приста?али да обнове рударске операци?е, али захтева?у велике надокнаде од стране оператера рудника BLC.[тражи се извор]
Приноси од два главна извоза, какаоа и копре, вратили су се на нивое пре гра?анског рата 2007. Велике плантаже ко?има су у велико? меру управ?али Европ?ани, Ази?ати, цркве и корпораци?е, ко?е су биле одговорне за знача?ан удео производ?е пре гра?анског рата, сада користе ма?и локални оператери. Да?у прераду обав?а?у мале сушаре за какао ко?е промовише AusAid.[тражи се извор]
Култура
[уреди | уреди извор]
Национални симболи
[уреди | уреди извор]Закон ко?и ?е усво?ила покра?инска скупштина — Закон о застави, грбу и химни (заштита) Богенвила из 2018. — потврдио ?е посто?е?и званични статус заставе Богенвила и амблема Богенвила. И застава и амблем садрже стилизоване приказе упеа, традиционалног покривача за главу ко?и носе мушкарци у деловима Богенвила да симболизу?е ?ихов прелазак у одрасло доба. Закон ?е тако?е успоставио ?Мо? богенвил” као химну покра?уне.[42][43]
Спорт
[уреди | уреди извор]Рагби лигу у Богенвилу администрира Богенвилска рагби лига (БРЛ), ко?а ?е повезана са Рагби фудбалском лигом Папуе Нове Гвине?е (РФЛПНГ).[44] Известан бро? Богенвилаца играо ?е за национални тим Папуе Нове Гвине?е у рагби лиги, ук?учу?у?и Бернарда Вакаци?а, ?оа Каци?а, Лауту Атои?а и Криса Сириоси?а.[45]
ФК Богенвил игра у Национално? фудбалско? лиги од 2019. године, иако се налази у Порт Моресби?у, а не у самом Богенвилу.[46] Претходно ?е тим из Богенвила осво?ио национално фудбалско првенство 1977. године, победивши Рабаул.[47] Истори?ски гледано, Богенвилско фудбалско удруже?е ?е долазило у сукоб са Фудбалским савезом Папуе Нове Гвине?е због разних ствари.[48]
Током 1970-их и 1980-их, тимови из Богенвила су играли против других региона ПНГ у националним првенствима за аустрали?ски фудбал,[49] крикет,[50] и хоке? на трави .[51]
Бокс ?е популаран у Богенвилу. Регион ?е осво?ио Државно првенство у боксу 2017. ко?е ?е одржано у Арави.[52] Знача?ни боксери из региона су носилац титуле у боксерском савету Комонвелта ?они Аба и осва?ач златне меда?е на Пацифичким играма Тади?ус Катуа.[53]
Богенвилски нетбол играч Малета Робертс играо ?е професионално у Аустрали?и и представ?ао ?е нетбалл репрезентаци?у Папуе Нове Гвине?е на Играма Комонвелта.[54]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Bogenvil”. Tok Pisin English Dictionary. Архивирано из оригинала 25. 06. 2021. г. Приступ?ено 4. 12. 2019.
- ^ ?K20 milien bilong Bogenvil referendem”. Loop PNG. 6. 6. 2019. Архивирано из оригинала 29. 06. 2021. г. Приступ?ено 4. 12. 2019.
- ^ ?The Constitution of the Autonomous Region of Bougainville” (PDF). abg.gov.pg/key-documents. Autonomous Bougainville Government. стр. 28, S41.
- ^ Dunmore, John (2025-08-07). Storms and Dreams: Louis de Bougainville: Soldier, Navigator, Statesmen (на ?езику: енглески). Exisle Publishing. ISBN 978-1-77559-236-5.
- ^ ?Bougainville sets 2027 deadline for independence from Papua New Guinea”. France 24 (на ?езику: енглески). 2025-08-07. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ Spriggs, Matthew (2005). ?Bougainville's early history: an archaeological perspective”. Ур.: Regan, Anthony; Griffin, Helga-Maria. Bougainville Before the Conflict. Stranger Journalism. стр. 1. ISBN 978-1-74076-138-3.
- ^ Spriggs 2005, стр. 2–4.
- ^ Spriggs 2005, стр. 5.
- ^ а б Spriggs 2005, стр. 18.
- ^ Spriggs 2005, стр. 9.
- ^ Spriggs 2005, стр. 19.
- ^ Sack, Peter (2005). ?German Colonial Rule in the Northern Solomons”. Ур.: Regan, Anthony; Griffin, Helga-Maria. Bougainville Before the Conflict. Stranger Journalism. стр. 77. ISBN 978-1-74076-138-3.
- ^ Griffin, James (2005). ?Origins of Bougainville's Boundaries”. Ур.: Regan, Anthony; Griffin, Helga-Maria. Bougainville Before the Conflict. Stranger Journalism. стр. 74. ISBN 978-1-74076-138-3.
- ^ Griffin 2005, стр. 75.
- ^ Sack 2005, стр. 84.
- ^ Sack 2005, стр. 85–87.
- ^ Elder, Peter (2005). ?Between the Waitman's Wars: 1914–42”. Ур.: Regan, Anthony; Griffin, Helga-Maria. Bougainville Before the Conflict. Stranger Journalism. стр. 146. ISBN 978-1-74076-138-3.
- ^ Elder 2005, стр. 150.
- ^ Saovana-Spriggs, Ruth (2000). ?Christianity and women in Bougainville” (PDF). Development Bulletin (51): 58—60. Архивирано из оригинала (PDF) 2025-08-07. г. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ ?EU Relations with Papua New Guinea”. European Commission. Архивирано из оригинала 9. 10. 2007. г. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ Will Marshall, ?Papua New Guinea government obtains shaky weapons disposal pact in Bougainville”, World Socialist Web Site, May 23, 2001.
- ^ Medhora, Shalailah (3. 6. 2015). ?Papua New Guinea not told of Australia's plans for new diplomatic post there”. The Guardian. Приступ?ено 4. 6. 2015.
- ^ Canberra abandons Bougainville mission plan, Radio New Zealand, 8 May 2016
- ^ ?The Constitution of the Autonomous Region of Bougainville” (PDF). abg.gov.pg/key-documents. Autonomous Bougainville Government. стр. 28, S41.
- ^ ?Bougainvilleans consulted on location for new capital”. RNZ. 27. 9. 2021. Приступ?ено 4. 10. 2021.
- ^ ?Bougainville confirms independence referendum before 2020”. Radio Australia. 24. 1. 2013. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступ?ено 8. 3. 2016.
- ^ ?Ball rolling on Bougainville referendum”. Radio New Zealand. 22. 5. 2016. Приступ?ено 30. 5. 2016.
- ^ ?Bougainville voters back independence by landslide”. The Standard. 11. 12. 2019. Приступ?ено 31. 5. 2021.
- ^ Yeung, Jessie; Watson, Angus (11. 12. 2019). ?Bougainville independence vote delivers emphatic demand to become world's newest nation”. CNN. Приступ?ено 11. 12. 2019.
- ^ Barrett, Jonathan (23. 9. 2020). ?Bougainville elects former rebel commander as next president”. Reuters. Приступ?ено 31. 5. 2021.
- ^ Mercer, Phil (17. 5. 2021). ?Papua New Guinea Begins Breakaway Talks with Bougainville Leader”. Voice of America. Приступ?ено 31. 5. 2021.
- ^ ?Bougainville president wants independence from PNG by 2025”. ABC Online. 19. 5. 2021. Приступ?ено 31. 5. 2021.
- ^ ?Bougainville's president seeks independence by 2025”. Radio New Zealand. 19. 5. 2021. Приступ?ено 31. 5. 2021.
- ^ ?Bougainville sets 2027 deadline for independence from Papua New Guinea”. France 24 (на ?езику: енглески). 2025-08-07. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ ?PNG, B'ville agree on latter's independence”. Post Courier (на ?езику: енглески). 2025-08-07. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ ?Pacific Regional Statistics – Secretariat of the Pacific Community”. Spc.int.
- ^ ?Bougainville (Diocese) [Catholic-Hierarchy]”. www.catholic-hierarchy.org. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ ?Diocese of Bougainville, Papua New Guinea”. GCatholic. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ ?The Constitution of the Autonomous Region of Bougainville” (PDF). abg.gov.pg/key-documents. Autonomous Bougainville Government. стр. 28, S41.
- ^ Irwin, H. (1980).
- ^ Davidson, Helen (10. 1. 2018). ?Bougainville imposes moratorium on Panguna mine over fears of civil unrest”. The Guardian.
- ^ ?BOUGAINVILLE FLAG, EMBLEM AND ANTHEM (PROTECTION) ACT 2018” (PDF). Autonomous Bougainville Government. Приступ?ено 8. 12. 2019.
- ^ ?Bougainville Flag, Emblem and Anthem (Protection) Bill 2018: Explanatory Note” (PDF). Autonomous Bougainville Government. Приступ?ено 8. 12. 2019.
- ^ ?New Executives Set To Revive Rugby League”. Papua New Guinea Post-Courier. 12. 6. 2018. Приступ?ено 9. 12. 2019.
- ^ ?League Bilong Laif program commences in Bougainville”. National Rugby League. 23. 3. 2015. Приступ?ено 9. 12. 2019.
- ^ ?Sport: Bougainville to make PNG National Soccer League debut”. Radio New Zealand. 24. 1. 2019. Приступ?ено 9. 12. 2019.
- ^ ?A soccer lesson from Bougainville”. Papua New Guinea Post-Courier. 14. 4. 1977.
- ^ ?Bougainville soccer issues a challenge”. Papua New Guinea Post-Courier. 10. 8. 1973.
- ^ ?Rabaul too fit for Bougainville”. Papua New Guinea Post-Courier. 21. 5. 1975.
- ^ ?Shield match in doubt”. Papua New Guinea Post-Courier. 15. 2. 1980.
- ^ ?Hockey booming in Bougainville”. Papua New Guinea Post-Courier. 27. 4. 1971.
- ^ ?Bougainville wins boxing title”. The National. 18. 9. 2017. Приступ?ено 9. 12. 2019.
- ^ Belu, Simon. ?Katua in Rio to chase Olympic dream”. Bougainville. Архивирано из оригинала 2025-08-07. г. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ ?Pride of a nation”. Bendigo Advertiser. 27. 12. 2013. Приступ?ено 9. 12. 2019.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Богенвил – Наше острво, наша борба, документарац из 1998.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Аутономна влада Богенвила
- Autonomous Bougainville Government на веб-са?ту Facebook
- Боугаинвилле Инвард Инвестмент Буреау
- Пун текст Мировног споразума за Богенвил Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (8. октобар 2023)
- Устав Богенвила
- Карта УН #4089 — Мапа У?еди?ених наци?а околине острва Богенвил у ПДФ-у
- Ресурси за помире?е—Богенвил про?екат
- Кокосова револуци?а, документарни филм о Богенвилско? револуционарно? во?сци .
- ?Интерв?у са Францисом Она” (1997) — Аустрали?ска радиодифузна корпораци?а Свет у фокусу ; интерв?у са Францисом Она. Разговарао Ваине Цолес-?анесс.
| Ме?ународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
