厉害了我的国产大飞机

Први балкански рат
Дио балканских ратова
Гор?а слика: Слика Василиоса Ха?иса ?Битка код Ели, 13. децембар 1912.” на тему поморске битке код Ели. До?е слике: 75мм топ Schneider Бугарске во?ске; бугарска тешка арти?ери?а на положа?има; командант Црногорске во?ске посматра битку; посада црногрорске арти?ери?е
Ври?еме 8. октобар 1912 — 30. ма? 1913. (7 месеци, 3 седмице и 1 дан) М?есто Балканско полуострво Узрок теж?а балканских држава да ослободе области насе?ене сво?им сународницима од Османског царства Исход 百度 控制面子文化造成的危害，就要让老实实干者有位。 поб?еда Балканског савеза Лондонски мир
Сукоб?ене стране
Балкански савез: Кра?евина Срби?а Кра?евина Бугарска Кра?евина Грчка Кра?евина Црна Гора Страни доброво?ци: Гарибалдинци ?ермени	Османско царство
Команданти и во?е
Петар I Радомир Путник Петар Бо?ови? Степа Степанови? Божидар ?анкови? Фердинанд I Никола Иванов Иван Фичев Васил Кутинчев Радко Димитриев ?ор?е I X Константин I Пана?отис Данглис Павлос Кудуриотис Никола I ?анко Вукоти? Радомир Вешови? Пепино Гарибалди Андраник Озани?ан	Мехмед V  Али Ризах-паша Зеки-паша Махмуд Мухтар-паша Хусеин Назим-паша
?ачина
160.000 ?уди 300.000 ?уди 150.000 ?уди 22.000 ?уди Укупно:632.000 ?уди	475.000 ?уди
Жртве и губици
15.000 погинулих и ра?ених 32.000 погинулих и ра?ених 5.000 погинулих и ра?ених 3.000 погинулих и ра?ених Укупно: 55.000 погинулих и ра?ених	30.000 погинулих Укупно: више од 112 хи?ада погинулих, ра?ених и преминулих

Први балкански рат (буг. Първата балканска война, грч. Α? Βαλκανικ?? Π?λεμο?, тур. Birinci Balkan Sava??) оружани ?е сукоб ко?и ?е тра?ао од 25. септембра (8. октобра) 1912. до 17. (30) ма?а 1913. године и водио се изме?у чланица Балканског савеза — Кра?евине Бугарске, Кра?евине Грчке, Кра?евине Срби?е и Кра?евине Црне Горе — на ?едно? страни и Османског царства на друго?. Повод за рат била ?е же?а Срби?е, Бугарске, Грчке и Црне Горе да прошире сво?е територи?е. Рат ?е завршен Лондонским мировним уговором.

Први период рата (октобар—децембар 1912) карактерише велика офанзива трупа Балканског савеза. Током примир?а Турска, Срби?а и Бугарска су прекинуле непри?ате?ства, али су Грчка и Црна Гора наставиле рат. Други период рата (фебруар—ма? 1913) одликовао се позиционим ратова?ем, не рачуна?у?и ?уриш на ?едрене. На кра?у Првог балканског рата, зем?е Балканског савеза нису биле задово?не Лондонског миром, што ?е довело до Другог балканског рата.

Предуслови за рат

Истори?ска позадина. Политика великих сила

Главни чланак: Балкански савез

У 15. ви?еку Турци су посли?е заузима?а Мале Ази?е, започели осва?а?е Балкана, Блиског истока и с?еверне Африке. Након осва?а?а Константинопо?а, у саставу Османског царства налазиле су се огромне територи?е на истоку Средозем?а, Прицрномор?а и западне Ази?е. На овим просторима жив?ели су многи народи ко?и су се разликовали од Турака по в?ероиспови?ести, национално? припадности и погледу на сви?ет. На Балкану ?е жив?ело до 15 народа, чак и при?е османског осва?а?а.

На Балкану су против османске владавине више пута подизани устанци, ко?и су завршавали поразом устаника. У 19. ви?еку, у ?еку антиколони?алних ратова и устанака, дошло ?е до низа ослободилачких ратова у реги?и. По?авиле су се нове државе, као што су Грчка, Бугарска, Срби?а, Црна Гора и Румуни?а. Упркос томе, Албанци нису остварили право на самоопред?е?е?е, а на територи?и Балкана ко?е ?е ?ош уви?ек контролисала османска влада, било ?е неколико милиона Бугара, око милион Срба и пола милиона Грка.

Карта Балкана са предложеном под?елом османских територи?а.

Посли?е Турско-итали?анског рата (1911—1912), зем?е Балкана, противнице Османског царства, увид?ели су потребу за консолидаци?ом. Фактори у?еди?е?а били су и за?еднички ци?еви и за?едничке особине народа — Срби и Бугари су православни Словени, а православци су и Грци. Руси?а, ко?а ?е била супарник Аустроугарске на Балкану, имала ?е важну улогу у реги?и и насто?ала ?е да утврди у том ди?елу Европе.

Управо на руску иници?ативу ?е 13. марта 1912. потписан споразум изме?у Срби?е и Бугарске о ствара?у одбрамбеног савеза. Односи изме?у зема?а су о?ачани 12. ма?а. Грчка ?е 29. ма?а приступила савезу, не желе?и да остане без територи?алних добитака на рачун Турске, осим тога, Срби?а и Бугарска су биле веома заинтересоване за учеш?е грчке флоте у во?ним де?ствима, како би прекинула турску комуникаци?у са Малом Ази?ом и Блиским истоком. Касни?е су уговор о савезу потписале Црна Гора и Румуни?а. Тако ?е, како ?е руска влада нам?еравала, на Балкану створити мо?ан савез усм?ерен против Аустроугарске. Да?и дога?а?и се нису разви?али по руским плановима, пошто ?е Балкански савез, ум?есто да се супротстави Аустроугарско?, започео припреме за рат са сво?им старим непри?ате?ем — Османским царством. Пошто су на челу савеза биле Бугарска и Срби?а, одлучиле су да уз помо? савезника задово?е сво?а територи?ална потражива?а.

Иредентизам на Балкану

Почетком 20. ви?ека ситуаци?а на Балкану се драматично проми?енила. Некада мо?но Османско царство, ко?е ?е рани?е ук?учивало Срби?у, Грчку, Румуни?у, Црну Гору и Бугарску, диктирало ?е сво?е услове ци?ело? реги?и. По?ава нових држава на Балкану била ?е пос?едица пансловенства, панрумунства и разних националистичких иде?а. Када су ове зем?е настале, народи, ко?и су у тим зем?ама жив?ели, остали су поди?е?ени. Неки од ?их су ?ош уви?ек жив?ели у Турско?.

Бугарска, Срби?а и Грчка же?еле су да у сво? састав ук?уче зем?е насе?ене сво?им народима и, штавише, да постигну на?ве?е прошире?е граница сво?их држава. То ?е значило да су Грци тежили иде?и Велике Грчке, посли?е Првог св?етског рата оличе?у Велике иде?е Венизелоса, Бугари — Велико? Бугарско?, а Срби максималном прошире?е сво?их граница од Дунава до ?адранског мора и Грчке. Ипак, ?велике” државе нису могле за?едно посто?ати ?една поред друге, пошто су се ?ихова територи?ална потражива?а преклапала. Тако су Бугарска и Грчка за?еднички полагале право на Траки?у; Грчка, Срби?а и Бугарска на Македони?у; Црна Гора и Срби?а на ?адранске луке.

Стога ?е одлучено да се прво порази Турска, а затим ри?еше територи?ални спорови. Бугарска и Срби?а же?еле су да посли?е рата поди?еле Македони?у демаркационом лини?ом. Бугари су насто?али да доби?у излаз на Еге?ско море припа?а?ем Солуна и западне Траки?е. Срби?а и Грчка су же?еле да поди?еле Албани?у, пошто ?е Срби?а насто?ала да доби?е излаз на ?адранско море. По завршетку Првог балканско рата почео ?е Други балкански рат, чи?и су узрочници биле балканске зем?е незадово?не Лондонским мировним уговором, ко?е су поразиле за?едничког противника — Турску, након чега су почели да спроводе ?великодржавне” иде?е кроз ме?усобно уништава?е.

Припреме за рат

Османско царство

План

Бугарска ?е 13. октобра 1912. османско? влади поставила ултиматум ко?им ?е тражила аутономи?у за Македони?у и нетурске народе Балкана, као и отвара?е школа за Бугаре, Србе и Грке и демобилизаци?у великог ди?ела во?ске у реги?и. На челу аутономних реги?а били би белги?ски или шва?царски гувернери, а Балкански савез ?е одредио шест м?есеци за спрово?е?е реформи. Османско царство ?е категорички одбило да прихвате услове ултиматума. Султан Мехмед V упутио ?е протестну ноту бугарско? амбасади у Истанбулу и обратио се османском народу говором о толеранци?и Турака према националном ма?инама и ?еним сус?едима.

Схвативши да ?е рат неизб?ежан, Турци су развили сво? ратни план. Принципи на ко?има ?е он разви?ен били су в?еродосто?ни, ме?утим, упркос томе, план ?е био нереалан. Творац плана био ?е Колмар фон дер Голц, ко?и ?е тренирао османску во?ску на Балкану ве? 1910, у припремама за рат. Ипак, тек посли?е бугарског ултиматума 14. октобра, Турци на?ав?у?у мобилизаци?у на Балкану. Ста?е у во?сци било ?е отежано спрово?е?ем во?них реформи, ко?е су, према султановом плану, требале да се оконча?у 1915. године. Дакле, до 17. октобра, дана када ?е почео рат, мобилизаци?а ?ош ни?е била завршена. Османске трупе су се налазиле дуж лини?е Киркларели — Ине?е — ?едрене. Абдулах-паша ?е командовао Источном арми?ом, чи?и ?е штаб био у Кавакли?у.

Планирано ?е изво?е?е позиционих борбених де?става у првом м?есецу рата, за ко?е ври?еме би османска во?ска имала времена да се мобилише и пре?е из Ази?е на Балкан. Тада би Турци кренули у општу офанзиву на границу са Бугарском, потисну бугарске трупе на с?евер и ударе на Срби?у, избивши на српско-бугарску границу. Са српско-бугарске границе и ?ужне Бугарске планирано ?е да се удари на Софи?у и да се Бугари примора?у на мир. Пошто ?е Бугарска преузела на?ве?и терет рата у Балканском савезу, да?и порази српске, грчке и црногорске во?ске нису представ?али нарочите тешко?е.

Снаге

Од Мале Ази?е до почетка ратних де?става у Источну арми?у су ступиле дви?е дивизи?е ко?е су браниле пругу ка Солуну и приступ ка Дарданелима. Према Црног мора на Балкан су стигле 5, 6. и 9. дивизи?а, ко?е су имале ниску борбену готовост. Недалеко се налазило 40 ескадрона ко?ице. Од корпуса ко?и ?е ве? био у Траки?и, 1. корпус се налазио код Ине?еа, 2. код Кавакли?а у резерви иза 3. корпуса, ко?и се налазио у одс?еку Киркларели — Ку?ун-Гу?ар. 4. корпус се налазио на лини?и ?едрене — Ине?е, а дви?е ?егове дивизи?е повукле су се у резерву. Инже?ерске структуре и утвр?е?а у утвр?еним областима до тада ?ош нису били довршени, што ?е погоршавало свеукупно ста?е.

Западна арми?а под командом Али Риза-паше на почетку рата с Бугарском била ?е у горем положа?у од Источне арми?е. Ве? 6. октобра, ?еданаест дана при?е почетка ратних де?става на истоку Балкана, црногорска во?ска ?е прешла у офанзиву. Турци су изгубили 24. дивизи?у пошто се на?ве?и дио предао (7000 во?ника и 22 ору?а) и 21. дивизи?у. До првих дана октобра Западна арми?а ?е била груписана око Скадра ради одбране. 20. дивизи?а покривала ?е Приштину и Митровицу. На ?угу, на граници са Грчком, 23. и 21. дивизи?а груписане су око ?а?ине.

Уопштено, османска во?ска ни?е била спремна за почетак рата. ?ене снаге нису имале времена за мобилизаци?у, а резервне ?единице нису имале времена да пристигну из Мале Ази?е. Утвр?е?а нису била довршена у утвр?еним областима. Савезници су усп?ели да изненаде Османско царство покрета?ем превентивног напада.

Укупно, у об?е арми?е ко?е су се супротстав?але савезницима, до почетка великих битака било ?е 445.000 во?ника са 898 ору?а.

Наоружа?е

Османски во?ник у тамноплаво? униформи из 1893. с пушком Mauser M1890.

Османска во?ска ?е била наоружана полуаутоматским пишто?има Mauser C96 и FN Model 1903. Тако?е за сво? новац официри су куповали и друге пишто?е ко?и су били дозво?ени за употребу током рата: FN M1900 и Mannlicher M1903.

Османско? во?сци ?е 1912. недоста?ало малокалибарско оруж?е, за милионску копнену во?ску на располага?у ?е било укупно 713.404 пушака свих врста. Об?е главне османске арми?е на Балкану патиле су од критичне несташице пушака, при чему око 20 % во?ника ни?е било наоружано малокалибарским оруж?ем. Поред тога, за?едно са савременим Mauser Model 1889, 1893 и 1903 (калибра 7,65 × 53 мм), налазио се велики бро? пушака са комором за пу?е?е црног барута као што су Mauser M1887, Fusil Gras mle 1874 и ?ош стари?и британски Сна?дер-Енфилд. За ко?ицу ни?е било дово?но карабина, а османска ко?ица ?е морала да се бори дугим п?ешади?ским пушкама. Ве?ина пушака Mauser Model 1893 ко?е ?е набавила османска во?ска у количини од око 200.000 била ?е похра?ена у државним арсеналима и ни?е предата во?ницима.

Тешко ?е проци?енити тачан бро? митра?еза и у служби Османског царства, пошто су извори контрадикторни. Проц?ене се кре?у изме?у 388 и 556 ?единица, иако ве?а цифра в?ероватно ук?учу?е све систем у служби широм Османског царства. У Траки?и су била 23 митра?еска одреда, сваки са по четири митра?еза. Западна арми?а у Албани?и и Македони?и ?е имала 19 таквих ?единица.

Савезници

Снаге и планови

Кра? Црне Горе Никола I Петрови? ?егош. Током Првог балканског рата лично ?е предводио црногорске трупе и учествовао у опсади Скадра.

При?е свега, савезничка команда ?е искористила спорост мобилизаци?е османских трупа. Црна Гора ?е неочекивано напала османске положа?е у Албани?и 25. септембра, док су остали савезници ?ош уви?ек концентрисали трупе. До прераног напада Црногораца дошло ?е због спонтаности мобилизаци?е, односно ?уди су и само долазили у во?ску без позива. Од свих 50.000 црногорских во?ника, 10.000 су били доброво?ци.

Положа? савезничких трупа и ?ихова да?а де?ства диктирали су интереси балканских сила. Бугарска, ко?а ?е имала на?бро?ни?у во?ску од зема?а Балканског савеза, хт?ела ?е да нападне при?е свега Траки?у и Истанбул. Црна Гора ?е хт?ела да доби?е с?евер Албани?е, Грчка и Срби?а су се спремале да нападну Македони?у. Осим тога, грчка флота ?е требала да прекине везу османске Западне арми?е из Мале Ази?е, блокира?у?и морски пут кроз Еге?ско море. У страху од напада Аустроугарске, српска и бугарске власти послале су одво?ене ?единице на Дунав да заштите границе.

Бугарска, на ко?о? су савезници ставили на?ве?у одговорност, теме?но се припремила за рат. Влада зем?е ?е ослободила муслимане од регрутаци?е, што ?е о?ачало во?ску. ?езгро во?ске чиниле су милици?е Руско-турског рата 1877—1878. године. Касни?е су им се придружили мобилисани во?ници и милици?е, а у Македони?и се по?авила пробугарска народна милици?а. Мобилизаци?а 30. септембра ?е била усп?ешна, позвани су чак долазили из иностранства. Во?ска ?е 17. октобра била потпуно спремна за почетак рата.

Савезници су против османске во?ске имали:

• Бугарска во?ска — 300.000 во?ника и 624 ору?а;
• Грчка во?ска — 150.000 во?ника и 336 ору?а;
• Црногорска во?ска — 22.000 во?ника 48 по?ских ору?а и 40 опсадних ору?а;
• Српска во?ска — 160.000 во?ника и 624 ору?а;
• Укупно: 632.000 во?ника са 1632 по?ска и 40 опсадних ору?а.

Наоружа?е

Кра? Грчке Константин I. Предводио ?е грчку Македонску арми?у током Првог балканског рата.

Грчка и Бугарска су сву сво?у арти?ери?у откупиле од Француске. Европска арти?ери?а по квалитету била ?е далеко напредни?а од османске, а бро? арти?ери?ских ору?а у Балканском савезу премашио ?е бро? арти?ери?е у Османском царству. Ме?утим, Бугарска, Грчка и Срби?а, за разлику од Турске, нису имале планинску арти?ери?у, што ?е накнадно утицало на борбену готовост ?ихових арми?а у планинама Балкана. Грчка ?е била ?едина држава у Балканском савезу ко?а ?е имала флоту у Средоземном мору. Ук?учивала ?е и на?нови?у оклопну крстарицу ?Георгиос Авероф”, направ?ену у Итали?и, три стара, али модернизована бо?на брода за обалску одбрану ?Идра”, ?Псара” и ?Спеце”, тринаест разарача изгра?ених у ?емачко? и Енглеско? и дви?е подморнице француске производ?е. Са изби?а?ем рата, грчка влада ?е реквирирала девет трговачких бродова од власника и наоружала их за употребу као помо?не крстарице.

До почетка Првог балканског рата Бугарска ?е имала пуноправну во?ну ави?аци?у. Прве ваздухопловне ?единице по?авиле су се 1906. године. До почетка рата Бугарска ?е имала балон ?Софи?а-1” и ?едан цилиндар типа ?Годар”. Осим тога, Бугари су купили четрнаест авиона од Руси?е, ?ош девет ?е куп?ено у западно? Европи. Због чи?енице да у зем?и уопште ни?е било професионалних пилота, из Руси?е су за?едно са авионима стигли пилоти доброво?ци. Тако ?е бугарска команда одлучила да образу?е ?единице во?не ави?аци?е. Да не би зависили од руских пилота, 13 бугарских пилота, 6 механичара и 2 балониста послато ?е на обуку у западноевропске зем?е.

Обука ?е дуго тра?ала, а до почетка рата ни?една од ?единица ави?аци?е ни?е образована. Упркос томе, бугарски авиони су учествовали у великим во?ним акци?ама и операци?ама. Прва ави?аци?ска ?единица образована ?е тек у првим м?есецима рата. Ова ?единица ?е ук?учивала старе авионе брендова: Albatros F2 (3 комада), Farman IV (4 комада), Voisin (1 комад), Somer (1 штука), Sikorsky (1 комад), Bristol Boxkite (1 комад), Nieuport (2 комада) и Blériot XI (10 комада). На ци?елом Балкану ?едино ?е Бугарска имала ваздухопловство опрем?ено на?нови?им моделима авиона. Толики бро? лет?елица нису себи могли приуштити ни друге зем?е Балканског савеза, ни Турска.

Борбено де?ство

Први м?есеци рата

Од граничких битака до рата великих разм?ера

Када ?е руски министар спо?них послова Серге? Сазонов током боравка у Берлину 25. септембра (8. октобра) 1912. дао из?аву о ?обезб?е?ива?у мира на Балкану,” званични представник Црне Горе Пламенац ?е обави?естио турског министра спо?них послова да Црна Гора об?ав?у?е рат Порти, након чега ?е напустио Константинопо?.

Прерани црногорски почетак рата против Турске об?аш?аван ?е спонтанош?у мобилизаци?е и присуством доброво?аца у во?сци. Од 4. октобра на граници Турске и Црне Горе во?ени су мали сукоби, 8. октобра ови сукоби су прерасли у велике борбе, а 9. октобра Црногорци су прешли границу у три колоне. Рат ?е званично почео. Турски во?ници нису били у ста?у да спри?ече напредова?е непри?ате?а. Колона црногорских трупа под командом генерала Вукоти?а кренула ?е у Беране, ?ош два одреда су кренула на Би?ело По?е, Плав и Гуси?е. У овим градовима биле су четири турске дивизи?е и ?ош 9000 Арнаута. ?ош 2000 османских Арнаута стигло ?е у реги?у 10. октобра и покушало су да потисну Црногорце на првобитне положа?е, али та? маневар ни?е успио. Колона к?аза Данила ?е 11. октобра ?уришала на пограничне висове Деди?а и Шиншаника. Из пушака ко?и су Турци у повлаче?у напустили, Црногорци су пуцали у ле?а непри?ате?у. Истовремено, 14. октобра догодио се инцидент на српско-турско? граници. Срби?а и Турска ?ош нису биле у рату када ?е мали турски одред прешао и напао српске трупе ко?е су напредовале. Брзо су реаговали и истиснули непри?ате?ски одред са српске територи?е. ?ош уви?ек ни?е ?асно зашто ?е ?единица кренула у напад без обав?еште?а више команде. Било ?е при?едлога да се ради о неовлаш?ено? одлуци команданта одреда.

Манифест ко?им Бугарска об?ав?у?е рат Турско?, с потписом бугарског кра?а Фердинанда I.

Црногорске трупе к?аза Данила, посли?е тродневне опсаде, заузеле су Тузи. Командант града Нури-бег ?е предао град након што су Црногорци заузели околне висове и отворили ватру на град. У исто ври?еме Вукоти? ?е са сво?им одредом, упркос арти?ери?ском гранатира?у непри?ате?а, препливао ри?еку Лим и у покрету заузео Обров и Би?ело По?е. Црногорци су 16. октобра концентрисали сво?е снаге у правцу Берана и истог дана покренули ?уриш на град. С?еде?ег дана су заузели Плав и Гуси?е. Под притиском непри?ате?а, турске трупе су се повукле у Пе?, остав?а?у?и Ругову.

Срби?а и Бугарска су 5. (18) октобра 1912. об?авиле рат Турско?, а с?еде?ег дана и Грчка. Српске трупе, концентрисане на гранично? лини?и од Вра?а до Ужица, прешле су у офанзиву. Бугарска ?е 19. октобра започела активна во?на де?ства. При?е него што ?е 100.000 бугарских во?ника ступило на непри?ате?ску територи?у, пред ?има ?е дословно прочитан манифест ко?им се об?ав?у?е рат и укратко се говори о неусп?ешно? мобилизаци?и у Турско?. Ова информаци?а ?е досп?ела до бугарска команде од словенских изб?еглица из Траки?е, ко?е су при?е рата преб?егле у Бугарску. Положа? Турака ?е заиста био погубан. Сва утвр?е?а на стратешки важном Киркларели?у била су недовршена, во?ска на граници са Бугарском имала ?е само 45.000 во?ника, а по?ача?а из Мале Ази?е су каснила.

Истог дана, 2 бугарска арми?а заузела ?е стратешки важан утвр?ени пункт Курт-Кале и без борбе заузела погранично насе?е. Приликом повлаче?а Турци нису дигли у ваздух мост преко Марице и нису уништили же?езничку пругу, што ?е била ?ихова стратешке грешка. Бугари су одмах почели да пребацу?у трупе у ?едрене.

У Бредереву, ко?е су дан рани?е заузеле црногорске трупе, српска и црногорска во?ска су се 20. октобра с?единиле у консолидован одред и затим кренуле на Пе?. До 21. октобра 1. српска арми?а се борила код Куманова, 2. српска арми?а била ?е на Овчем по?у, 3. арми?а ?анкови?а ?е ?уришала на Приштину, 4. арми?а Живкови?а, за?едно са црногорским трупама Данила, заузела ?е Новопазарски сан?ак. 1. и 3. бугарска арми?а су се 22. октобра сусреле са турском во?ском код Ереклера. Турци су се постро?или на доминантним висовима, али то ни?е зауставило Бугаре. На?при?е ?е турска во?ска била подвргнута ?ако? арти?ери?ско? ватри, а затим су бугарске трупе улет?еле у борбу прса у прса и приморале непри?ате?е да се повуче ка Киркларели?у. Истог дана 2. бугарска арми?а блокирала ?е ?едрене.

Турска во?ска ?е у же?и да контролише Ибарски правац, у манастиру ?ур?еви Ступови од рушевина начинили топовску батери?у, а стару камену гра?у искористили да направе зид ко?и опасу?е батери?у.Турци су од манастирске гра?е начинили стратеги?ску тачку првог реда, и ометали напредова?е српске во?ске. Српска во?ска ?е била прину?ена да из сопствених топовских батери?а отвори ватру гранатама и шрапнелима на турске батери?е у манастиру, што ?е допринело руше?у манастира.

Кумановска битка

Главни чланак: Кумановска битка

Турски официри зароб?ени у Кумановско? бици.

Док су црногорске, српске и бугарске трупе напредовале у свим правцима, 1. српска арми?а под командом при?естолонас?едника Александра, приближава?у?и се Куманову, неочекивано се сукобила са турском Западном арми?ом. Турци су имали 180.000 во?ника, Срби 120.000. ?ош 40.000 турских во?ника било ?е у близини, на Овчем по?у. По?ача?е 1. српско? арми?и се приближавало поред тога по?а — 3. српска арми?а, ко?а ?е ве? заузела Приштину.

У ово? ситуаци?и ?е Александар одлучио да сачека по?ача?е ?ош три дана. Командант турске Западне арми?е Зеки-паша одлучио ?е супротно — да нападне док турске трупе надмашу?у непри?ате?а. Од 21. до 22. октобра непри?ате?ске во?ске ста?але су ?една наспрам друге, све док Турци нису кренули у напад 23. октобра.

Територи?е под контролом зема?а поб?едница кра?ем априла 1913. године.

Битка ?е почела у 10 часова напредова?ем турске п?ешади?е према српско? ко?ичко? дивизи?и на ли?евом крилу. Касни?е су Турци напали на ли?евом крилу Дунавску дивизи?у и Моравску дивизи?у у средини. Нападачи су изненадили Србе, осим тога, нису знали тачну бро?ност турске во?ске, претпостав?а?у?и да су непри?ате?ске снаге неколико пута ма?е од српских. Стога су, да би одбили напад, Срби поставили мале ди?елове п?ешади?е, ко?а ?е до 14 часова била потпуно уништена. Увид?евши да ?е Турака много више, Срби су послали у битку три п?ешади?ске дивизи?е и ?едну ко?ичку. ?ош дви?е дивизи?е су остале у резерви. Турци су искористили сво?у бро?чану надмо? и опколили непри?ате?а. Срби су морали да развуку сво?е трупе дуж фронта. Као исход тога, дужина фронта била ?е 30 километара.

Тог дана подала ?е киша и магла, па ?е српским арти?ерцима било изузетно тешко да лоцира?у непри?ате?а. Турци су за то знали, па су до подне вршили снажне нападе на ли?еви бок и средину непри?ате?а. У истом тренутку, други корпус Турака извршио ?е маневар, заобилазе?и Србе са десног бока. Ме?утим, у 15 часова на ли?евом боку ста?е ?е почело да се ми?е?а. Сада су Срби на неким м?естима отпочели напредова?е. Затечен ?е и турски корпус ко?и ?е напредовао у позадини 1. српске арми?е. Пут му ?е био блокиран, а корпус ?е био приморан на повлаче?е. У 18 часова борбе су завршене. Турци, ко?и су на почетку битке имали иници?ативу, повукли су се.

Турци на Куманову, д?ело Михаила Милованови?а из 1913/14. године.

У 19 часова облаци су се разишли, бо?но по?е ?е обас?ала м?есечина. Турци су то покушали искористити за освету — поново ?е нападнута Дунавска дивизи?а на ли?евом крилу. Сада кад ни?е било магле, Турци су отворили нишанску арти?ери?ску ватру. Но?на битка Срба са Турцима била ?е много крвави?а од дневне, пошто су стране приб?егле помо?и арти?ери?е. У 23 часа Турци су се поново повукли, а Срби су усп?ели да заузму неке непри?ате?ске положа?е. Но?у су српски во?ници почели да се припрема?у за општу офанзиву на фронту од тридесетак километара.

У рано ?утро 24. октобра, Срби су изненада отворили арти?ери?ску ватру на турске положа?е, након чега ?е непри?ате?а напала п?ешади?а. Турци нису очекивали рани напад и сву су били у рововима, па су Срби сачували метке и сукобили се с непри?ате?ем ?на нож”. У 11 часова турске положа?е ?е у потпуности заузела српска во?ска, м?естимично су настав?ене локалне борбе. У 14 часова битка ?е окончана, Турци су се повукли у Скоп?е. Код Куманова су напустили ве?и дио арти?ери?е — 156 ору?а. Срби су заробили 2000 турских во?ника и око 100 официра.

Лозенградска операци?а

Главни чланак: Лозенградска операци?а

К?учни град на путу ка при?естоници Османског царства, Константинопо?у, био ?е Кирк-Килис (Лозенград). Да би одс?екле турску Западну арми?у од Источне и потом извршили инвази?у на Траки?у, бугарске трупе су имале потребу да заузму град и држе га, због чега ?е разви?ена Лозенградска операци?а, ко?у ?е предводио Радко Дмитриев. Пото?и су сматрали да усп?ех операци?е зависи од брзине офанзиве. Турци нису имали времена да доведу по?ача?е и заврше изград?у утвр?е?а на ври?еме да одби?у напад. За заузима?е Кирк-Килиса одлучено ?е да се опреме 1. и 3. арми?а.

Ме?утим, путеве су испрале вишедневне ?аке падавине, по?а су била потпуно поплав?ена. Турци су претпостав?али да ?е то одгодити почетак непри?ате?става и омогу?ити им да се бо?е припреме за одбрану. Ме?утим, Бугари су наставили да напреду?у ка граду. Да би пове?али брзину крета?а, искрцавали су конво?е, а на рукама носили муници?у и намирнице. Исто су радили и са арти?ери?ом ко?у ?е вукло неколико ко?а од?едном, а понекад и више ?уди. Тако су Бугари на ври?еме усп?ели да при?у Кирк-Клису.

У то ври?еме Турци су заузели висове око града, став?а?у?и на ?их сво?у арти?ери?у. Сам Кирк-Килис никада ни?е био правилно утвр?ен, али ?е планински терен омогу?ио Турцима да снажно учврсте сво? положа?. Бро? трупа износио ?е 45.000 во?ника, ко?има ?е командовао Махмуд Мухтар-паша. Главнокоманду?у?и Источне арми?е сматрао да ?е Кирк-Килис мо?ним утвр?еним градом, а положа? м?есних трупа био прилично погодан. Турском гарнизону у граду приближавала су се по?ача?а од 30.000 ?уди.

Генерал Радко Димитриев, предводио ?е 1912. бугарске трупе током Лозенградске операци?е.

Пред почетак битке, фон дер Голц, инструктор турских трупа, из?авио ?е: ?Би?е потребна три м?есеца да се заузме Киркларели и во?ска три пута ве?а од бугарске и по бро?у и квалитету.” Све заостале ?единице 1. и 3. бугарске арми?е стигле су 22. октобра до града и окренуле се. Истог дана почела ?е битка током ко?е су Турци напустили све истурене положа?е испред Киркларели?а. С?еде?ег дана, 23. октобра, Бугари су напали и сам град. Због ?аке кише и слабе вид?ивости у борби ни?е кориш?ена арти?ери?а.

Бугари су до но?и заобишли десни бок турских трупа код села Ка?ва, што ?е изазвало панику у турским редовима. Све турске трупе са десног крила су се сакриле у град. За ?има ?е остале турске снаге напустиле положа?е, остав?а?у?и оруж?е, муници?у и ору?а. Махмуд Мухтар-паша ?е био ?едан од првих ко?и ?е напустио Киркларели. У?утру 24. октобра Бугари су без борбе заузели напуштени град.

Посли?е пораза код Кирк-Килиса, Махмуд Мухтар-паша ?е телеграфисао Цариграду о слабо? обучености трупа и ?иховом кукавичлуку: ?Ово нису трупе, него копилад! Во?ници размиш?а?у само о томе како да што при?е стигну до Истанбула, гд?е их привлачио мирис константинопо?ских кухи?а. Немогу?е ?е усп?ешно се бранити са таквим трупама…” Заузврат, митрополит старозагорски Методи?е се с?еде?ег дана са стао са бугарским кра?ем Фердинандом. О заузима?у Киркларели?а ?е одржао бес?еду, у ко?о? ?е поменуо Ц?елокупну Бугарску и бугарског кра?а.

На пита?е руског амбасадора о ?Ц?елокупно? Бугарско?”, митрополит ?е одговорио да ?е то само инспирисано поб?едом код Киркларели?а и да ни?е озби?на нам?ера зем?е. Заузврат, руски амбасадор ?е изразио наду да ?е Бугарска показати уздржаност на Балкану и да не?е насто?ати да успостави сво?у хегемони?у у реги?и.

Пораз турских трупа и засто?

Пораз Источне арми?е

Посли?е Лозенградске операци?е, настав?ено ?е спонтано повлаче?е турских снага. Паници ?е подлегао и 16. корпус, ко?и ?е ишао на фронт, а 24. октобра ?е почео да се повлачи. Турке нико ни?е т?ерао, Бугари су остали у заузетом Киркларели?у, потпуно изгубивши стратешки пово?ан контакт с непри?ате?ем. Турски во?ници ко?и су 27. октобра напустили фронт окупили су се у граду Лулебургаз. За само три дана во?ска ?е у повлаче?у прешла 60 километара.

Турски во?ници ко?и се повлаче ка Истанбулу.

Прате?и во?нике, у град ?е стигао Махмуд Мухтар-паша. Успио ?е да заустави спонтан повлаче?е во?ске и образу?е нове ?единице. До тада ?е стигло по?ача?е из Истанбула. Укупно се у реги?и окупило 120.000 во?ника. Абдулах-паша, главнокоманду?у?и Источне арми?е, одлучио ?е да се освети. Желио ?е да заустави напредова?е Бугара у мочварно? области код ри?еке Карагач, а затим да пре?е у контраофанзиву. Ве? 27. октобра Турци су били потпуно спремни за битку, а Махмуд Мухтар-паша ?е послао сво?е трупа на Бунархисар. У овом кра?у Турцима су се супротставиле три непри?ате?ске дивизи?е под командом Радка Дмитриева. У помо? му ?е хитала 1. бугарска арми?а, нам?ерава?у?и да у покрету заузме Лулебургаз.

Тако се по?авио нови фронт ?ани — Лулебургаз. Борбе су поста?але све жеш?е од 29. октобра, а 1. бугарска арми?а ?е одуговлачила због путева испраних кишом. Турци су покушали контраофанзиву 30. октобра. Три дивизи?е ко?е су браниле подруч?е од ?ани?а до Лулебургаза добиле су наре?е?е од бугарске команда ?умрите на сво?им положа?има, али их не преда?те.” Турци су 31. октобра покушали да заузму десно крило Бугара, напад ?е одби?ен уз велике губитке. 1. бугарска арми?а се 1. новембра приближила Лулебургазу, а увече истог дана ста?е се преокренуло у корист Бугара. Бугарска 4. п?ешади?ска дивизи?а пробила ?е одбрану Турака у средини и прешла у офанзиву код Карагача. Турска Источна арми?а ?е 2. новембра поново кренула у повлаче?е дуж ци?елог фронта, ко?и тиме фактични преста?е да посто?и. Остаци арми?е су се повукли на Чатал?анску одбрамбену лини?у. Бугари су заробили 3000 во?ника и официра и заузели четири противничка знаме?а, 50 арти?ери?ских ору?а и 100 сандука арти?ери?ске муници?е.

Пораз Западне арми?е

Дан посли?е Кумановске битке, 25. октобра, Турци у повлаче?у су почели да се кре?у ка Скоп?у. С ?има су у град похрлиле изб?еглице са с?евера Македони?е, укупно 150.000. По правилу, то су били муслимани, бо?е?и се офанзиве православних Срба и Бугара. Дио турских трупа остао ?е у Скоп?у, остатак ?е дезертирао. У граду се укупно налазило 40.000 во?ника.

У Скоп?е ?е стигао и Зеки-паша. Из гледа ?е послао телеграм команданту Западне арми?е у Солун. Зеки-паша ?е на?авио да ?е реорганизовати во?ску и припремити се за одбрану Скоп?а ?до пос?ед?е капи крви”. У ствари, то ?е било немогу?е, ?ер ?е турска во?ска посли?е Кумановске битке била деморалисана, а сво оруж?е и муници?а остали су у Куманову. Угледне личности и командант града схватили су да би ?ош ?една битка могла само да се заврши поразом Турака, а да би српско бомбардова?е града довело до погиби?е хи?ада изб?еглица и због тога су одвратили команданта од ?егових планова. Зеки паша ?е 26. октобра та?но напустио град. Преостале трупе, оставши без команде, отишле су ку?и. Градске власти обратиле су се руском генералном конзулу Калмикову с при?едлогом да постане посредник у преговорима са Срби?ом, како би се преда?ом Скоп?а изб?егло безвлаш?е.

При?естолонас?едник Александар ?е током Првог балканског рата лично предводио 1. српску арми?у.

Истог дана у град ?е ушао 16. пук 1. српске арми?е под командом при?естолонас?едника Александра. Остаци турске Западне арми?е наставили су повлаче?е. Кренули су долином ри?еке Вардар и ?еним током наставили до Велеса. У Велесу се нису дуго задржали, препустивши град противницима и одлазе?и у Бито? преко Прилепа. У Бито?у их ?е чекала резерва, ко?а ?ош ни?е учествовала у борби.

Срби су схватили тактику Турака, а трупе предво?ене Александром покушале су да пресретну непри?ате?а код Прилепа. Због тога ?е во?ска била поди?е?ена на два ди?ела, од ко?их ?е сваки дио у град ишао на сво? начин: први — непосредним путем од Велеса до Прилеша, а други — путем ко?и ?е водио кроз Криволак. У Прилепу су се трупе морале с?единити, пошто ?е од Прилепа до Бито?а водио само ?едан пут.

2. бугарска арми?а ?е 2. новембра заузела Неврокоп, чиме ?е отпочета изолаци?а Македони?е од остатка Турске. Истог дана, на путу ка Прилепу, прва колона српских трупа ?е стигла до прево?а Баба планина. Тамо ?е наишла на турску во?ску од 20.000 ?уди, ко?а ?е имала брдску арти?ери?у. Срба ?е било око 40.000, али због планина во?ска ни?е могла да се окрене. Поред тога, српске трупе имале су само по?ску арти?ери?у, неспособну за борбена де?ства у планинама. У такво? ситуаци?и Срби су се постро?или у редове по три чете и густим зидом напредовали ка Турцима. Борбе су во?ене и преко висова око прево?а, а 5. новембра турске трупе су, упркос техничко-тактичко? надмо?и над непри?ате?ем, изгубиле битку и повукле се у Бито?. Код Бито?а се одиграла ?ош ?една битка у ко?о? се 50.000 Турака доброво?но предало српским трупама. При?е преда?е во?ске, Али Риза-паша и Зеки-паша су поб?егли из града. Зеки-паша ?е успио да се извуче из обруча са 30.000 во?ника и повуче се у Лерин. Код Лерине су налет?ели на грчку во?ску, ко?а ?е ?урила у Бито? у помо? српским савезницима. Током битке с Грцима Зеки-паша ?е погинуо. ?авид-паша се са остатком во?ске повукао у ?анину и ?ош неколико дана бранио град. Тако ?е униште ци?ела Западна арми?а Османског царства.

Касни?е, 22. новембра, Бугари су ушли у Гумул?ин, гд?е ?е усли?едио дуг арти?ери?ски окрша? с Турцима. Остаци Источне арми?е отпочели су 26. новембра преговоре о мирном исходу битке, а 27. новембра су капитулирали под пово?ним условима за Бугаре. Као резултат, Бугари су заробили начелника одреда Мехмедт-?амер-пашу, као и 12.000 во?ника. Осим тога, заробили су 8 топова брдске арти?ери?е, 2 митра?еза и 1500 ко?а.

Де?ства грчке во?ске

Таксин-паша преда?е Солун при?естолонас?еднику Константину.

Грчка во?ске ?е започела рат тако што ?е прешла границу и напредовала дубоко у Турску истовремено као и остали савезници. Воде?и борбе од Тесали?е до Македони?е, кроз с?еверозападни пролаз (битка код Сарандапора), грчка во?ске ?е 12. (25) октобра ослободила Кожани. Командант грчке во?ске при?естолонас?едника Константин I нам?еравао ?е да настави офанзиву на с?еверозапад, до града Бито?а, ко?и ?е у то ври?еме имао знатно грчко становништво, али на инсистира?е предс?едника владе Венизелоса распоредио во?ску на исток, у при?естоницу Македони?е, град Солун. Грчка во?ске ?е 20. октобра (2. новембра) заузела град ?аницу и тиме отворила пут ка Солуну.

У?утру 25. октобра (7. новембра) грчка во?ска ?е прешла Вардар и улогорила се код Текели?а. Град Солун био ?е трговачка лука, у ко?о? ?е било много страних конзула. Када су сазнали за приближава?е грчке во?ске, конзули су тражили од команданта града да се преда без борбе, ?ер су се плашили разара?а и п?ачке Солуна. У 23 часа 26. октобра (8. новембра) турска во?ска у Солуну ?е капитулирала. До оконча?а рата, у касарну ?е без оруж?а послато 25.000 во?ника. При томе, и Грци и Турци су показивали уза?амно поштова?е. У?утру 27. октобра (9. новембра) грчке трупе су ушле у Солун. У?утру 28. октобра (10. новембра) при?естолонас?едник Константин ?е стигао у Солун и подигао грчку заставу на Зграду управе. Покуша? закаш?еле бугарске во?ске да успостави дво?ну власт у граду, приси?ава?у?и турског команданта да поново потпише капитулаци?у, сада пред Бугарима, био ?е неусп?ешан. Турски командант Тахшин-паша ?е одбио да то учини. Град ?е остао грчки. Успоставивши контролу над Солуном, грчка во?ска ?е поново усм?ерила сво?е главна снаге ка западно? Македони?и. 4. дивизи?а грчке во?ске 6. (19) новембра ослободила ?е Лерин и упутила се ка Бито?у, али су српске трупе биле брже. У исто ври?еме, након ослобо?е?а Солуна, грчка команда ?е отпочела пребацива?е снага морем у Епир. Овд?е ?е ?уначки, такозвани Епирски фронт, ко?и ?е у стварности био ?една дивизи?а, од самог почетка рата и крше?и одбрамбене задатке ко?и су му дали, водио офанзивна де?ства, али ни?е био у ста?у да савлада турску одбрану на перифери?и при?естонице Епира, града ?а?ине. Почетком 1913. и након пребацива?а трупа, Епирски фронт ?е постати главни за грчку во?ску (битка код Бизани?а). Учеш?е грчке флоте у рату било ?е од великог знача?а за савезнике, пошто ?е потпуно пореметило турске поморске комуникаци?е у Еге?ском мору. До битке изме?у грчке и турске морнарице дошло ?е 3. децембра код Ели код Дарданела. Битку су добили Грци, а турска флота ?е била прину?ена да напусти Еге?ско море. Као резултат, грчка флота ?е почела да контролише читаво водено подруч?е изме?у западне обале Турске и источне обале Грчке. Турци су одлучили да преокрену разво? дога?а?а у сво?у корист и из тог разлога се 18. ?ануара 1913. одвила битка код Лимноса. Битку су поново добили Грци, а турски бродови су се повукли ка Дарданелима, под окри?ем обалских батери?а.

Почетак блокаде ?едрена

Главни чланак: Опсада ?едрена (1913)

На самом почетку рата 2. бугарска арми?а добила ?е наре?е?е да крене на ?едрене и ?уришем га заузме. Град ?е имао стратешки положа?: кроз ?ега су пролазиле же?езничке пруге ко?е су повезивале запад и исток Балкана; преко ?едрена ?е довожена муници?а, намирнице и по?ача?е за турску Западну арми?у. До почетка опсаде у грабу ?е било 70.000 турских во?ника. Град ?е био поди?е?ен на четири сектора према токовима ри?ека: с?еверозападни, с?евероисточни, ?угозападни и ?угоисточни. У граду ?е посто?ало утвр?е?е, а утвр?ена подруч?а су се налазила на уда?ености од неколико километара од ?е. Ме?усобно су комуницирали добрим путевима, што ?е омогу?ило да се непри?ате?у нанесу неочекивани ударци било гд?е.

Одреди Балканског савеза ко?и су се приближили утвр?е?у наишли су на упорни отпор Турака, ко?и ?е тра?ао до 3. новембра, када ?е град постав?ен у ти?есан обруч. Да би задобили наклоност команде, блокада ?е при?ав?ена ?ош 29. октобра.

Бугарска п?ешади?а гранатира ?едренско утвр?е?е са сус?едних узвише?а.

Посли?е блокаде града, Турци су себи поставили ци? да фронт одбаце што да?е од утвр?е?а града. Заузврат, савезници су насто?али да ?угура?у” турске трупе у утвр?е?е, одакле нису могли да иза?у. Посли?е тога, Турци су могли да умру од глади, а ни би могли да спри?ече крета?е трупа же?езницом.

Током дуге блокаде, снаге Балканског савеза у граду су се неколико пута см?е?ивале. Дакле, 3. дивизи?а ко?а ?е отишла од 2. бугарске арми?е на Чатал?ански фронт, зами?ениле су дви?е српске дивизи?е. Касни?е се вратила, али ?е ?ен састав потпуно изми?е?ен након крвавих борби за Чатал?у. Са ?ом ?е стигао и Кр?али?ски одред. Углавном, борбе су се водиле до примир?а. За ври?еме примир?а опко?ени град ?е остао без намирница, пошто по уговору Турци нису имали право да опс?еднуте градове снабди?ева?у муници?ом, намирницама, оруж?ем, по?ача?ем и сл.

Прва битка код Чатал?е

Главни чланак: Прва битка код Чатал?е

Српски во?ници током Првог балканског рата

Об?е турске арми?е су фактички престале да посто?е 2. новембра: и Западна, позната и као Македонска, и Источна. Упркос томе, борбе су настав?ене. Конкретно, остаци турске Источне арми?е поб?егли су у Чатал?у, гд?е су били утвр?ени положа?и. Ту су се во?ници надали да ?е зауставити напредова?е Бугара.

Чатал?анска утвр?е?а лини?а изгра?ена ?е при?е Руско-турског рата од 1877. до 1878. године. Протезала се дуж источне обале ри?еке Карасу од Црног до Мраморног мора. Лини?а ?е про?ектована по плану белги?ског инже?ера Бри?алмона, а затим ?е завршио и поново опремио Блум-паша. Имала ?е 27 фортова и батери?а, 16 по?ских утвр?е?а, 16 редута (8 на ?угу, 8 на с?еверу). Свако утвр?е?е имало ?е гарнизон: 4 далекометна топа и 2 чете. Били су зашти?ени нагазним минама, бод?икавом жицом и бро?ним рововима. У стратешки важним утвр?е?има посто?але су мо?не топов?аче, на ко?има су се гранате аутоматски пуниле из казамата. Поред тога, посли?е недавног Итало-турског рата, Турци су дони?ели огромне обалске топове са Дарданела и електричне рефлекторе на Чатал?анску лини?у.

Карта из 1912. на ко?о? ?е приказана Чатал?анска утвр?ена лини?а и главни правци офанзиве бугарске во?ске.

Под зем?ом су изгра?ени утвр?ени бункери и казамати за во?нике. Сви су били повезани телеграфским и телефонским везама, а за крета?е по ?има посто?али су посебни пролази скривени од непри?ате?ске ватре. С?еверна ивица лини?е почивала ?е на обали црног мора, а ?ужна на обали Мраморног мора. Дубина мора на овим м?естима било ?е толика да су ратни бродови могли непосредно да при?у обали и пуца?у на непри?ате?а. Због тога се лини?а ни?е могла заоби?и. Чатал?анска лини?а ?е била повезана са Истанбулом са два аутопута и ?едном же?езничком пругом, што ?е омогу?ило да се за кратко ври?еме попуне губици у ?удству и испорука муници?е. Штаб команде одбрамбене лини?е био ?е см?ештен на же?езничко? станици Хадем-Кио?. Укупно ?е до почетка битке на лини?и било до 125.000 турских во?ника.

На ово? лини?и престала ?е офанзива 1. и 3. бугарске арми?е. ?ихови положа?и су пролазили кроз тежак терен — од Црног до Мраморног мора било ?е много планина и мочвара. До тада су Бугарима стигла по?ача?а — 3. дивизи?а и дио 9. дивизи?е 2. арми?е, ко?а ?е претходно опс?едала ?едрене. Усли?ед тога су бугарске снаге сустигле турске снаге: 125.000 ?уди и 208 арти?ери?ских ору?а. Ипак, во?ска ?е била умора и деморалисана посли?е недавних борби са Турцима, па ?е само тре?ина трупа била спремна за борбу. И Турци су имали проблема: у ?ихово? во?сци ?е избила колера.

Степа Степанови? током Првог балканског рата

Упркос очигледно? надмо?и непри?ате?а и мо?них утвр?е?а на путу за Истанбул, генерал Радко Димитриев ни?е чекао долазак опсадног ору?а из Бугарске и одлучио ?е да у покрету заузме прву лини?у утвр?е?а. Командант ?е желио да убрза ток дога?а?а, не схвата?у?и да су турске трупе незнатно надмо?ни?е од бугарских, а чатал?анска лини?а ?е могла да издржи напад уморних бугарских арми?а. Дато ?е наре?е?а да се ?нападну редути на узвише?има ?ужно од ?езера Деркос,” што ?е у суштини била грешка.

Рано у?утру 17. новембра, након гранатира?а редута код Деркоса, Бугари су прешли у офанзиву. На десном боку код села Езетина наступале су 1, 6. и 10 дивизи?а 1. арми?е. У 9 часова у?утру Бугари су усп?ели да у?у у неколико села, а 9. и 4. дивизи?а изгубиле су арти?ери?ску подршку и укопале се на километар од два турска редута. До поднева су се турски бо?ни бродови приближили обали Црног мора, ко?и су почели да гранатира?у бугарске трупе. У 15 часова 1. бугарска арми?а се укопала на пола километра од непри?ате?ских редута, а у 21 час заузели су три непри?ате?ске редута, масакрира?у?и све ?ихове браниоце. Заузврат, Турци су кренули у вечер?и контранапад, али ?е 1. арми?а задржала положа? и одбила напад. Бугари су се 18. новембра, због великих губитака, ипак повукли на првобитне положа?е. Током напада бугарска во?ска ?е неповратно изгубила 10.000 ?уди, а ?ош 20.000 ?е ра?ено.

1. и 3. бугарска арми?а почеле су 19. новембра да граде утвр?е?а и копа?у ровове ради во?е?а позици?ског рата. У то ври?еме у бугарским трупама ?е почела и колера и тифус, што ?е сма?ила д?елотворност во?ника. У таквим условима, посли?е неколико дана позиционих борби, зара?ене стране су почеле да размиш?а?у о примир?у. Почели су преговори.

Ваздухопловство током рата

Поручници бугарског ваздухопловства Радул Милков и Продан Таракчиев извршили су 16. октобра 1912. први борбени лет на Балкану, у коме су извршили изви?а?е и бацили неколико ручних граната. На та? дан во?ни балон ?Софи?а-1” пружио ?е прву интеракци?у ваздухопловних и ави?аци?ских средстава. Поручник Христо Топракчиев и руски пилот Тимофе? Ефимов први пут су 17. октобра 1912. бацили летке на непри?ате?ске положа?а из авиона Blériot XI. Итали?ански пилот доброво?ац ?овани Сабели и бугарски посматрач В. Златаров извели су прво ваздушно бомбардова?е на Балкану. У авиону ко?им ?е пилотирао поручник Ст. Калинов 30. октобра 1912, први пут у истори?и, ?една жена ?е лет?ела во?ним авионом, обав?а?у?и борбени задатак — било ?е то посматрач Ра?на Касабова. Први групни налет у св?етско? истори?и извршен ?е 12. новембра 1912. — потпоручници Р. Милков, Б. Богданов и Ст. Калинов и руски пилот Н. Костин напали су же?езничку станицу Карагач у ?едрену, приближава?у?и се ?о? се из више праваца. Поручник П. Попкристев и итали?анац ?. Сабели извели су 26. ?ануара 1913. први борбени лет изнад Мраморног мора и први пут у истори?и напали непри?ате?ски брод из ваздуха, баца?у?и бомбе на бо?ни брод ?Ха?рудин Барбароса”. Борбени прелет грчких пилота Аристидиса Мораитиниса и Михаила Мутусиса над Дарданелима 24. ?ануара (5. фебруара) 1913. и напад османских бродова на авион Farman MF.7 преправ?ен у хидроавион, означили су почетак св?етске истори?е во?но-поморског ваздухопловства.

Примир?е

Потписива?е примир?а

Главни чланак: Лондонска конференци?а (1912—1913)

Султан Мехмед V ?е владао Османским царством током балканских ратова.

Након што ?е бугарска офанзива на Чатал?у заглибила, опсада ?едрена се одужила, Црногорци безусп?ешно опс?едали Скадар, а Турци страховали да ?е се Бугари приближити Истанбулу, почели су преговори о примир?у. Преговоре су одобриле европске зем?е, ко?е су се плашиле уласка у рат нових зема?а. У то ври?еме у Европи се развило опасно ста?е, пошто ?е Аустроугарска била спремна да у?е у рат на страни Турске из страна од ?ача?а проруског Балканског савеза. Аустроугарска би могла да увуче нове европске државе у сукоб, што ?е при?етило свеевропским ратом.

Бугарско? во?сци ?е био потребан одмор и попуна залиха намирница и муници?е, док ?е турска во?ска претрп?ела знатне губитке на свим ратиштима, па стране нису журиле са потписива?ем споразума и одуговлачиле су преговоре. На?при?е ?е Балкански савез захти?евао преда?у ?едренксих и чатал?анских положа?а, ти захт?еви су убрзо одби?ени, али су овога пута Бугари тражили повлаче?е турских трупа у Сан Стефано. Све ово ври?еме водио се позициони рат код Скадра, ?едрена и Чатал?е.

Увече 2. децембра потписан ?е мировни споразум. Грчка га ?едина ни?е потписала уз образложе?е да ?е, ако грчка флота заустави блокаду турских лука, турски бродови мо?и несметано да превозе п?ешади?у у Македони?у. Упркос чи?еници да Грчка ни?е потписала споразум, касни?е ?е ?ена делегаци?а ипак отишла у Лондон на мировну конференци?у. Према споразуму о примир?у успостав?ено ?е с?еде?е:

1. Трупе об?е зара?ене стране оста?у на положа?има на ко?има су били при?е потписива?а споразума.
2. Опко?ени турски градови не?е добити намирнице, муници?у, ли?екове итд.
3. Снаге Балканског савеза, ко?е се налазе на фронту, могу се снабд?ети свим потребним дуж лини?а комуникаци?а ко?е контролишу и дуж Црног мора, гд?е се налазила турска флота.
4. 26. децембра исте године у Лондону треба да почну мировни преговори.

Пропаст преговора

Види ?ош: Младотурци

У Лондону су 26. децембра 1912. почели мировни преговори изме?у Бугарске, Срби?е, Грчке и Црне Горе с ?едне стране и Турске с друге стране. Поводом споразума ко?и ?е био непово?ан за Турску, овлаш?ени представник Турске Осман Низами-паша ?е из?авио: ?Нисмо дошли да потпишемо мир, ве? да докажемо да ?е Турска дово?но ?ака да настави рат.”

Због неслага?а Турске са територи?алним губицима, преговори су се отегли до ?ануара 1913. године. Да би се поступак убрзао, 27. ?ануара су велике силе У?еди?ено Кра?евство, ?емачка, Аустроугарска, Француска, Руси?а и Итали?а потписале за?еднички апел османско? влади. У апелу се говорило о неприхват?ивости шире?а непри?ате?става на Малу Ази?у, у вези приближава?а Бугара Истанбулу. С тим у вези, велике силе су од Турске тражиле да зак?учи мировни споразум, а заузврат су обе?але да ?е помо?и у обнови зем?е након рата.

Сви чланови турске владе су 22. ?ануара позвани на с?едницу. Разговарало се о за?едничком апелу великих сила упу?еног Турско?. Одлучено ?е да се склопи мир с обзиром на чи?еницу да би ?наставак рата изложио царство великим опасностима и да ?е у датим околностима неопходно послушати сав?ете мо?них европских кабинета.”

Први конгрес османске опозици?е (младотурака) у Париз 1902. године.

Ме?утим, дошло ?е до изнена?е?а ко?е противници Турске, ко?и су же?ели да потпишу споразум што рани?е, нису могли да предвиде. Дан након сазива?а с?еднице, 23. ?ануара, чланови странке ?единство и напредак и ?ихове присталице (ук?учу?у?и официре и во?нике), предво?ени Енвер-пашом, упали су у сали за састанке у ко?има су били чланови владе. Током сукоба у сали уби?ено ?е неколико министара, ме?у ко?има ?е био министар во?ни. Поред тога, во?ници су тукли министре спо?них послова и комуникаци?а, ко?и су били хриш?ани. Енвер-паша ?е у свом обра?а?у присутнима у сали из?авио: ?Пошто се залажете за срамни мир са уступком ?едрена и скоро свих европских пос?еда, а народ спреман на смрт захти?ева рат, онда у име ци?еле зем?е и во?ске предлажем да кабинет одмах поднесе оставку.”

Кабинет ?е, по при?едлогу Енвер-паше, поднио оставку. Заузврат, власт у Турско? ?е прешла у руке Младотурака. У ово? ситуаци?и, Балкански савез ?е 28. ?ануара послао ноту ново? турско? влади: ?Недавни дога?а?и у Истанбулу су, по свему суде?и, уклонили сваку наду у склапа?е мира, због чега су савезници, на ?ихово кра??е жа?е?е, прину?ени да прогласе прекид преговора ко?и су започети у Лондону 3. децембра прошле године.” Истог дана, главнокоманду?у?и бугарских трупа телеграфисао ?е турско? команди да ?е рат почети 3. фебруара у 19 часова. Током преговора Бугарска ?е била потпуно спремна за рат.

Други период рата

Наставак во?них де?става

Потапа?е турског бо?ног брода Feth-i Bülend од стране грчког разарача у лицу Солун. У углу ?е портрет капетана разарача Николаоса Воциса.

3. бугарска арми?а, ко?а се кра?ем новембра 1912. укопала испред Чатал?анске лини?е, наставак борбених де?става дочекала ?е на истом положа?у. Напротив, док су преговори тра?али, Бугари су о?ачали сво?е положа?е, а во?ници су могли да се одморе посли?е великих ?есе?их борби. Тактика савезника сводила се само на позициони рат како би истрошили непри?ате?а и спри?ечили га да ослободи заузете територи?е.

Рат ?е званично настав?ен 3. фебруара, а Турци под Чатал?ом су прешли у офанзиву. Бугари су усп?ели да одби?у ова? напад. Код Коважа, на другом сектору фронту, Бугари су чак усп?ели да пре?у у офанзиву. Турци су се повукли иза Булаирске утвр?ене лини?е, на ко?у су 1. и недавно образована 4. бугарска арми?а планирале да ?уриша?у. Бугари и Грци су морали да ?уриша?у на лини?у како би стигли до Дарданела, уништили турске обалске батери?е, након чега би грчка флота ушла у Мраморно море. Под при?ет?ом бомбардова?а Истанбула, Балкански савез би Турску приморао на мир.

?уриш на ?едрене

Главни чланак: Опсада ?едрена (1913)

Опсада ?едрена, започета у прво? фази рата, настав?ена ?е. Из утвр?е?а су стизале информаци?е да су у ?о? ?ош неколико дана остав?ене намирнице и да ?е ?едрене пред падом. Како се касни?е испоставило, то ?е била дезинформаци?а: у ствари, ?едрене ?е могао да издржи ?ош два м?есеца, пошто су Турци усп?ели да прона?у резерве жита ?ош у децембру 1912. године. Мехмед Шукри-паша, командант утвр?е?а, у новембру 1912. установио ?е строги оброк. Сваки становник града добио ?е по 800 грама меса, 800 грама х?еба и комад сира. У фебруару 1913. количина сира ?е знатно опала, ди?е?ено ?е по 300 грама х?еба и 300 грама меса.

Бугари су у почетку хт?ели да уз помо? блокаде примора?у Турке на преда?у утвр?е?а, али ?е онда бугарска команда почела да разви?а план за ?уриш на утвр?е?е. Планирано ?е да се главни удар зада на с?еверозападни дио града, поред ко?ег ?е пролазила пруга. Ту су Бугари имали прилику да возом превезу тешко арти?ери?ско ору?е. Посто?ао ?е и резервни план, по коме би удар требало да се изврши са истока. Турци нису очекивали овакав разво? дога?а?а, пошто на истоку града ни?е било квалитетних путева и же?езничких пруга ко?има би се допремала муници?а и по?ача?а. Бугари су одлучили да за превоз муници?е користе биволе.

Бугари во?ници погинули при ?уришу на ?едрене.

У 13 часова 11. (24) марта Бугари су започели опште гранатира?е града са свих положа?а. У 20 часова ?е гранатира?е престало на ?угу, а у поно? на с?еверу града. Турци, навикнути на вишедневно гранатира?е града, одлучили су да ?е ово само предах пред с?еде?е бомбардова?е и опустили су се. У 2 часа у?утру 12. (25) марта бомбардова?е ?е настав?ено са новом снагом, а у 5 часова Бугари су били потпуно спремни за ?уриш на град. Турци то нису прим?етили због снажног гранатира?а града.

Бугари су изненадили Турке. Напредни положа?и турских трупа били су на перифери?и града изван утвр?е?а. Бугарски во?ници су се, под хуком арти?ери?ских топова, тихо прикрали до непри?ате?ских ровова, постав?а?у?и се на уда?еност од 50 корака. Посли?е тога Бугари су изненада уз вику ?урнули на Турке у шанчеве. При?е него што ?е турска п?ешади?а усп?ела да се опорави, Бугари су се ве? спустили у ровове и започели борбу прса у прса. Пола сата касни?е, све напредне турске положа?е заузела ?е 2. бугарска арми?а. Из зароб?ених 8 митра?еза и 20 ору?а Бугари су отворили ватру у ле?а Турцима ко?и су трчали ка утвр?е?у. Сада су Турци били блокирани у ?едренско? твр?ави.

Сли?еде?и то, Бугари су прешли у офанзиву са ?уга. За дан борбе, 13. (26) марта, твр?ава ?е пала. Турски гарнизон ?е капитулирао за?едно са командантом Шукри-пашом. Срби су, ипак, незадово?ни чи?еницом да се Шукри-паша предао Бугарима, а не ?има, послали поруку да им ?е командант наводно пао у руке. Бугари су демантовали ту информаци?у. ?уриш на ?едрене био ?е пос?ед?а велика битка у рату изме?у Бугарске и Турске. Рат ?е прерастао у позициони.

Блокада Скадра

Главни чланак: Опсада Скадра (1912—1913)

Охрабрени првим усп?есима, Црногорци су ?ош 1912. покушали да заузму утвр?ени град Скадар. Данилова во?ска ?е блокирала град са истока, а Мартинови?ева во?ска, ко?а ?е на ври?еме стигла, опколила ?е град са запада. Приликом првог покуша?а ?уриша на град, Црногорци су претрп?ели огромне губитке. Одбрана Скадра, чи?и ?е гарнизон предводио Хусеин Риза-паша, била ?е на?усп?ешни?а битка Турака у ц?елом Првом балканском рату.

Застава Црне Горе на Скадарско? твр?ави.

Схвативши да ?е немогу?и заузети Скадар на ?уриш, кра? Никола ?е одлучио да потпуно блокира град. Балкански савез ?е 4. децембра договорио примир?е са Турском, али ?е опсада ипак настав?ена. Велика Британи?а, незаинтересована за слаб?е?е Турске, упутила ?е ултиматум Црно? Гори са захт?евом да се прекине блокада града. Црногорци се нису повиновали во?и Лондона и 4. априла 1913. у ?адранско море ?е ушла ме?ународна ескадрила под командом Сесила Берни?а. Ескадрила ?е см?ештена недалеко од црногорског примор?а. Велика Британи?а, Итали?а, Аустроугарска и ?емачка договориле су блокаду Црне Горе на неодре?ено ври?еме. Упркос блокади, Црногорци нису одуста?али од сво?их планова, ?ер ме?ународна ескадрила ни?е представ?ала никакву опасност за Црну Гору, ко?а ни?е имала сво?у флоту. Посли?е изв?есног времена Црногорцима ?е у помо? притекао ?едан српски одред са арти?ери?ом. Велика Британи?а ?е тражила да Срби?а повуче одред из Скадра, што ?е она и учинила. Ме?утим, српска арти?ери?а ?е остала Црногорцима. Истовремено, у опко?еном граду се догодило мистериозно убиство Хусеина Риза-паше, а команда гарнизона ?е прешла у руке Есад-паше. Нови командант ?е одмах ступио у преговоре са кра?ем Николом о преда?у твр?аве, али су били неусп?ешни. Почетком априла Црногорци су ?уришали на Облик и Брдице. Сазнавши да ?е непри?ате? заузео ове к?учне положа?е, Есад-паша ?е наставио преговоре и 23. априла цио турски гарнизон ?е напустио град.

Црна Гора ?е заузела Скадар. Сам кра? Никола ?е подигао црногорску заставу над градском твр?авом. Аустроугарске власти су бурно реаговале на заузима?е Скадра. Из?авиле су да ?е се аустроугарске трупе непосредно уми?ешати у сукоб, уколико Црногорци не преда?у град ме?ународном контингенту. Остале европске силе, схвата?у?и да ?е то при?ет?а свеевропском рату, одлучиле су да подрже Аустроугарску. Као одговор, кра? Никола ?е телеграмом упу?еним Лондону 30. априла пристао на преда?у града ме?ународном контингенту. Након преда?е Скадра, Црна Гора и Турска су 30. ма?а 1913. коначно потписале мировни споразум, ко?и ?е означио кра? рата.

Помо? других држава

Железница српске во?ске

Руска ?авност ?е била веома накло?ена православним државама и организовано ?е прикуп?а?е помо?и. На прим?ер, српска принцеза ?елена Кара?ор?еви?, ко?а се ородила са Романовима, организовала ?е санитетски одред у Руси?и, ко?и ?е у Београд стигао 15. (28) октобра 1912. (око м?есец и по дана касни?е, 24. новембра (7. децембра) исте године, ?елена Петровна ?е напустила српску при?естоницу). Помо? Руског друштва Црквеног крста упу?ена ?е балканским државама. Црвени крст ?е укупно потрошио више од милион руба?а током балканских ратова, од чега ?е на?више припало Бугарско? (50,36%) и Срби?и (33,60%), знатно ма?е Црно? Гори (7,48%) и Грчко? (6,96%). Турска ?е од овог износа добила само 1,58%.

На почетку рата у Срби?у ?е стигао санитет Руског Црвеног крста (32 ?екара, 57 медицинских сестара и 89 болничарки), касни?е неколико миси?а Црвеног крста из Шва?царске, Белги?е, Итали?е, Велике Британи?е, Аустроугарске, ?емачке и Француске са укупно 34 ?екара, 36 медицинских сестара и 5 болничара.

Ров са топом

Пос?едице

Лондонски мировни споразум

Главни чланак: Лондонски споразум (1913)

У Првом балканском рату кориш?ено ?е оруж?е ко?е никада рани?е ни?е кориш?ено у Европи, а ни у сви?ету уопштено. Конкретно, први пут након Турско-итали?анског рата, ваздухопловство ?е кориш?ено за во?не де?ства и бомбардова?е противника. У Првом балканском рату тестирано ?е оруж?е, касни?е масовно кориш?ено у Првом св?етском рату.

Након м?есец дана рововског ратова?а, 30. ма?а 1913, Турска с ?едне стране и Бугарска, Срби?а, Грчка и Црна Гора с друге странке потписале су мировни споразум у Лондону. ?едина ствар ко?а се проми?енила на фронту од покуша?а примир?а био ?е пад ?едрена и Турска више ни?е могла да полаже право на ?ега. Према мировном споразуму:

1. Од потписива?а споразума изме?у Балканског савеза и Османског царства успостав?ен ?е ?мир за сва времена”.
2. Османско царство ?е скоро све сво?е европске пос?еде дало под контролу Балканског савеза (осим Албани?е, о чи?ем статусу ?е преговарано касни?е, и Истанбула и околине).
3. Велике силе ?е требало да почну преговоре о статусу Албани?е и обезби?еде ?ену сигурности.
4. Османско царство ?е напустило Крит у корист Балканског савеза.
5. Велике силе су требале да почну покровите?ство над Турцима ко?и живе на острвима и обалама Еге?ског мора (осим Крита и околине Свете Горе).
6. У Паризу ?е сазвана посебна комиси?а за р?ешава?е економских пос?едица рата.
7. Преостала посли?ератна пита?а (о ратним зароб?еницима, трговини, односима и др.) треба да буду ри?ешена посебним, специ?ализованим споразумима.

Иако се Турска одрекла ве?ине сво?их пос?еда у Европи у корист Балканског савеза, остала ?е ?една ни?анса. Зем?е чланице Балканског савеза морале су само поди?елити осво?ене територи?е, без страног посредова?а. То ?е било проблематично, пошти су Грци же?ели да у?едине све обале Еге?ског мора у ?единствену Грчку, бугарска влада ?е же?ела да створи Велику Бугарску, Срби су же?ели излаз на ?адранско море и на?ве?е прошире?е граница сво?е зем?е, Црногорци су хт?ели да Скадар и околину припо?е Црно? Гори. Тако ?е изме?у савезника настао спор око власништва над Македони?ом, Траки?ом и Скадром и околином. Срби?а ни?е добила излаз на ?адранско море због образова?а нове државе Албани?е, Црна Гора ни?е добила Скадар, Грчка ни?е себи приса?единила Траки?у. Бугарска ?е била незадово?на српским претензи?ама према Македони?и, а неколико м?есеци након потписива?а мира с Турском почео ?е Други балкански рат, чи?и су резултати постали ?едан од узрока Првог св?етског рата.

Албанци

Етнографска карта Балкана из 1898. године. Сви?етло плава означава подруч?е насе?ено Албанцима.

?ош током рата за ври?еме албанског устанка, 28. новембра 1912, у Валони ?е проглашена независност Албани?е. Према Лондонском мировном споразуму, почели су преговори о статусу реги?е. Током преговора призната ?е независност Албани?е, нове балканске државе. Велике силе су заправо прогласиле сво? протекторат над новоствореном државом.

Срби?а ?е припо?ила Косово (у Косовском вила?ету ?е жив?ело м?ешовито становништво: Албанци, Бугари, Власи, Грци и Срби. С?евероисточне кра?еве Косова су углавном насе?авали Срби, ?угозападне углавном Албанци) и с?еверозападни дио Македони?е ко?и ?е имао албанску популаци?у. Пошто су границе албанске државе биле строго прописане Лондонским споразумом, Албани?а ни?е полагала право на ове реги?е. При?е Другог св?етског рата, албанске границе нису ревидиране. Током Другог св?етског рата настала ?е тзв. Велика Албани?а над ко?ом ?е успостав?ен итали?ански протекторат. Након пораза сила Осовине, границе су поново вра?ене на оне успостав?ене Лондонским споразумом и никада више нису ревидиране.

У друго? половини 20. ви?ека, косовски Албанци су покушали да прошире аутономи?у реги?е. Распадом ?угослави?е на Косову ?е почела ескалаци?а сукоба изме?у Срба и Албанаца, што ?е довело до рата и агреси?е НАТО-а против ?угослави?е и проглаше?а независности Косова. Дошло ?е и до сукоба у с?еверозападно? Македони?и 2001. године. Дакле, Први балкански рат имао ?е далекосежне пос?едице.

У култури

Плакат ?Опрошта? од Словенки”.

Први радови посве?ени теми Првог балканског рата почели су се ?ав?ати у првим м?есецима рата. ?арослав Вешин ?е био први бугарски ратни сликар. Почео ?е да слика во?не теме ?ош при?е балканских ратова, али ?е сво?а на?познати?а д?ела сликао под утиском Првог св?етског рата. Дакле, од 1912. до 1913. насликао ?е низ слика посве?ених рату. Ук?учу?у?и платна ?На нож (Напад)”, ?Конво? код ри?еке Еркене”, ?Повлаче?е Турака код Лулебургаза”. Упоредо са ум?етником, у Срби?и ?е радио филски студио ?оке Богданови?а, гд?е су снимани кратки документарни филмови о дешава?има на фронту и у позадини. Богданови?у ?е помогао руски фотограф Самсон Чернов, с ко?им ?е сним?ен сери?ал филмова о Првом балканском рату. Тренутно се ови филмови чува?у у Државном архиву Срби?е, ?ер су од културно-истори?ске ври?едности. У Црно? Гори су радиле и европске филмске екипе ко?е су снимале рат против Турске. Посебна паж?а посве?ена ?е биткама код Скадра и блокади града. Посли?е Првог балканског рата филмови су досп?ели у европске зем?е, гд?е ?е од ?их направ?ено неколико филмских часописа посве?ених Првом балканском рату.

Марш ?Опрошта? од Словенки” написао ?е руски композитор и диригент Васили? Агапкин. Марш ?е написао инспирисан дога?а?има на Балкану 1912. године. Композитор ?е сво?е д?ело посветио свим словенским женама Балкана, чи?и су ближ?и отишли на фронт.

К?ижевна д?ела написана током Првог балканско рата касни?е су користили бугарски и српски радикали и националисти у Другом балканском рату и Првом св?етском рату, али да би се ме?усобно сукобили. Тако ?е бугарски п?есник Иван Вазов ве? посли?е балканских ратова об?авио збирке ?Под громом поб?еде” и ?П?есме о Македони?и” 1914. и 1916. године. Бугарске власти током Првог св?етског рата користиле су ове стихове као ору?е у идеолошко? борби против Срба. Касни?е и сам Вазов осудио сво?а д?ела.

Види ?ош

• Балкански ратови
  • Други балкански рат
• Балкански савез

Страна литература

• Рябинин, А. А. (2003). Малые войны первой половины XX века. Балканы. Издательство ACT. ISBN 5-7921-0615-0. Приступ?ено 10. 11. 2022. 
• Задохин, А. Г.; Низовский, А. Ю. (2000). Пороховой погреб Европы (на ?езику: руски). Вече. ISBN 978-5-7838-0719-0. Приступ?ено 10. 11. 2022. 
• Jowett, Philip (2012). Armies of the Balkan Wars 1912–13: The priming charge for the Great War (на ?езику: енглески). Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-84908-419-2. Приступ?ено 10. 11. 2022. 
• Yorulmaz, Naci (2014). Arming the Sultan: German Arms Trade and Personal Diplomacy in the Ottoman Empire Before World War I (на ?езику: енглески). Bloomsbury Publishing. ISBN 978-0-85773-668-0. Приступ?ено 10. 11. 2022. 
• Taube, Mikha?l Aleksandrovitch Baron (1929). Der grossen Katastrophe entgegen. Die russische Politik der Vorkriegszeit und das Ende des Zarenreiches (1904-1917), Erinnerungen von Dr. Michael Freiherrn von Taube … (на ?езику: немачки). G. Neuner. Приступ?ено 10. 11. 2022. 
• Γρηγορι?δη?, Σ?λων Ν (1979). Ο? Βαλκανικο? Π?λεμοι 1912—13 (на ?езику: грчки). Φυτρ?κη?. 
• Недялков, Д. (1999). Въздушната мощ: Зараждане (на ?езику: бугарски). Издателство ?Ваньо Недков?. 
• Могилевич, А. А.; Айрапетян, М. Э. (1940). На путях к мировой войне, 1914-1918 гг (на ?езику: руски). Гос. изд-во полит. лит-ры. Приступ?ено 11. 11. 2022. 
• Бердников, Георгий Петрович (1994). История всемирной литературы в девяти томах (на ?езику: руски). Наука. 

Дома?а литература

• Група аутора; Уредио: Терзи?, Велимир (1959). Први балкански рат 1912-1913. - Операци?е српске во?ске, К?. 1. Истори?ски институт ?НА - Београд. стр. 910. CS1 одржава?е: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Раткови?, Борислав (1975). Први балкански рат 1912-1913. - Операци?е српске во?ске, К?. 2. Во?ноистори?ски институт - Београд. стр. 530. 
• ?уриши?, Митар (1960). Први балкански рат 1912-1913. - Операци?е црногорске во?ске, К?. 3. Истори?ски институт ?НА - Београд. стр. 430. 
• Раткови?, Борислав; ?уриши?, Митар; Скоко, Саво (1972). Срби?а и Црна Гора у балканским ратовима 1912-1913. БИГЗ - Београд. стр. 328. 
• Приредила: ?ури?, Силви?а (1990). Дневник победа: Срби?а у балканским ратовима 1912 - 1913, К?. 1. ИРО "Београд"/ ТИЗ "Зрински". стр. 431. ISBN 978-86-7519-002-8. 
• Лазареви?, Милутин Д. (2019). Наши ратови за ослобо?е?е и у?еди?е?е: Српско-турски рат 1912. године, К?. 1. ПортаЛибрис - Београд. стр. 312. ISBN 978-86-7818-387-4. 
• Лазареви?, Милутин Д. (2019). Наши ратови за ослобо?е?е и у?еди?е?е: Српско-турски рат 1912. године, К?. 2. ПортаЛибрис - Београд. стр. 296. ISBN 978-86-7818-395-9. 
• Лазареви?, Милутин Д. (2018). Наши ратови за ослобо?е?е и у?еди?е?е: Српско-турски рат 1912. године, К?. 3. ПортаЛибрис - Београд. стр. 211. ISBN 978-86-7818-365-2. 
• Раткови?, Борислав; ?уриши?, Митар (1998). Кумановска битка и битке за ослобо?е?е Косова и Метохи?е [Знамените битке и бо?еви српске и црногорске во?ске: од Царева Лаза 1712. до Добропо?ске битке 1918.], К?. 3. Нови Сад: Православна реч; Београд: Во?ноиздавачки завод. стр. 450. ISBN 86-335-0038-8. 
• Раткови?, Борислав (1998). У великим биткама код Прилепа, Бито?а, ?аковице и Скадра [Знамените битке и бо?еви српске и црногорске во?ске: од Царева Лаза 1712. до Добропо?ске битке 1918.], К?. 4. Нови Сад: Православна реч; Београд: Во?ноиздавачки завод. стр. 305. ISBN 86-335-0038-8. 
• ?уриши?, Митар; Раткови?, Борислав; Скоко, Саво (1998). У биткама код Скадра, ?едрена и Брегалнице [Знамените битке и бо?еви српске и црногорске во?ске: од Царева Лаза 1712. до Добропо?ске битке 1918.]. Нови Сад: Православна реч; Београд: Во?ноиздавачки завод. стр. 460. ISBN 86-335-0038-8. 
• Станисав?еви?, Живко (1951). Кумановска битка - разматра?е и поуке [Едици?а "Мала во?на библиотека"] (PDF). Во?но дело; графичко предузе?е " Вук Кара?и?"; погон "Просвета", Београд. стр. 141. 
• Станисав?еви?, Живко (1952). Бито?ска операци?а 1912. Београд: Во?но дело. стр. 370. 
• Уредник: Сто?анчеви?, Владимир (2007). Први балкански рат 1912. године и кра? Османског царства на Балкану. САНУ. стр. 240. ISBN 978-86-7025-436-7. CS1 одржава?е: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Мили?еви?, Мили? (2013). Рат за море - Де?ства српских трупа у северно? Албани?и и на примор?у од 23. октобра 1912. до 30. априла 1913. Београд: Меди?а центар Одбрана. стр. 304. ISBN 978-86-335-0294-8. 
• Животи?, Александар (2022). Пут у Метохи?у - Ибарска во?ска и ?аворска бригада во?ске Кра?евине Срби?е у Првом балканском рату (1912-1913). Нови Сад: Промете? и Архив Во?водине: Београд: РТС. стр. 221. ISBN 978-86-515-1897-6. 
• Мили?еви?, Мили? (2014). Балкански ратови. Београд: Завод за у?бенике. стр. 127. ISBN 978-86-17-18434-4. 
• Сто?и?, Би?ана (2017). Француска и балкански ратови (1912-1913). Београд: Истори?ски институт САНУ. стр. 498. 
• Стано?еви?, Стано?е (2021). Српско-турски рат 1912. Београд: Свет к?иге. стр. 249. ISBN 978-86-7396-783-7. 
• Томи?, ?аша. Рат у Албани?и и око Скадра 1912. и 1913. године. Београд: ПортаЛибрис. стр. 232. ISBN 978-86-7818-613-4. 
• Мар?анови?, Милена (2019). Лице рата: Ратна фотографи?а у Срби?и 1912-1913 / 1914-1918. Нови Сад: Промете?. стр. 175. ISBN 978-86-515-1545-6. 
• Гру?и?, Златомир (2018). Српско ваздухопловство у балканским ратовима 1912-1913. Београд: Удруже?е пензионисаних во?них летача и падобранаца Срби?е. стр. 140. ISBN 978-86-903799-8-9. 
• Цигли?, Борис (2009). Крила Срби?е: Ваздухопловна команда и ави?атика српске во?ске 1912–1920. Београд: Инфинитас д.о.о. стр. 544. ISBN 978-86-6045-005-2. 
• ?а?и?, Чедомир; Петрови?, Ог?ен; ?оки?, Небо?ша; Исакови?, Бисерка и Оштри?, Шиме. (1993). Српска ави?атика 1912 - 1918. Београд: Музе? ?угословенског ваздухопловства. стр. 260. ISBN 978-86-9014-031-2. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Hall, Richard C. (2002). The Balkan Wars 1912-1913: Prelude to the First World War. Routledge. стр. 140. ISBN 978-1-134-58363-8. 
• ?агоди?, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вила?ету (1878—1912). Београд: Завод за у?бенике. 
• ?агоди?, Милош (2010). Уре?е?е ослобо?ених области Срби?е 1912—1914: Правни оквир. Београд: Истори?ски институт. 
• ?агоди?, Милош (2013). Нови кра?еви Срби?е (1912—1915). Београд: Филозофски факултет. 
• ?агоди?, Милош (2015). ?Процена демографских губитака Срба у периоду 1910-1921” (PDF). Српске студи?е (6): 11—65. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 08. 2018. г. Приступ?ено 31. 07. 2017. 
• Пузови?, Предраг (2013). ?Улога свештенства у Балканским ратовима” (PDF). Богослов?е: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 72 (1): 93—111. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 06. 2020. г. Приступ?ено 06. 02. 2018. 
• Митрови?, ?ереми?а Д., ур. (1971). Доброво?ци у ратовима 1912-1918: Дожив?а?и и се?а?а. 1. Београд: Удруже?е доброво?аца 1912-1918. 

Спо?аш?е везе

• Истори?ска библиотека: Савез склоп?ен у возу
• 1912. Први балкански рат (?Вечер?е новости”, фе?тон, септембар 2012)
• Рат ?е доби?ен после неколико седмица (?Политика”, 7. октобар 2012)
• К?еги?а Долгорукова лечила Србе (?Политика”, 21. октобар 2012)
• СЛОБОДА СВАНУЛА СА ?АВОРА: Пре 110 година после дугог Турског ропства ослобо?ени Стари Влах и Полим?е (?Вечер?е новости”, 23. октобар 2022)
• Златомир Гру?и?: Српско ваздухопловство у Балканским ратовима (Радио Глас Народа - Званични ?ут?уб канал)